бр. 07-00-492/2019-02  датум:  14. 1. 2020.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе невладине организације АА, против „А.п.п.“ д.о.о. због дискриминације групе лица на основу њихових личних својстава – боје коже и националне припадности. Подноситељи су у притужби навели да је 22. јула 2019. године невладина организација АА, организовала једнодневни излет за 36-оро деце ромске националности узраста од 6 до 16 година у А.п.п.  Око 14:45 часова деца и водичи били су окупљени испред свлачионице и у једном моменту дошло је обезбеђење и „опколило групу и напоменуло да се скупе и не крећу“, као и да су обезбеђење и спасиоци рекли да је син директорке “то наредио јер се баш ту налазе њихове ствари и ствари његових пријатеља и да се се боји да му нешто не нестане“. Поменуте наводе из притужбе потврдили су сведоци АА, ББ и ВВ. Са друге стране у изјашњењу на притужбу Z.М. навела је да она није била присутна када се одиграла конфликтна ситуациja али да сматра да се у конкретном случају очигледно најблаже речено радило о „несташлуку“ групе посетилаца, као и да сама чињеница да обезбеђење није никог од ових лица легитимисало говори да иако су се исти недолично понашали и прекршили правила понашања нису били санкционисани. Уз изјашњење достављене су изјаве сведока који имају сазнања о конфликтном догађају. У току поступка је утврђено да нико од сведока, запослених у А.п. није потврдио наводе посетиоца D. M. да је група деце и одраслих тј. било ко од чланова групе ромске националности „претурао“ по стварима D. M., односно да је постојало било какво недолично понашање посетилаца изузев седења на лежаљкама, нити разлога за интервенцију радника обезбеђења. У поступку је утврђено да  самим окруживањем групе деце ромске националности и њихових водича, као и спровођењем ка излазу, створено понижавајуће и увредљиво окружење због чега је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да су поступањем запослених у А.п.п“ у Б. П. повређене одредбе члана 12. а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације. Повереник за заштиту равноправности препоручио је А.п.п“ у Б. П да упути писано извињење невладиној организацији АА због дискриминаторног поступања према припадницима ромске националне мањине 22. јула 2019. године у А.п.п“ у Б. П, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, као и да убудуће води рачуна да изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратио се притужбом невладина организација АА, против А.п.п. д.о.о. због дискриминације групе лица на основу њихових личних својства – боја коже и националне припадности.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 22. јула 2019. године невладина прганизација АА организовала једнодневни излет за 36 – оро деце ромске националности узраста од 6 до 16 година из насеља К. у А.п. п“;
• да је у С. К. био резервисан ручак за сву децу, те да су око 14 часова запослени и волонтери Ј. К., Ј. Д. и А. А. кренули да окупљају и пребројавају децу како би иста ушла у аутобус;
• да су око 14:45 часова деца била окупљена испред свлачионице, где је у једном моменту дошло обезбеђење и „опколило групу и напоменуло да се иста скупи и не креће“ иако у том тренутку карте за коришћење услуга А.п.п. и даље нису истекле, односно излазак је организован само због ручка;
• на питање групе зашто не може да се креће обезбеђење и спасиоци рекли да су да је син директорке А.п. то наредио јер се баш ту налазе њихове ствари и ствари његових пријатеља и да се се боји да му нешто не нестане;
• да су све то чула деца и да су питала шта се дешава;
• да је Ј.Д одмах одреаговала уз напомену да је реч о дискриминацији и да на тај начин „не сме да се прича“;
• да је Ј.К. пришла једном од радника обезбеђења и да га је упитала за име сина директорке А.п., али да је он одговорио да „он само чува свој посао и да не може да даје више информација“;
• да га је након тога упитала радника обезбеђења да ли може да пита сина директорке аква парка да ли жели да поразговара са њом;
• да је Ј. К. упитала директоркиног сина за његово име, а да се исти „правио да је не чује“ и да је тек након неколико пута постављеног питања одговорио;
• да му је Ј. одговорила да жели да поднесе притужбу због дискриминације, након чега јој је исти „саопштио да се зове D. M.“, да је он директоркин син и да „може тако да се понаша јер се боји да му деца не украду ствари“; да га је Ј. након тога упитала да ли му је нешто нестало на шта је одговорио да „није али да може“;
• да га је Ј. на крају упитала зашто само за децу која су ромске националности зове обезбеђење, на шта је исти одговорио да „зна каква су то деца, да она хоће да краду да је боље да се на време припази“;
• да су спасиоци и обезбеђење „све време“ мотрили на групу и испратили је до самог излаза;
• да су деца била „тамније“ боје коже и да је то очигледно разлог да директоркин син дискриминаторно одреагује;
• да једино група са децом ромске националне припадности била опкољена и на „сраман начин“ испраћена из аква парка.
