бр: 011-00-10/2015-03 датум: 22.6.2015.
МИШЉЕЊЕ
на нацрт закона о уџбеницима
МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Поштовани/е,
У вези са дописом број 011-00-314/2014-04, уз који нам је достављен Нацрт закона о уџбеницима ради давања мишљења из надлежности Повереника за заштиту равноправности, обавештавамо вас да је поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о заштити дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереник за заштиту равноправности упутио Министарству просвете, науке и технолошког развоја мишљење о појединим одредбама Нацрта закона о уџбеницима бр. 011-00-1/2015-02 од 20. фебруара 2015. године.
Анализа новог Нацрта закона о уџбеницима коју сте нам доставили, показала је да је мишљење Повереника делимично усвојено, те указујемо на потребу усвајања и осталих препорука које је Повереник дао у свом мишљењу, имајући у виду да је неопходно обезбедити уџбенике за основне и средње школе на начин који ће омогућити искорењивање дискриминације и поштовање различитости и начела равноправности.
1. Одредбом члана 4. Нацрта закона о уџбеницима, под рубрумом „Уџбеник са прилагођеним садржајем и/или форматом“ прописано је да ученици са сметњама у развоју користе уџбеник чији је садржај и/или формат прилагођен њиховим способностима, потребама и могућностима. Имајући у виду да је предлагач Нацрта закона о уџбеницима делимично усвојио претходно дате сугестије Повереника, сматрамо да је потребно још једном нагласити да не постоји основ, нити оправдање за законску одредбу којом би се омогућило прилагођавање садржаја уџбеника, односно мењање садржаја уџбеника намењених ученицима са сметњама у развоју. Постојање посебних уџбеника за ученике са сметњама у развоју супротно је антидискриминационим прописима којима је забрањена дискриминација на основу сметњи у развоју и инвалидитета. Њихово увођење било би супротно одредби чл. 21. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006), који забрањује сваки облик непосредне и посредне дискриминације по било ком личном својству, укључујући и сметње у развоју; одредбама чл. 19. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), којима је, поред осталог, забрањено отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима и разврставати ученике по личном својству; одредбама чл. 26. којима је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота; одредбама чл. 3. ст. 1. тач. 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС“, бр. 33/2006) којим је дискриминација дефинисана као свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или на разлозима у вези са њом.
Поред тога, одредба члана 4. Нацрта закона не може се сматрати посебном (афирмативном) мером намењеној деци са сметњама у развоју. Наиме, могућност увођења посебних мера и њихов недискриминаторан карактер регулисани су одредбом члана 21. став 4. Устава Републике Србије, и то тако што је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима, као и чланом 14. Закона о забрани дискриминације. Увођењем посебних уџбеника за децу са сметњама у развоју, била би, у суштини, издвојена група деце, и то на основу њихових личних својстава, чиме би се подстакла даља сегрегација ове деце и онемогућена њихова пуна укљученост и равноправност са осталом децом у систему образовања. Треба имати, у виду и да прописи у области образовања не дају могућност генералне измене и прилагођавања садржаја уџбеника, с обзиром да законским прописима није предвиђено доношење прилагођених и/или измењених наставних планова и програма за децу са сметњама у развоју, што је у складу са стандардима савременог инклузивног образовања. Наиме, законодавац је прописао да се измене и прилагођавања врше се на индивидуалном нивоу и њихов смисао је да се ученику обезбеди прилагођавање/измена у складу са његовим индивидуалним потребама, што се, поред осталог, остварује путем индивидуалног образовног плана. С обзиром да није предвиђено генерално мењање садржаја и/или прилагођавање наставног плана и програма за децу са сметњама у развоју, нема основа ни за постојање посебних уџбеника за ученике са сметњама у развоју. У прилог томе говори и чињеница да и међу ученицима са сметњама у развоју постоје велике индивидуалне разлике, као што постоје и међу децом која немају ову врсту сметњи.
С друге стране, постојање уџбеника у другим форматима, као што су на пример уџбеници штампани на Брајевом писму, уџбеници у аудио формату, са увећаним словима и слично, не представљају дискриминацију већ управо њено отклањање, јер се на тај начин уважавају специфичности одређених ученика. Те уџбенике, такође, не треба означавати као уџбенике за ученике са сметњама у развоју и са инвалидитетом, већ као уџбенике у другом формату, којима се обезбеђује да наставни садржаји буду ученицима приступачни. При томе, треба имати у виду да су то уџбеници са истим садржајем, само им је формат различит. Управо је овакав став заузео и Комитет за права особа са инвалидитетом у свом Општем коментару о приступачности, у којем је наглашено да обезбеђивање приступачности не значи само обезбеђивање физичке приступачности простора, већ и приступачност информација и комуникација, укључујући ту и уџбенике.
Уџбеници и наставна средства треба да буду исти за сву децу, при чему је сам начин прилагођавања наставних садржаја деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и талентованој деци, регулисан одговарајућим прописима из области образовања. Сагласно томе, требало би да сваки уџбеник и свака наставна целина која се обрађује, буду написани тако да садржај одговара свој деци. То се може учинити на много начина, укључујући издвајање најважнијих информација које се тичу одређене наставне целине, обезбеђивање додатних информација за талентовану децу и/или децу која се посебно интересују за одређену област и сл. На тај начин уџбеник би омогућио примену савремених дидактичко-методичких поступака којима се обезбеђује индивидуализација наставе, уз уважавање индивидуалних разлика, и превазилази застарели концепт наставе орјентисане ка „просечном“ ученику.
