бр. 07-00-896/2025-02  датум: 25. 3. 2026.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А.А, Б.Б. и В.В. против Д.Д. из …, због дискриминације припадника ромске заједнице. У притужби је наведено да је Д.Д. иницирао и предао општинским органима Петицију грађана против изградње социјалних станова у насељу … за расељена лица са Косова и Метохије, а која су већином припадници ромске заједнице. У изјашњењу Д.Д. је, између осталог, наведено да није иницијатор петиције и да „на иницијативу комшија који су били узнемирени предложено је да се обрате“ петицијом; да је проблем урбанистичке, комуналне и сличне природе а „не како стоји у притужби да је у питању дискриминација, сегрегација или сл.“; да је став мештана да постоји толико других локација у општини … и да им није јасно зашто су изабрали насеље … које је мултиетничко што се види из петиције и потписа Срба, Албанаца, Македонаца, а да Роми из насеља нису потписали петицију јер „нису ни понуђени из разлога да не би дошло до сукоба у самој ромској заједници“. У току поступка Повереник је утврдио да Општина … планира изградњу тзв. социјалних станова за расељена лица са Косова и Метохије у насељу … и да се међу расељеним лицима налазе ромске породице које тренутно живе у колективном центру; да је Д.Д. потписник петиције, као и да је приликом давања изјаве за портал …, 6. новембра 2025. године изјавио да је предао петицију, а да је у тексту означен као иницијатор петиције. Даље је утврђено да је у петицији, између осталог, наведено да мештани насеља … изражавају своје незадовољство изградњом станова за расељене породице јер „Апелујемо да се пронађе друга локација која би одговарала структури становништва која је планирана јер свакако ми нисмо сагласни и нећемо дозволити градњу за овакве намене. Захтевамо да Општина … преиспита предлог и пронађе другу локацију, која би одговарала структури становништва, како би се очувао мир постојећи карактери просторна уравнотеженост нашег насеља“, као и да је Д.Д. и у октобру 2025. године (пре предаје петиције) доставио локалним властима писану изјаву у којој позива надлежне да потраже другу адекватну локацију „која би одговарала структури становништва која је планирана да се насели“. Увидом у текст објављен на порталу … од 6. новембра 2025. године са насловом „Мештани … предали петицију против изградње станова за расељене“, утврђено је да се текст односи на петицију коју су потписали грађани у насељу … и којом се противе изградњи станова за расељена лица са Косова и Метохије, који од 1999. године живе у колективним центрима. У тексту је даље наведено да се ради о шест породица из ромске заједнице, као и да је могуће да ће пројектом бити обухваћене и друге социјално угрожене породице у … Наведено је и „Иницијатор петиције Д.Д. рекао је … да је потписе грађана предао председнику општине …, његовом заменику …, Служби Координационог тела за југ Србије и општинском Одељењу за урбанизам.“ Увидом у текст објављен на порталу … од 24. октобра 2025. године са насловом „Саборност: Нађите другу локацију за станове за расељене, … није добар избор“, утврђено је да се у тексту наводи: „Вест о изградњи станова за расељене са Косова у … насељу … узнемирила је становнике овог дела града, тврде из СрБске организације „Саборност“ (СОС). Председник организације Д.Д. позвао је надлежне да преиспитају одлуку.“ По спроведеном поступку, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је донео мишљење да је Д.Д. повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Д.Д. је дата препорука да ромској заједници у … преко портала …, упути јавно извињење због наведених активности, као и да се убудуће уздржи од оваквих и сличних изјава, односно да убудуће не крши прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом су се обратили А.А, председника Општинског одбора Странке правде и помирења … и општински одборници у Скупштини општине .. Б.Б. и В.В. против Д.Д., због дискриминације и позива на сегрегацију према ромској популацији у насељу ….
   • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

• да као представници ромске заједнице подносе притужбу због јавно изражене дискриминације и позива на сегрегацију према ромској популацији у насељу …;
• да је 6. новембра 2025. године у медијима (портал …) објављена вест да је око 170 мештана насеља …, Срби и Албанаца, потписало петицију против изградње социјалних станова за расељена лица са Косова, која су већином припадници ромске заједнице;
• да је петицију иницирао Д.Д. у име станара улице …, и предао је председнику општине … и другим надлежним институцијама;
• да се у петицији, између осталог, наводи да би „промена демографске структуре становништва довела до конфликта и нетрпељивости“, да би изградња станова „нарушила карактер насеља“, да би „због различитости дошло до проблема и нестабилности“;
• да ови наводи, нарочито чињеница да петиција „циља искључиво ромске расељене породице“, представља директан облик дискриминације по основу националне и етничке припадности, забрањен чланом 12. Закона о забрани дискриминације;
• да сама идеја да се одређена група људи (Роми) „измести“ из једног дела насеља због различитости представља јавни позив на сегрегацију, као и да је наведено у супротности са чл. 2, 4. и 12. Закона о забрани дискриминације, чланом 21. Устава Републике Србије, чланом 14. Европске конвенције о људским правима и чланом 4.Оквирне конвенције за заштиту националних мањина;
• да посебно забрињава чињеница да је иницијатор петиције бивши полицијски службеник, „што додатно наглашава озбиљност овог случаја, јер се од припадника полиције очекује поштовање закона, толеранција и заштита људских права“;
• да су Б.Б. и В.В. ромски одборници у Скупштини општине … и део локалне власти изабрани гласовима ромске заједнице и као потписници притужбе изражавају заједнички став да се не може толерисати било који облике дискриминације према Ромима, било директан или прикривен;
• да предлажу да Повереник покрене поступак против иницијатора петиције Д.Д. и других учесника који су јавно подржали дискриминацију; утврди да је дошло до повреде Закона о забрани дискриминације; упути препоруку Општине … да се јавно дистанцира од дискриминаторних ставова изнетих у петицији и да предузме мере за спречавање ширења сличних иницијатива у будућности; обавести јавност и подносиоца притужбе о резултатима поступка, у складу са чланом 40 Закона о забрани дискриминације;
• да је овај случај важан и због расељених породица које су жртве дискриминације и због очувања суживота и толеранције у …, граду са мултиетничким карактером.
  • У прилогу су достављени: 1) текстови са портала … од 6. и 7. новембра 2025. године и 2) петиција од 4. новембра 2025. године са потписима 171 грађана;
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражено изјашњење Д.Д..
  • У изјашњењу Д.Д. је, између осталог, наведено:
• да је нетачно да је иницијатор петиције;
• да са својом породицом живи у …, у насељу … у породичној кући;
• да „на иницијативу комшија који су били узнемирени предложено је да се обрате као грађани из насеља где живе и раде надлежним у виду петиције, са захтевом да се размотри њихова примедба“. Став грађана је да није у реду да надлежни донесу одлуку „тајно без знања и претходног упознавања грађана који већ живе у овом насељу, те доведу пред свршен чин и саграде предвиђене станове“;
• да је „менталитет нас јужњака“ да кад неко купује кућу, плац или слично, прво пита због чега се продаје, какав је комшилук и тек онда донесе одлуку и процес куповине;
• да се ради о врло малом простору који је предвиђен за градњу ових станова и „то тек толико да би се саградио тај објекат“;
• да су неки од разлога зашто се грађани у насељу противе изградњи: 1. да су у близини стамбених зграда постављена три велика контејнера за смеће где чак и грађани из других улица довозе смеће, тако да „место више личи на депонију“ а све због неблаговременог одвожења отпада; 2. да се у непосредној близини налази фекална станица комуналног предузећа, која је неусловна за рад; 3. да станари сматрају да би самим становницима који би евентуално дошли „било неусловно из претходно образложеног“, као и због недостатка паркинг простора; 4. близина ресторана „који често организује велика весеља“ и због великог броја гостију „живот постаје неподношљив пун нервозе и доводи до великог узнемирења грађана“; 5. да би изградњом зграде са социјалним становима дошло до смањења зелене површине јер су најављивали и изградњу игралишта за децу; 6. да су поједини станари поставили монтажне гараже на том простору и „покушаће да изврше упис тих објеката“; 7. недовољан притисак градске воде.
