бр: 011-00-10/1/2015-03   датум:  20.7.2015.

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ

И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Немањина 22-26

11000 Београд

Поштовани/е,

У вези са дописом број 011-00-314/2014-04 од 16. јула 2015. године, уз који нам је достављен нови Нацрт закона о уџбеницима у који су унете измене у чл. 12, 37 и 46. а којим сте тражили мишљење Повереника за заштиту равноправности, обавештавамо вас да је Повереник за заштиту равноправности упутио Министарству просвете, науке и технолошког развоја до сада два мишљења о појединим одредбама Нацрта закона о уџбеницима бр. 011-00-1/2015-02 од 20. фебруара 2015. године и 011-00-10/2015-03 од 22. јуна 2015. године.

Анализа измена у новом Нацрту закона о уџбеницима коју сте нам доставили, показала је да су претходна мишљења Повереника делимично усвојена у делу који се односи на уџбенике са прилагођеним форматом. Наиме, Повереница за заштиту равноправности још једном указује да не постоји основ за увођење посебних уџбеника за децу са сметњама у развоју, без обзира да ли се школују у редовним школама или у школама за образовање ученика са сметњама у развоју, те би увођењем посебних уџбеника (са измењеним садржајем) једна група деце била издвојена, и то на основу њихових личних својстава, чиме би се подстакла њихова даља сегрегација. Повереница подсећа да прописи у области образовања не дају могућност генералне измене и прилагођавања садржаја уџбеника, с обзиром да законским прописима није предвиђено доношење прилагођених и/или измењених наставних планова и програма за децу са сметњама у развоју, што је у складу са стандардима савременог инклузивног образовања. Наиме, законодавац је прописао да се измене и прилагођавања врше се на индивидуалном нивоу и њихов смисао је да се ученику обезбеди прилагођавање/измена у складу са његовим индивидуалним потребама, што се, поред осталог, остварује путем индивидуалног образовног плана. С обзиром да није предвиђено генерално мењање садржаја и/или прилагођавање наставног плана и програма за децу са сметњама у развоју, нема основа ни за постојање посебних уџбеника за ученике са сметњама у развоју.  У прилог томе говори и чињеница да и међу ученицима са сметњама у развоју постоје велике индивидуалне разлике, као што постоје и међу децом која немају ову врсту сметњи.

С друге стране, постојање уџбеника у другим форматима, као што су на пример уџбеници штампани на Брајевом писму, уџбеници у аудио формату, са увећаним словима и слично, не представљају дискриминацију већ управо њено отклањање, јер се на тај начин уважавају специфичности одређених ученика. Те уџбенике, као што је већ наведено у претходним мишљењима Повереника, не треба означавати као уџбенике за ученике са сметњама у развоју и са инвалидитетом, већ као уџбенике у другом формату, којима се обезбеђује да наставни садржаји буду ученицима приступачни.  При томе, треба имати у виду да су то уџбеници са истим садржајем, само им је формат различит. Управо је овакав став заузео и Комитет за права особа са инвалидитетом у Општем коментару о приступачности, у којем је наглашено да обезбеђивање приступачности не значи само обезбеђивање физичке приступачности простора, већ и приступачност информација и комуникација, укључујући ту и уџбенике. Уџбеници и наставна средства треба да буду исти за сву децу, при чему је сам начин прилагођавања наставних садржаја деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и талентованој деци, регулисан одговарајућим прописима из области образовања.

Постојање посебних уџбеника за ученике са сметњама у развоју супротно је антидискриминационим прописима којима је забрањена дискриминација на основу сметњи у развоју и инвалидитета. Њихово увођење било би супротно одредби чл. 21. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006), који забрањује сваки облик непосредне и посредне дискриминације по било ком личном својству, укључујући и сметње у развоју; одредбама чл. 19. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), којима је, поред осталог, забрањено отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима и разврставати ученике по личном својству; одредбама чл. 26. којима је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота; одредбама чл. 3. ст. 1. тач. 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС“, бр. 33/2006) којим је дискриминација дефинисана као свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или на разлозима у вези са њом.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Мишљење на Нацрт закона о уџбеницима 3