  • Као доказе у прилог навода из притужбе, подносиоци притужбе су навели сведоке који имају сазнања о догађајима описаним у притужби и то: АА, ББ и ВВ. Стога, у току поступка је, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, затражено од сведока да се изјасне о свим околностима које су им у познате у вези са наводима из притужбе.
  • На захтев Повереника, АА доставио је исказ у којем је између осталог навео:
• да је невладина организација АА као волонтере ангажовала ББ и ВВ и њега у циљу чувања деце из насеља К. 22. јула 2019. године на излету у А.п;
• да су око 14 часова волонтери почели да окупљају децу како би ишли на ручак у С. К. и да се одједном појавило обезбеђење које је „опколило“ групу и напоменуло да „не смеју да се шире и крећу и да је то наредба сина директорке аква парка“;
• да је ВВ бурно одреаговала уз напомену да то „не смеју да раде“, док је ББ пришла обезбеђењу и упитала га за разлог таквог поступања према групи;
• да је након разговора са обезбеђењем Ј. успела да приђе сину директорке а.п. и упита га за његово име, на шта јој је он одговорио да се „боји да му не украду ствари и да он зна каква су то то деца и да је боље да се припази“;
• да су такве изјаве и њега лично погодиле пошто је и он припадник ромске националности, али да га је још више повредило што „деца од малих ногу слушају такве ствари, да их већ сад неко оптужује без разлога“;
• да су их парка испратили и обезбеђење и спасиоци.
  • Исказ је доставила ББ у којем је између осталог навела:
• да је 22. јула 2019. године као волонтерка ангажована да припази децу ромске националности из насеља К. на једнодневном излету у аква парк;
• да су између 14 и 15 часова окупили сву децу како би кренули ка аутобусу и ишли на ручак у С. К;
• да се након што је група „скупљена“ појавило обезбеђење које је „опколило“ групу и захтевало да група буде стационирана на једном месту, односно да се не креће нигде;
• да је „у бесу“ питала радника обезбеђења шта није у реду и из ког разлога „не смеју да се крећу“, на шта је исти срамежљиво одговорио да је то наређење и да он само ради свој посао;
• да је радник обезбеђења одговорио да је то наређење сина директорке Аква парка из разлога што се боји да деца не покраду његове ствари и ствари његовог друштва које су се налазили у непосредној близини окупљене групе;
• да је била јако бесна из разлога што су разговор слушала деца која су млађег узраста;
• да је њена колегиница Ј. од радника обезбеђења затражила име директоркиног сина али да исти „није смео да јој саопшти“,
• да је одмах бурно одреаговала уз напомену да то „не смеју да раде“, док је Ј. К. пришла обезбеђењу и упитала га за разлог таквог поступања према групи;
• да је након разговора са обезбеђењем Ј. успела да приђе сину директорке А.п П и упита га за његово име, на шта јој је он одговорио на сав глас да „зна каква су то деца и да се боји да му не украду ствари“;
• да су их и спасиоци и обезбеђење испратили до улаза.
  • Исказ је доставила и Ј. К. у којем је између осталог навела:
• да је невладина организација АА ангажовалa као волонтерку ради чувања деце ромске националности на једнодневном излету у а.п-п;
• да су она и њене колеге око 14 часова почели да окупљају групу деце ради одласка на ручак у С. К.;
• да се окупљена деца била у непосредној близини свлачионице у којима су се и пресвлачила;
• да је у једном тренутку чула расправу у којој су учествовали Ј. Д. и обезбеђење, те да је приметила да их је обезбеђење „опколило“;
• да је пришла да чује о чему се ради и да је чула Ј. како говори да је такво поступање дискриминаторно и да не могу на тај начин да се понашају;
• да се радник обезбеђења извињавао и да је објашњавао да је то наредба директоркиног сина који се боји за своје ствари;
• да је видела како поред њих стоји директоркин син са девојком и упитала је радника обезбеђења како се он зове;
• да се радник обезбеђења бојао да одговори како се исти зове, те да је замолила радника обезбеђења да упита поменутог директоркиног сина да ли жели да разговара са њом;
• да се директоркин син у почетку „правио“ да је не разуме, али да је након њеног питања одговорио да се зове D. M;
• да га је упитала из ког разлога је позвао обезбеђење и да ли му је нешто од ствари нестало с обзиром да су деца у аква парку провела 4 сата;
• да је D. M, одговорио да на сав глас да он „добро зна каква су то деца, да воле да краду и да се боји да му не украду ствари“;
• да су његове речи чула деца и да питала шта се дешава;
• да су групу из аква парка испратили спасиоци и обезбеђење што јој је било застрашујуће с обзиром да је карта важила до 19 часова.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од А. п. п“ д.о.о. затражено да се изјасни на наводе притужбе.