• да је општина девастирана и по речима председника општине у великим финансијским дуговима, па су наведени проблеми тешко решиви;
• да нема позива на дискриминацију и сегрегацију, већ се „ради о локацији и незадовољству грађана, због актуелних проблема које општина изгледа не жели да решава уз напомену да је ово урбанистички планирано насеље“;
• да незадовољни грађани сматрају да ће се урушити амбијент овакав какав је сада иако је већ сада катастрофалан за нормалан живот;
• да је његов први комшија ромске националности, а са друге стране Албанац и имају изузетну сарадњу и разумевање; да је преко пута његове породичне куће „две куће ромске националности“ и да им је више пута помогао;
• „ако се постави питање зашто Роми нису потписали петицију, разлог је тај што нису ни понуђени из разлога да не би дошло до сукоба у самој ромској заједници“, као и да су четири ромске породице у насељу изградило породичне куће „без дозволе и ту живе и нико их није пријавио“;
• да је став мештана да постоји толико других локација у општини … и да им није јасно зашто су изабрали насеље … које је мултиетничко што се види из петиције и потписа Срба, Албанаца, Македонаца и др.;
• да је разлог подношења притужбу политички маркетинг и промоција странке и А.А;
• да је навод из притужбе „нарочито чињеница да петиција циља искључиво ромске расељене породице, представља директан облик дискриминације по основу националне и етничке припадности“, преувеличан, измишљен, нетачан, злонамеран и исти служи само у политичке сврхе,
• да је петицију потписао тек шездесет и четврти по реду од 171 потписника, а да би требао да буде први да је иницијатор, како је наведено у притужби;
• да је у допуни притужбе подносилац навео његов матични број и да се пита одакле право да прибавља и уступа његов матични број и да ли је број био неопходан, као и да је наведено да је председник УГ „Србска организација Саборност“ и да ова организација није организатор петиције;
• да је у притужби наведено толико неистине и искривљених чињеница, тумачења по нахођењу подносиоца притужбе;
• да „ми обични грађани из насеља и не знамо конкретно о којим породицама се ради, спомињу се шест ромских породица и други“, а не знају који други, и питају се ко су ти други и колико их је и „како мисле да их сместе баш на овој малој локацији“, када у … има и других локација;
• да је према незваничним сазнањима предлог за ову локацију дао сам председник општине … још 2021. године;
• да грађани у насељу не желе да се политизује овај проблем већ да се узму у обзир сви наведени проблеми око инфраструктуре „и свега наведеног као разлог подношења захтева у виду петиције надлежним на одлучивање“;
• да је проблем дугорочан да подносиоци притужбе желе да га исполитизују ради страначких и личних интереса и промоција, како би се додворили свом бирачком телу, да „пронађу кривца/е како би нас етикетирали“;
• да је проблем урбанистичке, комуналне и сличне природе а „не како стоји у притужби да је у питању дискриминација, сегрегација или сл.“.
  • У прилогу су достављени: 1) новински текстови са портала … из 2021. године и 2) преписка са друштвене мреже.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у петицију грађана против изградње социјалних станова у насељу „…“, утврђено је да је предата председнику Општине … 5. новембра 2025. године и да је текст петиције следећи: „Ми, доле пописани грађани, изражавамо своје изричито противљење у виду петиције у вези планираног проширења насеља изградњом стамбених објеката за расељена и друга лица на територији наше општине у насељу зв. „…“. Сматрамо да је неопходно било да обавите прво разговор са житељима овог насеља а не доносите одлуке и наметнути решење. Пројекат градње станова на овој локацији значајно би угрозио квалитета живота гађана који је и у оваквом стању неподношљив из више разлога, а навешћемо само неке: недовршени радови у самом насељу, близина контејнера где из других насеља и села довозе смеће, које се редовно не одвози на депонију и самим тим тај простор личи на депонију, променила би се демографска структура становништва те због различитости би долазило до конфликта, нетрпељивост и сл, градња станова у овакве сврхе са великом вероватноћом донела би нестабилност, велике проблеме и са несагледивим последицама, нанеће велику штету микро локацији у овом делу насеља и много других проблема. Апелујемо да се пронађе друга локација