дел. бр. 011-00-7/2018-02  датум:  28.3.2018.год.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о војном образовању

Повереник за заштиту равноправности примио је 21. марта 2018. године допис Министарства одбране број 3373-11/17 од 1. марта 2018. године у прилогу којег је достављен Нацрт закона о војном образовању (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

С обзиром на то, да се ради о једном од системских прописа у области одбране и безбедности Републике Србије, неопходно је при уређивању права и обавеза у вези са војним образовањем, водити рачуна да се ниво људских права достигнут применом важећих прописа не смањује.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности поводом појединих решења садржаних у Нацрту закона, даје следеће мишљење:

1. У члану 9. тачка 3) Нацрта закона, прописано је да Министарство одбране „планира и организује војно образовање у складу са Стратегијом развоја образовања у Србији и Стратегијом одбране Републике Србије“. Повереник указује да је у Стратегији одбране Републике Србије („Службени гласник РС”, број 88/09), закључком предвиђено да је то документ који уважава актуелне и будуће одбрамбене потребе Републике Србије и да се преиспитује и дограђује у зависности од стања безбедности у окружењу Републике Србије, њених интереса, економских могућности и промене других чинилаца који је одређују. Даље, Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 107/12), са Акционим планом за спровођење Стратегије („Службени гласник РС”, број 16/15), су важећи документи до 2020. године. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности предлаже да се још једном размотри наведена одредба Нацрта закона, у смислу да се планирање и организовање војног образовања врши усклађивањем са стратешким документима из наведених области без навођења назива ових стратегија.
2. Одређени број одредаба Нацрта закона (чл. 17, 18. и 19), уређују питања састава појединих органа у систему војног образовања као што су нпр. Савет средње војне школе, Савет високошколске установе, Комисија за обезбеђење квалитета и сл. С тим у вези указујемо да се састав органа који су предвиђени Нацртом закона нужно мора заснивати на поштовању принципа једнаких могућности који подразумева равноправно учешће полова у свим фазама избора. Имајући у виду наведено мишљења смо да наведене одредбе треба још једном размотрити са аспекта обезбеђивања заступљености мање заступљеног пола.
3. Одредбом члана 21. став 3. Нацрта закона, прописано је да „У војношколским установама није дозвољено политичко и страначко организовање и деловање.“ Повереник је мишљења да је ову одредбу потребно још једном размотрити и ускладити је са члановима 11. и 43. Устава Републике Србије. Такође, сматрамо да је за војне високошколске установе потребно усаглашавање како са наведеним члановима Устава, тако и са чланом 43. став 9. Закона о високом образовању („Службени гласник РС”, број 88/17), према којем „на високошколској установи није дозвољено политичко, страначко или верско организовање и деловање“.
4. У вези са одредбом члана 52. став 1. тачка 2) Нацрта закона, којом је прописано да статус лица на школовању – ученика престаје „због утврђене неспособности или ограничене способности за војну службу“, Повереник сматра да је неопходно појашњење и усаглашавање ове одредбе са одредбом члана 48. став 2. Нацрта закона, према којој се већ у поступку пријема кандидата на школовање поред осталих селекција врши и медицинско – здравствена, као и психолошка процена кандидата. Наиме, нејасно је о каквој се неспособности или ограниченој способности за војну службу ради, ко је и када утврђује, односно да ли је у питању накнадна редовна или ванредна медицинско – здравствена контрола или је у питању здравствено стање ученика настало у међувремену док траје школовање. С тим у вези, мишљења смо да је наведену одредбу потребно још једном размотрити и прецизирати, како не би био остављен простор за различита тумачења и могуће неједнако поступање и примену закона у пракси.
5. Такође, указујемо да је потребно уредити и одредбе члана 68. став 2. и члана 71. Нацрта закона, са тачним навођењем чланова Нацрта закона на које се одредбе односе.

6. У вези с одредбама чл. 72. и 73. Нацрта закона, којима је регулисано признавање страних високошколских исправа ради наставка образовања у систему високог војног образовања и ради запошљавања, које спроводи министарство надлежно за послове образовања, преко ENIC/NARIC центра, Повереник указује на могућност и потребу њиховог благовременог усаглашавања са одредбама Закона о националном оквиру квалификација Републике Србије (чије се усвајање очекује у Народној скупштини-већ се налази у скупштинској процедури). Наиме, овим законом је предвиђено да признавање страних школских исправа и професионално признавање страних школских исправа врши Агенција коју образује Влада (чл. 14. и  15.  тачке 6) и 7).

7. Повереник за заштиту равноправности предлаже да се одредбе чл. 74. и 75. Нацрта закона, којима се регулише издавачка делатност, односно припрема, одобравање, издавање и избор наставно-образовне литературе за потребе средњег војног образовања и васпитања, као и високог војног образовања и научно-истраживачког рада од значаја за одбрану, унапреде тако што би се прописало да уџбеници и сва друга наставно – образовна литература треба да промовише право на равноправност и недискриминацију.
8. У тексту Нацрта закона уочено је да су наведене речи у мушком роду (нпр.начелник, декан, министар, службеник, официр, наставник, васпитач, кадет, студент), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Повереник предлаже да се у Нацрт закона унесе и одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика.
9. Поред наведеног, указујемо да Нацрт закона, не садржи одредбу о забрани дискриминације. Наиме, иако је забрана дискриминације уређена општим антидискриминационим прописима, Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, сматра да би било корисно да се таква одредба нађе у Нацрту закона, како би се омогућило поштовање начела равноправности и свим грађанима и грађанкама обезбедила једнака права и спречила свака евентуална неједнакост и дискриминација.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о војном образовању