бр. 07-00-580/2024-02  датум: 24.3.2025.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби коју је поднела организација АА, у име и уз сагласност ББ, против  ПУ К. У притужби је наведено да се ББ од 2022. године обраћао ПУ К., усмено као и писаним захтевима за пријаву адресе пребивалишта, у складу са одредбом члана 11. став 2. тачка 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Даље је наведено да ни по једном од тих затева ПУ К. није донела одлуку-решење, већ је захтеве са прилозима враћала дописима/обавештењима да је потребно да се лично јави у ПУ К. за пријаву адресе прбивалишта, док је усмене захтеве одбијала са образложењем да без доказа о правном основу становања не може да пријави пребивалиште. У изјашњењу ПУ К. је наведено да је ББ ПУ К. подносио захтеве за пријаву адресе пребивалишта, у вези чега су му уручена обавештења да се лично обрати Одељењу за управне послове ПУ К., где ће добити потребна обавештења о поступку пријаве пребивалишта, али да није поступио по иструкцијама из обавештења која је примио у августу 2024. године. У допуни изјашења ПУ К. је навела да је у децембру 2024. године ББ пријављен на адреси у К. и да му је издата лична карта. У току поступка је утврђено да се ББ од 2022. године усменим и писаним путем обраћао ПУ К. и лично подносио захетеве за пријаву адресе пребивалишта, у којима је указивао да више од 40 година живи у К., да не поседује доказ о правном основу становања, због чега је  захтевао да му се пребивалиште утврди у складу са чланом 11. став 2. тачка 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Утврђено је, такође, да ПУ К. није донела одлуку-решење по поднетим захтевима, већ му је током 2022. 2023 и 2024. године достављала  обавештења, којима је обавештавала ББ да докази које је достављао уз захтев (такса, извод из матичне књиге рођених и др.) нису довољни ради пријаве адресе пребивалишта, и враћала захтев са прилозима. Утврђено је да је ПУ К. у децембру 2024. године извршила пријаву адресе пребивалишта ББ, након чега му је издата лична карта. Имајући у виду да је након достављања у току поступка по притужби извршена пријава пребивалишта, Повереник је у складу са законом затражио од подносиоца притужбе да се изјасни да ли је сагласан да су на наведени начин отколњене последице поступања које је било разлог подношења притужбе. Како подносилац притужбе није дао сагласност да су отклоњене последице поступања, поступак по притужби је настављен. Повереник указује да не могу сви грађани да пријаве пребивалиште на основу права својине или уговора о закупу, због чега је неопходно применити одредбе члана 11. став 2. Закона о пребивалишту и боравишту грађана које регулишу алтернативне начине пријаве адресе пребивалишта. Треба имати у виду да је пријава пребивалишта предуслов за остваривање бројних права и да тешкоће са пријавом пребивалишта и достављањем доказа о правном статусу непокретности имају најчешће најугроженије категорија становника међу којима су: Роми, становници неформалних насеља, интерно расељена лица са Косова, повратници по споразиму о реадмисији. По спроведеном поступку дато је мишљење да је у поступку одлучивања о пријави пребивалишта ПУ К. повредила одредбе члана 6, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду да је након подношења притужбе и захтева за изјашњење ПУ К. извршила пријаву пребивалишта Бб дата је препорука да убудуће у поступку пријаве пребивалишта води рачуна да својим поступањем не отежава остваривање права грађана на пријаву пребивалишта, односно да води рачуна о правилној примени одредбе из Закона о пребивалишту и боравишту грађана која предвиђа алтернативни начин пријаве пребивалишта.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила невладина организација АА, у име и уз сагласност ББ, против ПУ К., због дискриминације на основу националне припадности.