која би одговарала структури становништва која је планирана јер свакако ми нисмо сагласни и нећемо дозволити градњу за овакве намене. Захтевамо да Општина … преиспита предлог и пронађе другу локацију, која би одговарала структури становништва, како би се очувао мир постојећи карактери просторна уравнотеженост нашег насеља“. Затим је приложено пет страница са по 32 потписа и једна страница са 11 потписа и на последњој страници петиције је наведено „Напомена: Сви подаци се користе искључиво у сврху подношења ове петиције надлежним у Општини … и неће бити јавно објављени. Потписом потврђујем да подржавам садржај ове петиције. Прилог: укупно потписа грађана….171. У … дана 4. 11. 2025. године.“
• Увидом у текст објављен на порталу … од 6. новембра 2025. године са насловом „Мештани … предали петицију против изградње станова за расељене“, утврђено је да се текст односи на петицију коју су потписали грађани у насељу … у … и којом се противе изградњи станова за расељена лица са Косова и Метохије, који од 1999. године живе у колективним центрима. У тексту је даље наведено да се ради о шест породица из ромске заједнице, као и да је могуће да ће пројектом бити обухваћене и друге социјално угрожене породице у …. Наведено је и „Иницијатор петиције Д.Д. рекао је … да је потписе грађана у среду предао председнику општине …, његовом заменику …, Служби Координационог тела за југ Србије и општинском Одељењу за урбанизам.“
• Увидом у текст објављен на порталу … од 24. октобра 2025. године са насловом „Саборност: Нађите другу локацију за станове за расељене, … није добар избор“, утврђено је да се у тексту наводи: „Вест о изградњи станова за расељене са Косова у бујановачком насељу … узнемирила је становнике овог дела града, тврде из СрБске организације „Саборност“ (СОС). Председник организације Д.Д. позвао је надлежне да преиспитају одлуку.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Начело једнакости разрађено је чланом 4. овог закона у којем је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства и да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Даље је чланом 12 став 1 забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама члана 24. забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације (1965) обавезује државе потписнице да осигурају остваривање људских права без било какве расне, националне или етничке дискриминације. Она такође захтева доследну борбу против свих облика дискриминације и, по потреби, примену посебних и конкретних мера у социјалној, економској, културној и другим областима ради унапређења или заштите одређених расних група или појединаца, уз гарантовање једнакости, потпуног остваривања људских права и основних слобода.
• Законом о заштити права и слобода националних мањина^[3] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама. Закон, такође, детаљно регулише заштиту националних мањина од свих облика дискриминације у њиховом остваривању права и слобода. Овим законом се осигурава правна основа за заштиту и промоцију једнакости националних мањина у Републици Србији, те пружа оквир за борбу против дискриминације и унапређење њиховог друштвеног положаја.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је Д.Д. иницирањем и потписивањем Петиције грађана против изградње социјалних станова у насељу … 5. новембра 2025. године дискриминисао припаднике ромске заједнице за чије потребе је, између осталих, предвиђена изградња ових социјалних станова.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање Д.Д. било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је Д.Д. извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на Д.Д. У притужби је наведено да је Д.Д. иницијатор петиције против изградње станова за лица расељена са Косова и Метохије међу којима су ромске породице. У прилогу притужбе достављена је и спорна петиција, као и текст са портала … за који је Д.Д. давао изјаву о петицији и у којем је означен као иницијатор петиције. У тексту петиције је, између осталог, наведено и да се мештани насеља противе изградњи социјалних станова јер би се „променила демографска структура становништва те због различитости би долазило до конфликта, нетрпељивости и сл.“ и „да захтевају да локална власт пронађе другу локацију „која би одговарала структури становништва“. На овај начин подноситељи притужбе су учинили вероватним да је поступањем Д.Д. извршен акт дискриминације.
