бр. 07-00-41/2025-02  датум: 9.4.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе Удружења AA која је изјављена против ББ,  због изјаве на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије 23.1.2025. године. У притужби је наведено да је изјавом: „Како је могуће да имамо емисију на циганском језику у 19 часова“ нагласивши да не жели да му ико замери због онога што ће рећи, дискриминисао припаднике ромске националне мањине. Даље су навели да ова изјава омаловажава и понижава значај ромског језика и имплицира да емитовање програма на ромском језику није прихватљиво у Републици Србији чиме се шаље порука да припадници ромске заједнице не заслужују право на информисање на свом матерњем језику и да је емитовање програма на ромском језику у ударном термину „проблематично“ што додатно продубљује постојеће стереотипе према ромској заједници и доприноси атмосфери искључивања и нетолеранције. Указали су да употреба термина „цигански језик“ у овом контексту додатно појачава увредљивост изјаве јер се овај термин годинама користи у пежоративном смислу и има дубоко укорењене негативне конотације. У изјашњењу на притужбу ББ је, између осталог, навео да је на овој седници критиковао РЕМ и начин на који се бира нови састав РЕМ-а, да је пежоративно поновио „циганска емисија“ коју је навео један од учесника седнице, те да изречено није било против ромске емисије. Даље је навео да је у расправи која је била катастрофална од стане опозиционих чланова и посланика Народне скупштине, добио реч после неколико сати расправе и да је том приликом критиковао ранији РЕМ који је скинуо емисију за децу Радио Београда првог програма у 19:30 часова, и да је питао: Зашто је скинута дечија емисија у 19:30 часова и убачена емисија ромска у том термину“, при чему је нагласио да је она могла да иде после 20 часова те да је из тога јасно да нема ништа против ромске емисије. Такође је навео да је у оквиру ове дискусије учесник седнице, подржавајући његову дискусију нагласио реч „циганска емисија“ што је он поновио. Истакао је да је велики пријатељ ромског народа и да је на седници био изазван расправом која се водила и добацивањем других који су употребили реч “цигански језик“ а да му није била намера да увреди Роме, нити ромски језик, нити да им ускрати право да буду информисани на свом језику, о чему сведочи и чињеница да је добитник Награде за животно дело и за јавну употребу ромског језика у креативној и филмској емисији, коју је добио од Удружења ромских књижевника и Националног савета ромске националне мањине у Србији, на манифестацији обележавања ромског језика. Увидом у сникам седнице Одбора за културу и информисање, утврђено је да је ББ изјавио „Да не говорим да ми имамо у емисијама у 19 часова, немој да ми замере, у 19 часова је емисија на циганском језику. Да ли је то могуће. То је мој став…“. Повереник најпре користи прилику да укаже да у поступку за заштиту од дискриминације намера није правно релевантна, односно да дискриминација може бити извршена и без намере да се одређено лице или група лица дискриминише, што је случај у овом предмету. Поводом навода да је ББ поновио туђе наводе „циганска емисија“, Повереник констатује да у складу са законом не може да води поступак по службеној дужности већ по поднетој притужби, због чега су разматрани само наводи из притужбе која је поднета против ББ, а не и других лица. Имајући у виду наведено, Повереник је разматрао конкретну изјаву, те иако је награда за животно дело и за јавну употребу ромског језика у креативној и филмској емисији изузетно похвална и важна, она приликом анализе изреченог није узета у обзир сем у смислу да указује на однос ББ према ромској националној мањини.   