дел. бр. 625 датум: 28. 5. 2012.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу дискриминације (члан 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), Повереница за заштиту равноправности подноси Влади Републике Србије
ИНИЦИЈАТИВУ
за измену Одлуке о образовању Фонда за младе таленте којом су утврђени услови за стипендирање најбољих студената на студијама другог и трећег степена на страним универзитетима
Повереник за заштиту равноправности упућује Влади Републике Србије иницијативу за измену одредбе из тач. 3. ст. 3. Одлуке о образовању Фонда за младе таленте Републике Србије („Сл. гласник РС, бр. 71/08, 44/09 и 37/11), којом је, као један од услова за стипендирање најбољих студената другог и трећег степена студија на универзитетима земаља чланица Европске уније и Европске асоцијације за слободну трговину (EFTA – European Free Trade Association) и на водећим светским универзитетима, прописано да је студент најмање једну годину основних студија завршио на високошколској установи чији је оснивач Република Србија, јер овај услов дискриминише студенте који су све године студија завршили на приватној високошколској установи.
О б р а з л о ж е њ е
Поверенику за заштиту равноправности поднете су две притужбе против Фонда за младе таленте Републике Србије, поводом услова Конкурса за стипендирање најбољих студената студија другог и трећег степена на универзитетима земаља чланица Европске уније и Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА) и на водећим светским универзитетима за школску 2010/2011, који је објављен 28. јуна 2011. године. У току поступка утврђено је да је, као један од услова за добијање ове стипендије, прописано да је студент најмање једну годину основних студија завршио на високошколским установама чије је оснивач Република Србија. Како је Фонд за младе таленте Републике Србије (у даљем тексту: Фонд), који је објавио овај Конкурс и против којег је притужба поднета, поступио у свему у складу са Одлуком о образовању Фонда за младе таленте Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 71/08, 44/09 и 37/11), коју је био дужан да поштује и за чију садржину није одговоран, у поступку по притужби која је против Фонда поднета није утврђено да је објављивањем конкурса који садржи наведени услов сам Фонд извршио акт дискриминације. Међутим, Повереница за заштиту равноправности, испуњавајући своју законску дужност да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу дискриминације (члан 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, број 22/09), извршила је правну анализу услова за добијање ове стипендије како би испитала да ли су они у складу са антидискриминационим прописима Републике Србије.
Анализа спорне одлуке показује да је Фонд за младе таленте основан у циљу стварања могућности за пружање подршке у финансирању школовања и усавршавања младих талената и да је, поред осталог, један од његових задатака да стипендира студенте другог и трећег степена који студирају на страним универзитетима: на универзитетима земаља чланица Европске уније и Европске асоцијације за слободну трговину (EFTA – European Free Trade Association) и на водећим светским универзитетима (у даљем тексту: страни универзитети).
Услови за добијање ове стипендије прописани су у тач. 3. Одлуке о образовању Фонда за младе таленте Републике Србије.
Могућност да добију ову стипендију имају студенти који испуњавају следеће услове:
– да су држављани Републике Србије, односно, да имају статус избеглице, под условом да имају пребивалиште, односно, боравиште у Републици Србији;
– да су у току претходних студија остварили просечну оцену најмање 8,50;
– да су положили све испите из претходних година студија;
– да нису навршили 27 година живота, за студенте који су уписали други степен студија, односно, 29 година, за студенте који су уписали трећи степен студија;
– да су најмање једну годину основних студија завршили на високошколским установама чији је оснивач Република Србија.
Имајући у виду постављене услове, евидентно је да је направљена разлика између појединих категорија студената уписаних на други и трећи степен студија на страним универзитетима, и то између оних:
– који су држављани Републике Србије, у односу на оне који то нису;
– који имају статус избеглица са пребивалиштем, односно, боравиштем у Републици Србији, у односу на оне који имају овај статус, али немају пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији;
– који су у току претходних студија остварили просечну оцену 8,50 и већу, у односу на оне који су остварили просечну оцену мању од 8,50;
– који су уписани на други степен студија и имају мање од 27 година, у односу на оне који имају 27 и више година;
– који су уписани на трећи степен студија и имају мање од 29 година, у односу на оне који имају 29 и више година;
– који су најмање једну годину основних студија завршили на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, у односу на оне који су све године студија завршили на приватној високошколској установи;
Повереница најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у чл. 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу, а у чл. 18. ст. 3. прoписуje дa сe oдрeдбe o људским и мaњинским прaвимa тумaчe у кoрист унaпрeђeњa врeднoсти дeмoкрaтскoг друштвa, сaглaснo вaжeћим мeђунaрoдним стaндaрдимa људских и мaњинских прaвa, кao и прaкси мeђунaрoдних институциja кoje нaдзиру њихoвo спрoвoђeњe. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09, у даљем тексту: ЗЗД), којим је у члану 4. прописано начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.
Одредбама чл. 5-14. ЗЗД дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања, укључујући и непосредну и посредну дискриминацију. У чл. 7. ЗЗД појмовно је дефинисана посредна дискриминација, тако што је регулисано да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. У чл. 8. ЗЗД прописано је да до повреде начела једнакости долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.
Одредбама чл. 15-27. ЗЗД прописана су посебни случајеви дискриминације, односно, међу којима је и дискриминација у области образовања и стручног оспособљавања. У чл. 19. ЗЗД садржана је, пред осталог, и изричита забрана дискриминације васпитних и образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа у складу са законом.
Сагледавајући одлуку у целини и сваки појединачни услов за добијање стипендије, Повереница констатује да услови за стипендирање студената другог и трећег степена студија на страним универзитетима који се тичу држављанства студената, места пребивалишта, односно, боравишта студената са избегличким статусом и услова који се тиче просечне оцене имају објективно и разумно оправдање и с аспекта циља и а аспекта последица које изазивају. Наиме, легитимно је право државе да буџетска средства усмери за стипендирање студената домаћих држављана, као и на стипендирање оних студената са избегличким статусом чије је пребивалиште, односно боравиште на територији Србије. Такође, легитимно је право државе да подстиче, развија и вреднује изузетна испољавања и постигнућа младих, укључујући и пружање додатне материјалне подршке најбољим студентима, што је она и учинила образовањем Фонда за младе таленте у циљу стипендирања талентованих студената. Зато услов који се тиче просечне оцене има разумно и објективно оправдање јер се њиме обезбеђује да стипендију за други и трећи степен студија добију само они студенти који су свој таленат већ потврдили остварујући високу просечну оцену на основним студијама. Према томе, ови услови нису супротни начелу једнакости и забране дискриминације.
У погледу услова који се тичу година старости, Повереница констатује да постављање горње границе старосног узраста као услова за добијање стипендије такође има објективно и разумно оправдање. Наиме, само образовање Фонда за младе таленте, чији је циљ стварање могућности за пружање подршке у финансирању школовања и усавршавања младих талената, представља једну од посебних мера које су усмерене ка томе да се пружи додатна подршка младим људима. У Србији је, с обзиром на услове под којима се одвија процес постизања примереног степена социјалне аутономије, одговорности и самосталности, горња граница младости 30 година живота, што је дефинисано Националном стратегијом за младе (Сл. гласник РС“, бр. 55/08). С друге стране, постављање горње границе старосног узраста обезбеђује да стипендију добију студенти који су током свог школовања били ефикасни. Сагласно томе, услов у погледу година старости није дискриминаторан.
Кад је у питању услов за добијање стипендије који се огледа у томе да је студент најмање једну годину основних студија завршио на високошколској установи чији је оснивач Република Србија, овај услов јесте дискриминаторан јер нема објективно и разумно оправдање и супротности је са одредбом из чл. 19. ЗЗД која забрањује сваки облик дискриминације студената који користе или су користили услуге образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом.