• Приликом разматрања да ли су подноситељи притужбе учинили вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир и статистичке податке и резултате истраживања о положају припадника ромске заједнице. У Редовном годишњем извештају Повереника о стању у области заштите равноправности за 2025. годину наведено је да доступни подаци, као и пракса Повереника, указују дa су дискриминација и цигиназам као њен облик, сиромаштво и социјална искљученост и даље једни од највећих проблема са којима се ромска национална мањина суочава. Један број припадника ромске националне мањине и даље живи у тешком сиромаштву и у условима који не обезбеђују достојанствен живот, посебно у погледу становања и приступа основној инфраструктури. Ови дуготрајни неповољни услови живота и дискриминација заједно се одражавају на образовање, здравствену заштиту, могућности запошљавања, пуно учешће у друштвеном животу и политичку партиципацију.[4] Резултати истрaживaњa „Oднoс грaђaнa и грaђaнки прeмa дискриминaциjи“[5] указују на сложеност и унутрашње противуречности у ставовима већинског становништва Србије према ромској заједници. У области становања, учесници истраживања сматрају да је дискриминација у највећој мери изражена према Ромима (32%), а затим особама које су сиромашне (27%) и мигрантима (24%). Када је реч о ставовима према ромској популацији, резултати указују на извесну подељеност. Са једне стране, већина испитаника сматра да би било корисно за друштво уколико би се Роми боље интегрисали (20%), при чему свега 19% сматра да су сами одговорни за сиромаштво. Са друге стране, 62% испитаника дели мишљење да Роми заправо и не желе да се образују и запосле попут осталих грађана.
• Како је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Д.Д.. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је Д.Д. понудио пружају довољно основа за закључак да припадници ромске заједнице који су становници колективног центра за које се планира изградња социјалних станова у овом насељу су оваквим поступањем дискриминисани односно да ли наведено поступање ствара понижавајуће, непријатељско и увредљиво окружење за припаднике ове заједнице.
• Анализом навода притужбе, изјашњења и достављених прилога, неспорно је утврђено да Општина … планира изградњу тзв. социјалних станова за расељена лица са Косова и Метохије у насељу … и да се међу расељеним лицима налази и шест ромских породица које тренутно живе у колективном центру. Даље је утврђено да Д.Д. потписник петиције, као и да је приликом давања изјаве за портал … 6. новембра 2025. године изјавио да је предао петицију а да је у тексту означен као иницијатор петиције. Такође, увидом у петицију утврђено је да мештани насеља … изражавају своје незадовољство изградњом станова за расељене породице, због комуналних проблема али и јер „променила би се демографска структура становништва те због различитости би долазило до конфликта, нетрпељивости“, „градња станова у овакве сврхе са великом вероватноћом донела би нестабилност, велике проблеме и са несагледивим последицама, нанеће велику штету микролокацији у овом делу насеља и много још других проблема“, као и да траже од локалне власти да „пронађу другу локацију која би одговарала структури становништва која је планирана“.
• У изјашњењу, Д.Д. негира да је организатор потписивања и предаје петиције указујући да се његов потпис налази тек на 64. месту од 171 потписа, да је петиција поднета јер ће изградња нове зграде у насељу и повећања броја становника довести до нежељених комуналних, инфраструктурних и других урбанистичких проблема, као и да има комшије ромске националности којима је раније помагао. Даље је у изјашњењу наведено да је менталитет мештана такав да је за вредност некретнине важно ко је комшија и да Роми из насеља нису позвани да потписују петицију „да не би дошло до сукоба у самој ромској заједници“. Такође, утврђено је и да је Д.Д. непосредно пре потписивања петиције, конкретно у октобру 2025. године, као председник удружења грађана, од локалне власти тражио да нађу другу локацију „која би одговарала структури становништва која је планирана да се насели“.
• Неспорно је да се у петицији нигде изричито не спомиње национална припадност будућих станара социјалних станова, али је неспорно и да је мештанима насеља … познато да се социјални станови планирају за породице расељене са Косова и Метохије које живе у колективном центру и да се међу њима налази шест ромских породица. Из свега наведеног, превасходно анализом текста петиције у контексту навода из изјашњења Д.Д., неспорно је да се петицијом жели спречити долазак ових породица у насеље …. У петицији је јасно написано да би „градња станова у овакве сврхе“ донела „велике проблеме са несагледивим последицама“ и затим затражено да се пронађе друга локација „која би одговарала структури становништва“. Оваквим поступањем, односно изражавањем става заједнице да је једна група становника непожељна у заједници због своје националности или етничког порекла, ствара увредљиво и непријатељско окружење. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописана је забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, важно је истаћи, да радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, укључујући и усмено или писано, изричито или конклудентно изражавање идеја, информација и мишљења које је за последицу имало или има узнемиравање и понижавање лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Овде је потребно поново указати на статистичке податке истраживања који неспорно показују да су у области становања дискриминација у највећој мери изражена према Ромима (32%), особама које су сиромашне (27%) и мигрантима (24%). Пресликавањем ових података у контекст конкретног случаја, неспорно је да су расељене ромске породице са Косова и Метохије које деценијама живе у колективном центру у …, изложене вишеструкој и интерсекцијској дискриминацији.
