бр. 011-00-00040/2019-02    датум:  12.12.2019.године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица

 Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 011-00-599/2019-05 од 28. новембра 2019. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, са образложењем, анализом ефеката прописа и пропратним материјалом (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије^[2], одредбом прописаном у члану 21. забрањује се свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације прописана у члану 21. ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Такође, Закон о забрани дискриминације осим опште дефиниције дискриминације и дискриминаторног поступања, у одредби којом је прописано начело једнакости у члану 4. утврђује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, док у члану 8. прописује да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Закон о забрани дискриминације у делу који уређује посебне случајеве дискриминације, садржи и одредбу којом је прописана дискриминација пред органима јавне власти у члану 15.  којом је утврђено да свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права.

Поред горе наведених одредаба Устава Републике Србије и Закона о забрани дискриминације указујемо и на одредбе посебних прописа који уређују брак и брачне односе, односе у ванбрачној заједници, односе детета и родитеља, усвојење, хранитељство, старатељство, издржавање, затим прописа који уређују финансијску подршку породици са децом, област пензијског и инвалидског осигурања, здравствене заштите, здравственог осигурања и других.

Имајући у виду наведено, а након извршене детаљне анализе Нацрта закона, Повереник за заштиту равноправности упућује начелне примедбе на текст Нацрта закона, али и на поједина законска решења и предалаже да се оне још једном размотре, како би се обезбедила равноправност и једнако поступање за грађане и грађанке Републике Србије.

Повереник најпре указује да је у Нацрту закона који уређује права и услове за оставривање права бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата, чланова породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида и лица које је погинуло или умрло у Војсци Републике Србије у миру, чланова породица умрлих цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата, изостало дефинисање појединих термина, односно прецизирање појединих одредби које су од значаја за прецизно утврђивање круга корисника права из овог закона, услова за остваривање права, као и начина на који се остварују, чиме се нарушава принцип правне сигурности унутар правног система Републике Србије са једне, и онемогућава адекватна примена појединих правних норми у пракси, са друге стране. Наиме, у циљу адекватне примене одредби Нацрта закона, као и јасног разликовања породица палог борца, породица умрлог борца, породица војног инвалида и војника који је погинуо у рату, породица цивилног инвалида рата и цивилне жртве рата, односно уже породице, Повереник је мишљења да је неопходно Нацртом закона прописати и дефиницију породице умрлог борца. Такође, нејасно је значење термина „војни инвалидитет“, будући да је законска дефиниција изостала. Даље, законом није прецизирано који министар ће прописивати медицинске индикације за разврставање корисника из члана 54. Нацрта закона (члан 55. Нацрта закона), оштећења организма на основу којих војни инвалид и цивилни инвалид рата имају право на ортопедски додатак (члан 61. Нацрта закона), даље, оштећења организма по основу којих се може остварити право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила (члан 92. Нацрта закона), затим обим, стандарде и садржину права на протезе за горње и доње екстремитете, ортозе и инвалидска колица (члан 63. став 2. Нацрта закона), затим који ће министар доносити акт о упућивању на бањско – климатски опоравак (члан 64. Нацрта закона), утврђивати начин остваривања права на накнаду трошкова путовања (члан 98. Нацрта закона), затим начин остваривања и коришћења права на бесплатну и повлашћену вожњу (члан 103. Нацрта закона), прописивати ближе услове и начин издавања легитимације из члана 108 (члан 110. Нацрта закона, као и именовати чланове, заменике лекарских комисија, секретаре и заменике секретара лекарских комисија, као и прописивати начин рада лекарских комисија у поступку остваривања права по овом закону (члан 153. Нацрта закона). На наведено Повереник указује стога што је у појединим члановима Нацрта закона прецизно наведено да ће одређене услове прописивати министар надлежан за послове борачко – инвалидске заштите или заједнички министар надлежан за послове борачко – инвалидске заштите и министар надлежан за здравствену заштиту, односно министарство надлежно за послове бораца, војних инвалида и цивилних инвалида рада и слично, те је у том смислу неопходно наведене законске одредбе прецизирати како би њихова адекватна примена била могућа. Повереник истиче да са друге стране, Нацрт закона садржи дефиниције појединих појмова које нису у складу са важећим дефиницијама које су прописане другим законима, односно са дефиницијама које су општеприхваћене у правној пракси. Наиме, Нацртом закона дефинисано је да се нехат не сматра кривицом иако је у одредбама Нацрта закона на које се односи већ коришћен термин „без своје кривице“. Имајући у виду да је нехат лакши облик или нижи степен кривице, који може бити свесни или несвесни, а да се приликом дефинисања ситуације у којој нема ни свести ни воље, али ни могућности или дужности да се предвиди наступање последице користи термин „случај“ (casus), Повереник је мишљења да се за дефинисање термина „без своје кривице“ не може користити предложена дефиниција нехата.