У изјашњењу бр. 670-00-266/1104, које је, по налогу Владе Републике Србије, дало Министарство омладине и спорта, наведено је да Фонд за младе таленте, „као индиректни корисник буџетских средстава, врши стипендирање студената са високошколских установа чији је оснивач Република Србија, што је такође пракса и опредељење државе у вези са доделом стипендија и кредита студентима које додељује Министарство просвете и науке и расподелом слободних места у студентским домовима“. Наведено је, такође, да се тек по доношењу недостајућих стратешких докумената („Стратегије о развоју образовања и Стратегије о развоју високог образовања), добијања дугорочних прогноза тржишта рада о потребама за одређеним профилима и завршетка процеса акредитације факултета у Републици Србији, може се предложити Влади да изврши одређене суштинске измене одлуке, уколико се то покаже оправданим“.
Не улазећи у анализу постојећих услова за коришћење студентских стипендија и кредита и услуга смештаја у студентским домовима и њихове усаглашености с антидискриминационим прописима, аргументи којима се у наведеном изјашњењу оправдава спорни услов не могу се прихватити ни с аспекта циља, ни с аспекта последица које он изазива.
Наиме, циљ стипендирања студената другог и трећег степена који студирају на страним универзитетима јесте да се пружи додатна финансијска подршка талентованим студентима, а то су они који су остварили високу просечну оцену на основним студијама. Њих има међу свим категоријама студентима: међу онима који су све године основних студија завршили на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, међу онима који су све године студија завршили на приватним високошколским установама, као и међу онима који су, у складу са законским прописима, неке године студија завршили на високошколским установама чији је оснивач Република Србија, а неке на приватним високошколским установама.
Такође, потпуно нејасно из којих је разлога као услов за добијање стипендије прописано да је студент баш једну годину студија завршио на високошколској установи чији је оснивач Република Србија. О томе Министарство омладине и спорта није пружило било какво објашњење. Евидентно је, имајући у виду да је циљ додељивања стипендија пружање финансијске подршке најбољим студентима који су уписали студије другог и трећег степена на страним универзитетима, да је, с аспекта остваривања овог циља, потпуно ирелевантно да ли је високошколска установа на којој су они студирали приватна или је њен оснивач Република Србија. Постигнути успех студената на основним студијама и сама чињеница да се стипендија, сагласно одлуци, може доделити само студенту који је уписао студије на универзитетима земаља ЕУ и ЕФТА, односно на неком од водећих светских универзитета, представљају довољне гаранције да ће стипендија бити додељена заиста најбољим студентима. Имајући у виду ове околности, очигледно је да спорни услов за добијање стипендије није ни у каквој вези са циљем који се жели остварити стипендирањем студената другог и трећег степена на страним универзитетима.
Кад су у питању последице које спорни услов изазива, очигледно је да су условљавањем могућности добијања стипендије тиме да је студент најмање једну годину основних студија завршио на високошколској установи чији је оснивач Република Србија, унапред елиминисани као кандидати и ускраћено им је право да заједно са осталим кандидатима конкуришу за стипендију они студенти који су све године основних студија завршили на приватној високошколској установи. Имајући у виду последице које производи, овај услов је неприхватљив јер не постоји неопходна пропорционалност између циља који се желео остварити и последица које увођење овог услова изазива. Принцип пропорционалности, наиме, налаже да код сваког дерогирања индивидуалног права постоји баланс између захтева једнаког третмана и циља чијем се остваривању тежи. Сагласно томе, остваривање циља не сме да води ка дискриминаторном резултату.
На основу анализе чињеница и правних прописа, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 7. Закона о забрани дискриминације, подноси иницијативу за измену одредбе из тач. 3. Одлуке о образовању Фонда за младе таленте Републике Србије („Сл. гласник РС, бр. 71/08, 44/09 и 37/11).
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Иницијатива за измену Одлуке о образовању Фонда за младе таленте 