   • У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је :

• да је ББ рођен у К. М., када се 70-тих година доселио у К., где данас живи на адреси др …. Током 2020. године покренут је и успешно окончан судски поступак утврђивања времена и места рођења ББ, а 2022. године окончан поступак утврђивања његовог држављанства Републике Србије;
• да се од 2022. године, подносилац притужбе више пута обраћао ПУ К. са захтевом за пријаву адресе пребивалишта, чији је Одсек за управне послове најчешће усмено одбијао захтеве, са образложењем да не може да пријави адресу пребивалишта, јер не може да докаже правни основ становања. Поједине захтеве подносилац притужбе је подносио путем писарнице, од којих је последњи пут поднет 2024. године, по основу којих ни у једном случају није добио одлуку. Подносилац притужбе је указивао ПУ К. да не може да докаже правни основ становања у складу са чл. 11.став 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана, већ је захтевао да се решењем утврди адреса његовог пребивалишта у складу са неимовинским основима из чл.11.става 2. овог закона;
• да су се поступци покренити по писаним захтевима завршавали тако што је полиција враћала захтеве са прилозима подносиоцу притужбе, са дописом/обавештењем да нема услова за пријаву адресе пребивалишта;
• да ни у једном случају приликом личног подношења захтева ПУ К. није поступала у складу са начелом  пружања помћи странци, нити је у једном случају орган по службеној дужности пазио да незнање и неукост странке не буде на шету права која им припадају;
• да је сваки пут приликом личног обраћања, захтев подносиоца притужбе био усмено одбијан са образложењем да без прилагања доказа о правном основу становања не може да се изврши пријава адресе пребивалишта;
• да је приликом сваког писаног захтева за пријаву адресе пребивалишта ББ указивао ПУ да не може да приложи доказ о правном основу становања и молио да му се одобри пријава пребивалишта у складу са тачком 1. став 2. члана 11. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Такође, молио је ПУ К. и да уколико не буде других могућности за пријаву адресе пребивалишта да одобри захтев на адреси Центра за социјални рад;
• да по основу писаних захтева за пријаву адресе пребивалишта подносилац притужбе ни у једном случају није добио одлуку првостепеног органа, којим се његов захтев усваја, одбија или одбацује. Уместо тога од ПУ К. је добијао обавештења којим је обавештаван да је потребно да се лично обрати пријавно-одјавној служби ПУ К. ради утврђивања идентитета и добијања обавештења о поступку пријаве пребивалишта;
• да се приликом добијања обавештења 2022 и 2023. године подносилац притужбе лично одазивао и јављао пријавно-одјавној служби ПУ К., где је поново добијао усмена обавештења да без достављања доказа о правном основу становања није могуће извршити пријаву адресе пребивалишта, да се ради пријаве адресе пребивалишта поново обрати ПУ К. након што буде могао да приложи доказ о правном основу становања;
• да године ББ због нарушеног здравственог стања није могао лично да се одазове по основу примљених обавештења, већ су се одазивали његов син, ћерка и зет;
• да је приликом личног обраћања, у једном случају ПУ К. дала ручно исписан списак исправа које је потребно приложити као доказе о правном основу становања у циљу пријаве адресе пребивалишта. По основу обавештења ПУ К., син и зет подносиоца притужбе лично су се одазвали пријавно-одјавној служби, којом приликом је полицијски службеник затражио прилагање доказа о правном основу становања, односно у конкретном случају затражио је да власник куће у којој ББ живи лично дође ради давања сагласности. Када је полицијском службенику том приликом указано да то није могуће, јер је власник, односно корисник куће преминуо и да није могуће приложити његову сагласност, од службеника је добијено обавештење да на основу приложених доказа није могуће спровести пријаву адресе пребивалишта. Такође, ПУ К. је и овом приликом поново вратила захтев са доказима, без доношења формалне одлуке;
• да је ПУ К. својим дискриминаторним поступањем ускратила подносиоцу притужбе могућност пријаве адресе пребивалишта, непосредно узрокујући његову даљу социјалну искљученост и депривацију;
• да је дискриминаторно поступање које је довело до онемогућавања пријаве адресе пребивалишта и прибављања личне карте спречило ББ да оствари приступ здравственој заштити и за последицу је имало трајно нарушавање његовог здравља;
• да је након поднете притужбе Поверенику, након поднете ургенције Министарству унутрашњих послова и након консултације са Шефом одсека управних послова ПУ, ПУ К. примила захтев по ком је отпочела поступање. У децембру 2024. године подносиоцу притужбе је извршена пријава адресе пребивалишта и издата лична карта.