  • У изјашњењу Z. M., директорке А.п.п.д.о.о. између осталог, наведено је:
• да им је искрено жао што је што се подносилац пријаве обратио Поверенику тек након месец и по дана, а да се притом није обратио одговорном лицу и законском заступнику А.п.п.“ д.о.о., његовом заменику или оперативном менаџеру ради разјашњења свих чињеница у вези насталог неспоразума;
• да догађај који је описан у притужби не садржи описни део из ког разлога је обезбеђење позвано да реагује, већ представља искључиво „субјективно гледање и мишљење“ подносиоца пријаве, односно пратиоца групе;
• да због протека времена нису у могућности да доставе Поверенику видео запис разлога што се сваки видео запис брише после месец дана;
• да је комплекс аква парка са свим садржајима отворен за јавност од 2012. године и да никада нису имали ниједну пријаву нити притужбу због дискриминације и да су њихови посетиоци свих националности, различитих култура, језика, вероисповести, раса и боје коже, особе са инвалидитетом и особе са сметњама у развоју и да је свима указана иста пажња и исти третман;
• да су припадници ромске националности скоро свакодневно присутни у аква парку како појединачно тако и у већим групама;
• да су на сезонским пословима радиле М. И. и З. П. које су припаднице ромске националности, те нема речи о дискриминацији припадника и припадница ромске националности;
• да је испред улаза у А.п.п. на великој инфо табли јасно истакнут Правилник понашања посетилаца, као и да је исти истакнут у оквиру самог комплекса те да су сви посетиоци обавештени о својим правима, обавезама, ризицима, заштити, забранама и одговорности и да су дужни да поштују та правила и да то подразумева и уздржавање од било каквог понашања којим се омета други посетилац;
• да су за безбедност свих посетилаца и поштовање правила понашања, као и коришћење атракција у аква парку задужени радници обезбеђења и спасиоци;
• да је чланом 2. Правилника уређено да је сваки посетилац при уласку у комплекс у обавези да се упозна са Правилником, као и да поштује његове одредбе, док је чланом 3. истог прописано да куповином улазнице посетилац потврђује да је прихвата Правилник и његове одредбе и потврђује да је исти прочитао, да се обавезује да ће се придржавати одредби, смерница и упозорења, забрана и наређења која су наведена у Правилнику, као и на инфо и осталим таблама које се налазе у комплексу;
• да је чланом 4. истог Правилника уређено да посетиоци морају да избегавају све радње које нарушавају удобност других посетилаца или које нарушавају радне обавезе запослених;
• да то подразумева и ситуацију када неко од посетилаца лежи на „туђим стварима које су остављене на лежаљкама или пак претура по стварима и сл. па била то група или појединац“;
• да она није била присутна на лицу места, али да је након пријема захтева за изјашњење затражила изјашњења лица која су била присутна и која имају непосредна сазнања о догађају који се одиграо 22. јула 2019. године;
• да нису прекршене одредбе члана 2. нити одредбе члана 17. Закона о забрани дискриминације;
• да се у конкретном случају радило о „несташлуку“ групе посетилаца чиме су други посетиоци доведени у незгодан положај и непријатну ситуацију, односно „неко их је узнемиравао у мирном коришћењу садржаја аква парка, лежао на њиховим стварима на лежаљкама, претурао им по личним стварима“ што је према Правилнику и правилима понашања у комплексу аква парку забрањено;
• да је према изјави D. M. неспорно да он није имао ништа против наведене групе и није имао лошу намеру, нити се дискриминаторно понашао према групи деце и одраслих који су му лежали на његовим стварима, већ је он само хтео да се заштити од таквог њиховог понашања, те да се тек кад није успео да их удаљи са личних ствари обратио се обезбеђењу што би учинио и сваки други посетилац да је био на његовом месту;
• да је по исказу радника обезбеђења Г. Ј., посетилац D. M. није објашњавао шта су та лица радила са његовим стварима, већ је само тражио да та лица ослободе лежаљке што су исти и учинили уз интервенцију обезбеђења;
• да се по таквом поступању D. M. види да исти није желео да било ко има неке последице због својих поступака већ је искључиво желео да такво поступање престане;
