дел. бр. 011-00-49/2018-02  датум:  9.11.2018.год.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о Централном регистру становништва

Министарство државне управе и локалне самоуправе је дописом број 011-00-412/2017-26 од 29. октобра 2018.године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о Централном регистру становништва (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

С обзиром на то да се Нацрт закона односи на обраду података о личности, као и прикупљање и размену ових података, желимо да истакнемо да се ови подаци углавном односе и на лична својства која Закон о забрани дискриминације препознаје и као основе дискриминације (пол, старосно доба, брачни и породични статус, имовински статус и др).

С тим у вези Повереник указује да је Нацртом закона потребно прецизирати на коју врсту података пријемни орган има право увида, односно да ли пре увида у одређене податке пријемни орган мора образложити постојање правног интереса за вршење увида у одређени податак. Примера ради у одређеним случајевима сазнање чињенице о одређеном лицу да ли је у браку или не, да ли има децу или не, или колико година има и сл. може бити основ дискриминације и разлог неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања, односно пропуштања у односу на лица или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица. С тим у вези сматрамо да није довољно донети решење у којем је предвиђено који пријемни органи имају право преузимања података из Централног регистра, већ је нужно прописати и поступак ограниченог приступа само у односу на податак који је нужан за вршење послова прописаних законом.

Поред тога сматрамо да је потребно додатно прецизирати члан 14. Нацрта закона из разлога што из наведене одредбе није јасно да ли је решење Министра управни акт, те да ли се на исто може уложити жалба или покренути управни спор.

У члану 3. Нацрта закона прописано је да је сврха успостављања Централног регистра постојање јединствене, централизоване и поуздане државне базе података која садржи тачне и ажурне податке о становништву Републике Србије у електронском облику, којим се омогућава свим државним органима и организацијама, органима и организацијама аутономне покрајне и локалне самоуправе, установама, јавним предузећима, посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција и правним и физичким лицима којима су поверена јавна овлашћења да послове из своје надлежности обављају на поуздан, економичан и ефикасан начин, заснован на централизовано обрађеним, тачним, ажурним и поузданим подацима. Чланом  4. Нацрта закона прописана је да се у Централном регистру воде и обрађују подаци о становништву са наменом ефикасног вођења управних и других поступака; ефикасног управљања евиденцијама у електронском облику у којима се, између осталог, воде и подаци о становништву Републике Србије; праћење стања и трендова становништва и обављање статистичких, социоекономских и других истраживања и анализа из делокруга изворног или пријемног органа, као и вршење других законом или другим прописом утврђених послова органа. Чланом 15. став 3. Нацрта закона прописано је да се за потребе коришћења у статистичке, научне и истраживачке сврхе, у оквиру Централног регистра образује посебна база, са анонимизованим подацима. Из наведених одредаба није јасно да ли само лица из члана 3. Нацрта закона имају приступ и посебном делу базе у којем су наведени анонимизовани подаци, или ће ови подаци бити доступним свим заинтересованим физичким  и правним лицима, као и на који начин се приступа овим подацима (да ли ће нпр. база са анонимизованим подацима бити доступна на сајту Министарства).

Одредбом члана 7. став 2. и 3. одговорност за усклађеност података између Централног регистра и изворне евиденције дата је у надлежност министарству надлежном за послове управе. Министарство ће по предлогу лица на које се подаци односе или пријемног органа који је у вршењу послова из своје надлежности уочио неслагање у подацима из Централног регистра, обавестити изворни орган о предузимању мера за проверу тачности података и евентуалног поступка за његову измену. Међутим, није јасно да ли се подаци који су уписани у Централни регистар имају сматрати тачним док се не докаже супротно и шта се дешава у случајевима када се податак који је примера ради уписан у матичну књигу рођених разликује од податка уписаног у Централни регистар, односно орган који води поступак и који врши увид у податак у циљу вођења поступка, који податак има сматрати тачним и на којем податку ће заснивати утврђивање одређених чињеница у поступку. Такође, одредбом члана 13. став 2. Нацрта закона, којом је регулисан унос података у Централни регистар прописано је да податак у односу на чију тачност постоји сумња означава се статусом  „податак у провери“. Међутим, поставља се питање на који начин ће поступати орган који води поступак у временском периоду који је потребан да се утврди да ли је неопходно извршити исправку податка или не. Повереник за заштиту равноправности посебно указује на ова питања, имајући у виду да поједини поступци пред органима јавне власти се воде на начин да је услов за остваривање права одређено лично својство подносиоца захтева (на пример, остваривање права на материјална давања, дечији додатак, родитељски додатак, инвалидску пензију и сл.). Наиме, уколико се подаци из Централног регистра разликују у односу на податке из евиденција које воде поједини органи (министарства и слично), надлежни орган, који одлучује по конкретном захтеву, може доћи у ситуацију да не зна којем податку да поклони веру, или да због статуса „податак у провери“ нема потребан податак, а од податка зависи да ли ће подносилац захтева остварити право, у ком обиму и у којем року. Овакве правне ситуације могу да утичу и на ефикасност органа који воде поступке и рокове у којима су дужани да поступају.

Повереник сматра да је неопходно усагласити члан 5. Нацрта закона који прописује садржину Централног регистра са чланом 11. Нацрта закона који се односи на податке из Централног регистра.

Такође, Повереник за заштиту равноправности указује да је у Нацрту закона, ради прегледности и уједначености потребно и терминолошки ускладити који се податак обрађује и евидентира у Централном регистру (примера ради у чл.10. и 11. у истом ставу, а у различитим тачкама наведено је: лично име родитеља, име оца и име мајке, или само име родитеља). Повереник такође указује да су у члану 10. Нацрта закона наведене изворне службене евиденције уз навођење свих података које те евиденције садрже. Међутим у члану 11. Нацрта закона којим се прописују подаци из Централног регистра постоје одређена одступања у погледу обима података који се налазе у изворним регистрима. С тим у вези предлажемо да се ови чланови још једном размотре.

Имајући у виду члан 4. Нацрта закона којим је утврђена намена Централног регистра, затим члан 5. Нацрта закона којим је утврђена садржина Централног регистра, као и члан 15. Нацрта закона којим је утврђено да право увида у податке који се воде Централном регистру има физичко лице на које се подаци односе, Повереник указује да није јасно на који начин лице за које је прописано да има право да изврши увид, овај увид заиста и врши. Указујемо на одредбу члана 199. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије којом је прописано да свако има право да користи свој језик пред судом, другим државним органом или организацијом која врши јавна овлашћења, као и да незнање језика на коме се поступак води не сме бити сметња за остваривање и заштиту људских и мањинских права. Поред тога указујемо и на одредбе Закона о службеној употреби језика и писма („Службени гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 – др. закон, 30/2010, 47/2018 и 48/2018 – испр.).

Анализом текста Нацрта закона, уочено је да су наведене речи у мушком роду (примера ради администратор, заменик администратора…), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Повереник предлаже да се у Нацрт закона унесе и одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова, што је прописано и у међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупарламентарне уније и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06) члан 21.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење на Нацрт закона о Централном регистру становништва