бр. 011-00-16/2017-02  датум:  7. април  2017.године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о родној равноправности

Потпредседница Владе, дописом 32 Број: 011-12554/2016-02 од 30. марта 2017. године, доставила је Поверенику за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник), нови Нацрт закона о родној равноправности (у даљем тексту: Нацрт закона) усаглашен са примедбама и сугестијама надлежних министарстава и других органа и организација, ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење, са аспекта делокруга рада Повереника.

Анализом достављеног текста уочено је да су поједине примедбе Повереника дате у мишљењу на Нацрт закона бр. 011-00-5/2017-02 од 27. фебруара 2017. године усвојене и интегрисане у текст Нацрта закона, док поједине примедбе нису уважене. С обзиром на разлоге које сте навели у достављеном образложењу због чега поједине примедбе Повереника нису уважене, обавештавамо вас да остајемо при неким од раније датих примедаба на текст Нацрта закона.

1. Истичемо да и новим текстом Нацрта закона није усвојена кључна примедба Повереника која се односила на усаглашавање Нацрта закона са Законом о забрани дискриминације, као кровним законом у области дискриминације, односно нису унете све манифестације рода укључујући и родни идентитет, што је у претходном мишљењу истакнуто. Повереник поново посебно истиче да је прихватљиво да се Нацртом закона не обухвати родни идентитет, једино под условом да се дискриминација на основу родног идентитета уреди посебним законом. Имајући у виду наведено, као и одредбу члана 1. Нацрта закона којом је између осталог прописано да се „обезбеђује стварање једнаких могућности за учешће жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота”, и даље је остало отворено питање предмета Нацрта закона. Као што смо раније истакли, потребно је да се о усклађености назива и предмета уређивања Нацрта закона прибави мишљење Републичког секретаријата за законодавство.
2. У члану 4. став 1. Нацрта закона наведено је лично својство „пол односно род“. С обзиром на то да су у питању различита лична својства, мишљења смо да та лична својства треба одредити као „пол и/или род“, како у наведеном члану, тако и у целом тексту Нацрта закона где се наводе ова лична својства.
3. Чланом 8. став 1. тачка 7) Нацрта закона прописано је „подстицање на родну дискриминацију”. Повереник сматра да би термин подстицање на дискриминацију требало заменити термином навођење на дискриминацију, што је у складу са међународним стандардима, односно, Директивом Савета 2000/43/ЕС о једнаком третману особа без обзира на њихово расно или етничко порекло и Директивом Савета 2000/78/ЕС о равноправном третману у запошљавању и професији.
4. У члану 9. став 1. тачку 1) Нацрта закона која гласи „1) ускраћивање, искључивање, ограничавање или давање првенства лицу или групи лица само зато што су жене или мушкарци, осим ако су те мере уведене ради постизања пуне родне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица одређеног пола односно рода, која се налазе у неједнаком положају;“ потребно је усагласити са дефиницијом дискриминације која је прописана Законом о забрани дискриминације и навести да је у питању „неоправдано“ ускраћивање, искључивање, ограничавање или давање првенства. Само неоправдано прављење разлике засновано на личном својству је дискриминација.

У тачки 2) уместо наведеног „физичко и друго насиље“, мишљења смо да је прецизније навести „родно засновано насиље“ , како је оно већ дефинисано у члану 8. Нацрта закона, а иза навођења речи „жена и мушкараца“ додати „због њиховог пола и/или рода“.

У тачки 4) на крају текста одредбе потребно је додати речи „на основу пола и/или рода“.

У тачки 5) потребно је навести да је „узнемиравање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање“ на основу личног својства. Без овог навођења могло би се тумачити да је у питању мобинг.

5. Одредбом члана 22. Нацрта закона прописано је да „Органи јавне власти преко организације за сарадњу са цивилним друштвом, сарађују са удружењима…“. Повереник сматра да је нопходно да се ова одредба преформулише, имајући у виду положај независних органа. Сарадња Повереника са удржењима се не одвија преко посредника, већ непосредно и кроз пројекте у складу са Законом о забрани дискриминације, као и Акционим планом за преговарачко Поглавље 23. и Стратешким планом Повереника за 2016.-2020. годину.
6. Одредбу члана 24. став 1. Нацрта закона, потребно је усагласити са чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације. Наиме наведеним чланом је прописан изузетак: „Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим категоријама лица из става 2. овог члана (жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други).”
7. У члану 26. став 1. Нацрта закона, Повереник је мишљења да поред запослених треба навести и друга ангажована лица, а поред остваривања права из радног односа и по основу рада, треба навести и друге видове радног ангажовања, како је то прописано чланом 16. став 2. Закона о забрани дискриминације.

У ставу 3. истог члана, обавештење о породичном животу, потребно је  преформулисати у обавештење о брачном и породичном животу.

8. Одредбама члана 30. Нацрта закона прописано је да је „одсуствовање са посла због трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета не може бити разлог за ускраћивање права на враћање на послове, односно радно место на коме је радио пре одсуствовања или на одговарајуће послове, односно радно место, али не под неповољнијим условима, осим ако због организационих промена из става 1. овог члана такво радно место не постоји, па у том случају запослени може бити распоређен у складу са законом”. Мишљења смо да је ову одредбу потребно још једном размотрити и усагласити са ставом 1. наведеног члана. Такође пракса Повереника указује на то да послодавци често користе организационе промене као разлог премештаја трудница, породиља, као и лица која одсуствују са рада ради неге детета на неодговарајуће радно место.
9. 9. Такође, Повереник је мишљења да одредбу члана 38. став Нацрта закона треба усагласити са другим одредбама Нацрта закона, имајући у виду да је једино у области спорта прописано предузимање посебних мера ради обезбеђивања услова за напредовање и потпуније учешће жена у органима управљања организација у области спорта, док је у другим областима коришћен термин: подједнака заступљеност жена и мушкараца.
10. Имајући у виду упућујуће одредбе члана 52. Нацрта закона указујемо да наведене одредбе треба брисати јер уносе забуну. Поред тога став 3. наведеног члана је у колизији са чл. 41. – 46. Закона о забрани дискриминације којима је предвиђен посебан поступак за заштиту од дискриминације и посебна правила о терету доказивања. Одредбом члана 5. Закона о забрани дискриминације прописано је да је говор мржње један од облика дискриминације, док је одредбом члана 11. прописано „да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.” Такође у складу са чланом 33. Закона о забрани дискриминације Повереник је овлашћен да подноси тужбе из члана 43. овог закона због повреде права из Закона о забрани дискриминације. Одредбама чл. 101. – 106. Закона о јавном информисању и медијима прописана је судска заштита у случају повреде права из овог закона. Наведеним законом нису прописана посебна правила о терету доказивања. Повереник је мишљења да лице које сматра да је дискриминисано има право да покрене судски поступак за који сматра да ће најбоље заштити његове интересе и не може бити ограничено у избору средства које ће користити.

Поред тога указујемо и на прелазну и завршну одредбу члана 68. Нацрта закона којом је  прописано да „даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о равноправности полова („Службени гласник РС“, број 104/09) осим одредаба чл. 43.-50. које се примењују до дана ступања на снагу закона којим ће ово питање бити уређено на целовит начин.” Повереник је мишљења да ову  одредбу у погледу важења чл. 43.-50. Закона о равноправности полова треба префолмулисати, имајући у виду предложене одредбе члана 52. Нацрта закона. Такође престанком важења Закона о равноправности полова није на прецизан начин одређено како ће се спроводити раније започети судски поступци за пружање грађанскоправне заштите од дискриминације који су започети на основу Закона о равноправности полова. Такође нејасан је и део одредбе члана 68. Нацрта закона која упућује на „закон којим ће ово питање бити уређено на целовит начин”, при чему остаје нејасно који је то закон. Уколико је реч о Закону о забрани дискриминације напомињемо да су Акционим планом за преговарачко Поглавље 23 – Правосуђе и основна права у оквиру приступних  преговора Републике Србије са Европском унијом предвиђене измене и допуне Закона о забрани дискриминације у циљу пуне усклађености са правним тековинама Европске уније, а у погледу: обима изузетака од начела једнаког поступања, дефиниције посредне дискриминације и обавезе разумног прилагођавања за запослене са инвалидитетом, при чему није наведено мењање одредаба које се односе на судски поступак.

11. Повереник остаје при раније датом мишљењу да је у члану 53. Нацрта закона у листу органа који креирају, спроводе, прате и унапређују политике за остваривање родне равноправности потребно навести Повереника за заштиту равноправности и издвојити га од других органа јавне власти, имајући у виду надлежности и делокруг овог органа који је управо и основан са задатком да прати и унапређује стање у области равноправности по свим основима, па и по питању родне равноправности.
12. Поред тога Повереник, и даље остаје при раније датој примедби која се односи на извештавање и положај тела из члана 54. тачка 4) Нацрта закона. Сагласно члану 13. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14) стање у одређеној области може да прати само државни орган. Уколико је у питању стално радно тело Владе, оно се у складу са чланом 33. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-УС, 72/12, 74/12-исправка УС, 7/14-УС и 44/14) оснива Пословником, а уколико се ради о повременом телу Владе, онда се оно у складу са наведеним законом оснива одлуком Владе а не законом, јер се законом оснивају само државни органи.
13. Даље, Повереник подсећа да је Законом о забрани дискриминације установљен државни орган – Повереник за заштиту равноправности, који између осталог, има задатак да прати и извештава о стању у области заштите од дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу пола и родног идентитета. Стога, Повереник остаје при ставу, израженом у мишљењима од 20. јануара и 27. фебруара 2017. године да треба размотрити и датум достављања збирног извештаја о стању у области равноправности, јер како је прописан чланом 59. став 6. Нацрта закона (најкасније до 31. марта текуће године за претходне две године), представља рок који није у сагласности са терминима предаје свих других извештаја, при чему треба имати у виду да је Повереник, као и други независни органи, дужан да поднесе Народној скупштини годишњи извештај о стању у области заштите равноправности најкасније до 15. марта текуће године за претходну годину. С тим у вези предлажемо да рок буде до 31. јануара текуће године за претходне две године.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о родној равноправности