• да ни радник обезбеђења није дискриминаторно поступио према групи посетилаца већ их је учтиво замолио да се склоне са туђих лежаљки и њихових ствари што би учинио у сваком другом случају без обзира на то одакле су посетиоци, односно без обзира на њихову националну, верску, расну или другу припадност о чему сведочи и изјава одговорног оперативног менаџера о процедури по којој се решавају примедбе посетилаца;
• да сама чињеница да обезбеђење није никог од ових лица легитимисало, нити је покренуло било какав поступак око овог догађаја говори у прилог чињеници да није било диксриминације;
• да група није имала никакве санкције иако се недолично понашала и прекршила правила понашања у комплексу, односно да им је то толерисано;
• да је неспорно да је поменута група посетилаца претходно најaвљена и да је добила 2 гратис улазнице, да су као и сви други посетиоци користили све атракције комплекса до времена када су то сами испланирали и одлучили да напусте аква парк;
• да пратитељка групе није могла да благовремено окупи целу групу, већ да је део групе „измакао“ контроли а да је иста желела да поменуту ситуацију прикаже као дискриминацију;
• да још једном понавља да јој је искрено жао што се „прибегло подношењу ове пријаве“ уместо да се одмах разговарало са законским заступником и да се на лицу места сагледало реално стање ствари и тако отклонила свака евентуална заблуда;
• да се нада да ће Повереник у складу са својим надлежностима утврдити да није дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације;
• да позивају групу од 37- оро деце и 17 одраслих који су посетили аква парк дана 22. јула 2019. године да и у сезони 2020. године буду њихови посетиоци.
  • Уз изјашњење достављени су: 1) изјава И.Б. од 1. новембра 2019. године; 2) изјава Н. М. од 1. новембра 2019. године; 3) изјава Г. Ј. од 1. новембра 2019. године; 4) изјава С. К. од 1. новембра 2019. године; 5) оверени превод изјаве D. M. са словачког на српски језик од 6. новембра 2019. године; 7) фотографије Правилника на улазу и у самом комплексу А п п“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама је неспорно да је 22. јула 2019. године група деце ромске националности у пратњи водича била у А.п.п. и да је том приликом дошло до конфликтне ситуације у оквиру комплекса.
• Увидом у изјаву И. Б, запослене на пословима маркетинг менаџерке утврђено је да је иста навела да је 22. јула 2019. године у организацији туристичке агенције Т.т из Б организована групна посета А.п.п.. Даље је навела да је пре посете контактирао З.Ш. са циљем информисања о условима групне посете аква парку, као и да је истог обавестила да се одобрава попуст на редовну цену улазница на сваког 20-ог члана групе и да се одобрава гратис улазница за једног пратиоца или водича. Такође је навела да је након што је група потврдила долазак у аква парк обавестила и најавила долазак истих на благајни, као и да је групи детаљно описала шта је потребно да ураде приликом доласка. Навела је да је 22. јула 2019. године група од 56 људи дошла од којих је било 17 одраслих и 37-оро деце, као и да су добили две гратис улазнице. Даље је навела да је била у пролазу у холу аква пака са спољашње стране када је приметила „скуп“ где је био D. M. са својом девојком, те да је истог дошла и упитала шта се дешава. Навела је да је D. M. рекао да чува своје ствари које су се налазиле на лежаљкама, а да је она приметила да је „ту још са стране стајао један радник обезбеђења што значи да група није била опкољена“. Да је угледала госпођу за коју претпоставља да је била пратитељка групе, да је два пута покушала да дође до ње и да је упита шта се догађа, али да иста није била заинтересована за разговор, као и да се након тога цела група покупила и напустила без пратње простор аква парка. Напоменула је да аква парк свакодневно посећује много људи који су различитих вера, култура, језика, боје коже и особе са инвалидитетом и да нико од њих никада није „правио проблем, а још мање да се неко од њих осећао непожељно“. На крају је навела да увек гледају да изађу у сусрет поменутим категоријама становништва те да им обезбеде повољније услове за цену улазница (нпр. организацији која орагнизује посету деце са сметњама у развоју обезбеђујемо гратис улаз у аква парк).
