Мишљење на Предлог акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године

бр. 021-01-331/2021-02 датум: 15. јул 2021.године

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Предлог акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године

 

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом број 021-00-98/2021-05 од 7. јула 2021. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године (у даљем тексту: Предлог акционог плана), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Предлог акционог плана, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Најпре указујемо да Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Такође, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Сагласно наведеном Повереник упућује начелну примедбу на терминологију која је у Предлогу акционог плана коришћена приликом означавања организација цивилног друштва било као парнера у спровођењу активности било као показатеља резултата. Терминологија која се користи у Предлогу акционог плана није усклађена и користе се следећи изрази: „женске НВО“, „специјализоване НВО“, „специјализоване ОЦД“, „женске НВО специјализоване за подршку женама жртвама родно заснованог насиља/сексуалног насиља“ и сл. Повереник указује да са аспекта антидискиминационих прописа не постоји оправдан разлог да се у активностима предвиђеним у Предлогу акционог плана посебно издвајају твз. женске организације цивилног друштва. У овом смислу није од значаја да ли се организација сматра „женском“ с обзиром на пол чланица организације или с обзирома на пол лица којима се организација бави. Опредељење по полу не чини организацију цивилног друштва компетентном за обављање активности које су у вези са питањем родно заснованог насиља. Чак и у ситуацијама када је препоручљиво да подршку жени жртви родно заснованог насиља пружи жена, није нужно и оправдано да то буде чланица тзв. женске организације.

Неспорно је да један број тзв. женских организација цивилног друштва у Републици Србије има значајно искуство у области родно заснованог насиља над женама и породичног насиља у Србији, као и да је циљ да се активности поводом овог питања укључе организације цивилног друштва које јесу специјализоване и имају велико искуство у бављењу феноменом родно заснованог насиља и пружањем помоћи жртвама родно заснованог и породичног насиља. Међутим, овим питањем се могу бавити и организације цивилног друштва које себе нису определиле по полу чланова или полу лица којима пружају заштиту, односно организације које се генетрално баве проблемом насиља, пружањем подршке жртвама насиља, правне помоћи, правном теоријом или другим питањем на које се односе активности предвиђене Предлогом акционог плана. С обзиром да питање родне равноправности није само женско питање и да жртве породичног насиља јесу и мушкарци, указујемо да би ограничавање партнера у спровођењу ове активности само на женске организације цивилног друштва представљало дискриминацију организација на основу пола чланова организације, односно лица којима се пружа заштита.

На пример, као показатељ резултата 2.3.6. наведен је број женских организација које пружају услуге правне помоћи, саветовања и упућивања, а као почетна вредност исказана активност три женске организација. Очигледно је да услугу правне помоћи и саветовања могу давати и дају и друге организације цивилног друштва а не само оне које су се или се могу декларисати као женске организације, односно организације специјализоване за пружање помоћи женама жртвама насиља.

С обзиром на све наведено, Повереник препоручује да се у Акционом плану не користи термин „женске“ организације већ термин који организације цивилног друштва не би опредељивао по полу чланова или полу лица којима се пружа услуга или чије се право штити. Уколико је циљ да се као партнер у активностима или показетељ резултата издвоји организација специјализована за одређену област или са посебним знањем и искуством у одређеној области, у том случају се то може и посебно нагласити, као на пример коришћењем термина „огранизација цивилног друштва специјализована за подршку женама жртвама родно заснованог насиља и жртвама породичног насиља“ или сл.

Повереник такође указује да је у активности 2 код посебног циља 1 наведен као извор провере „извештаји поверенице за равноправност“. Званичан назив овог државног органа је Повереник за заштиту равноправности, те уколико се у овом случају имао у виду извештај овог органа, онда је неопходно исправити наводе и навести „извештаји Повереника за заштиту равноправност“.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09 и 52/2021), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Предлог акционог плана за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године Download


 

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top