Поред тога, чланом 24. и 25. Нацрта закона прописан је круг лица који се сматрају члановима породице палог, односно умрлог борца, па се чланом породице палог борца сматрају супружник или лице које је са палим борцем живело у ванбрачној заједници и са њим има заједничко дете, дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, пасторак кога је пали борац издржавао, родитељ или усвојитељ, очух и маћеха које је пали борац издржавао и деда и баба палог борца које је пали борац издржавао, док се чланом породице умрлог борца сматрају супружник, дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, пасторак кога је умрли борац издржавао, родитељ или усвојитељ које је пали борац издржавао и очух и маћеха које је умрли борац издржавао. Имајући у виду да је из текста Нацрта закона изостала само дефиниција умрлог борца, док су Нацртом закона осим палог борца дефинисани и војни инвалид и војник који је погинуо или умро у Војсци, односно цивилни инвалид рата и цивилна жртва рата, нејасно је којим се критеријумима предлагач Нацрта закона руководио када је утврђивао круг лица која се сматрају породицом умрлог борца, а који је знатно ужи од круга лица који се сматрају чланом породице палог борца. Сагласно наведеном Повереник предлаже да предлагач Нацрта закона још једном размотри одредбе Нацрта закона.

Такође, чланом 28. Нацрта закона прописано је да ужу породицу у смислу овог закона чине супружник, дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете, као и пасторак кога је лице по коме се остварује право издржавало. Имајући у виду да је члановима од 24. до 27. Нацрта закона већ прописан круг лица која се сматрају чланом породице за сваку категорија лица по основу којих се остварују права прописана законом посебно, нејасни су разлози због којих је предлагач прописао издвојену одредбу у којој је утврдио круг лица која чине ужу породицу и који је значајно ужи, те је Повереник мишљења да постојање овог члана, независно од конкретног лица по основу кога се остварује право ствара правну несигурност у погледу примене оних одредба закона које се односе на кориснике права утврђених Нацртом закона.

Чланом 33. Нацрта закона прописано је одређивање износа права која су утврђена Нацртом закона, али је изостало прописивање износа додатака на децу, са једне стране, као и основице за одређивање новчаних примања по овом закону за породични додатак и борачки додатак. Повереник указује да иако је чланом 58. Нацрта закона прописано право на додатак за децу, односно чл. 83. до 85. право на породични, а чл. 86. и 87. Нацрта закона право на борачки додатак, потребно је у циљу обезбеђивања правне сигурности и прецизне примене одредаба Нацрта закона у члану 33. који носи назив одређивање износа права, одредити тај износ за сва права прописна Нацртом закона, односно прописати упућујућу правну норму за она за која се износ утврђује другим прописом.

Чланом 40. тачка 2) Нацрта закона утврђено је да право на породичну инвалиднину може остварири члан уже породице, односно, удова – када наврши 45 година живота или удовац – када наврши 50 година живота, као и пре навршених 45, односно 50 година живота ако су потпуно неспособни за рад. Полазећи од члана 21. Устава Републике Србије којим је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, као члана 15. Устава којом је утврђено да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности, нејасно је из који разлога је направљено разликовање између мушкараца и жена у погледу година живота.

Такође, Повереник подсећа да је држава законским изменама већ утврдила да примера ради право на старосну пензију припадници оба пола стичу са 45 година стажа осигурања без обзира на године старости, односно да ће наведено право годишњим усклађивањем услова који се односи на године живота за жене до 2032. године и у погледу навршених година живота оба пола остваривати са 65 година живота, те је мишљења да је обезбеђивање поштовања начела једнакости, односно забране дискриминације у поступку остваривања права на породичну инвалиднину, могуће само прописивањем истог услова који се односи на потребан број година живота које је навршио члан уже породице из тачке 2) овог члана, односно, омогућавањем да и удовац и удова право на породичну инвалиднину могу остварити уколико су навршили исти број година живота.

