Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић указала је данас да се без равномерне заступљености жена у парламенту не може говорити о стварној равноправности жена ни у једној области друштвеног живота, а да Женска парламентарна мрежа (ЖПМ) шаље јасну поруку да се моззе радити заједно без обзира на политиццке, идеолосске и друге разлоге.
Јавне политике, које воде разлицците политичке партије, морају да садрже родну перспективу као компоненту, истакла је Јанковић на Четвртој Националној конференцији ЖПМ у Дому Народне скупштине.
Учешће жена у јавном и политичком животу Србије још није на задовољавајућем нивоу, указала је повереница, иако су несумњиво постигнути значајни помаци у односу на претходни период.
Јанковић је подсетила да је увођење квота у изборни систем дало резултате, али да треба тежити да састав парламента одражава реално стање у друштву, имајући у виду чињеницу да жене чине више од половине полулације.
Према њеним речима, ЖПМ има посебан допринос када је у питању оснаживање жена на локалном нивоу, где је увођење квота такође показало своју ефикасност, на шта указују и подаци Сталне конференције градова и општина.
“У скупштинама локалних самоуправа после избора 2000. године било је мање од седам одсто жена, док је сада међу одборницама више од трећине. Ипак, још увек је мали број жена на челу локалних самоуправа, нема довољно градоначелница и председница општина иако жене доминирају на извршилачким и оперативним функцијама на локалном нивоу. Оне и даље носе највећи терет када је у питању обављање посла, али када се додје до самог врха одлучивања и управљања, полако нестају”, рекла је Јанковић.
Повереница је указала на проблем обичаја и друштвених образаца понашања који жене и даље ставља у неповољнији положај у односу на мушкарце, истакавши да је главни разлог томе што нема довољно жена на местима где се доносе одлуке значајне за цело друштво и где су концентрисани највећа моћ и власт, управо стереотипи о родним улогама жене.
Јанковић је у том контексту подвукла да су жене из мањинских група готово потпуно невидљиве у политичком и јавном животу и нагласила да се мора радити на промени погрешних, али дубоко укорењених уверења да руководећа места треба да буду у рукама мушкараца и да су жене неспособније да доносе одлуке и да се снађу у кризним ситуацијама .
“И ту је допринос Женске парламентарне мреже велики. Ово су велики, али не и недостижни циљеви које, да бисмо их оствариле, морамо бити повезане без обзира на наше различитости и другачија уверења, укључујући политичка и идеолошка”, закључила је повереница.
У обраћању новинарима Јанковић је, поред осталог, рекла да дискриминација најчешће има у области рада и запошљавања и истакла да то мора да се промени.
„На томе треба да се ради у годинама које долазе. Та слика треба да одражава реално стање, јер је то једини пут у истински равноправно друшто које пружа исте шансе свима“, рекла је Јанковић.
Председница парламента Маја Гојковић најавила је да ће на наредној седници бити разматран закон о спречавању породичног насиља, као и измене Кривичног закона којим се уводе нова кривична дела насиља у породици и оштрије казне.
Она је додала да се Србија налази на петом месту у Европи по броју жена које се баве политиком.
Координаторка ЖПМ Марија Обрадовић рекла је новинарима, поред осталог, и да ће посланице Скупштине Србије поднети низ амандмана на државни буџет, који ће ускоро бити разматран, уз напомену да новац неће бити планиран као до сада.
“Трудићемо се да много више новца буде издвојено за жене у предузетништву, пољопривреди, науци и култури”, истакла је Обрадовић.
На Конференцији је говорио и шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС Јан Лунебург који је поручио да је ЖПМ омогућила једнаке шансе за политичко учешће, да ради на спречавњу насиља над женама и пружа подршку постојећим механизмима родне равноправности, а да је ОЕБС посвецхен томе да помогне Србији да тему родне дискриминације стави на врх политичке агенде.
На скупу је учествовало око 500 жена изу 116 општина у Србији, а међу њима је била и делегациаја са Косва и Метохије.
ЖПМ формирана је 14. фебруара 2013. године одлуком свих посланица које су се удружиле зарад виших циљева, без обзира на страначку припадност. Данас српски парламетн има 85 посланица, од укупно 250 места и председнице су у девет скупштинских одбора.