бр. 021-01-01362/2026-02 датум: 2.6.2026.
МИНИСТАРСТВО ЗА ЈАВНА УЛАГАЊА
Дарко Глишић, министар
11000 БЕОГРАД
Немањина бр. 11
Предмет: Препорука мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације
Поштовани господине Глишићу,
Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење АА (у даљем тексту: Удружење), подношењем притужбе у име ББ из Београда, против Градске управе Града Београда. У притужби је, између осталог наведено да је ББ обавестила Удружење да је 2023. године из понуђеног каталога станова из Регионалног стамбеног програма …, изабрала једноипособан стан у ул. … бр. .., стан бр. …, укупне површине 33,24 метра квадратна, да је овај поступак спровела Градска управа града Београда – Секретаријат за имовинске и правне послове у сарадњи са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије, Владом Републике Србије и „…“, да ББ тренутно живи са ћерком која има статус особе са инвалидитетом у идентичној згради са зградом која је у процесу изградње и у којој је изабрала стан, да тврди да је стан у коме тренутно бораве као закупци већи и прилагођен особама са инвалидитетом, док је стан, који јој је понуђен за куповину у оквиру наведеног програма (и који је прихватила изјавом из 2023. године) у згради која се тек гради, неуслован за живот њене ћерке која је особа са инвалидитетом. Даље, у притужби је наведено да у стану у другој завршеној згради, који је исти као стан који се гради за ББ и њену ћерку, тренутно живи њихова комшиница, те да када оду код ње у госте, схватају да је такав стан апсолутно неуслован за живот особе са инвалидитетом, да је ББ дала сагласност за предметни стан јер јој је речено да, с обзиром на то да домаћинство чине она и њена ћерка, нема могућност добијања стана веће квадратуре, да имајући у виду ћеркино здравствено стање и чињеницу да је у колицима, такав стан апсолутно није услован за нормално становање, те је као један од проблема наведен и проблем немогућности да се уђе у тоалет, као и да се нису узеле у обзир потребе за већим простором због помоћних средстава које њена ћерка користи због свог здравственог стања и инвалидитета.
Повереник је, након прибављања изјашњења Секретаријата за имовинске и правне послове Града Београда, у спроведеном поступку по притужби, односно након утврђивања чињеничног стања и правног оквира, констатовао да квадратура стана, односно његова површина, не могу бити а приори повезани са његовом приступачношћу особама са инвалидитетом, посебно имајући у виду одредбе прописа који се односе на обавезу обезбеђивања приступачности на стамбене зграде са десет и више станова из Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[1]
Наиме, сваки стан, без обзира на његову квадратуру, може бити пројектован на начин да буде приступачан особама са инвалидитетом, а у складу са релевантним одредбама Закона о планирању и изграњи, као и одредбама Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
С тим у вези, неопходно је и указати да је за приступачност стана особама са инвалидитетом, који се налази у јавној својини до откупа од стране корисника, као и за његову евентуалну адаптацију, одговоран инвеститор, као и извођач грађевинских радова, у складу са позитивним законским прописима.
Узимајући у обзир све наведено, као и да је притужба поднета против Градске управе Града Београда и Комесаријата за избеглице и миграције, Повереник је констатовао да лица против којих је притужба поднета очигледно не могу бити одговорни за евентуалну неприступачност стана, уколико се испостави да стан који је ББ добила по основу конкурса заиста не буде приступачан за њену ћерку која је особа са инвалидитетом, будући да су ова лица искључиво била задужена за законито и правилно спровођење конкурса за доделу станова према одредбама члана 19в Закона о избеглицама.
Такође, Повереник је у току поступка извршио увид у Уговор о реализацији пројекта „…“, и том приликом је, анализом уговорних одредаба, установио да је инвеститор у конкретном случају Министарство за јавна улагања, а извођач радова привредно друштво ВВ.
Устав Републике Србије[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Одредбама члана 3. Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом[3] прописана су општа начела конвенције, а то су: 1) поштовање урођеног достојанства, индивидуална самосталност укључујући слободу властитог избора и независност особа; 2) забрана дискриминације; 3) пуно и ефикасно учешће и укључивање у друштво; 4) уважавање разлика и прихватање особа са инвалидитетом као дела људске разноликости и човечанства; 5) једнаке могућности; 6) доступност; 7) равноправност жена и мушкараца и 8) уважавање развојних способности деце са инвалидитетом као и поштовање права деце са инвалидитетом на очување свог идентитета. Одредбама члана 9. ове конвенције, између осталог, прописано је да ће, у циљу омоћавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе стране уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које су отворене односно које стоје на располагању јавности, како у урбаним тако и у руралним срединама. Те мере, које укључују идентификовање и уклањање препрека и баријера за приступ, односиће се, између осталог, и на: 1) зграде, путеве, превозна средства и друге погодности у затвореном и на отвореном простору, укључујући школе, стамбене објекте, здравствене објекте и радна места; 2) информације, комуникације и друге услуге, укључујући и електронске услуге и хитне службе.
