бр. 011-00-5/2020-02  датум: 18.3.2020. године

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, председница

11000 БЕОГРАД
Немањина 11

Предмет: Иницијатива за израду Инструкције о поступању послодаваца за време ванредног стања према запосленим родитељима малолетне деце у складу са Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања од 16. марта 2020. године („Службени гласник РСˮ, бр. 31/20)

Поштована госпођо Брнабић,

Поверенику за заштиту равноправности обратило се више запослених родитеља малолетне деце који се након усвајања Одлуке о проглашењу ванредног стања[1] од 15 марта 2020. године на територији Републике Србије суочавају са проблемом усклађивања рада и родитељства. Наиме, сви они су се након усваја ове одлуке суочили са проблемом чувања своје деце, будући да је на нивоу целе земље донета одлука о затварању предшколских и школских установа. Паралелно са наведеном мером, усвојена је и одлука којом се забрањује излазак старијима од 65 година у урбаним, односно 70 година у сеоским срединама, као и препорука о њиховој самоизолацији будући да се ради о категорији која је у највећем ризику од заразе болешћу ЦОВИД-19. На овај начин је запосленим родитељима малолетне деце, а посебно самохраним запосленим родитељима, практично потпуно онемогућено да ускладе рад и родитељство, односно нашли су се у ситуацији у којој су принуђени да бирају између одласка на посао и останка код куће и бриге о својој деци. Такође, један број запослених родитеља указао је и на неједнак положај у који су одлуком послодавца стављени запослени очеви малолетне деце, јер су неки послодавци, у циљу примене Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања[2] од 16. марта 2020. године, донели одлуку да се само мајкама деце млађе од 12 година омогући да за време трајања ванредног стања, не долазе на посао како би бринуле о својој малолетној деци.

У циљу борбе коју Република Србија у овим тренуцима води на сузбијању ширења ЦОВИД-19 вируса и заштите свих својих грађана донета је  Одлука о проглашењу ванредног стања[3] од 15 марта 2020. године на територији Републике Србије.

Такође, осим Уредбе о мерама за време ванредног стања[4] од 16. марта 2020. године, којом су прописане мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права за време ванредног стања, усвојена је и Уредба о организовању рада послодаваца за време ванредног стања[5] од 16. марта 2020. године којом се уређује посебан начин и организација рада послодаваца на територији Републике Србије за време ванредног стања. У члану 2. ове уредбе између осталог је прописано да је за време ванредног стања послодавац дужан да омогући запосленима обављање послова ван просторија послодавца на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад у складу са општим актом и уговором о раду, као и да уколико општим актом и уговором о раду није предвиђен овакав начин рада, послодавац може решењем омогућити запосленом обављање послова ван просторија послодавца, уколико му то организациони услови дозвољавају. Такође, у члану 3. ове уредбе прописано је да је неопходно да послодавац чија је природа делатности таква да није могуће организовати рад на начин предвиђен чланом 2. ове, своје пословање усклади са условима ванредног стања, односно да уколико је то могуће и не изискује додатна средства, организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији, као и да омогући одржавање свих пословних састанака електронским, односно другим одговарајућим путем и да одложи службена путовања у земљи и иностранству, у складу са одлуком надлежног органа о забрани, односно привременом ограничењу уласка и кретања. На крају, чланом 4. ове уредбе утврђено је да је послодавац дужан да у циљу осигурања заштите и здравља запослених, радно ангажованих и странака обезбеди све опште, посебне и ванредне мере које се односе на хигијенску сигурност објеката и лица у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, те да за запослене и радно ангажоване, који су у непосредном контакту са странкама или деле радни простор са више лица обезбеди довољне количине заштитне опреме у складу са посебним прописима.

Сагласно наведеном, Одлуком о проглашењу ванредног стања и усвајањем Уредбе о мерама за време ванредног стања утврђена су одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права за време ванредног стања која се односе на привремено ограничавање или забрану слободе кретања, забрану сазивања и одржавања зборова и свих других окупљања на отвореном простору, забрану савих окупљања у затвореном простору, као и на прекид свих изборних радњи у спровођењу избора за народне посланике, посланике Скупштине Аутономне покрајине Војводине и одборнике скупштина општина и градова, који су расписани за 26. април 2020. године.

Имајући у виду да усвојеним документима није прописано одступање од права на недискриминацију које је зајамчено у члану 21. Устава Републике Србије, Повереник за заштиту равноправности и у периоду ванредног стања уз организацију рада на начин предвиђен Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, прати стање у области равноправности на територији Републике Србије и поступа у складу са надлежностима прописаним у члану 33. Закона о забрани дискриминације у циљу заштите од дискриминације свих грађана и грађанки.

Анализирајући ситуацију у којој су се нашли запослени родитељи малолетне деце доношењем Одлуке проглашењу ванредног стања на територији Републике Србије, као и усвајањем мера у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса, Повереник за заштиту равноправности предлаже израду Инструкције о поступању послодаваца за време ванредног стања према запосленим родитељима малолетне деце, а у складу са усвојеном Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања од 16. марта 2020. године. Наведена инструкција односила би се на све послодавце на територији Републике Србије који су у складу са чланом 2. ове уредбе дужни да за време ванредног стања омогуће запосленима да обављају послове ван просторија послодавца на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад у складу са општим актом и уговором о раду, односно у складу са решењем послодавца да се запосленом омогућава да обавља послова ван просторија послодавца, уколико му то организациони услови дозвољавају. Прецизним и јасним прописивањем начина на који послодавци могу извршити обавезу утврђену у члану 2. ове уредбе на првом месту би се свакако унапредила борба коју Република Србија у овим тренуцима води у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса и заштите свих својих грађана, али би био превазиђен и проблем са којим су се суочили запослени родитељи малолетне деце са једне стране, односно спречило би се свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање послодаваца према запосленим родитељима малолетне деце у односу на њихов пол и брачни и породични статус као лично својство, са друге стране, што представља акт дискриминације.

Стога, Повереник за заштиту равноправности предлаже да се наведеном инструкцијом посебно пропише:

1. Да свим самохраним запосленим родитељима малолетне деце буде омогућено да обављају послове ван просторија послодавца на свим радним местима на којима је могуће организовати такав рад у складу са општим актом и уговором о раду, односно у складу са решењем послодавца да се запосленом омогућава да обавља послова ван просторија послодавца, уколико му то организациони услови дозвољавају.
2. Да се и самохраним родитељима малолетне деце који су запослени код послодаваца чија је природа делатности таква да није могуће организовати рад на начин предвиђен чланом 2. ове уредбе, без обзира на одредбу из члана 3. којом су прописани други начини на које ће послодавац извршити усклађивање свог пословања са условима ванредног стања, предвиди, односно омогући да остану код куће, у случају потребе, како би се бринули о својој малолетној деци.
3. Да приликом доношења одлуке о запосленима који ће послове обављати ван просторија послодавца у складу са одредбом из члана 2. Уредбе, приоритет имају запослени родитељи малолетне деце, којима ће бити предложен овакав рад, али без дискриминације на основу пола, а у складу са реалним потребама друштва у условима ванредног стања у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса. Наведено предлажемо пре свега како се не би десило да разликовање у погледу пола запосленог родитеља малолетног детета, које поједини послодавци праве, доведе у пракси до ситуације у којој би примера ради мајка малолетног детета која је запослена у здравственој установи као лекар или медицинска сестра и чији је рад у условима ванредног стања од изузетног значаја за сузбијање ширења ЦОВИД-19 вируса, била у ситуацији да због чињенице да оцу запосленом на шалтеру у пошти није дата могућност да не долази на посао ради бриге о њиховом малолетном детету, донесе одлуку да остане код куће и брине се о њему. Стога, предлажемо да се на јасан начин пропише да се одлукама послодаваца о запосленим родитељима малолетне деце који ће послове обављати ван просторија послодавца, не сме поступати супротно начелу равноправности полова које је прописано у члану 15. Устава Републике Србије. На овај начин ће се и у условима ванредног стања обезбедити пуна примена одредбе прописане чланом 20. Закона о забрани дискриминације и спречити прављење разлике између запослених мајки и запослених очева малолетне деце које је не само супротно наведеним одредбама, већ је у супротности и са мерама које се предузимају цињу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса.
4. Да послодавац чија је природа делатности таква да није могуће организовати рад ван просторија послодавца, приликом усклађивања свог пословања са условима ванредног стања, као што је на пример организација рада у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији, која је између осталих предвиђена чланом 3. Уредбе, посебно води рачуна о потребама запослених родитеља малолетне деце које се односе на усклађивање рада и родитељства.

На крају желим да истакнем да Повереник за заштиту равноправности снажно подржава све мере и напоре које у овом тренутку предузима Влада и Председник Републике Србије у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса и своје капацитете, уз организацију рада на начин предвиђен Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, ставља на располагање свим грађанима и грађанкама у циљу заштите права и давања потребних информација и обавештења у условима проглашења ванредног стања. Сагласно наведеном стојимо Вам на располагању за сваки вид сарадње како у циљу превазилажења проблема са којим су се суочили запослени родитељи малолетне деце, тако и у циљу пружања неопходне помоћи и подршке у циљу сузбијања ширења ЦОВИД-19 вируса.

[1] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 29/20

[2] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 31/20

[3] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 29/20

[4] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 31/20

[5] “Службени гласник Републике Србије“, бр. 31/20

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Инициjaтивa Влaди зa изрaду Инструкциje зa пoступaњe пoслoдaвцa зa врeмe вaнрeднoг стaњa