• Увидом у изјаву Н. М., запосленог на месту оперативног менаџера утврђено је да је исти навео да се приликом наведеног догађаја 22. јула 2019. године налазио у комплексу аква парка код ресторана „О.“ са Н. Р. који је ангажован као координатор сезонских послова. У изјави је напоменуо да је за поменуту ситуацију чуо касније од колеге С. К., шефа спасилачке службе. Даље је навео да је редовна, свакодневна процедура приликом решавања притужби, повреда и сличних ситуација је да уколико радници обезбеђења, шеф спасилачке службе и координатор сезонских послова не могу да реше проблем или ситуацију у обавези су да се обрате менаџеру аква парка, док су са друге стране посетиоци, пратиоци, вође група и други уколико процене да проблем нису решили или су им потребне додатне информације (савет, одговор, записник, евидентурање жалбе, евидентирање догађаја, повреде и сл.) такође су у обавези да се обрате менаџеру аква парка. У изјави је посебно напоменуто да га поводом спорне ситуације нико није контактирао, односно да пратиоци групе нису контактирали ни менаџера аква парка из чега претпоставља да је поменута ситуација решена и да није било потребе за интервенцијом менаџера. На крају је навео да је питао обезбеђење и шефа спасилачке службе из ког разлога га нису контактирали због настале ситуације, на шта су исти одговорили да су успели сами да реше проблем а да водич групе није затражио да разговара са надлежнима.
• Увидом у изјаву Г. Ј., запосленог у фирми I. б. д.о.о. за пружање услуга обезбеђења и спасилачке службе на месту радника обезбеђења која има уговор са аква парком навео је да 22. јула 2019. године радио на улазу у комлекс вршећи контролу карата када је до њега дошао неко од запослених – „да се не сећа тачно ко“ и да му је рекао да приђе до лежаљки где се скупљала група која се спрема за одлазак да провери да ли треба нека помоћ. Навео је да се група налазила одмах уз лежаљке које су се налазиле поред шатора за пресвлачење. Даље је навео да је пришао пошто је колега који је био у обиласку комплекса приметио девојку и момка који стоје а иза њих се налазила група деце. Такође је навео да је момак узнемирен и да му је руком сугерисао да му је лежаљка заузета, те да је он након тога културно замолио дете да устане са исте и објаснио им да је та лежаљка од поменутог момка и да је заузета. Истакао је су водичи групе негодовали и тражили од њега да им саопшти име поменутутог момка, на шта им је одговорио да не зна момково име и да могу да га питају за исто. Даље је навео да се након што је водичица сазнала момково име који им се лично представио, група сама организовала и својевољно кренула ка излазу без икакве пратње и проблема. Додао је да се пошто није било потребе за даљом интервенцијом вратио на своју радну позицију и да је пренео надређеном С. К. ситуацију. Истакао је и да је док је био на радној позицији поред њега прошла група док је излазила и да му је напоменула да се поменута ситуација неће завршити већ да ће уложити жалбу. На крају је истакао да је ситуација све време била под контролом, да није било потребе да се даље интервенише, да се све завршило за 2-3 минута, те да из тог разлога није контактирао менаџера аква парка, већ је сам догађај само усмено пренео његово директно надређеном С. К.
• Увидом у изјаву С. К., запосленог у и.б д.о.о. за пружање услуга обезбеђења и спасилачке службе на месту шефа спасилачке службе и одговорног лица за раднике обезбеђења, која има уговор са аква парком  утврђено је да 22. јула 2019. године у редовном обиласку дошао и до улаза где је затекао радника обезбеђења Г. Ј. Даље је навео да je продужио до свлачионице за запослене и да је у повратку приметио да Г. више није на свом радном месту на улазу. Истакао је и да је угледао Г. код лежаљки које су се налазиле у хладу у близини шатора за пресвлачење, као и да је приметио да је ту окупљена група деце са водичима. Даље је навео да је кренуо ка њима да види шта се дешава, и да је у том тренутку чуо момка како се представља другој особи, да када је стигао до њих група деце је заједно са водичима већ својевољно кренула ка излазу. Појаснио је и да је га је у каснијем разговору Г. упутио у ситуацију која се одиграла, односно да је дете седело на заузетој лежаљци а да га је он културно замолио да устане са исте, да се извинио водичима и објаснио да је поменута лежаљка заузета. Даље је навео да је из разговора са Г. сазнао да су водичи тражили име момка који је користи лежаљку и да им се он лично представио. Додао је да је заједно за Г. кренуо ка излазу из аква парка где су стајали и водичи док су деца излазила. На крају је навео да је наведени догађај пренео Н. М., да је цео догађај трајао 2 минута у да није било потребе за даљом интервенцијом из разлога што је све било решено у најбољем и најкраћем могућем року без икаквих инцидената.
