бр.07-00-115/1/2026-02 датум: 16.5.2026. године
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Златибор Лончар, министар
Београд 11 000
Немањина 22-26
Предмет: Иницијатива за трајно и системско нормативно уређивање статуса здравствених медијаторa
Поштовани господине Лончар,
Повереник за заштиту равноправности у оквиру надлежности прописаних Законом о забрани дискриминације[1] прати спровођење закона и других прописа и иницира доношење или измену прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације. С тим у вези, обраћа Вам се иницијативом у циљу трајног и системског нормативног уређивања статуса здравствених медијаторa, кроз јасно дефинисање њиховог положаја у систему здравствене заштите и обезбеђивање стабилног радно-правног статуса.
Поверенику за заштиту равноправности обратиле су се здравствене медијаторке, као и организација цивилног друштва Центар за интеграције Сигурност, а у вези са положајем здравствених медијаторки у Републици Србији. Између осталог, у овом обраћању је наведено да се здравствене медијаторке суочавају у свом раду са системским изазовима који имају директне последице по остваривање права на здравствену заштиту најрањивијих грађана, као и на принципе једнакости, достојанства рада и забране дискриминације. Даље је наведено да здравствене медијаторке представљају кључну спону између здравственог система и заједница које су у највећем ризику од социјалне искључености, сиромаштва и здравствене неједнакости. Њихов рад обухвата теренско посредовање, здравствену едукацију, подршку у остваривању права, превенцију болести и повезивање породица са институцијама система. Упркос значају њихове улоге, радно место здравствених медијаторки у пракси је у изузетно нестабилном и неповољном положају. На основу сазнања из дугогодишњег рада на терену и комуникације са здравственим медијаторкама широм Србије, указано је на изазове у запошљавању путем уговора, без стабилног радно-правног статуса и систематизованих радних места, на непримерено ниске зараде у односу на обим, сложеност и одговорност посла, на кашњења у исплатама зарада и повремене прекиде финансирања, што доводи до озбиљне егзистенцијалне несигурности ангажованих медијаторки. Поред тога у свом обраћању организација је указала на неуједначену праксу локалних самоуправа и здравствених установа у погледу статуса, надлежности и услова рада, као и на изостанак институционалне заштите и јасних механизама професионалне подршке.
Оно што је у обраћању посебно истакнуто је да су здравствене медијаторке најчешће припаднице ромске националне мањине које су иначе у већем ризику од дискриминације у свим областима, а тако и у области рада као једној од најважнијих области друштвеног живота. Сматрају да на овај начин послови који су важни за заштиту јавног здравља и социјалну укљученост маргинализованих заједница остају системски потцењени, недовољно плаћени и институционално несигурни. Овако уређен радни статус не угрожава само права здравствених медијаторки, већ директно утиче и на права грађана који зависе од њихове подршке у приступу здравственим услугама, превентивним програмима и систему здравствене заштите у целини. Несигурност радног положаја доводи до флуктуације кадра, прекида континуитета рада у заједници и слабљења поверења између институција и грађана у најрањивијем положају.
Повереник указује да су ромске здравствене медијаторке уведене у систем здравствене заштите Републике Србије као механизам унапређења доступности здравствене заштите ромској популацији и другим друштвено осетљивим групама. Програм здравствених медијаторки Министарство здравља спроводи од 2008. године у оквиру активности усмерених на унапређење доступности здравствене заштите ромској популацији. Здравствене медијаторке, суштински функционишу у пракси као посебан програмски механизам јавног здраља, а не као уређена професија.
Из доступних података[2] произлази да се ангажовање здравствених медијаторки врши у оквиру Програма 1802 „Превентивна здравствена заштита“, Пројекат „Унапређење доступности здравствене заштите ромској популацији“, који финансира Министарство здравља Републике Србије.
На интернет страници Министарства здравља[3] јавности су доступне информације о садржини расписаних јавних конкурса за ангажовање лица за потребе спровођења активности на Програму 1802 „Превентивна здравствена заштита“ Пројекат 0010 „Унапређење доступности здравствене заштите ромској популацији „ – за обављање послова – од 2023. године закључно са јавним конкурсом објављеним у фебруару 2026. године (конкурс је објављиван једном годишње). Правни основ за ову активност налази се у Закону о здравственој заштити, Закону о буџету Републике Србије, као и другим релевантним прописима.