Приликом анализе предмета притужбе, односно изјаве која је била повод за подношење притужбе, Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и ограничење ове слободе, које, између осталог постоји и ради заштите права и угледа, других како то прописују Устав и Закон о забрани дискримианије. Повереник је указао да је коришћење термина „Цигани„ „цигански“ неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме, вређа достојанство припадника и припадница етничке заједнице и продубљује предрасуде и стереотипре према Ромима. Јавне личности, у складу са домаћом и међународном судском праксом имају посебну одговорност за јавно изговорену реч јер њихове изјаве могу да утичу на већи број људи због чега је важно да својим изјавама додатно не подстичу предрасуде и стереотипе и не стварају понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике било које групе лица. Након спроведеног поступка, Поверник је  дао мишљење да је изјавом датом на седици Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србиј, ББ повредио одредбе члана 12. став 1. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације. Повереник је препоручио ББ да упути извињење припадницима и припадницама ромске популације, на првој наредној седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије на којој буде учествовао или како је навело Удружење ромских књижевника, зато што у сервисној зони емитовања радијског програма покрива територије општина и градова где је навећа концетрација Рома, који овај радио слушају 24 часа дневно, као и да убудуће води рачуна и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА, која је поднета против ББ. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је …2025. године, на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, која је одржана поводом избора чланова РЕМ-а, ББ изјавио: „Како је могуће да имамо емисију на циганском језику у 19 часова.“ Пре него што је изјавио ову изјаву ББ је нагласио да не жели да му ико замери због онога што ће рећи, чиме је јасно показао свест о непримерености својих речи;
• да ова изјава омаловажава и понижава значај ромског језика и имплицира да емитовање програма на овом језику није прихватљиво у Републици Србији. На тај начин, директно се шаље порука да припадници ромске заједнице не заслужују право на информисање на свом матерњем језику;
• да је Ромски језик признат као један од језика националних мањина, а његово коришћење у медијима је гарантовано домаћим и међународним стандардима људских права. Сугестија да је емитовање програма на ромском језику у ударном термину „проблематично“ додатно продубљује постојеће стереотипе према ромској заједници и доприноси атмосфери искључивања и нетолеранције;
• да је употреба термина „цигански језик“ у овом контексту додатно појачава увредљивост изјаве јер се овај термин годинама користи у пежоративном смислу и има дубоко укорењене негативне конотације;
• да посебно забрињава чињеница да нико од присутних није реаговао на изјаву ББ, нити га је опоменуо или покушао да га спречи у изношењу оваквог става. Напротив, према видео снимку, неки од присутних су се благо осмехивали и међусобно размењивали реакције, чиме су додатно релативизовали тежину оваквих речи.
  • Уз притужбу је достављен видео сникам наведене седнице.
  • Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1] и чланом 25. Пословниа о раду Повереника[2] доставио притужбу на изјашњење ББ.
  • У изјашњењу на притужбу, ББ је, између осталог, навео:
• да је на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Србије …2025. године, на којој је присуствовао као предлагач Удружења сценскх уметника, стручњака и сарадника Србије у сарадњи са Удружењем музичких уметника Србије и Војводине, где су предлагачи за новог члана РЕМ-а, у расправи која је била катастрофална од стане опозиционих чланова и посланика Народне скупштине, добио реч после неколико сати чудне расправе;
• да је том приликом критиковао ранији РЕМ и начин на који се бира нови састав РЕМ-а, између осталог, критика се односила на ранији РЕМ који је скинуо емисију за децу Радио Београда првог програма у 19:30 часова, када је питао: Зашто је скинута дечија емисија у 19:30 часова и убачена емисија ромска у том термину“, а како је нагласио она је могла да иде после 20 часова и да није против ромске емисије. Напомиње да је у оквиру ове дискусије учесник седнице, подржавајући његову дискусију нагласио реч „циганска емисија“ и он је пежоративно поновио;
• да је разочаран поступком удружења које је тражило његову одговорност не знајући за његово деловање у култури преко 50 година;

