дел. бр. 1704 датум: 5. 11. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ
о појединим одредбама Радне верзије Нацрта закона о медијацији

Нацртом закона о медијацији, под рубрумом „Искључење јавности“, у чл. 8. ст. 3., прописано је да страну која нема пословну способност, али и ону која је ограничено пословно способна заступа законски заступник. Ово императивно правило, по којем ограничено пословно способно лице у поступку медијације заступа његов законски заступник, одступа од општег правила о процесној способности ограничено пословно способних лица. Наиме, према чл. 75. ст. 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011), који се сходно примењује у свим грађанским судским поступцима, пунолетно лице коме је ограничена пословна способност процесно је способно у границама своје пословне способности.

Уколико буде усвојено правило из чл. 8. ст. 3. Нацрта закона о медијацији, којим се ограниченом пословно способном лицу ускраћује процесна способност у поступку медијације, негативне последице биле би вишеструке.

Пре свега, ограничено пословно способно лице било би ускраћено у могућности да самостално покрене и учествује у поступцима медијације који се воде поводом спорова из оних правних односа у погледу којих је пословно способно, тј. који су у оквиру граница његове пословне способности. Поводом ових спорова ограничено пословно способно лице могло би да самостално покрене и води парницу, али не и поступак медијације, у којем га, према чл. 8. ст. 3. Нацрта закона о медијацији, мора заступати његов законски заступник.

Консеквентно томе, уколико су у питању спорови из правних односа који су у оквиру пословне способности ограничено пословно способних лица, лице које се определи за медијацију као метод за решавање таквог спора и лице које изабере парницу били би у неједнаком положају: оно лице које се определио за медијацију не би могло самостално да учествује у поступку медијације, док би оно лице које се определило за парницу могло у њој самостално да учествује, тј. да пуноважно предузима све парничне радње.
У случајевима у којима се поступак медијације води као тзв. судски анексирана медијација, правило из чл. 8. ст. 3. Нацрта закона о медијацији могло би да доведе до тога да ограничено пословно способно лице које је самостално покренуло и води парницу јер је у парници, с обзиром на предмет спора, парнично способно, у судски анексираној медијацији која се поводом тог спора води, мора имати законског заступника, који ће у његово име и за његов рачун учествовати у поступку медијације.

Имајући у виду циљ и садржину поступка медијације, улогу и дужности медијатора, као и чињеницу да је медијација једноставан и неформалан поступак намењен мирном решавању спорова, повереница је мишљења да не постоје оправдани разлози да се ограничено пословно способна лица стављају у неравноправан положај у поступку медијације у односу на положај који имају у грађанским судским поступцима. Уколико је у питању спор из правног односа који је у оквиру граница пословне способности ограничено пословно способног лица, требало би омогућити да то лице самостално предузима радње, без обзира на то да ли се спор решава мирним путем, у поступку медијације, или се решава у судском поступку.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Мишљење о појединим одредбама Радне верзије Нацрта закона о медијацији