• Увидом у фотографије достављене у прилогу изјашњења утврђено је да је на улазу у А.п.п.“, али и у оквиру комплекса истакнут Правилник о понашању посетилаца.
• Увидом у оверени превод изјаве D. M. са словачког на српски језик утврђено је да је исти навео да је током летњег годишњег одмора боравио са партнерком у Србији у месту Б. П. где се налази аква парк . Даље је навео да се не сећа који је конкретно дан био када се десио непријатан догађај, али да се добро сећа шта се тог дана десило уз напомену да његова партнерка од тог дана има трауму. Појаснио је да су они били у релакс базену када су приметили да су поред лежаљки на којима су биле њихове личне ствари (документи- пасоши, новац и кључеви) „неки људи – деца и одрасли, њих 10 до 15“ који су седели на истим и понашали се као да су њихове ствари. Даље је навео да је изашао из базена и упозорио их на његовом матерњем језику пошто српски не разуме („само мало разуме“) да оду одатле. Истакао је да је из њиховог одговора и поступања разумео да су схватили шта им је рекао, те су се удаљили од лежаљки. Даље је напоменуо да се вратио у базен, али да се цео догађај поновио и да је да су он и његова партнерка видели како им „претурају по торбама“ које су се налазиле на лежаљкама. Навео је и да су његова партнерка и он изашли из базена и кренула ка својим лежаљкама на којима су осим одраслих седела и деца и да су и након вишеструких упозорења одбијали да оду. Напоменуо је и да су почели да вичу и буду агресивни према његовој партнерки и њему, те је отишао да позове радника обезбеђења да реши ову непријатну ситуацију. Навео је и да није разумео шта су они разговарали са радником обезбеђења, али да зна да су били агресивни и према њему а да се он само трудио да их смири и удаљи од ствари. Даље је навео да је дошла „нека жена која је почела нешто да виче, а да је од свега разумео једино да неће ништа украсти“, на шта је одговорио да „не могу да претурају по његовим стварима, да се боји да леже/седе на њиховим лежаљкама“. Истакао је да је своје име рекао тек када је то од њега затражила служба обезбеђења. На крају је навео да је приметио да су људи са околних лежаљки након што су приметили да ова група прави неред и галаму почели да узимају своје ствари и да одлазе.
• Увидом у члан 2. Правилника о понашању посетилаца у комплексу „п“ д.о.о. Б. П.[2] утврђено је да истим прописано да је сваки посетилац при уласку у комплекс у обавези да се упозна са овим Правилником, као и да поштује његове одредбе. Даље чланом 3. истог Правилника дефинисано је да куповином улазнице посетилац прихвата Правилник и његове одредбе и потврђује да је овај Правилник прочитао, да се обавезује да ће се придржавати одредби, смерница, упозорења, забрана и наређења, која су наведена у Правилнику, као и на инфо и осталим таблама, које се налазе у комплексу куповином улазнице посетилац потврђује да је свестан последица које произлазе из кршења било којих правила. На крају чланом 4. дефинисано је да посетиоци морају да избегавају све радње, које нарушавају удобност других посетилаца, или које нарушавају радне обавезе запослених.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења и изјаве сведокa, као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[4].

• Устав Републике Србије[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[6] којом се државе чланице обавезују да осуде расну дискриминацију и обавезују да свим одговарајућим средствима и без одлагања спроведу политику која тежи да укине сваки облик расне дискриминације и помажу разумевању између свих раса. Конвенција у члану 1. дефинише „расну дискриминацију“ као свако разликовање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који има за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода у политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 12. забрањено je узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама члана 24. је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина[7] забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националној мањини.
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[8] као општи циљ одређено је побољшање социјално-економског положаја ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уважавање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва.

Анализа навода притужбе, изјашњења и изјаве сведокиње са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника за заштиту равноправности био је да утврди да ли је поступањем запослених а.п.п. у Б. П. група ромских посетилаца била изложена узнемиравању и понижавајућем поступању које је повредило њихово достојанство и створило понижавајуће и увредљиво окружење.
• Повереник најпре указује да је међу странама неспорно да је 22. јула 2019. године група деце ромске националности у пратњи водича била у а.п.п. и да је том приликом дошло до конфликтне ситуације у оквиру комплекса. Даље, у конкретном случају важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносиоци притужбе треба да учине вероватним да су запослени а.п.п. извршили акт дискриминације, а уколико то учине, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на а.п.п..
