бр. 07-00-524/2017-02  датум: 8.6.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења „Х.ц.К“ поднете у име особа са инвалидитетом, против Д.з. „Н.Б“ због неприступачности објеката Д. з. „Н. Б.“ у улици М. бр.30 и Н. бр.53. У притужби је наведено да зграда Д. з. „Н. Б.“ у улици М. Т. бр. 30 није приступачна за особе са инвалидитетом, због постојања архитектонских баријера које особама са инвалидитетом онемогућавају улаз у наведени објекат. У допуни притужби, наведно је да су рампе која су постављене на објекат у улици Н. бр. 53, на главном улазу неприступачне, као и рампе на улазима у стоматолошку службу Д. З., јер су ван стандарда, стрме, често клизаве и без рукохвата. Појашњено је да је на улазу у Службу за Физикалну медицину и рехабилитацију постављена одговарајућа рампа, али да она води у сутерен објекта, тако да особе са инвалидитетом морају да користе лифт који се закључава, а кључ се налази код сестара и како је наведено није увек доступан. У изјашњењу Д. з. Н. Б. наведено је да су све згрaде Д. з. приступачне за особе са инвалидитетом, па тако и оне које се налазе у улици М. Т. бр. 30 и улици Н. бр. 53, односно да сваки објекат Д.з. има постављене рампе. У допуни изјашњења наведено је да на објекту у улици М. Т. постоје две рампе и то једна која се налази на главном улазу у објекат, и друга која се налази на улазу у Службу за стоматолошку здравствену заштиту, да су рампе бетонске са металним рукохватима. Такође је наведенo да је у објекту у лици Н. бр. 53 на улазу у у службу за физикалну медицину и рехабилитацију изграђена рампа, у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности, а да из службе за Физикалну медицину и рехабилитацију особа која је корисник колица може лифтом, који се користи без употребе кључа, и који је јасно обележен путоказима, попети до свих нивоа у служби објекта у Н.. Током поступка запослени у Стручној служби Повереника извршили су непосредан увид и утврдили да на улазима у оба објекта (службу опште и стоматолошке заштите) постоје постављене рампе за особе са инвалидитетом, а који су у функцији, да у оба објекта постоје лифтови који повезују све делове објекта, да постоје тоалети за особе са инвалидитетом, као и да поједине рампе нису приступачне за све особе са инвалидитетом. Имајући у виду наведено, као и доказе који су приложени уз изјашњење, у поступку који је спроведен по притужби У.Х. Ц. К. из Б., није утврђено да је Д. з. „Н. Б.“ прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Међутим, имајући у виду важност пуне приступачности Повереник је, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упутио препоруку мера Д. з. „Н. Б.“ да се састане са представницима У. Х.Ц. К. у циљу унапређења постојећих стандарда приступачности као и да након тога предузме конкретне мере у том смислу.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности обратило се У. Х. Ц. К. из Б., притужбом против Д. з. „Н. Б.“, због дискриминације особа са инвалидитетом. У притужби је наведено да особе са инвалидитетом не могу да уђу у објекат Д.з. „Н. Б“, који се налази у улици М. Т.бр. 48, због постојања архитектонских баријера.
• У допуни притужбе У. Х. Ц. К. указало је и на неприступачност зграде Д. з. „Н. Б.“ у Н. улици, те је између осталог наведено:

• да озбиљан проблем за особе са инвалидитетом представљају неприступачне рампе на улазима у општу и стоматолошку службу Д. з. „Н. Б.“ у Н. улици;

• да су две зидане рампе на главном улазу у Д.з., као и рампа на бочном улазу где је стоматолошка служба, изграђене ван стандарда приступачности, те да су јако стрме, често клизаве и без рукохвата;

• да посебан проблем представљају степенице које је Д. з. решио „ултра“ кратким рампама са „ужасним нагибом“, тако да је за особу која користи електрична моторна колица немогуће да превазиђе нагиб, док би особу са механичким инвалидским колицима морале да гурају барем две особе, уз велики ризик од пада;

• да је Д. з. привремено решио улазак преко службе за физикалну медицину која се налази у сутерену и има „пристојан“ нагиб, те да се затим од сестара тражи кључ за лифт и иде „около наоколо“ до лифта;

• да, ако једна особа са инвалидитетом узме кључ за лифт, друга особа која је корисник колица мора да чека да се кључ врати, како би се попела до било које службе дома здравља;

• да служба за физикалну медицину има годишњи одмор и скраћено радно време током лета, због чега је за особу са инвалидитетом немогуће да уђе у објекат Д. з. који се налази у Н. улици.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Д.з. „Н. Б.“. У изјашњењу и у допуни изјашњења, између осталог, наведено је:

