бр. 011-00-44/2019-02   датум: 13.12.2019.

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

Расим Љајић, министар

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

Предмет: Иницијатива за допуну Закона о трговини  („Службени гласник РСˮ, број 52/19)

Поштовани господине Љајићу,

Поверенику за заштиту равноправности дописом се обратиo Самостални синдикат трговине Србије са захтевом да се забрани рад недељом, који су упутили и Народној скупштини Републике Србије, Влади Републике Србије, Социјално економском савету, Министарству трговине, туризма и телекомуникација и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истичући да наведени захтев подносе уз подршку Савеза самосталних синдиката Србије. У захтеву је између осталог наведено да се „позитивно правним прописима регулише да је недеља нерадан дан, а да за рад недељом као изузетак, запослени има право на увећану зараду у висини најмање 110% од основице“, јер је организација радног времена у делатности трговине таква, да готово све трговине раде недељом, а запослени не добијају увећану зараду за рад недељом, већ добијају слободан дан у току радне седмице, као и да је овакво стање слично и за рад у дане државних празника. Наведени захтев између осталог упућују, јер делатност трговине није делатност од јавног интереса, као и зато што „традиција, култура и вера наших грађана, вековима налаже да је недеља нерадан дан када се не ради, када се породица окупља и негују породичне вредности“. У захтеву је посебно истакнуто да је у делатности трговине запослено 200.000 радника, од чега су преко 70% жене, мајке и будуће мајке, чије су зараде у трговини минималне, а како вртићи не раде суботом и недељом они се суочавају са проблемима који се односе како на заснивање породице, тако и на васпитавање и неговање деце, што је истовремено и друштвени проблем узимајући у обзир чињеницу да је демографска ситуација у Србији негативна и да Србија на годишњем нивоу губи око 30.000 становника.

У складу са чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1], којим је, поред осталог, прописано да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације, овим путем подносимо иницијативу за допуну Закона о трговини[2].

Наиме, одредбом члана 33. Закона о трговини прописано је да трговац и пружалац услуге самостално одређују радно време у складу са овим законом и посебним прописом јединице локалне самоуправе, као и да су дужни да на јасан, несумњив и лако уочљив начин истакну радно време на продајном месту, као и да се у сваком тренутку придржавају означеног радног времена, док су у случају ванредних промена, прекида или других облика привременог престанка обављања трговине на одређеном продајном месту, дужни да те измене означе на начин из става 2. овог члана, пре престанка обављања трговине.

Повереник најпре указује да је Уставом Републике Србије[3] у члану 21. прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Даље, уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Oдредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Такође, Директива 2003/88/ЕZ Европског парламента и Савета о одређеним видовима организације радног времена у члану 2. тачка 9. прописује да „одговарајући одмор” значи да радници имају редовна раздобља одмора, чије се трајање изражава у јединици времена и које је довољно дуго и непрекидно како радници због умора или неправилног радног распореда не би повредили себе, своје сараднике или друге особе, и како не би краткорочно ни дугорочно нашкодили своме здрављу.

Конвенцијом МОР[4] број 106 у члану 6. између осталог прописано је да све особе на које се примењује ова конвенција имају, осим ако није друкчије уређено следећим чланцима, право на раздобље недељног одмора у трајању од најмање 24 сата непрекидно током сваког раздобља од седам дана, као и да се раздобље недељног одмора мора, кад год је то могуће, подударити с даном у недељи који је према традицији или обичајима те земље или округа одређен као дан одмора.

Сагласно наведеној одредби Конвенције МОР-а број 106, коју је Република Србија ратификова чиме је она постала саставни део унутрашњег права, Повереник истиче да се недеља у традиционалној култури у Србији, али и у народу схвата претежно као нерадни дан, дан одмора и свечаности, када је породица на окупу, дан када се не обављају послови, односно када се не ради, док је увођење недеље као радног дана и у делатностима које нису од егзистенцијалног значаја за становништво, на жалост само последица негативних ефеката транзиције која је довела и до промена у свакодневном раду, јер се активности све више усмеравају ка смањивању слободног времена, односно померању радног времена ка каснијим вечерњим сатима, па и ка раду недељом.

Повереник за заштиту равноправности анализирао је одредбе члана 33. Закона о трговини (у даљем тексту: Закон) у односу на антидискриминационе одредбе Устава и Закона о забрани дискриминације и узимајући у обзир обавезу поштовања начела слободне трговине утврдио, да постоји простор за унапређење равноправности запослених у трговинској делатности који раде недељом, допуном Закона о трговини којом би се са кроз прецизно дефинисање одговарајући изузетака, прописало правило да се трговина на велико и трговина на мало не може обављати недељом и у дане државних и других празника одређених законом којим се уређују државни и други празници.