  • У прилогу притужбе и допуне притужбе достављени су: 1) сагласност ББ да организација АА поднесе притужбу у његово име Поверенику за заштиту равноправности; 2) фотокопија захтева подносиоца притужбе за пријаву адресе пребивалишта од 12.8.2024. године ПУ К; 3) фотокопије обевештења ПУ Крагујевац од 2022. 2023 и 2024 године; 4) фотокопија акта ПУ К. са списком исправа, као доказа потребних ради пријаве адресе пребивалишта; 5) фотокопија лекарских извештаја здравствене установе у К.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је затражио изјашњење ПУ К. о основаности навода притужбе.
  • У изјашњењу начелника ПУ К., између осталог, наведено је:
• да је 6.10. 2023. године, ПУ К.-Одељењу за управне послове ББ поднео преко писарнице захтев за пријаву пребивалишта на адресу у К., ул. …. У захтеву је навео да 40 година живи у К, да не може да докаже правни основ становања на наведеној адреси, па моли да му се решењем утврди адреса пребивалишта у складу са чланом 11. став 2. тачка 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Такође је навео да уколико не буде могућности за пријаву адресе пребивалишта по овом основу, да му се одобри пријава пребивалишта на адреси Центра за социјални рад у К.;
• да је извршеном провером кроз евиденције МУП-а утврђено да ББ никада није поседовао личну карту, а 9.10.2023. године прослеђено му је обавештење да се ради подношења захтева за пријаву пребивалишта лично обрати Одељењу за управне послове ПУ К., где ће добити потребна обавештења о поступку пријаве пребивалишта. Наведено обавештење подносилац притужбе је примио 13.10.2023. године, али се није одазвао;
• да је током 2024 године ПУ К. подносилац притужбе поднео захтев и поднесак за доношење одлуке по захтеву за пријаву адресе пребивалишта, у вези чега су му уручена обавештења да се лично обрати Одељењу за управне послове ПУ К., где ће добити потребна обавештења о поступку пријаве пребивалишта. Наведено обавештење је уредно примио, али није поступио по инструкцијама из обавештења;
• да је сходно наведеном лично присуство подносиоца притужбе било обавезно, како би се утврдио идентитет. Такође, подносилац притужбе је рођен у К. М., па се ради правилног утврђивања чињеничног стања врше теренске провере у поступку пријављивања пребивалишта;
• да су полицијски службеници ПУ К., предузимали мере у складу са одредбама Закона о пребивалишту и боравиштуу грађана и подзаконских аката;
  • Дописом од 8.1.2025. године, ПУ К. је Поверенику доставила допуну информације које се односи на поступање по захтеву ББ ради пријаве адресе пребивалишта у коме је наведено:
• да је ББ 12.11.2024. године, поднео захтев за пријаву пребивалишта на адресу  у Крагујевцу, ул. …, а накнакдном извршеном провером подносилац притужбе је од 16.12.2024. године, пријављен на наведену адресу, као и да му је 19.12.2024. године уручена лична карта.
  • На захтев Повереника за заштиту равноправности да се подносилац притужбе у року од 15 дана изјасни да ли остаје при поднетој притужби, односно да ли је сагласан да су отклоњене последице поступања, с обзиром да је ББ пријавио пребивалиште на адреси у К. и да му је издата лична карта, организација АА је 10. 2. 2025. године, обавестила Повереника да не одустаје од поднете притужбе, да није сагласан да су последице поступања отклоњене и да тражи од Повереника да настави даље поступање по притужби.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На основу навода притужбе, изјашњења и достављених прилога, утврђено је да је ББ од 2022. године ПУ Крагујевац подносио усмене и писане захтеве за пријаву адресе пребивалишта. У захтеву за пријаву адресе пребивалишта од 12.8.2024. године, ББ је навео да на адреси на којој живи, ул. … не може да докаже правни основ становања у складу са чланом 11. став 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана, због чега моли ПУ К. да решењем утврди адресу његовог пребивалишта у складу са чланом 11. став 2. тачка 1. истог закона, а уколико не може по овом основу, да  одобри захтев за пријаву адресе пребивалишта на адреси Центра за социјални рад у К.  Даље, у овом захтеву је такође наведено да више од 40 година живи у К, тј. да не живи на територији  КИМ, где нема основа за пријаву адресе пребивалишта.
