бр. 011-00-40/2016-02    датум: 24. новембар 2016.

     МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ

                             – Нели Кубуровић, министарки –

Немањина 22–26

 11000 Београд

Поштована госпођо Кубуровић,

Јавна расправа о Нацрту закона о Агенцији за борбу против корупције одржана је од 1. до 15. новембра 2016. године. Повереник за заштиту равноправности је, по позиву организатора, присуствовао дебати која је у вези са наведеним нацртом закона одржана 21. новембра 2016. године на Факултету политичких наука у Београду.

Повереник за заштиту равноправности ће своје мишљење, са примедбама и сугестијама, на Нацрт закона о Агенцији за борбу против корупције (у даљем тексту: Нацрт закона) дати након што нам буде достављен на мишљење у поступку прибављања мишљења државних органа, а у складу са Пословником Владе[1]. Међутим имајући у виду да с обзиром на примедбе са јавне расправе још увек није утврђен коначан текст Нацрта закона, овим путем, указујемо на следеће.

Одредбом члана 8. Нацрта закона прописано је да су органи Агенције одбор и директор, чланом 9. прописана је надлежност одбора, док према одредби члана 10. Нацрта закона за члана одбора може да буде изабрано лице које испуњава опште услове за рад у државним органима, има завршен факултет, најмање девет година радног искуства у струци и није осуђивано за кривично дело за које се гони по службеној дужности. Нацртом  закона, састав одбора уређује се тако да се чланови одбора бирају на предлог: одбора Народне скупштине надлежног за административна питања, председника Републике, Владе, Врховног касационог суда, Државне ревизорске институције, Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, путем заједничког договора, Социјално-економског савета,  Адвокатске коморе Србије, као и удружења новинара у Републици Србији, путем заједничког договора.

Имајући у виду овлашћења, начин избора чланова одбора и чињеницу да су два независна државна органа – Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности овлашћени предлагачи чланова одбора, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је у овлашћене предлагаче потребно уврстити и Повереника за заштиту равноправности, који је самосталан државни орган установљен Законом о забрани дискриминације[2], независан у обављању послова утврђених овим законом, са широким кругом законских овлашћења које га чине централним националним механизмом за спречавање и сузбијање свих облика и видова дискриминације.

Повереник за заштиту равноправности је инокосни, а не колегијални орган, што је случај и са другим независним институцијама у нашем правном систему: Заштитником грађана (члан 138. Устава) и Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја). У Закону о забрани дискриминације садржана су два важна начела на којима почива професионалност и непристрасност овог органа, а то су самосталност и независност Повереника за заштиту равноправности, док је надлежност широко одређена и обухвата, између осталог, поступање по притужбама, покретање судских поступака, извештавање и упозоравање, иницирање општих и појединачних мера, сарадња са органима надлежним за остваривање равноправности на општинском и покрајинском нивоу.

Имајући у виду наведено, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је потребно допунити одредбу члана 11. Нацрта закона, односно прописати да предлог за избор чланова одбора даје и Повереник за заштиту равноправности.

Такође, у тексту Нацрта закона наведене су речи у мушком роду (нпр. јавни функционер, одборник, директор), као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Овај став је изражен у многим међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупланетарне уније (МПУ) 1211 Женева 19 и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Имајући у виду наведено, потребно је да одредбе Нацрта закона буду написане родно диференцираним језиком, било коришћењем речи у мушком и женском роду или увођењем норме према којој  се све законске одредбе подједнако односе и на мушкарце и жене.

Поред наведених примедаба које износимо са аспекта делокруга рада овог органа, посебно указујемо и на одредбу члана 31. став 2. којом је прописано је да „државни службеници у служби Агенције подлежу истим забранама и обавезама којима према овом закону подлежу јавни функционери, изузев ограничењима по престанку јавне функције (члан 55)”. Истовремено, ставом 3. одређено је да се „државном службенику у служби Агенције који повреди овај закон, изриче дисциплинска казна која се, према закону којим се уређују државни службеници, може изрећи за теже повреде дужности из радног односа”.

Закон о државним службеницима[3] прописује у члану 1. став 2. да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије ако то произлази из природе њихових послова.

Међутим, иако природа посла који обаваљају запослени у Агенцији за борбу против корупције, како државни службеници на положају, тако и они на извршилачким радним местима, као и намештеници, даје основа за друкчије уређење појединих (не свих) права и дужности, Нацртом закона положај државних службеника на извршилачким радним местима у служби Агенције није уређен на системски начин, нити у духу наведене одредбе Закона о државним службеницима. Прописивање посебних обавеза за државне службенике на извршилаћким радним местима не прати и прописивање одговарајућих права. Такво решење се не може сматрати друкчијим уређивањем појединих права и обавеза државних службеника, већ се ради о томе да се државни службеници на извршилачким радним местима уподобе јавним функционерима на начин који није у складу са темељним прописима који уређују положај државних службеника. Наиме, Закон о државним службеницима у погледу права и обавеза јасно разликује државне службенике на извршилачким местима и државне службенике на положају који су у смислу Нацрта закона – јавни функционери.

Нацртом закона се као посебна обавеза/санкција прописује и то да се државном службенику у служби Агенције због повреде одредаба тог закона изриче дисциплинска казна која се, према закону којим се уређује положај државних службеника, може изрећи за теже повреде дужности из радног односа. Питање „повреде одредаба овог закона” уређено је главом IX. Поступак у коме се одлучује о постојању повреде овог закона, а којом су, поред осталог, прописане и врсте мера које се у том случају могу изрећи јавном функционеру. У питању су мера опомене, мера јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције и мера јавног објављивања одлуке о повреди овог закона. Имајући у виду мере које се по закону који уређује положај државних службеника могу изрећи за теже повреде дужности из радног односа, као што је престанак радног односа или новчана казна у висини од 20% до 30% плате за пуно радно време, исплаћене за месец у коме је новчана казан изречена, и трајању до шест месеци, може се закључити да Нацрт закона на различит начин санкционише повреде одредаба тог закона зависно од тога да ли је одредбе закона повредио државни службеник на извршилачком радном месту или јавни функционер. На тај начин се лица која су у односу на обавезе и забране Нацртом закона изједначена, стављају у неједнак положај када се ради о санкцијама које им се могу изрећи за повреду одредаба тог закона, односно за истоветну повреду закона могу се изрећи мере које су и по врсти и по тежини последица битно различите, а зависно од тога да ли се ради о јавном функционеру или државном службенику на извршилачком радном месту.

У образложењу Нацрта закона истиче се је да је основни циљ закона – заштита јавног интереса, смањење ризика од корупције и јачање интегритета и одговорности органа јавне власти и јавних функционера. Међутим, наведена решења из Нацрта закона, према нашем мишљењу, не доприносе остварењу тог циља, те их је потребно преиспитати.

С поштовањем,

[1] „Службени гласник РС”, бр. 61/06 – пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 и 76/14

[2] „Службени гласник РС”, број 22/09

[3] „Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09 и 99/14

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Дoпис Mинистaрству прaвдe пoвoдoм Нaцртa зaкoнa o Aгeнциjи зa бoрбу прoтив кoрупциje