Право на рад једно је од најзначајнијих људских права и један од предуслова за смањење сиромаштва и социјалне искључености. Зато се морају штитити права радника, унапређивати услови, безбедност и здравље на раду, као и материјални положај свих запослених, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поводом Међународног дана рада.

У просеку годишње око једне трећине свих притужби упућених Поверенику односи се на дискриминацију у области рада и запошљавања, најчешће по основу пола, инвалидитета, здравственог стања и старосног доба, што је очекивано будући да ова област представља егзистенцијално питање за сваког појединца.

Најчешћи разлози у обраћањима грађана односе се на немогућност напредовања или добијања отказа због година старости, распоређивања на нижа и мање плаћена радна места по повратку са породиљског или одсуства са рада ради неге детета, због тога што послодавци не врше распоређивање на одговарајуће радно место у складу са извршеном проценом радне способности, као и због дискриминације на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама.

Јанковић истиче да нарочито забрињавају чести примери небезбедних и нехуманих услова за рад, који су резултирали бројним смртним исходима или тешким повредама на раду током прошле године, о чему извештава Инспекторат за рад. Не смемо дозволити да на тржишту рада основна права радника и људска права уопште буду без заштите и да тржиште неконтролисано одређује правила понашања, због чега, између осталог, треба јачати инспекцијски надзор.

Када је реч о положају друштвених група чији је приступ тржишту рада отежан и које су чешће дискриминисане, а међу којима су жене, особе са инвалидитетом, припадници националних мањина, млади и старији, добро је што се предузимају мере активне политике запошљавања којима се подстиче њихово запошљавање. Такође, време ће показати да будућност припада послодавцима који се воде принципом недискриминације, поштују права запослених, истиче Јанковић.