бр. 90-00-1/2016-01    датум: 15.01.2016.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације (члан 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године

Дописом од 5. јануара 2016. године, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања затражило је мишљење Повереника за заштиту равноправности о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од  2016. до 2025. године (у даљем тексту: Нацрт стратегије). Поступајући по захтеву министарства, дајемо мишљење на  Нацрт стратегије са аспекта прописа о забрани дискриминације.

Пре уласка у оцену конкретних решења, Повереник за заштиту равноправности пружа подршку изради овог стратешког документа и настојању да се кроз остваривање стратешких циљева подстакне равноправност и социјално укључивање Рома и Ромкиња у друштво. Повереник изражава задовољство што су Нацртом стратегије обухваћене препоруке за сузбијање дискриминације и унапређење равноправности Рома и Ромкиња, које је дате у Редовном годишњем извештају за 2014. годину Повереника за заштиту равноправности.

Положај ромске заједнице у Србији још увек није задовољавајући о чему сведочи и чињеница да Повереник за заштиту равноправности, већ шесту годину за редом, највећи број притужби које се односе на дискриминацију на основу националне припадности, добија управо због дискриминације ромске националне мањине. Притужбе упућене Поверенику показују да су Роми највише дискриминисани у области образовања, запошљавања, здравствене заштите и становања.

Повереник за заштиту равноправности указује и на важност успостављања адекватног законодавног оквира, нарочито када је реч о принудном расељавању, о чему је у протеклом периоду указивао кроз препоруке органима власти, као и давањем подршке брзом усвајању закона о легализацији одрживих неформалних ромских насеља, чиме би се створили предуслови за решавање овог комплексног проблема.

У годишњим извештајима Повереника, мишљењима и препорукама које су даване поводом дискриминације припадника и припадница ромске националне мањине, указивано је да се проблеми у овим областима морају решавати целовито и системски.

Иако постоје извесни помаци у правцу побољшања положаја ромске националне мањине, потребно је предузети још читав низ мера како би се дошло до суштинских промена, с обзиром да Стратегија за унапређивање положаја Рома 2009-2015 није адекватно допринела остваривању свог основног циља – унапређењу положаја Рома и смањењу разлика између Рома и осталог становништва.

Усвајање ове стратегије представља предуслов за остваривање пуног приступа људским правима и унапређење положаја ромске популације. Анализа текста Предлога стратегије показала је да је он резултат пажљивог сагледавања уочених недостатака стратешког документа из 2009. године, али и одраз потребе усклађивања националног правног система са стандардима у ЕУ и прилагођавања јавних политика системима који функционишу у ЕУ.

Треба указати да је поједина предложена решења у Нацрту стратегије потребно прецизније дефинисати, како би се избегле нејасноће и недоумице приликом њене реализације.

1. Потребно је речи: „посредна и директна дискриминација“, „отворена и прикривена дискриминација“ заменити са „посредна и непосредна дискриминација“, ради терминолошког усклађивања са одредбама Закона о забрани дискриминације  (на пример, стр. 22, 63…)

2. У уводном делу Нацрта стратегије (4. Опис стања, 4.3. Запошљавање, стр 45) потребно је још једном размотрити претпоследњу реченицу става 3. јер је нејасно да ли се мисли на податке Републичке агенције за мирно решавање радних спорова који се односе на удео ромске популације у примљеним захтевима за покретање поступака поводом дискриминације или поступака поводом радних спорова.

3. У делу 5.1. Образовање, потребно је размотрити формулацију последње мере у оквиру Оперативног циља 3. (стр. 64) која се односи на обезбеђивање да надлежни државни орган системски прати и извештава о дискриминацији и изложености различитим формама насиља припадника ромске заједнице у образовању, са посебним акцентом на родно заснованом насиљу. С обзиром да тек предстоји израда акционог плана за спровођење ове стратегије, нејасно је о ком органу је реч, па је самим тим и нејасно на који начин би се спроводила предложена мера.

4. У делу Нацрта стратегије који се односи на запошљавање (5.3. Запошљавање, Оперативни циљ 2. стр.76), као исход до 2025. године предвиђен је смањен број пријављених облика дискриминације у области приступа тржишту рада, запошљавања и права по основу рада. Међутим, треба указати да би у првом периоду требало очекивати повећање броја пријављених случајева  дискриминације, као последицу подизања свести грађана и успостављања адекватних механизама заштите, а да би се тек у каснијем периоду могло очекивати смањење броја пријављених случајева дискриминације.

5. У делу Нацрта стратегије који се односи на управљање стратегијом (6.1. Управљање на националном нивоу), образлажући разлоге за јачање капацитета Канцеларије за људска и мањинска права и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва како би се створили капацитети за ефективно праћење и спровођење стратегије у свим фазама примене, наведено је да не постоји орган који се делотворно стара о остваривању комплексних стратешких циљева – смањивање сиромаштва и елиминисања дискриминације. Сматрамо да наведену констатацију потребно другачије формулисати. Наиме, без обзира што у државној управи не постоји орган који се стара о смањивању сиромаштва, не треба изгубити из вида да је Повереник за заштиту равноправности централно национално тело специјализовано за борбу против свих видова и облика дискриминације и њену превенцију и да о сузбијању дискриминације и заштити равноправности извештава Народну скупштину путем годишњих извештаја, а по потреби и кроз посебне извештаје.

Међутим, потребно је указати да је неопходно што пре израдити и усвојити акциони план уз ову стратегију, како би се активности и мере прописане стратегијом, реализовале у прописаним роковима.

При томе, приликом израде пратећег акционог плана, треба имати у виду да се Повереник за заштиту равноправности може, као и други независни државни органи, самоиницијативно или по позиву укључивати да саветодавно или на друге начине допринесе реализацији активности у оквиру мера утврђених стратегијом и акционим планом, које су у вези са обављањем послова из надлежности Повереника за заштиту равноправности, у обиму и на начин који не угрожава независност овог државног органа.

С поштовањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Мишљење на Нацрт стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године