да је успешну сарадњу имао у многим званичним манифестацијама у којима су учествовали  многи музички уметници,који су добијали значајне наград из области културе и уметности на којима је био у жирију, од Вукове награде, Златне значке, Златног беочуга и много других награда које су заслужни ствараоци ромске националности добијали;

• да је он велики пријатељ ромског народа и да је на седници 23.1.2025. године био изазван расправом која се водила и добацивањем других који су употребили реч“цигански језик“ и да му није била намера да увреди Роме, нити ромски језик, нити да им ускраћује право да буду информисани на ромском језику;
• да у прилогу наведеном посебно истиче да је добитник Награде за животно дело и за јавну употребу ромског језика у креативној и филмској емисији, коју је добио од Удружења ромских књижевника и Националног савета ромске националне мањине у Србији, на манифестацији обележавања ромског језика.

• Поверенику је током поступка, Удружење ВВ доставило поднесак у коме је навело да је ББ упутио извињење што је на Одбору за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије…2025. године користио термин „Циганин“ и „Цигански језик“ , уместо „Ром и „Ромски језик“. Даље су навели да подносилац притужбе шири патернализам, као да је ромска заједница у Србији незрела и неспособна да се сама развија и избори за своја грађанска и мањинска права, јер би Национални савет ромске националне мањине први реаговао и упутио притужбу, уколико је ромска заједница и други припадници НВО сектора схватили изјаву ББ увредљивом. Напротив, Национални савет ромске националне мањине и Удружење ВВ доделили су на централној прослави обележавања „Међународног дана ромског језика, господину ББ награду за животно дело из области унапређења ромске културе и залагања за јавну употребу ромског језика у креативној и филмској индустрији. Наведено је и да се господин ББ залагао да се ромским медијима цивилног сектора умањи месечна накнада за плаћање емитовања ауторских и сродних права СОКОЈ и ОФПСА за 75% у односу на комерцијалне медије, као и да ће 2025. године бити директор „Седмог међународног фестивала ромске прозе, поезије, афоризама и сатире.“ С обзиром на наведено, преложили су да Повереница за заштиту равноправности донесе одлуку којом се налаже ББ да се јавно извини ромској заједници преко средстава јавног информисања и то радиа „Ром“, О. зато што у сервисној зони емитовања радијског програма покрива територије општина и градова где је навећа концетрација Рома, који овај радио слушају 24 часа дневно.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у видео снимак седнице од …2025, утврђено је да након давања речи од стране председнице Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, ББ изјавио: „Прво да поздравим семинар који одржавамо, а не скуп који је заказан..Ја стварно не могу да верујем да је овај одбор, односно скупштинско тело позвао кандидате и предлагаче да их забавља. Више је било политичких тема него тема шта они треба да раде и у чему треба да се боре. Овде не треба да буде у РЕМ-у никаква политика, никакве партијске организације, никакви други акти, него професионалност, да оно за шта су изабрани да штите на правичан начин. То је једини начин да они то раде, а РЕМ досада није оправдао, пре свега ни радио телевизијама, ни музичким, ни осталим емисијама а да не говорим о информативном делу шта се догађа, да не говорим да ми имамо у емисијама у 19 часова, немој да ми замере, у 19 часова је емисија на циганском језику. Да ли је то могуће? То је мој став, пре свега који се бавим културом 50 година, који сам два мандата био посланик Скупштине Србије..“Ми предлагачи смо очекивали да ће данас бити прича са кандидатима који су јасно на самом почетку представили себе, а после у дискусијама је било катастрофално..“ Ја припадам себи, мени је партија у пролазу, а професионалност треба да буде та искључиво за које људе бирамо по својим ставовима, а овде видим има кандидата који то заслужују и који ће то оправдати. И ја се само захваљујем пре свега кандидатима што су издржали ово толико часова и све да нас слушају, а не знам шта да слушају.“ Овде само треба да се огради од политике, да професија побеђује у свим категоријама. Хвала Вам што сте ме саслушали, извињавам се што смо вас слушали безначајно.“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.
• Устав Републике Србије^[4] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других^[5]. Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[6], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, али да се та слобода, између осталог може подвргнути ограничењима ради заштите угледа или права других.