Наведену примедбу Повереник упућује и на одредбу прописану чланом 77, као и чланом 192. Нацрта закона.

Чланом 40. тачка 3) Нацрта закона прописано је између осталог да право на породичну инвалиднину може остварити члан уже породице, односно дете, усвојеник и пасторче до навршених 15 година живота; до завршетка школовања, а најкасније до навршене 26. године живота, односно дете палог борца до навршене 27. године живота. Ако је школовање прекинуто због служења војног рока у јединицама и установама Војске или болести, то лице може користити право на породичну инвалиднину и за време трајања служења војног рока у јединицама и установама Војске, односно болести то до навршене 26. године живота, односно дете палог борца до навршене 27. године живота, а после тога – највише још онолико времена колико је због служења војног рока у јединицама и установама Војске, односно болести изгубило од школовања, ако је школовање продужено пре навршене 26. односно пре навршене 27. године живота; ако је неспособно за самостални живот и рад, док траје та неспособност, под условом да је настала пре навршене 15. године живота, а за дете на средњем или високом образовању до навршене 26. године живота, односно дете палог борца до навршене 27. године живота. Повереник указује на одредбу члана 104. Породичног закона[3], којим је прописано да се усвојењем између усвојеника и његових потомака и усвојитеља и њихових сродника заснивају једнака права и дужности као између детета и родитеља односно других сродника. Полазећи од наведене одредбе Породичног закона остаје нејасно којим се разлозима предлагач закона руководио када је прописао различити услов у погледу година живота до којих дете и усвојеник палог борца могу остваривати право на породичну инвалиднину.

Такође, Повереник указује на одредбу прописану у члану 41. Нацрта закона, у којем је између осталог утврђено да се сматра да се дете налази на школовању у смислу члана 40. став 1. тачка 3) уколико похађа основну или средњу школу, основне академске или основне струковне студије, односно дипломске академске студије, специјалистичке струковне или академске студије, као и докторске академске студије, у складу са прописима који уређују основно, средње и високо образовање и уколико има статус лица на школовању према статуту школске установе у којој се налази на школовању. Повереник истиче да је нејасно да ли се одредба из члана 41. Нацрта закона односи само на дете палог борца или и на усвојеника, односно пасторка, будући да став 1. овог члана садржи правну норму којом упућује на члан 40. став 1. тачка 3) Нацрта закона, којим је утврђено да право на породичну инвалиднину може остварити члан уже породице, односно дете, усвојеник и пасторче. Сагласно наведеном Повереник предлаже допуну одредбе прописане чланом 41. Нацрта закона на начин којим ће се обезебдити њена примена и на усвојеника и на пасторче, под условима из члана 40. став 1. тачка 3) Нацрта закона.

Наведену примедбу Повереник упућује и на чл. 51. и 52. Нацрта закона, будући да је нејасно да ли се односе и на усвојитеља палог борца, односно усвојеника палог борца, затим на члан 58. Нацрта закона којим је прописано право на додатак за децу, даље на члан 77. тачка 3) којим је прописано да се потпуно неспособним за рад, ради остваривања права на месечно примање сматра и дете које испуњава услове за оставривање права на породичну пензију прописане чланом 40. тачка 3) овог закона, даље, на члан 94. тачка 1) којим је између осталог прописано да дете палог борца коме је право на породичну инвалиднину престало улази у круг лица за која је јединица локалне самоуправе у обавези да обезбеди решавање стамбених потреба, као и на члан 111. Нацрта закона којим су прописане категорије лица која имају право на приоритет при запошљавању. Повереник још једном истиче да је приликом нормирања и ових одредаба потребно имати у виду одредбе члана 104. Породичног закона.

Даље, одредбом прописаном у члану 42. став 1. Нацрта закона утврђено је да право на породичну инвалиднину остварују само чланови породице који испуњавају прописане услове и то: чланови уже породице лица по основу кога се остварује право – с једне стране и родитељи или очух, маћеха или усвојитељ, односно деда и баба – с друге стране. Повереник указује да наведена одредба у погледу круга лица који имају право на породичну инвалиднину није у складу са одредбом прописаном у члану 40. Нацрта закона, али ни са одредбом која је прописана у члану 28. Нацрта закона, којом је утврђено да је члан уже породице само супружник, дете рођено у браку или ван брака и усвојено дете и пасторак кога је лице по коме остварује право издржавало. Сагласно наведеном, мишљења смо да је наведене одредбе потребно усагласити.