• Увидом у фотокопије аката ПУ К., односно обавештења од 23.6.2022. године, 9.10.2023. године, 31.7.2024. године и 19.8.2024. године утврђено је да је ПУ К.-Одељење за управне послове ББ упућивала наведена обавештења да се ради подношења захтева за пријаву пребивалишта обрати Одељењу за управне послове, пријавно-одјавној служби лично, где ће се утврдити његов идентитет и где ће добити потребна обавештења о поступку пријаве пребивалишта. Такође, у овом обавештењима је наведено да образац за пријаву пребивалишта, налог/доказ о уплати таксе, копија извода из матичне књиге рођених, као и копија решења о утврђивању држављанства нису довољни за пријаву на пребивалиште, због чега се наведени прилози враћају подносиоцу притужбе.
• Утврђено је да су у допису ПУ К. наведени докази и исправе које је ББ дужан да достави и то: доказ о власништву, а ако је власник умро правоснажно решење о наслеђивању и наследник са личном картом.
• Увидом у лекарске извештаје Универзитетског клиничког центра К. утврђено је да је ББ у 2024. године имао повреду због које му је пружена здравствена заштита.
• На основу навода притужбе и изјашњења утврђено је да је по захтеву ББ 12.11.2024. године, ПУ К. 16.12.2024. године извршила пријаву адресе пребивалишта ББ на адреси … у К., а 19.12.2024. године му је издата лична карта.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 24. је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Закон о пребивалишту и боравишту грађана^[4] у члану 2. прописује да право на пребивалиште у Републици Србији имају сви грађани Републике Србије који стално живе на територији Републике Србије. У складу са чланом 4. овог закона пунолетни грађани су дужни да пријаве и одјаве своје пребивалиште, док је чланом 6. прописано да приликом пријављивања и одјављивања пребивалишта и боравишта, као и пријаве привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства, грађани су дужни да дају истините податке. На основу члана 11. став 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана, грађанин Републике Србије може пријавити пребивалиште по основу права својине на стану, уговора о закупу стана или другом правном основу (став 1). Уколико грађанин не може пријавити пребивалиште по претходно наведеном основу, надлежни орган му решењем утврђује пребивалиште на адреси: 1) његовог сталног становања, ако су испуњени други услови прописани законом; 2) пребивалишта његовог супружника или ванбрачног партнера; 3) пребивалиште његових родитеља; 4) установе у којој је трајно смештен или центра за социјални рад на чијем подручју се налази, уз пријаву грађана тој установи, односно центру да ће његова адреса бити на адреси установе односно центра (став 2.).
• Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина[5] забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националној мањини. Даље, одредбама члана 4. овог закона, прописано је да органи власти у Републици Србији у складу са Уставом и законом доносе прописе, појединачне правне акте и предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефикасне равноправности између припадника националних мањина и грађана који припадају већини. Органи власти ће доносити правне акте и предизимати мере из става 1. овог члана у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.
• Закон о општем управном поступку[6] у члану 8. прописује да орган по службеној дужности пази да незнање и неукост странке и другог учесника у поступку не буде на штету права која им припадају. Чланом 9. овог закона прописано је да је орган дужан да странкама омогући да успешно и целовито остваре и заштите права и правне интересе. Поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања (став 2). Одредбом члана 136. овог закона прописано је да се решењем одлучује о праву, обавези и правном интересу странке, док је рок за издавање решења одређен чланом 145. Издавање решења је доношење и обавештавање странке о донетом решењу. Кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка (став 2).
