бр. 011-00-6/2016-02     датум:  05.02.2016. године

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности, Повереница за заштиту равноправности, даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања

Министарство  просвете, науке и технолошког развоја је дописом број 011-00-20/2016-04 од 1. фебруара 2016. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту: Нацрт закона), са Образложењем,  ради прибављања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење о појединим одредбама Нацрта закона, које су релевантне са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама  члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неправедно правити разлику и неједнако поступати према њима. Такође, релевантне су и одредбе члана 22. којима је прописано да свако дете има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова/њена лична својства или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице, као и одредбе члана 26. којима је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбама чл. 3. ст. 1. тач. 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС“, број 33/06) дискриминација је дефинисана као свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или на разлозима у вези са њом.

Уставом Републике Србије  прописано је да свако има право на образовање, као и да је основно образовање обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно.

Република Србија преузела је одређене обавезе ратификацијом међународних конвенција – Конвенције о правима детета („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97), која у чл. 23. и 28. утврђује једнакост деце са сметњама у развоју са осталом децом и  право на образовање за сву децу, као и Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09), која се у члану 7. посебно бави децом са инвалидитетом и обавезује државе потписнице да предузму све потребне мере како би осигурало да деца са инвалидитетом уживају сва људска права и основне слободе на основу једнакости са другом децом, а у члану 24. утврђује право на образовање особа са инвалидитетом без дискриминације и на основу једнакости са другима.

Повереник за заштиту равноправности указује и да су појединим одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15-аутентично тумачење и 68/15), прокламовани принципи инклузивног образовања, којим се тежи пуној друштвеној инклузији, за коју се Република Србија јасно определила. Овај закон садржи низ мера са циљем спречавања дискриминације и омогућавања укључивања деце са сметњама у развоју и деце са инвалидитетом у образовни систем Србије, чиме се доприноси остваривању уставног начела једнакости и пуној социјалној инклузији.

Повереник за заштиту равноправности у поступку измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања (у даљем тексту: ЗОСОВ), сматра да је поред предложених измена и допуна Нацрта закона потребно да се уважи примедба дата у Мишљењу број 011-00-16/2015-02 од 10. јула 2015. године, а која се односи на члан 157. ЗОСОВ-а. Мишљења смо да би требало прописати обавезу финансирања, односно, суфинансирања уџбеника и наставних материјала у прилагођеним форматима  (Брајево писмо, увећани фонт, аудио запис), како би се свој деци обезбедило право на квалитетно образовање и спречила свака евентуална неједнакост и неравноправност.

Одредбама члана 4. Нацрта закона у целости се мењају  одредбе чл. 10а-10ђ и додаје се члан 10е, које се односе на Јединствени информациони систем просвете.  Сматрамо да од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, треба затражити мишљење  с обзиром на то да је заштита података о личности у надлежности тог независног државног органа.

Повереник за заштиту равноправности, као самосталан и независни државни орган надлежан за сузбијање и заштиту од дискриминације, заинтересован је да се питање основа  система образовања и васпитања, уреди на начин који ће омогућити да се деца и ученици образују у духу толеранције, уважавања различитости и поштовања начела равноправности, како би се свој деци обезбедило право на квалитетно образовање и спречила свака евентуална неједнакост и неравноправност.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Mишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања