бр. 021-01-488/2021-02 датум:   29.11. 2021.године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2021. до 2030. године 

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доставило је 25. новембра 2021. године Поверенику за заштиту равноправности, електронским путем, Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2021. до 2030. године (у даљем тексту: Предлог стратегије) са образложењем и пропратним актима, ради давања мишљења. У допису је наведено да ће материјал бити прослеђен и путем поште, који је Повереник примио 28. новембра 2021. године. Дописом је затражено од Повереника да мишљење достави у што краћем року, како би овај стратешки документ био усвојен на наредној седници Владе. Након тога је Министарство, 29. новембра 2021. године упутило још један електронски допис којим је затражено да се скенирано мишљење на достављени текст Предлога стратегије достави у што краћем року.

С тим у вези, Повереник најпре истиче да је органима остављен прекратак рок за сагледавање овако важног стратешког документа. На ову чињеницу је Повереник указивао и током поступка израде Предлога стратегије имајући у виду материју коју овај стратешки документ уређује. Међутим, ова примедба Повереника није усвојена.

С обзиром на наведено, дајемо начелне примедбе на Предлог стратегије, са аспекта делокруга рада овог органа.

Имајући у виду одредбе члана 13. Закона о планском систему Републике Србије[2], којим су одређени обавезни елементи стратегије, и наведено да општи и посебни циљеви морају бити јасно одређени, мерљиви, прихватљиви, реални и временски одређени, Повереник за заштиту равноправности указује да је потребно још једном размотрити део Предлога стратегије, под називом Циљеви и мере стратегије, посебно са аспекта методолошког дефинисања општег и посебних циљева.

Предлогом стратегије дат је опис стања који указује на чињеницу да су припадници и припаднице појединих група у већем ризику од дискриминације, те да постоје проблеми који још увек нису решени а са којима се ове друштвене групе сусрећу. Међутим, као показатељи резултата за немали број мера наведени су конкурси за различита истраживања, број спроведених обука и сл. Поставља се питање да ли се ефекти мера могу мерити искључиво кроз наведене показатеље резултата.

Такође, Повереник је током израде Предлога стратегије упутио заједнички предлог са Фондацијом Центра за демократију да се у овај стратешки документ унесе део који ће се односити на Агенду одрживог развоја 2030. Наиме, Агенда одрживог развоја 2030 фокусирана је на смањење неједнакости и на то да нико не буде изостављен, интегришући принципе људских права као што су једнакост и недискриминација. Наведени принципи су укључени у циљеве и потциљева Агенде, а посебно на: једнака права на економске ресурсе, основне услуге, технологију и економске ресурсе (потциљ 1.4) , елиминисање сваке дискриминације у образовању (потциљ 4.5), елиминисање свих облика насиља и експлоатације жена и девојчица (потциљ 5.2), вредновати неплаћену бригу и старање и промовисати заједничку одговорност у домаћинству (потциљ 5.4), обезбедити пуно учешће у руковођењу и доношењу одлука (потциљ 5.5) , једнака права на економске ресурсе, власништво и финансијске услуге (потциљ 5.а), пуна запосленост и једнака плата за рад једнаке вредности (потциљ 8.5), заштиту радних права и промовисање безбедног радног окружења (потциљ 8.8) и осигурање једнаких могућности и елиминисање дискриминације (потциљ 10.3). Мишљења смо да је Предлогом стратегије потребно детаљније разрадити ове циљеве и повезати их са постављеним стратешким циљевима. У Предлогу стратегије издвојени су само неки од циљева одрживог развоја, док је Повереник мишљења да треба за имплементацију стратегије узети у обзир све циљеве јер је начело недискриминације прожимајући фактор свих, а не само неких циљева.

Када говоримо о општем циљу, наведени показатељи ефекта се не односе на општи циљ на начин на који би показатељи ефеката (односно показатељи учинака) требало да се односе, како би се њима мерили ефикасност и ефективност спровођења јавних политика утврђених овим документом.

Напомена: Допис потписан по овлашћењу, на основу члана 32. став 6. Закона о забрани дискриминације^[3]

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр.  22/09 и 52/21), члан 1. и члан  33. став 1. тачка 7)

[2] „Службени гласник РС“, број 30/18

[3] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

П.О. ПОВЕРЕНИЦЕ ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ  

Мирјана Кецман, помоћница поверенице  

Мишљење на Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2021. до 2030. године