Јавни конкурс за 2026. годину садржи списак градова и општина у којима је потребно ангажовати здравствене медијаторке, садржи услове конкурса, између осталог, да је особа женског пола, пожељно незапослена, набројана су знања која ће стећи током ангажовања с обзиром да кандидаткиње похађају обуку за вршење уноса у електронску збирку података и сл., наведен је и опсежан опис послова здравствених медијаторки.
Послови здравствене медијаторке су: обавља посете појединцима и породицама из осетљивих група становника које живе у неформалним насељима; спроводи основни здравствено васпитни рад у породици, неформалном насељу, месној заједници; повезује здравствени систем и осетљиве групе из неформалних насеља; пружа подршку појединцима из осетљивих група у остваривању права из области здравствене заштите, здравственог осигурања, социјалне заштите и права на правни субјективитет; уочава здравствене и социјално-економске проблеме припадника угрожених група на територији јединице локалне самоуправе и о томе обавештава Дом здравља, Центар за социјални рад и јединицу локалне самоуправе; сарађује са центрима за социјални рад, локалном самоуправом, филијалом Републичког фонда здравственог осигурања, хуманитарним организацијама и сл; активно учествује у свим промотивним кампањама према календару јавног здравља које организује Дом здравља, позива, организује присуство осетљивих група становника; активно учествује у раду интерресорне комисије, тима за злостављање и занемаривање деце и у области насиља над женама у дому здравља; месечно извештава Министарство здравља Републике Србије о броју и врсти услуга према сачињеном годишњем плану рада; о свом раду води електронску и папирну евиденцију; обавља и друге послове у складу са стручном оспособљеношћу по налогу Министарства здравља.
Такође, здравствене медијаторке сарађују непосредно са главном сестром патронаже дома здравља у којем су распоређене, што значи да раде при домовима здравља, где обављају (наведене) послове повезивања здравственог система са ромском заједницом, здравственог просвећивања, подршке у остваривању права из здравственог осигурања, имунизације и превенције болести.
Међутим, иако је њихов рад већ дужи низ година део јавно-здравствених политика Републике Србије, положај здравствених медијаторки није системски уређен законом нити подзаконским актима који би обезбедили стабилан радно-правни статус, јединствене стандарде рада и одржив модел финансирања. У пракси се њихово ангажовање доминантно заснива на пројектном и временски ограниченом финансирању, што доводи до несигурности запослења, неуједначених услова рада и различитог поступања здравствених установа и јединица локалне самоуправе.
На овај положај здравствених медијаторки у систему здравствене заштите, Повереник константно указује. Тако је и у последњем Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2025. годину[4] који је у марту 2026. године предат Народној скупштини дата општа препорука за за унапређивање равноправности и сузбијање дискриминације којом је Министарству здравља препоручено да осигура радно-правни положај и повећа број здравствених медијатора. И у Посебном извештају Повереника о дискриминацији жена[5] указано је на положај здравствених медијаторки и њихов допринос у укључивању Ромкиња у систем здравственог осигурања, али је такође указано и да статус медијаторки није нормативно регулисан.
Повереник указује и на релевантне стратешке документе Републике Србије. Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године препознаје здравствене медијаторке као важан механизам за унапређење доступности здравствене заштите и смањење здравствених неједнакости. У Стратегији је наведено да су „најзначајнији резултати у области здравства постигнути захваљујући програму здравствених медијаторки. Према Извештају о оперативним закључцима из 2021. године у 70 општина делују здравствене медијаторке у директном контакту са ромском заједницом, пружајући помоћ у приступу здравственим, али и другим јавним услугама и информације о здравственој превенцији“. Међутим, дугорочни ефекти ових политика не могу бити остварени уколико рад здравствених медијаторки остане заснован на привременим и нестабилним облицима ангажовања. Стога, управо мера (5.3.) ове стратегије предвиђа – решавање радно правног статуса медијаторки, као и повећање броја запослених Рома и Ромкиња у здравственом систему.
Повереник посебно указује да су модели здравствених медијаторки развијени и у другим европским државама као пример добре праксе у области јавног здравља и социјалног укључивања Рома. У више држава Европске уније ови механизми су институционализовани као део система јавног здравља или социјалне заштите, уз стабилније финансирање и јасније дефинисан професионални статус. Посебно се као пример добре праксе истичу модели у Румунији[6], Бугарској, где здравствени медијатори представљају саставни део политика инклузије Рома и унапређења јавног здравља. Оваква пракса показује да дугорочна институционална подршка доприноси већем обухвату превентивних програма, бољој имунизацији, смањењу здравствених неједнакости, и већем поверењу грађана у институције система.