• Из изјашњења на наводе из притужбе произлази да Д.Д. не оспорава да је потписао петицију и наводи да је петиција иницирана могућим комуналним и урбанистичким проблемима које би изазвало досељавање новог броја становника, међутим из текста петиције јасно је да је предаја петиције мотивисана „структуром становништва која је планирана“ односно чињеницом да се планира изградња станова за расељена лица са Косова и Метохије међу којима је шест ромских породица. Упркос томе што у изјашњењу Д.Д. наводи да има комшије Роме и да им је помагао, остаје чињеница да је потписао петицију, предао је надлежнима и давао изјаве којима се противи изградњи социјалних станова у насељу јер би се „променила демографска структура становништва те би због различитости долазило до конфликта, нетрпељивости и сл“. Потврда закључку да је петиција пре свега уперена против досељавања ромских породица у насеље потврђују и наводи у изјашњењу Д.Д. да становници насеља … ромске националности нису позвани да потпишу петицију јер би то довело до „сукоба у самој ромској заједници“.
• Предметна петиција је очигледно изазвала узнемирење у ромској заједници у … имајући у виду да је овим поводом Поверенику поднета притужба представника ромске заједнице. С обзиром да петиција ствара увредљиво и понижавајуће окружење за ромску националну мањину, применом правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник је дао мишљење да је повређен члан 12. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 24. истог закона. Наиме, Д.Д. није доставио доказе да није организатор потписивања и подношења петиције, као и да се не противи изградњи социјалних станова за ове породице. Неспорно је да текст петиције потенцира „структуру становништва“ за коју се планира изградња станова као повод изражавања незадовољства мештана, а не постојање објективних разлога комуналне и урбанистичке природе.
• Поводом навода из притужбе да подносиоци притужбе предлажу да Повереник упути препоруку Општини … да се јавно дистанцира од дискриминаторних ставова изнетих у петицији и да предузме мере за спречавање ширења сличних иницијатива у будућности и обавести јавност и подносиоца притужбе о резултатима поступка, у складу са чланом 40 Закона о забрани дискриминације, Повереник указује да је одредбама члана 39. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано да уз мишљење да ли је дошло до повреде одредаба овог закона, Повереник препоручује лицу против којег је поднета притужба начин отклањања повреде права. С обзиром да је притужба поднета против Д.Д., Повереник је у конкретном случају дао препоруку мера лицу против ког је поднета притужба. Одредбама члана 40. Закона о забрани дискриминације је прописано да ако лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци, односно не отклони повреду права, Повереник му изриче меру опомене, а ако то лице не отклони повреду права у року од 30 дана од дана изрицања опомене, Повереник може о томе известити јавност.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби А.А, Б.Б. и В.В. против Д.Д. из Бујановца, због дискриминације припадника ромске заједнице, Повереник је мишљења да су повређене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје Д.Д. препоруку:

• Да ромској заједници у … преко портала …, упути јавно извињење зато што је потписивањем и предајом Петиције грађана против изградње социјалних станова у насељу … 5. новембра 2025. године створено узнемирујуће, непријатељско и понижавајуће окружење за припаднике ромске заједнице.
• Да се убудуће уздржи од оваквих и сличних изјава, односно да убудуће не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Д.Д. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Д.Д. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/2021

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3] „Службени лист СРЈ”, број 11/02, „Службнеи лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[4]  https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[5] Извештај о перцепцији грађана и грађанки о дискриминацији у Србији, Повереник за заштиту равноправности, 2023

ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић

1211-25 Дискриминација на основу националне припадности у области становања