• У притужби је наведено да су око 14:45 часова деца и водичи били окупљени испред свлачионице када је дошло обезбеђење и „опколило групу и напоменуло да се иста скупи и не креће“ иако у том тренутку карте за коришћење услуга а.п.п. нису истекле, као и да су обезбеђење и спасиоци рекли да је син директорке а.п. “то наредио јер се баш ту налазе њихове ствари и ствари његових пријатеља и да се се боји да му нешто не нестане“. Дакле, да би овај поступак запослених у а.п.п. био дискриминаторан потребно је утврдити да ли је заснован на личном својству посетилаца, односно на националној основи и боји коже групе лица.
• Приликом разматрања да ли су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир изјаве сведока А. А, ББ и ВВ који су били присутни 22. јула 2019. године у А.п.п.и који су потврдили наводе из притужбе. Такође, Повереник је имао у виду и статистичке податке и резултате истраживања о положају Рома и Ромкиња у нашем друштву, односно о социјалној дистанци према њима. Наиме, резултати истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ које је спровео Повереник за заштиту равноправности о ставовима грађана и грађанки показују чак половина грађана и грађанки перципира Роме као највише изложену дискриминацији.
• Имајући у виду наводе притужбе и изјаве сведока, као и статистичке податаке о социјалној дистанци према припадницима и припадницама ромске националности, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси а.п.п. у Б. П., те је Повереник за заштиту равноправности анализирао да ли чињенице и докази које је понудила директорка А.п.п. пружају довољно основа за закључак да поступање запослених није узроковано ромском националном припадношћу и бојом коже групе лица која су били посетиоци комплекса.
• Повереник најпре напомиње да је ценио изјаве сведока које су достављене уз изјашњење, узимајући у обзир да је у питању изјава сведока који није имао непосредна сазнања о догађају већ је за конфликтну ситуацију „чуо касније“ од колеге. Наиме, из изјаве сведока може се закључити да је након што је приметила скуп, дошла до D. M. и његове девојке и упитала га шта се дешава, као и да је приметила да је са стране стајао један радник обезбеђења. Даље, из изјаве шефа спасилачке службе закључује се да је кад је угледао Г. Ј. код лежаљки које су се налазиле у хладу у близини шатора за пресвлачење и окупљену групу деце са водичима кренуо ка њима да види шта се дешава, и да је у том тренутку чуо момка како се представља другој особи. Повереник је посебно ценио изјаву радника обезбеђења који је напоменуо да је радио на улазу у комплекс вршећи контролу карата када је до њега дошао неко од запослених – „да се не сећа тачно ко“ и да му је рекао да приђе до лежаљки где се скупљала група која се спрема за одлазак да провери да ли треба нека помоћ. Са друге стране је навео да је групи пришао пошто је колега који је био у обиласку комплекса приметио девојку и момка који стоје а иза њих се налазила група деце. Дакле, неспорно је да су се И.Б, Г. Ј и С. К. у истом тренутку налазили окупљени око групе лица ромске националности.
• Даље, анализирана је изјава D. M., да су деца и одрасли „њих 10 до 15“ седели на његовој лежаљци и да су он и његова партнерка видели како им „претурају по торбама“ које су се налазиле на лежаљкама. С тим у вези, Повереник констатује да нико од сведока није потврдио овакве наводе, док се из изјаве радника обезбеђења може закључити само да је дете седело на лежаљци али да није било помена о било каквом „претурању по стварима“ D. Такође, нико од радника обезбеђења или осталих сведока, у својим исказима није навео да су предузете било које радње радника обезбеђења које би упућивале на то да постоји сумња на извршење неког прекршаја. Дакле, из изјашњења и исказа сведока, може се констатовати да ни запослени и руководство Аква парка нису контактирали надлежне органе који би испитали тврдње посетиоца да му је „претурано по стварима“, као и да нико од запослених који су присуствовали конфликтној ситуацији није потврдио наводе D. M. да је група деце и одраслих, односно било ко од чланова групе ромске националности „претурао“ по стварима D. M.