2. У члану 9. Нацрта закона, под рубрумом „Финансирање уџбеника средствима републичког буџета“, прописана је могућност да Влада Републике Србије, у складу са расположивим средствима републичког буџета, финансира, односно, суфинансира набавку уџбеника, приручника за образовање одраслих и наставних помагала, са циљем омогућавања једнаке доступности уџбеника, приручника и наставних помагала ученицима и полазницима из социјално/материјално угрожених породица. Повереница за заштиту равноправности поздравља ово законско решење, имајући у виду чињеницу да су деца из сиромашних и социјално депривираних средина у ризику од дискриминације због неповољног друштвеног и материјалног положаја својих породица.
Одредбама става 2. истог члана прописано је да Влада може обезбедити средства за финансирање, односно суфинансирање уџбеника, приручника и наставних материјала за ученике и полазнике са сметњама у развоју и инвалидитетом, припаднике националне мањине, као и за стручне предмете у стручним и уметничким школама. Повереник за заштиту равноправности указује да су цене уџбеника у другим форматима (нпр. Брајево писмо), као и друга наставна помагала заснована на модерним асистивним технологијама по правилу веома високе и да многе породице неће бити у могућности да издвоје средства за њихову куповину. Због тога сматрамо да Влада Републике Србије треба да финансира, односно суфинансира набавку ових уџбеника и наставних помагала, што би била посебна мера којом подстиче инклузивно образовање, отклањају препреке и ствара једнаке могућности за сву децу. С друге стране, није јасно из ког разлога је прописана могућност финансирања, односно суфинансирања уџбеника и других средстава за припаднике националне мањине и за стручне предмете у стручним и уметничким школама, те би, уколико је у питању посебна мера, то требало додатно разрадити и детаљно регулисати.
3. У члану 11. став 1. Нацрта закона, под рубрумом „Једнаке могућности и забрана дискриминације“, прописано је да уџбеник, приручник и наставни материјал, додатно наставно средство, дидактичко и дидактичко игровно средство и приручник за наставнике, својим садржајем и обликом треба да омогуће спровођење принципа једнаких могућности, што заслужује све похвале. У ставу 2. истог члана прописано је ….садржајем или обликом не смеју да дискриминишу или издвајају групе и појединце …. Повереница за заштиту равноправности сматра да термин „издвајају“ треба заменити изразом „доводе у неравноправан положај“, ради јасније формулације одредбе.
4. У члану 21. Нацрта закона, под рубрумом „Листа оцењивача рукописа уџбеника“ прописан је поступак избора оцењивача рукописа уџбеника, односно Листе оцењивача рукописа уџбеника, на основу које се формира Комисија за оцену рукописа, за сваки предмет по нивоима и врсти образовања. Сматрамо да је неопходно прописати обавезно учешће експерта/киње за област људских права и антидискриминационог законодавства у раду Комисија за оцену рукописа. Тиме би се обезбедили неопходни предуслови за остваривање инклузивног образовања. Врло је важно да деца из осетљивих група, кроз уџбенике и наставне програме такође виде да ту припадају, да се обрађују теме које су њима битне, да у уџбеницима има слика деце која су њима слична, да постоје деца која користе колица, деца чија је боја коже тамнија, породице које се разликују од типичних и слично. Да ли уџбеници својом садржином и формом задовољавају стандарде који произлазе из принципа забране дискриминације и једнаких могућности, могу ваљано оценити само експерти и експерткиње из области људских права и антидискриминационог права, па зато свака Комисија за оцену рукописа мора имати по једног експерта/експерткињу из ове области. Усвајајући ову сугестију, за коју, према садржини члана, има простора, предлагач ће учинити велики корак напред у превенирању сваког потенцијалног акта дискриминације.
5. У члану 40. став 1. Нацрта закона прописани су услови под којима уџбеник може да буде повучен из употребе. Мишљења смо да је потребно додати одредбу по којој би уџбеник требало да буде повучен из употребе ако је својим садржајем супротан одредбама члана 11. овог закона, којим је регулисано поштовање забране дискриминације и принципа једнаких могућности.
6. Повереница за заштиту равноправности указује да се коришћењем речи и израза само у мушком роду у тексту Нацрта, као генерички неутралних термина и за мушки и за женски род, нарушава принцип равноправности полова. За постизање стварне равноправности полова потребно је деловати на сваком пољу, а посебно приликом употребе језика, јер родно диференциран језик јесте језик родне равноправности. Имајући све то у виду, потребно је да одредбе будућег закона буду написане родно диференцираним језиком, било коришћењем форме и речи у мушком и женском роду, или увођењем клаузуле да се све законске одредбе подједнако односе и на мушкарце и жене. То ће бити додатни подстицај да уџбеници и друга наставна средства буду написани родно сензитивним језиком, као и да он буде коришћен и у свакодневној наставној пракси.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Мишљење на нацрт закона о уџбеницима 