Такође, чланом 43. став 1. Нацрта закона прописано је да члан породице палог борца из члана 24. став 3. тачка 3) и чланови породице војног инвалида од I до VII групе из члана 26. тачка 3) имају право на породичну инвалиднину, иако су чланови уже породице остварили ово право. Повереник указује да је нејасно на кога се наведена одредба односи будући да се упућујућа правна норма односи на члан 24. став 3. тачка 3) и на члан 26. тачка 3) којима је прописано да је члан породице палог борца, односно војног инвалида и војника који је погинуо или умро у Војсци, пасторак, који је чланом 28. Нацрта закона истовремено утврђен и као члан уже породице. Сагласно наведеном, а у циљу адекватне примене ове одредбе Повереник предлаже њено усаглашавање са одговарајућим одредбама Нацрта закона.

Повереник истиче да је из истог разлоге потребно размотрити и одредбу прописану у ставу 2. овог члана, који такође садржи упућујућу правну норму, будући да круг лица на које се наведена одредба односи не одговара кругу лица који су прописани члановима 24. став 3. тачка 3) и 26. тачка 3) Нацрта закона, на који правна норма из става 2. овог члана упућује.

Члан 45. Нацрта закона између осталог прописује да члан породице који испуњава право на породичну инвалиднину по два или више лица, право на увећану породичну инвалиднину из члана 51. овог закона може остварити само по једном лицу. Повереник указује да је право на увећану породичну инвалиднину прописано чланом 52, а не чланом 51. Нацрта закона, те је у циљу адекватне примене одредбе прописане у члану 45. потребно извршити наведену измену.

Чланом 58. Нацрта закона прописано је да војни инвалиди од I до VII групе и деца корисници породичне инвалиднине остварују право на додатак за децу под условима и у висини који су утврђени прописима о финансијској подршци породици са децом. Повереник истиче да право на додатак за децу прописано овом одредбом Нацрта закона није препознато у Закону о финансијској подршци породици са децом, те се самим тим упућујућа правна норма која се односи на услове и висину овог права, не може применити. Наиме, Законом о финансијској подршци породици са децом[4] у члану 11. прописана су права на финансијску подршку породици са децом и то: права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; осталих накнада по основу рођења и неге детета и посебне неге детета; на родитељски додатак; на дечији додатак; на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом; на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи; на регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Сагласно наведеном, будући да је одредбом из члана 58. Нацрта закона прописано потпуно ново право, неопходно је одговарајућом правном нормом у Нацрту закона прецизирати висину права и услове под којим се оно остварује.

Члан 65. Нацрта закона прописује да војни инвалид, цивилни инвалид рата, као и лице из члана 14. овог закона коме није признато својство војног инвалида чије оштећење организма по основу обољења које представља основ за оцену инвалидитета износи најмање 30%, има право на професионалну рехабилитацију и новчану помоћ за време професионалне рехабилитације у складу са прописима којима се уређује преквалификација или доквалификација особа са инвалидитетом. Имајући у виду одредбу из члана 65. Нацрта закона у погледу круга лица која остварују право на професионалну рехабилитацију и новчану помоћ за време професионалне рехабилитације, Повереник истиче да он не одговара одредбама Нацрта закона које су прописане у члану 8. којим је утврђено да је војни инвалид у смислу овог закона и ратни војни инвалид и мирнодопски војни инвалид, односно одредби из члану 14. којим је између осталог утврђено које лице се сматра мирнодопским војним инвалидом. Сагласно наведеном, а имајући у виду да правна норма из члана 65. Нацрта закона упућује на члан 14. којим није дефинисано лице коме није признато својство војног инвалида чије оштећење организма по основу обољења које представља основ за оцену инвалидитета износи најмање 30%, наведену одредбу је потребно поново размотрити. Повереник посебно истиче да је приликом поновног дефинисања ове одредбе потребно имати у виду одредбу из члана 4. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[5] којом је прописано да права утврђена овим законом остварује особа са инвалидитетом која има утврђен статус особе са инвалидитетом, као и да статус особе са инвалидитетом има ратни војни инвалид; мирнодопски војни инвалид; цивилни инвалид рата; лице коме је извршена категоризација и друго лице коме је утврђена инвалидност, у складу са законом; лице коме је, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђена категорија инвалидности, односно преостала радна способност; лице коме се, у складу са овим законом, процени радна способност сагласно којој има могућност запослења или одржања запослења, односно радног ангажовања.