3.4. Према одредбама Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, заштита националних мањина и права и слобода припадника тих мањина саставни је део међународне заштите људских права,^[7] а стране уговорнице се обавезују да ће припадницима националних мањина гарантовати равноправност пред законом и једнаку законску заштиту. У том смислу забрањена је било каква дискриминација на основу припадности националној мањини.^[8]

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полни карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање,  понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

• Законом о заштити права и слобода националних мањина^[9] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама.
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022-2030. године^[10], прописано је да се утврђене мере из ове Стратегије превасходно односе на сузбијање укорењене неједнакости са којом се суочавају Роми и Ромкиње у друштву и поред одређеног напретка који је до сада постигнут претходним Стратегијама. Такође, као општи циљ Стратегије, дефинисано је унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва. Као један од посебних циљева Стратегије у кључним областима који доприносе остваривању општег циља наведен је и  циљ смањења нивоа дискрминације и циганизма као облика расизма према ромској националној мањини, док је као мера за остварење овог циља дефинисана кроз унапређење правног и институционалног оквира и његову пуну примену у превенцији и заштити од циганизма као посебног облика расизма.

Анализа навода  притужбе, изјањења и доказа  са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли изјава ББ, на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, представља повреду достојанста лица или групе лица на основу личног својства – припадност ромској националној мањини.

3.9. На основу утврђеног чињеничног стања неспорно је да је ББ,  приликом излагања на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, када је говорио о избору новог састава РЕМ-а и критикама о раду овог медијског тела, између осталог, изјавио: „…Да не говорим да ми имамо у емисијама у 19, часова, немој да ми замере, у 19 часова је емисија на циганском језику. Да ли је то могуће. То је мој став…“.

3.10. Повереник је имао је у виду и чињеницу да је поводом изјаве ББ, реаговало и Удружење ВВ, наводећи да је ББ упутио извињење што је на Одбору за културу и информисње Народне скупштине Републике Србије, користио термин, „цигани и „Цигански језик“, као и да је господин ББ од 2022. године уложио све напоре о јавној употреби ромског језика у јавним средствима информисања.  С тим у вези, Повереник истиче да, иако у поступцима за заштиту од дискриминације намера није правно релевантна, односно да дискриминација може бити извршена и без намере да се одређено лице или група лица дискриминише, у конкретном случају, овим се и потврђује да ББ није имао намеру да узнемири и понизи припаднике ове националне мањине. Међутим, без обзира на то ова изјава је изазвала узнемирење и понижавајуће поступање код припадника ове националне мањине због чега је и поднета притужба Поверенику. Повереник указује и да је Законом о забрани дискриминације прописано да притужбу може да поднесе свако лице које сматра да је претрпело дискриминацију, као и организација која се бави заштитом људских права, а у име групе лица чије је право повређено.

3.11. Поводом навода да је ББ поновио туђе наводе „циганска емисија“, Повереник констатује да у складу са законом не може да води поступак по службеној дужности већ по поднетој притужби, због чега су разматрани само наводи из притужбе која је поднета против ББ, а не и других лица. Имајући у виду наведено, Повереник је разматрао конкретну изјаву, те иако је награда за животно дело и за јавну употребу ромског језика у креативној и филмској емисији изузетно похвална и важна, она приликом анализе изреченог није узета у обзир сем у смислу, као што је наведено, да указује на однос ББ према ромској националној мањини.