• да је у Д. з. „Н. Б.“ омогућен приступ „инвалидима“, односно да у свим објектима постоје рампе за „инвалиде“;

• да у објекту Д.з. „Н.Б.“, који се налази у улици М. Т. бр. 30 постоје две рампе за особе са инвалидитетом;

• да су обе рампе бетонске, са металним рукохватима, те да их свакодневно користе особе са инвалидитетом;

• да се једна рампа налази на главном улазу у објекат Д. з., а друга на улазу у Службу за стоматолошку здравствену заштиту;

• да у Д. з. „Н. Б.“, у Н. улици бр. 53, постоје рампе за особе са инвалидитетом и да је на улазу у службу за физикалну медицину и рехабилитацију изграђена рампа у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности;

• да лице са инвалидским колицима може да се из Службе за физикалну медицину и рехабилитацију попне лифтом до свих нивоа и служби објекта у Н. улици;

• да се лифт користи без употребе кључа, јер је реконструкција браве на лифту урађена управо због особа са инвалидитетом;

• да је у Служби за физикалну медицину и рехабилитацију долазак до лифта јасно обележен знацима, те да ознаке за кретање постоје и у самом лифту.

У прилогу изјшњења достављене су фотографије оба улаза у објекат Д. з. „Н. Б.“ у улици М. Т. бр. 30.

1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотографије које је доставио Д. з. „Н. Б.“, утврђено је да на објекту Д.з. који се налази у улици М. Т. бр. 30 постоје два улаза са изграђеним рампама за приступ особа са инвалидитетом, као и да су рампе бетонске, под нагибом, са металним рукохватима са обе стране. Такође, иако је у притужби наведено да се овај објекат Д. з. „Н. Б.“ налази у улици М. Т. бр. 48, из навода изјашњења, али и одласком на лице места запослених у Стручној служби Повереника неспорно је да се овај објекат налази у згради број 30.

2.2. Увидом запослених из Стручне службе Повереника за заштиту равноправности, који су обишли објекат Д. з. „Н.Б.“ у улици М. Т. бр. 30, утврђено је: да се објекат Д.з. састоји од две зграде; да се у једној згради налази Служба стоматолошке заштите, док се у другој налазе остале службе здравствене заштите. Даље је утврђено да зграда у којој се налази Служба стоматолошке заштите има један улаз; да је на степеништу са десне стране, гледано од улаза, постављена коса рампа за особе са инвалидитетом са металним рукохватима са обе стране. Такође, главна зграда Д. з. у којој се налазе остале службе здравствене заштите има укупно 6 улаза, од којих су 4 у функцији и то: један главни улаз гледано из улице М. Т. , један улаз у апотеку гледано из улице П. Т., кроз коју се може проћи до службе опште здравствене заштите и два улаза у дечији диспанзер, гледано из улице Б. М.П.. На сваком од улаза, који су у функцији, постоје рампе за особе са инвалидитетом, са металним рукохватима са обе стране рампе. Главна зграда се састоји од приземља и три спрата до којих се стиже степеницама или лифтом који је предвиђен за 4 особе и који је у функцији. У приземљу зграде налазе се Служба опште медицине, дечији диспанзер, школски диспанзер, лабораторија, рендген и физикална медицина. Све службе су повезане ходницима кроз које се може несметано проћи. Утврђено је и да су пултови за заказивање – картотеке оформљени у свакој служби, отвореног типа, односно без стаклене или друге баријере. На првом спрату се налази тоалет који је прилагођен особама са инвалидитетом.

