бр. 07-00-370/2026-02 датум: 21.07.2026.
ГРАД БЕОГРАД
АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ, градоначеник
11000 БЕОГРАД
Драгослава Јовановића 2
Предмет: Препорука мера
Поштовани господине Шапићу,
Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Иницијативе младих за људска права поднету против градоначелника Града Београда. У притужби је наведено да је на званичним налозима градоначелника на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм објављена фотографија Ратка Младића уз поруку „Генерал Ратко Младић #српскихерој“ и емотикон заставе Републике Србије. Даље је наведено да оваква објава представља узнемирујуће и увредљиво поступање према жртвама и породицама жртава ратних злочина за које је Ратко Младић правноснажно осуђен, као и да може допринети продубљивању међунационалних тензија и повреди достојанства припадника појединих националних заједница.
Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације[1]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника, а као једна од основних надлежности прописано је да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
Повереник је извршио увид у јавно доступан садржај званичних налога градоначелника Града Београда на друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм, поводом навода из притужбе. Том приликом утврђено је да се фотографија и порука наведена у притужби у тренутку увида не налазе на овим налозима. Међутим, независно од ове чињенице, уколико је овај садржај био објављен, Повереник указује да обраћање јавности носилаца јавних функција има посебан друштвени утицај, на шта је указивано у ранијем периоду. Носиоци јавних функција дужни су да у јавном комуницирању поступају са појачаним степеном одговорности и пажње, водећи рачуна о заштити достојанства свих лица и друштвених група, као и о потенцијалним последицама које њихове изјаве и поруке могу произвести у јавном простору.
Повереник указује и да је у ранијем случају поводом исцртавања графита, односно лица Ратка Младића у Београду на углу Његошеве улице, комунални инспектор Одељења за инспекцијске послове, као надлежни државни орган донео решење којим је наређено уклањање мурала са фасаде зграде у року прописаном законом, што додатно указује на осетљивост оваквих садржаја у јавном простору.
Повереник даље указује да је у европској пракси, величање особа осуђених за ратне злочине, кроз мурале, споменике и улице, предмет оштре критике и може да се интерпретира као ревизионизам и негирање злочина. Тиме се шаље погрешна порука да друштво не признаје пресуде међународних судова и да нема емпатије према жртвама.
Када се ради о осуди за једно од најтежих дела међународног права то би требало да, за свако демократско друштво и све његове органе и носиоце јавних функција, буде довољан разлог да се уздрже од било каквог величања лица које је осуђено за таква дела.
Имајући у виду наведено, на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Александру Шапићу, препоручујемо да као носилац важне функције води рачуна да на својим налозима на друштвеним мрежама не објављује садржај који може довести до негативних реакција и подстицања мржње и подела у друштву, па и секундарне виктимизације свих жртава сукоба и њихових породица, као и нарушавања међунационалних и етничких односа у заједници.
У складу са законом, није прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против закључака и других правних аката које Повереник доноси.
[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
376-26 Препорука мера градоначелнику Града Београда