• Даље, у притужби и изјавама сведока наведено је да је D. M рекао сведоцима који су били водичи да „добро зна каква су то деца, да воле да краду и да се боји да му не украду ствари“ што су чула и деца и водичи који су такође припадници ромске националности и да их је повредило што деца од малих ногу слушају да их неко оптужује без разлога. Са друге стране, Повереник констатује да Аква парк у свом изјашњењу није доставио доказе којим потврђује да је „недолично понашање“ деце ромске националности узроковало конфликтну ситуацију, односно, није доставио доказе којим би оспорило да је D. M. издао налоге радницима обезбеђења да опколи групу посетилаца ромске националности и да је изјавио да су ромска деца склона крађи. Дакле, основни разлог за интервенцију радника обезбеђења и даљег поступања према групи лица ромске националности, праћења и надзирања све до излаза из Аква парка, заснива се искључиво на стереотипима и предрасудама.
• Повереник посебно скреће пажњу да се изјавом да су припадници ромске националне мањине ти који „воле да краду“ етикетира једна нација као криминогена, опасна и тиме друштвено непожељна, као и да је последица таквог обраћања припадницима ромске заједнице, повећана социјална дистанце према Ромима, што узрокује њихову изложеност дискриминацији.
• У притужби је даље наведено да је једино група са децом ромске националне припадности била на „сраман начин“ испраћена из Аква парка. Такве наводе потврдили су сведоци. Са друге стране, у изјашњењу су негирани наводи из притужбе да је поменута група испраћена из комплекса. Међутим, анализом изјава сведока може се закључити да је поменута група посетилаца током изласка из комплекса Аква парка, све време била праћена и надзирана. Наиме, у изјави С. К. истакнуто је да је заједно за Г. кренуо ка излазу из аква парка где су стајали и водичи док су деца излазила, док је у изјави Г. Ј. истакнуто да се вратио на радну позицију где је срео групу како излази. Дакле из поменутих изјава може се закључити да су се и група ромске деце са водичима и Г. Ј. и С. К. кретали у истом правцу ка излазу, па ако узмемо у обзир и сагласне изјаве сведока, Повереник у потпуности прихвата да се ситуација одиграла на начин како је то описано у притужби, односно да се поменута група осетила „праћено и понижено“, стигматизовано и обележено као потенцијални учиниоци прекршаја и претња за безбедност имовине.
• Имајући у виду све наведено, Повереник налази да је анализа навода притужбе и изјашњења, као и изјава сведока обе стране, потврдила да је поступање запослених у Аква парку изазвало повреду достојанства, узнемиреност и осећај понижености код групе лица ромске националности у тренутку када је била окружена запосленима у Аква парку. Дакле, самим окруживањем групе деце ромске националности и водича и њиховим спровођењем ка излазу, створено је понижавајуће и увредљиво окружење за њих и повређено је њихово достојанство, што је супротно одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације.
• Стога, применом правила о терету доказивања прописаном у члану 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности налази да Аква парк није доставио доказе којим је оспорио наводе притужбе, односно, није доставио доказе да је интервенција радника обезбеђења и опкољавање групе лица у узрочној вези са било чим другим осим са личним својством ових лица.
• Повереник овом приликом указује да је посебно забрињавајуће што се у конкретном случају ради о групи деце, имајући у виду да дискриминација може негативно да утиче на формирање идентитета. Окруживање и праћење до излаза од стране радника обезбеђења, деца су том приликом свакако доживела на релацији ми – они, који је код њих створио осећај узнемирења и понижености. На крају Повереник подсећа да је у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2016 – 2025. године истакнуто да положај и интеграцију Рома и Ромкиња у друштво посебно отежавају и стереотипи и предрасуде којима су изложени, те да је за остваривање суштинске равноправности потребно да се, поред институционалне подршке инклузији Рома и Ромкиња, оствари и одређени степен друштвене солидарности кроз политике које би требало да се спроводе у свим деловима друштва и којима се инклузија и грађанска равноправност третирају као кључни вредносни принципи.

4. МИШЉЕЊЕ

Поступањем запослених у А.п.п. у Б. П. 22. јула 2019. године према групи посетилаца, припадника ромске националне мањине повређене су одредбе члана 12. а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује А.п.п. у Б. П:

• Да упути писано извињење невладиној организацији АА због дискриминаторног поступања према припадницима ромске националне мањине 22. јула 2019. године у А.п.п. у Б. П., у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2.    Да се убудуће придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да А.п.п. у Б. П. обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико А.п.п. у Б. П. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] https://www.petroland.rs/pravilnik/

[3] члан 1. став 2.

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[6] Закон о ратификацији међународне Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, „Службени лист СФРЈ, број 31/67

[7] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/2018

[8] „Службени гласник РС“, број 26/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Mишљeњe сa прeпoрукoм збoг дискриминaциje припaдникa рoмскe нaциoнaлнe мaњинe у oблaсти пружaњa услугa