Повереник најпре указује да је одредбом прописаном у члану 67. Закона о раду[5] између осталог утврђено да запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно, као и да се недељни одмор по правилу, користи недељом. Ставом 3. овог члана као изузетак предвиђено је да послодавац може да одреди други дан за коришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева, као и ставом 4. овог члана којим је утврђено да изузетно, запослени који због обављања посла у различитим сменама или у прерасподели радног времена не може да користи одмор у трајању утврђеном у ставу 1. овог члана, има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно.

Сагласно наведеном, Законом о раду је као изузетак од правила да се недељни одмор користи недељом, предвиђено да послодавац може одредити други дан за коришћење недељног одмора само ако природа посла и организација рада то захтева. Имајући у виду да је природа посла коју већина запослених у трговини обавља заправо трговина на мало која је у складу са чланом 12. Закона о трговини дефинисана као продаја робе и/или пружање услуга потрошачима ради задовољавања личних потреба или потреба домаћинства, Повереник је мишљења да одређивање недеље као радног дана од стране послодаваца за велики број запослених у трговини, није оправдано ни са становишта природе посла коју обављају, а не представља ни одговор на захтеве који се односе на организацију рада у складу са чланом 67. став 3. Закона о раду.

Такође, у прилог наводима из дописа којим се Поверенику обратила наведена синдикална организација износећи податак да се у овој делатности налази око 200.000 запослених, од чега су преко 70% жене, мајке и будуће мајке, говоре и подаци из публикације Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Републици Србији“[6], да од укупног броја запослених жена у 2016. години који је износио 867 хиљада у сектору услуга ради 77,2% жена.

Имајући у виду наведено Повереник предлаже Министарству трговине, туризма и телекомуникација да изврши допуну Закона о трговини и пропише нову одредбу којом ће утврдити да се трговина на велико и трговина на мало не може обављати недељом и у дане државних и других празника одређених законом којим се уређују државни и други празници, као и да у складу са начелом стабилности и снабдевености из члана 8. овог закона којим је између осталог прописано да Република Србија обезбеђује услове за одржавање стабилности и снабдевености тржишта, нарочито у погледу робе/услуга од егзистенцијалног значаја за становништво, рестриктивно размотри и дефинише евентуалне изузетке од ове одредбе, односно предвиди, да се само изузетно недељом и у дане државних и других празника трговина на велико и трговина на мало може обављати у апотекама, на бензинским пумпама, штандовима у којима се продају робе за време одржавања приредби, фестивала, манифестација, сајмова и слично, имајући пре свега у виду одредбе чл. 7. и 8. Конвенције МОР број 106 и члана 17. Директиве 2003/88/ЕZ Европског парламента и Савета, којима су регулисана одступања и изузеци у организацији радног времена, као и повезаност трговине са делатностима саобраћаја, туризма и угоститељства.

Као што је познато, у последњој декади 20. века догодиле су се многе промене које су готово неопажено постале саставни део нашег живота и које у јавном дискурсу често нису биле предмет коментара који би указивали на оправданост или неоправданост њиховог постојања. У том смислу, чини се да су готово неприметно у радни календар уведени као радни сати они делови дана који су раније за већину били слободно време, а дани у седмици који су за већину радно способног становништва били дани одмора постали су радни дани. Сагласно наведеном, Повереник сматра да ће се упркос пракси која се развила у последње две деценије, посебно отварањем великих трговинских ланаца, тржних центара и слично, грађани и грађанке прилагодити новом радном времену и своју трговину коју су обављали недељом, обављати другим данима и суботом, те на тај начин задовољити своје потребе, а да при томе у трговини неће доћи до пада промета и смањења броја радних места, јер све што треба купиће се у данима када се ради. Са друге стране, прописивање недеље као нерадног дана запослени у трговини који су недељом радили, а међу којима је далеко већи број жена имаће више времена за лични и породични живот, биће задовољнији, одморнији и продуктивнији током радне недеље. Предложеном изменом Закона о трговини даје се велики допринос јачању породичних и пријатељских веза које представљају веома важан фактор социјалне кохезије.

Повереник је мишљења да се допуном Закона о трговини на предложени начин у потпуности обезбеђује примена начела равноправности и забране дискриминације, а да се при томе не угрожава поштовање начела слободне трговине из члана 4. овог закона којим је између осталог прописано да се трговина на тржишту обавља слободно, односно начела стабилности и снабдевености из члана 8. овог закона.

Имајући у виду наведено, а у циљу унапређења равноправности великог броја наших суграђана запослених у трговини, предлажемо да Министарство трговине, туризма и телекомуникација, усвоји наведену иницијативу и као овлашћени предлагач изврши допуну Закона о трговини на предложени начин, и достави Влади Републике Србије ради утврђивања Предлога закона.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ број 22/09)

[2] Закон о трговини („Службени гласник РС”, број 52/19)

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[4] Уредба о ратификацији Конвенције МОР број 106 о недељном одмору у трговини и бироима (Међународни уговори ФНРЈ, свеска број 12/1958-18)

[5] Закон о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење)

[6] Публикација „Жене и мушкарци у Републици Србијиˮ, Републички завод за статистику, 2017

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Иницијатива за допуну Закона о трговини