Законом о забрани дискриминације[4] прописано је да је дискриминација као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. одредбама члана 26. овог закона прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Чланом 3. став 1. тачка 2. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] прописано је да дискриминација особа са инвалидитеом представља свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или разлозима у вези са њом.
Одредбама члана 19. Закона о избеглицама[6], између осталог, прописано је да избеглици и лицу из члана 18. став 2. тачка 1) овог закона и члановима њиховог породичног домаћинства, ради њихове интеграције, Република Србија може решавати стамбене потребе, као и да се стамбене потребе лица из става 1. овог члана могу се решавати на један од начина: 1) давањем непокретности у државној својини на коришћење на одређено време; 2) давањем непокретности у државној својини у закуп на одређено време са могућношћу куповине; 3) доделом средстава за побољшање услова становања; 4) куповином грађевинског материјала за започету изградњу непокретности и 5) куповином сеоске куће са окућницом. Одредбама члана 19в овог закона, прописано је да се стамбене потребе решавају према броју чланова породичног домаћинства, и то за самца или два члана – непокретност површине до 30 метара квадратних, а за сваког следећег члана породичног домаћинства још по 10 метара квадратних, те да се површина непокретности већа од површине из става 1. овог члана, у смислу овог закона, сматра се вишком стамбеног простора.
Одредбама члана 5. Закона о планирању и изградњи[7] прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама, као и да се стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају пројектовати и градити тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад.
Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[8], у члану 1. став 2. је прописано да приступачност, у смислу овог правилника, односи се на зграде јавне и пословне намене, објекте за јавну употребу (улице, тргови, паркови и сл.), као и на стамбене и стамбено пословне зграде са десет и више станова. Такође, у одељку „Елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене зграде и објекти за јавно коришћење“, прописани су стандарди и мере које морају бити предузете односно инсталиране у објекту како би особе са инвалидитетом, деца и стари могли несметано да се крећу. Тако је, одредбама чл. 19. до 21. прописано да ходници, предсобља и друге помоћне просторије морају бити ширине најмање 150 цм и дужине 200 цм без опреме (једноставно прилагодљиви стан), да сви пролази између соба морају бити без прагова односно других висинских разлика, да спаваће, дневне собе и простор за обедовање и рад у дневној соби у становима морају бити најмање површине од 9 м2, а дужина краће странице је најмање 240 цм, да собе, учионице и радни простор, подразумевају слободан простор за окретање инвалидских колица у просторији: 1) најмање површине круга пречника од 150 цм; 2) простор за кретање око намештаја ширине најмање 120 цм; 3) радни сто конзолно изведен тако да је горња плоча на висини од највише 85 цм, с дубином приступа од најмање 50 цм; 4) улазна врата учионице и радног простора ширине светлог отвора најмање 80 цм, собе најмање 80 цм. Даље, наведеним одредбама прописано је и да слободан простор око кухињске опреме у становима које користе особе у инвалидним колицима, треба да дозвољава маневрисање колицима, што се обезбеђује на следећи начин: 1) слободна радна плоча дужине је најмање 90 цм; 2) радна, грејна плоча и судопер конзолно су изведене с дубином приступа од најмање 50 цм, горњом плочом на висини од највише 85 цм; 3) висећи елементи постављени су доњим рубом на висину од 120 цм од површине пода; 4) доњи елементи на извлачење, слободни употребни простор за кориштење кухињских елемената и окретање инвалидских колица имају површину круга пречника од најмање 150 цм; 5) улазна врата ширине светлог отвора најмање 80 цм. Одредбама члана 20. и 21. овог правилника, прописано је да WC и купатило морају бити пројектовани тако да омогућавају испуњење услова који су правилником прописани, како би могли бити коришћени од стране особа са инвалидитетом, деце и старих.
Узимајући у обзир наведене одредбе, као и чињеницу да се ради о стану који је, до евентуалног откупа, у јавној својини, те разумевајући забринутост подноситеља притужбе и правилно указану важност приступачности стана који се додељује особи са инвалидитетом, Повереник, користећи своја овлашћења из члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације Министарству за јавна улагања као инвеститору:
– Да, у сарадњи са извођачем радова – привредним друштвом ВВ, предузме све мере и радње из своје надлежности у циљу обезбеђивања приступачности стана број … у приземљу стамбене зграде ул. … бр. …, укупне површине 33,24 м2 који је додељен ББ и њеној кћерки која је особа са инвалидитетом и која за кретање користи колица, у складу са законом.
Потребно је да нас о предузетим радњама из Ваше надлежности обавестите у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.
[1] „Сл. гласник РС“, бр. 22/15 и 10/26
[2] „Сл. гласник РС“, број 98/06 и 115/21
[3] Закон о потврђивању Конвенције УН о правима особа са инвалидитеом („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09)
[4] „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[5] „Сл. гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16
[6] „Сл. гласник РС“, бр. 18/92, „Сл. лист СРЈ“, бр. 42/02 – одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 30/10
[7] „Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20, 52/21, 62/23 и 91/25
[8] „Сл. гласник РС“, бр. 22/15 и 10/26
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
496-26 Препорука мера Министарству за јавна улагања 
