За последње две године свет се драматично изменио, па искорењивање сиромаштва,  борба за равноправност, одсуство дискриминације и насиља, већа запосленост и право на достојанствен рад постају циљеви које је много теже остварити, нарочито због тога што су у глобалном простору грубо релативизовани темељи и постулати социјалне правде, рекла је поводом Међународног дана социјалне правде повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Након земљотреса у Сирији и Турској, обим и начин слања и пружања помоћи у ове две земље су експлицитан пример постојеће друштвене и социјалне неједнакости, каже Јанковић. Она додаје да ни нашу земљу нису заобишли овакви трендови, на шта указује недовољна друштвена кохезивност, солидарност, толеранција на различитост, али и недовољно равноправности са посебно истакнутом родном димензијом. Према извештају о напретку Европске комисије за 2022. годину, 46 одсто становника Србије себе доживљава сиромашним. По многим индикаторима квалитет живота осетљивих друштвених група – деце, особа са инвалидитетом, старијих, жена, дуготрајно незапослених лица, Рома и других мањина, није на задовољавајућем нивоу. Према последњим подацима Републичког завода за статистику, за 2021. годину, више од петине становништва (21,2 одсто) припада кругу оних у ризику од сиромаштва.

Имајући у виду бројне изазове који су пред нама, мора се водити рачуна да сиромаштво и социјална искљученост могу бити узрок за друштвене нестабилности, указује повереница. Због тога је неопходно је да се адекватним мерама пореске и социјалне политике, као и сетом мера услуга интензивније ради на активацији најугроженијих грађана, ублажавању и искорењивању сваке врсте сиромаштва. Повереница Јанковић додаје да су предлози за унапређење социјалне неправде и равноправности садржани у препорукама и иницијативама Редовног годишњег извештаја Повереника за заштиту равноправности који ће Скупштини Србије бити предат до 15. марта 2023.