Чланом 80. Нацрта закона предлагач уводи потпуно ново право „додатак за самохраност“ које није прописано чланом 32. Нацрта закона. С тим у вези мишљења смо да је наведене одредбе потребно још једном преиспитати и међусобно их усагласити.

Чланом 86. Нацрта закона између осталог је прописано да борац из члан 7. овог закона има право на борачки додатак уколико је старији од 60 година живота и уколико он или члан његове уже породице који живи у заједничком домаћинству, у складу са тачком 4) овог члана не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, (осим ако се ради о лицу које остварује приход од обављања пољопривредне делатности и шумарства са земљишта површине до 5 хектара), као и уколико у складу са тачком 7) не остварује право власништва или плодоуживања на пољопривредном земљишту површине више од 5 хектара. Имајући у виду да је наведени услов утврђен и у члану 76. Нацрта закона у којем је извршено дефинисање материјално необезбеђеног лица, а у вези са остваривањем права на месечно новчано примање, те је у погледу ограничења површине земљишта прописан услов до 10 хектара, Повереник истиче да су нејасни разлози за прописивање различитог услова, тим пре јер је у првом случају реч о праву које остварује борац, а у другом о праву које могу остварити и војни инвалид, цивилни инвалид рата, корисник породичне инвалиднине, члан породице умрлог цивилног инвалида рата и члан породице цивилне жртве рата. Сагласно наведеном Повереник је мишљења да је потребно још једном преиспитати наведена ограничења.

Чланом 133. Нацрта закона утврђено је да се у поступку за оставривање права по овом закону примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак и одребе овог закона којима је уређено поступање по појединим питањима поступка на другачији начин. Повереник указује да је наведену одредбу потребно прецизирати како би она могла бити адекватно примењена у пракси.

Поводом члана 148. Нацрта закона у којем су наведене болести по основу којих се признаје својство војног инвалида, као и називи неких обољења, Повереник указује да наведени називи не одговарају називима обољења утврђеним Међународном статистичком класификацијом болести и сродних здравствених проблема. С тим у вези указујемо на одредбу из Закона о општем управном поступку који у члану 3. прописује да тај закон примењује на поступање у свим управним стварима, док се поједина питања управног поступка могу посебним законом уредити само ако је то у појединим управним областима неопходно, ако је то у сагласности са основним начелима одређеним овим законом и уколико се не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених овим законом.

Чланом 186. Нацрта закона између осталог је прописано да Влада Републике Србије на предлог министра, може одредити удружења и савезе који су од посебног друштвеног значаја за унапређивање борачко – инвалидске заштите. Имајући у виду да је Нацртом закона у члану 185. утврђено да се удружења и савези бораца оснивају у складу са законом којим се уређују удружења, Повереник указује да је одредбом члана 38. Закон о удружењима већ прописано да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења, а који су од јавног интереса обезбеђују у Буџету Републике Србије, као и да Влада, односно министарство надлежно за област у којој се остварују основни циљеви удружења додељује средства из става 1. овог члана на основу спроведеног јавног конкурса и закључује уговоре о реализовању одобрених програма. Такође, у ставу 3. овог члана између осталог је утврђено је да се под програмом од јавног интереса нарочито сматрају програми у области борачко – инвалидске заштите. Сагласно наведеном, нејасни су разлози за овакво прописивање које се односе на начин оснивања, начин финансирања, као и начин обезбеђивања средстава (члан 187. Нацрта закона) за финансирање програма од јавног интереса у области борачко – инвалидске заштите које реализују удружења.

Такође указујемо да су нејасни разлози због којих је предлагач чланом 212. Нацрта закона прописао да Министарство преузима све запослене који на дан ступања на снагу овог закона обављају послове борачко – инвалидске заштите у Градској управи Града Београда и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова, с обзиром да у складу са Нацртом закона ови органи и даље одлучују по захтевима. Повереник указује ни да у образложењу закона нису дати разлози.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

[3] Породични закон („Сл. гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15)

[4] Закон о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС“, бр. 113/17 и 50/18)

[5] Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС“, бр. 36/09 и 32/13)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица