Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић учествовала је на заједничком састанку између народних посланица и посланика, представника државних институција, невладиних организација и цивилног сектора на тему предлога Закона о равноправности жена и мушкараца који се налази у скупштинској процедури.

Повереница Јанковић указала је на неопходност јасног дефинисања појма дискриминације, онако како стоји у Закону о забрани дискриминације који представља основни антидискриминациони закон.

„У дефиницији овог појма изостављено је кључно обележје, а то је да је дискриминација неоправдано прављење разлика“, рекла је повереница.

Она је нагласила да није добро да се насиље над женама означава као облик дискриминације над женама, иако је неспорно да је оно често узроковано неправедним положајем жена у друштву. Постојала би опасност да жртве родно заснованог насиља потраже заштиту Повереника за заштиту равноправности који не може да им пружи адекватну правну помоћ. То би могло да обесхрабри жртве насиља у тражењу даље помоћи.

Такође, примедба поверенице на овај закон односила се и на члан који каже да је послодавац и пружалац услуге, који у радном односу има више од 250 лица, дужан да сваке године усвоји план мера за отклањање или ублажавање неравномерне запослености и радне ангажованости жена и мушкараца за претходну годину. Повереница Јанковић предлажила је да се ова одредба закона примењује на све послодаваце и пружаоце услуга који у радном односу имају више од 50 запослених.

Повереница је указала и на одредбу члана 35. којом је прописано правило да се код сваког изрицања максималног прописаног износа казне за прекршаје изриче и мера јавног објављивања казне о трошку кажњеника. Она сматра да не постоји оправдани разлог због кога је мера јавног објављивања казне ограничена само на лица којима је изречена максимална казна, нарочито имајући у виду да је циљ мере јавног објављивања казне да се оствари генерална превенција и да се дискриминатор подвргне и моралној осуди.

Повереница сматра да би предлог Закона о равноправности жена и мушкараца био квалитетније урађен да је прошао јавну расправу и да није добро да се усваја у хитној процедури, без додатне анализе и разматрања мишљења свих заинтересованих субјеката. 

Састанак је организовала Женска парламентарна мрежа на иницијативу групе активистикња и експерткиња окупљених око Женске платформе за развој Србије: проф. др Маријана Пајванчић, Биљана Малетин, Вишња Баћановић, Тања Игњатовић… У раду састанка учествовали су и чланови Координационог тела за родну равноправност Владимир Божовић, Драган Кнежевић и Бранка Драшковић. 

Фото: Фонет