Улога здравствених медијаторки директно је повезана са остваривањем начела правичности, приступачности, свеобухватности и ефикасности здравствене заштите која су прописана Законом о здравственој заштити, јер оне представљају један од важних механизама повезивања здравствених установа са становништвом које се налази у повећаном ризику од социјалне искључености и здравствених неједнакости. Подаци показују да је захваљујући раду здравствених медијаторки велики број грађана остварио приступ здравственом осигурању, изабраном лекару и имунизацији. С тим у вези поздрављамо континуирано обучавање здравствених медијаторки, као и програме унапређења њиховог рада у сарадњи са релевантним институцијама и организацијама. Међутим, и поред позитивних резултата програма, неопходно је обезбедити трајна и системска решења која неће зависити искључиво од пројектног финансирања или привремених ангажовања.
Повереник на крају указује да овакав модел ангажовања отвара питања и са аспекта остваривања начела једнакости и равноправности. Традиционално, у нашем друштву се послови који подразумевају негу и бригу сматрају „женским пословима“ који у пракси јесу мање плаћени и неретко мање видљиви. У случају послова здравствених медијаторки говоримо о женама које су и најчешће припаднице ромске националне мањине, и које се неретко налазе у неповољнијем социјално-економском положају.
Будуће планирање рада здравствених медијаторки треба да обухвати и здравствене медијаторе – мушкарце. Повереник указује да послови здравствене медијације не представљају послове који су по својој природи условљени полом, већ захтевају комуникацијске вештине, рад у заједници, поверење корисника и познавање система здравствене и социјалне заштите. Стога, укључивање мушкараца у систем здравствене медијације било би значајно не само са аспекта једнаких могућности у области рада и запошљавања, већ и са аспекта унапређења родне равноправности и разбијања стереотипа о родно условљеним занимањима. Поред тога, укључивање мушкараца може имати и практичне ефекте у раду са појединим заједницама и корисницима, а може допринети и већем поверењу заједнице и укупном јачању њихове здравствене заштите.
Истовремено, Повереник наглашава да веће укључивање мушкараца ни у ком случају не сме довести до умањења положаја жена које тренутно обављају ове послове, већ мере треба усмеравати ка обезбеђивању равноправне доступности занимања свим лицима, без обзира на пол.
Имајући у виду све наведено, а посебно чињеницу да здравствене медијаторке већ годинама обављају послове од јавног интереса и јесу важан део задравственог система, посебно код остваривања права оних који су у већем ризику од искључености и дискриминације, Повереник сматра да нормативно регулисање њиховог положаја је неопходно како би се ова важна услуга одржала.
Такође, у сарадњи са другим надлежним органима, Повереник предлаже да се обезбеди одржив и континуиран модел финансирања рада здравствених медијаторa из јавних средстава, без прекида финансирања и несигурних облика ангажовања који доводе до правне и егзистенцијалне несигурности запослених. Министарство здравља и здравствене установе треба да успоставе јединствене стандарде у погледу описа послова, стручне подршке, услова рада, зарада, стручног усавршавања и заштите на раду здравствених медијаторa на територији целе Републике Србије. Министарство здравља треба, приликом креирања политика и мера у области здравствене заштите и рада, да примењује родно осетљив и интерсекцијски приступ, имајући у виду да су здравствени медијатори у највећем броју жене, и то жене, припаднице ромске националне мањине.
Полазећи од чињенице да је уређивање положаја здравствених медијаторки међуресорне природе, Повереник за заштиту равноправности ће ову иницијативу упутити ради информисања и Министарству финансија.
Потребно је да нас Министарство здравља обавести о свом поступању поводом ове иницијативе.
[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7, а у вези тачке 5.
[2] https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/379254/javni-konkurs-za-angazovanje-lica-za-potrebe-sprovodjenja-aktivnosti-na-programu-1802-preventivna-zdravstvena-zastita-projekat-0010-unapredjenje-dostupnosti-zdravstvene-zastite-romskoj-populaciji-za-obavljanje-poslova-.php
[3] https://www.zdravlje.gov.rs/faq_search.php
[4] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[5] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/posebni-izvestaji/
[6] https://www.asset-scienceinsociety.eu/outputs/best-practice-platform/health-mediators-project-romania-rhm-%E2%80%93-roma-health-mediators
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
124-25 Иницијатива за трајно и системско нормативно уређивање статуса здравствених медијаторa 