3.12. Приликом анализе предмета притужбе, односно изјаве која је била повод за подношење притужбе, Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и ограничење ове слободе, које, између осталог постоји и ради заштите права и угледа, других како то прописују Устав и Закон о забрани дискримианије. С тим у вези, одредбом члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације је прописана забрана узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће понижавајуће и увредљиво окружење. Назив Ром/Ромкиња користи се од Првог светског конгреса Рома, одржаног 8. априла 1971. године, на коме је усвојен и међународно признат термин Ром уместо речи „Циганин“ за који је наведено да, имајући у виду историјске чињенице, представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине. Република Србија донела је Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године^[11] у којој је наведено да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и  изложена је  отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији. Такође, у Стратегији у делу 4.1. Преглед и анализа постојећег стања – хоризонталне (свепрожимајуће) теме се наводи: „ехуманизација и свођење особа и група на „цигане” кључни су елементи циганизма. „Цигани” не постоје. Овај конструкт има изузетно негативну конотацију и прилепљује се као етикета одређеним особама и заједницама, а најчешће жртве овог конструкта су Роми и Ромкиње, иако не и једине. „Цигани” у том конструкту се сматрају људима ниже класе и да стога немају морално право на људска права. Таква дехуманизација није базирана на заблудама или незнању већ легитимише вештачки и измишљени конструкт који оправдава увредљиво, па и насилно понашање већине према „циганима”. Врло често, уместо да се говори о проблемима са којима се суочавају Роми, говори се о „проблемима са циганима” због њиховог наводног „циганског” идентитета (карактера) и начина живота. „Цигани” у конструкту расиста су, између осталог, прљави, непоштени, неодговорни, неспособни и на друге начине лоши и непожељни људи. Наравно, Роми то нису и немају никакве реалне везе са таквим конструктом. Предрасуде и стереотипи, негативни наративи и дезинформације у вези са Ромима и Ромкињама су широко распрострањени у друштву и посебно су наглашени у време криза.“ ^[12]  

У истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“^[13] сваки трећи испитаник (35%) сматра да однос према Ромима није исти као према другим грађанима, те да трећина анкетираних има јасан став о дискриминацији Рома. У истраживању Повереника „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“^[14], анализа одговора о заступљености дискриминације према конкретним групама показује да највећи број испитаника сматра да је она веома или углавном присутна према Ромима (61%). Такође, резултати Истраживања које је спровео Центар за истраживање етницитета указују да је највећи степен етничке дистанце према Ромима јер чак 65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, а свега 28,5% испитаника би их прихватило за супружника.

3.13. Повереник указује да је коришћење термина „Цигани„ „цигански“ друштвено неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме, вређа достојанство припадника и припадница једне етничке заједнице и продубљује предрасуде и стереотипре према Ромима, који су једна од најмаргинилизованијих друштвених група. Чињеница да је у питању изјава ББ, повлачи и његову већу одговорност за јавно изговорену реч и обавезу да својим изјавама не ствара понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ромске националне мањине којима се подржавају и подстичу стереотипи и предрасуде према овој етничкој заједници.

3.14. Имајући у виду све наведено Повереник је донео мишљење да су изјавом „…Да не говорим да ми имамо у емисијама у 19, часова, немој да ми замере, у 19 часова је емисија на циганском језику. Да ли је то могуће. То је мој став…“ која је дата на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, ..2025. године, повређене одредбе Закона о забрани дискриминације због чега је ББ дата препорука мера да упути извињење припадницима ромске националне мањине на првој наредној седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије на којој буде учествовао или како је навело Удружење ВВ на радиу „Ром“, О. зато што у сервисној зони емитовања радијског програма покрива територије општина и градова где је навећа концетрација Рома, који овај радио слушају 24 часа дневно, као и да убудуће води рачуна и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом датом на седици Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије ..2025. године, ББ је повредио одредбе члана 12. став 1. а у вези члана 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ:

5.1. Да упути извињење припадницима и припадницама ромске популације, на првој наредној седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије на којој буде учествовао или како је навело Удружење ВВ на радиу „Ром“, О.

5.2. Да убудуће води рачуна и не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службенигласник РС“, бр. 78/24

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21)

[5] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/06), члан 46.

[6] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[7] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, бр. 6/98), члан 1.

[8] Оквирна конвенција за заштиту националних мањина („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, бр. 6/98), члан 3. ст. 1.

[9] Закон о заштити права и слобода националних мањина („Службени лист СРЈ“, бр. 11/02, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС и 4718), члан 3.

[10] „Службени гласник РС“, бр. 23/22

[11] „Службени гласник РС“, број 23/22, страна 20. Доступно на: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://minljmpdd.gov.rs/wp-content/uploads/2024/04/2-Revidirana-strategija-za-socijalo-ukljucvanje-Roma-i-Romkinja2022-2030.pdf

[12] „Службени гласник РС“, број 23/22

[13] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

[14] Доступно на : https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

47-25 Дискриминација на основу националне припадности