• Затим, увидом запослених из Стручне службе Повереника за заштиту равноправности, који су обишли објекат Д. з. „Н.Б.“ у улици Н. бр. 53, утврђено је: да на главном улазу у овај објекат постоје две бетонске рампе са металним рукохватима са обе стране; да рампа прати степенице, како у погледу косине, тако и у погледу висине, међутим, особа са инвалидитетом, која се затекла на лицу места није била у могућности да савлада нагиб на рампи. Даље је утврђено да се са леве стране у сутерену, гледано од главног улаза, налази улаз у службу физикалне медицине који је повезан степеницама и рампом која је видно обележена са ознаком да се ради о рампи за особе са инвалидитетом. Рампа је бетонска, са двостраним дуплим рукохватима, а особа са инвалидитетом која се затекла на лицу места користила је наведену рампу без потешкоћа. Такође је утврђено да се на улазним вратима налази обавештење да се са леве стране, гледајући од улаза, налази и лифт који је прилагођен особама са инвалидитетом и који је јасно обележен путоказима и ознакама у ком правцу се треба кретати. Затим, утврђено је да се простор састоји из три дела који су повезани стакленим двокрилним вратима, одговарајуће су ширине, без прагова и у једној равни. Лифт је функционалан и има довољно места за особу која је корисник колица. Коришћењем лифта може се доћи у све делове зграде, односно, у све службе које се налазе у овом објекту. Ходници у којима се налазе службе здравствене заштите су широки, у једној равни, пултови-картотеке су отвореног типа и без стаклене или друге баријере. Део објекта у којем се налази дечији диспанзер је повезан са главним објектом, тако да се до њега може стићи употребом лифта. Утврђено је да постоје два улаза у дечији диспанзер на којима је постављена рампа за особе са инвалидитетом. Даље је утврђено да је објекат у којем се налази стоматолошка служба одвојен од главног објекта и има два улаза. На једном од улаза постављена је бетонска коса рампа за особе са инвалидитетом са металним рукохватима. Констатовано је и да се у склопу главне зграде налази и апотека.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, чињенице које су утврдили запослени у Стручној служби Повереника приликом обилазака објеката Д. з. „Н. Б. “ у улици М. Т. бр. 30 и улици Н. бр. 53, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.^[2]
• Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије^[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета^[4].
• Повереник за заштиту равноправности, затим, констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом^[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства^[6]. Ратификацијом ове конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности^[7].
• У Општем коментару број 2 (2014) Комитет за права особа са инвалидитетом истиче да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Овакав приступ проистиче из идеје забране дискриминације. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима^[8] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације^[9] (члан 5 ф).
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[10], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
• Законом о планирању и изградњи^[11] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. овог закона прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају се пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама^[12] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Одредбом члана 2. овог правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, а међу њима су и објекти за потребе државних органа. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Одредбама члана 5. овог правилника прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друго).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Д.з. „Н. Б.“ дискриминисао особе са инвалидитетом необезбеђивањем приступачног улаза у објекте дома здравља који се налазе у улици М. Т. бр. 30 и у улици Н. бр. 53. Сагласно томе, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања евентуалне дискриминације особа са инвалидитетом са аспекта обезбеђивања приступа објектима у јавној употреби, на основу Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
• Подносилац притужбе је навео да објекат Д. з. „Н. Б.“ у улици М. Т. бр. 30 није приступачан особама са инвалидитетом због постојања архитектонских баријера. Даље је у притужби наведено да собама са инвалидитетом представљају озбиљан проблем и две зидане рампе на главном улазу, као и рампа на бочном улазу објекта Д. з. који се налази у улици Н. бр. 53, јер су ове рампе „ван сваких стандарда“, изузев рампе која је постављена на улаз у Службу за физикалну медицину и рехабилитацију, која се налази у сутерену објекта и има „пристојан нагиб“. Са друге стране, Д. з. „Н. Б.“ је у изјашњењу и допуни изјашњења навео да у свим објектима Д.з. „Н. Б.“ постоје рампе за особе са инвалидитетом, те је у прилогу својих тврдњи доставио фотографије улаза у објекат дома здравља у улици М. Т. бр. 30. Наиме, у изјашњењу је појашњено да у објекту који се налази у у лици М. Т. бр. 30, постоје две рампе за особе са инвалидитетом, једна на главном улазу у објекат Д.з., а друга на улазу у Службу за стоматолошку здравствену заштиту. Истакнуто је да особе са инвалидитетом свакодневно користе ове две рампе. Када је реч о објекту Д. з. у улици Н. бр. 53, у изјашњењу Д. з. „Н. Б.“ наведено је да и у овом објекту постоје рампе за особе са инвалидитетом, а да се приступачна рампа, изграђена према стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности, налази на улазу у Службу за физикалну медицину и рехабилитацију, одакле особа која користи колица може лифтом да се попне до свих нивоа и служби дома здравља. Током увида на лицу места од стране запослених у Стручној служби Повереника у објектима Д. з. „Н. Б.