Број: 06-00-38/2013-03 датум: 27. 12. 2013.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ
о појединим одредбама Радне верзије Нацрта закона о бесплатној правној помоћи

На интернет страници Министарства правде и државне управе у децембру 2013. године објављена је Радна верзија Нацрта закона о бесплатној правној помоћи, са образложењем (у даљем тексту: Нацрт закона). Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, веома је заинтересован да се систем бесплатне правне помоћи изгради на начин који ће омогућити свим грађанима и грађанкама да равноправно остварују право на бесплатну правну помоћ, без било какве непосредне или посредне дискриминације. У том смислу, користећи своја законска овлашћења, Повереник за заштиту равноправности даје мишљење о појединим решењима садржаним у Радној верзији Нацрта закона о бесплатној правној помоћи, која су релевантна с аспекта антидискриминационих прописа.

1. Повереник подржава општу одредбу из члана 5. Радне верзије Нацрта закона о бесплатној правној помоћи, којом је, поред осталих основних начела функционисања система бесплатне правне помоћи, прописано и начело једнаке доступности права на бесплатну правну помоћ.

2. Из чл. 7. Нацрта Закона, под рубрумом „Корисници бесплатне правне помоћи“, право на бесплатну правну помоћ која се надокнађује из буџета Републике Србије имају само физичка лица, без обзира да ли су домаћи држављани, страни држављани или лица без држављанства, и то она која остварују или штите своја људска права и слободе зајамчене Уставом Републике Србије, под условом да су корисници услуге социјалне заштите или права на материјалну подршку у складу са законом којим се уређује социјална заштита, као и лица која су корисници права на дечији додатак у складу са законом којим се уређује финансијска подршка породици са децом.

Услови и критеријуми за остваривање права на бесплатну правну помоћ постављени су веома рестриктивно и у нескладу су са начелом једнаке доступности бесплатне правне помоћи, које је законодавац посебно апострофирао у чл. 5. Нацрта закона. Њихова примена у пракси може угрозити остваривање права на делотворан и једнак приступ правди, као једно од основних права гарантованих међународним документима о људским правима, укључујући и Европску конвенцију за заштиту људских права и слобода.

Пре свега, потребно је имати у виду да ће, с обзиром на законске услове под којима се остварује право на услуге социјалне заштите и право на материјалну подршку, као и услове под којима се остварује право на дечији додатак, право на бесплатну правну помоћ бити ускраћено оним грађанима и грађанкама који из било ког разлога нису постали корисници услуга социјалне заштите, права на материјалну подршку и права на дечији додатак иако фактички испуњавају све услове за остваривање ових видова социјалне подршке.

С друге стране, због овако рестриктивно постављених услова, без бесплатне правне помоћи остаће лица која се налазе у посебно тешким и угрожавајућим животним и правним ситуацијама, односно, која због одређеног личног својства имају посебан статус, као што су деца без родитељског старања, лица са менталним сметњама према којима се спроводи поступак за принудну хоспитализацију и/или поступак за лишење пословне способности, лица која су жртве тортуре, трговине људима, породичног насиља, дискриминације, тражиоци азила. Да би се овим лицима фактички обезбедио делотворан и једнак приступ правди, потребно је да њихов статус и ситуација у којој се налазе буду уважени, што подразумева могућност да им право на бесплатну правну помоћ која се надокнађује из буџета Републике Србије, под одређеним условима, буде признато без обзира на то да ли испуњавају опште услове из чл. 7. ст. 2. Нацрта закона. Из истог разлога, будућим Законом о бесплатној правној помоћи треба отворити могућност да се бесплатна правна помоћ пружи и лицима која не испуњавају опште услове из чл. 7. ст. 2. Нацрта закона, ако интерес правде то налаже, што би се процењивало у сваком појединачном случају.

3. Анализа правила којима је регулисан поступак за остваривање права на бесплатну правну помоћ не обезбеђују једнаку доступност овог права јер нису прописана посебна правила која се односе на лица која су у фактичкој немогућности да саставе и/или поднесу захтев за коришћење бесплатне правне помоћи због тога што су неписмени, имају неки физички, сензорни или интелектуални инвалидитет или су лица са одређеним менталним сметњама. Да би се обезбедила једнака доступност права на бесплатну правну помоћ, потребно је прописати посебна правила о начину остваривања овог права када су у питању лица која фактички нису у могућности да према стандардној процедури саставе и надлежном центру за социјални рад поднесу захтев за пружање бесплатне правне помоћи. То, поред осталог, подразумева и прописивање посебних правила којима би се на одговарајући начин регулисало подношење захтева за бесплатну правну помоћ у ситуацијама када је тражилац бесплатне правне помоћи налази у здравственој или социјалној установи.

4. У тексту Нацрта закона коришћене су речи у мушком роду, као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупланетарне уније (МПУ) 1211 Женева 19 и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Инструкције о употреби родно диференцираног језика садржана су и у Упутству за стандардизован недискриминативни говор и понашање Заштитника грађана Републике Србије, којим је посебно назначено да родно диференциран језик јесте језик родне равноправности. Имајући све то у виду, потребно је да одредбе будућег закона буду написане родно диференцираним језиком, било коришћењем форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све законске одредбе подједнако односе и на мушкарце и жене.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Мишљење o пojeдиним oдрeдбaмa Рaднe вeрзиje Нaцртa зaкoнa o бeсплaтнoj прaвнoj помоћи