“ у улици М. Т. бр. 30 и улици Н. бр. 53, утврђено је да се објекат Д. з. у улици М.Т. бр. 30 састоји од две зграде. Прва зграда, у којој се налази Служба стоматолошке заштите, има један улаз на којем је постављена рампа за особе са инвалидитетом са металним рукохватима. Друга зграда, у којој се налазе све остале службе здравствене заштите, има четири улаза која су у функцији, а на сваком од ових улаза постоје рампе за особе са инвалидитетом са металним рукохватима. Што се тиче објекта Д. з. у улици Н. бр. 53, на лицу места утврђено је да на главном улазу у објекат постоје две бетонске рампе са металним рукохватима, али да особа са инвалидитетом, коју су запослени у Стручној служби Повереника за заштиту равноправности срели на улазу, није успела да савлада њен нагиб. Међутим, утврђено је да се са леве стране од улаза у овај објекат налази улаз у Службу физикалне медицине на којем постоји рампа, те да су запослене у Стручној служби Повереника уочиле да се особа са инвалидитетом која користи колица кретала овом рампом без потешкоћа.
• Повереник за заштиту равноправности указује да међународни уговори, Устав Републике Србије и законски оквир несумњиво намећу дужност надлежних органа да предузму све потребне мере ради обезбеђивања приступа објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. С тим у вези, Повереник констатује да је Д. з. „Н. Б.“ поставио рампе за кретање особа са инавлидитетом на улазима у објекте које се налазе у улици М. Т. бр. 30 и у улици Н. бр. 53. На лицу места је утврђено да је особа са инвалидитетом која користи колица без потешкоћа користила рампу за особе са инвалидитетом на улазу у Службу физикалне медицине у објекту Д. з. у улици Н.бр. 53, као и да се унутар објеката налазе и лифтови, који су функционални и доступни.
• Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереник за заштиту равноправности констатује да није утврђено да је Д.з. „Н. Б.“ пропустио да обезбеди приступачност својих објеката у у улици М. Т. бр. 30  и улици Н. бр. 53.
• Међутим, Повереник за заштиту равноправности користи прилику да скрене пажњу на неколико чињеница. Наиме, Д. з. „Н. Б.“, као и други надлежни органи, дужан је да поштује техничке стандарде приступачности приликом изградње и реконструкције свих објеката у свом власништву. Стога, Повереник очекује да ће Д. з. „Н. Б.“ предузети све мере како би све рампе на улазу у објекте домова здравља биле у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности и како би особе са инвалидитетом могле да их користе без потешкоћа и ризика од повређивања. Поред тога, Повереник указује да је термин „инвалид“ неодговарајући и увредљив. Такође, важно је препознати да се терминологија које се користи када су питању особе са инвалидитетом мења кроз време у односу на приступ. Наиме, термини као што су инвалид или хендикепиран су превазиђени, али и увредљиви, јер не посматрају целу особу као људско биће, већ само једну од њених карактеристика. Када се корсисти израз инвaлидна особа сугеришемо да je инвалидитет прва и једина карактеристика и лично својство особе, односно, не посматрамо целокупну слику и особу у целини, већ јој се приступа искључиво и једино из угла тешкоће, односно сметње коју има. Наиме, инвалидитет je само још једна од бројних карактеристика особе са инвалидитетом. Стога, уместо побројаних термина, који су превазиђени и увредљиви, исправно је користити термин – особа са инвалидитетом, јер се на тај начин ставља фокус на особу, а не на њен инвалидитет.
• На крају, Повереник за заштиту равноправности констатује да обезбеђивање приступачности није и не сме да буде индивидуална борба особа са инвалидитетом, већ да свако у оквиру своје надлежности треба да предузме мере на обезбеђивању пуне приступачности. У складу са тим, Повереник указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, укључујући остваривање права на здравствену заштиту, на равноправној основи са другима. Имајући у виду да се у конкретном случају ради о објектима у јавној употреби у којима грађани и грађанке остварују своје право на здравствену заштиту, а да је на лицу места утврђено да поједине рампе не могу да користе све особе са инвалидитетом, односно да поједине рампе нису адекватне за све врсте инвалидских колица, Повереник је у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упутио препоруку мера Д.з. „Н. Б.“ да се састане са организацијом која је поднела притужбу Поверенику у циљу побољшања приступачности свих улаза у Д. з., као и да након тога предузме конкретне мере у том смислу.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби У. Х. Ц. К. из Б., није утврђено да је Д.з. „Н.Б.“ прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упућује препоруку мера Д. з. „Н.Б.“:

5.1. Да се састане са представницима У. Х. Ц. К. у циљу унапређења постојећих стандарда приступачности као и да након тога предузме конкретне мере у том смислу.

Д. з. „Н.Б.“ обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема овог мишљења.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 21.

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[6] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 1. став 1.

[7] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан. 9. ст. 1 и 2.

[8] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈ –Међународни уговори“, број 7/71

[9] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67

[10] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[11] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр, 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14

[12] „Службени гласник РС“, број  22/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби У.Х.Ц.К. против Д.з.Н.Б. због дискриминације на основу инвалидитета приликом пружања услуга или коришћења јавних површина