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[7] као општи циљ одређено је побољшање социјално-економског положаја ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уважавање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва. Стратегија прописује оперативне циљеве, мере и активности које спроводи јединица локалне самоуправе ради унапређење услова становања Рома и Ромкиња. Планиране мере и активности су, између осталих, и усвајања локалног акционог плана за унапређивање услова становања Рома и Ромкиња, опредељење буџетских средства, израде или ажурирања урбанистичког плана за подручја на којима се налазе ромска насеља, регулисање имовинско-правног статуса парцела и објеката, уређење власничких односа и др.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли је ПУ К. својим поступањем или пропуштањем ставила ББ у неповољнији положај на основу његовог личног својства у поступку приликом одлучивања о захтеву за пријаву адресе пребивалишта.
• Повереник најпре констаује да је на основу утврђеног чињеничног стања неспорно да је ПУ К. у децембру 2024. године извршила пријаву адресе пребивалишта ББ, након чега му је издата и лична карта. Имајући у виду да подносилац притужбе није дао сагласност да су отклоњене последице поступања које је било разлог подношења притужбе, Повереник је наставио поступак по притужби, у складу са одредбом члана 37. став став 5. Закона о забрани дискриминације.

Приликом одлучивања у овом предмету  Повереник за заштиту равноправности је имао у виду правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације према коме терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза лежи на Министарству унутрашњих послова, ПУ К.

• Повереник за заштиту равноправности истиче да је на основу утврђеног чињеничног стања неспорно да се ББ од 2022. године усменим и писаним путем обраћао ПУ К. и лично подносио захтев за пријаву адресе пребивалишта, на адреси где живи, ул. …. Приликом подношења захтева подносилац притужбе је указивао ПУ К. да не поседује доказ о правном основу становања, да овај доказ не може да достави и захтевао да му се пребивалиште утврди у складу са чланом 11. став 2. тачка 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Такође, у захтевима које је подносио указивао је да више од 40 година живи у К. и да нема основа да се ради пријаве адресе пребивалишта обраћа ПУ К., јер не живи на територији КИМ. Даље, на основу изведених доказа, Повереник констатује да ПУ К. по поднетим захтевима ББ није доносила одлуку/решење којим би захтев усвојила, одбила или одбацила, већ му је достављала обавештења, којим је обавештен да је потребно да се лично обрати пријавно-одјавној служби ПУ К. ради утврђивања идентитета и добијања обавештења о поступку пријаве пребивалишта. Такође, у обавештењима из 2022, 2023. и 2024. године ПУ К. је обавештавала ББ и да поднети доказа (такса, извод из матичне књиге рођених и др.) нису довољни ради пријаве адресе пребивалишта, и у прилогу обавештења му је враћала захтев са доказима.
• У поступку је даље утврђено, да се ББ по примљеним обавештењима 2022. и 2023. године, лично одазивао и јављао пријавно-одјавној служби ПУ К., али је том приликом поново добијао усмена обавештења да без прилагања доказа о правном основу становања не може да изврши пријаву адресе пребивалишта. Поводом навода из изјашњења ПУ К. да ББ није поступио по инструкцијама из обавештења која је примио у августу 2024. године, подносилац притужбе је навео да ББ 2024. године, због нарушеног здравственог стања није могао лично да се одазове пријавно-одјавној служби ПУ К., али да су то у његово име чинили његов син, ћерка и зет, који су том приликом лично обавештени да без прилагања доказа о правном основу становања није могуће извршити пријаву адресе пребивалишта.
• Повереник истиче да је у складу са начелима добре управе и Закона о општем управном поступку, орган управе дужан да омогући странци да што лакше заштити и оствари своја права и правне интересе, уколико нису на штету права и интереса трећих лица или јавног интереса, као и да по службеној дужности пази да незнање и неукост странке не буде на штету права која има припадају. У конкретном случају, с обзиром да се, с једне стране ради о заштити права конкретног лица, тј. странке, а с друге стране о јавном интересу да се смањи број лица без личних докумената тј. правно невидљивих лица, Повереник за заштиту равноправности сматра да је ПУ К., морала да покаже додатну пажњу како би се омогућило остваривање права ББ на пријаву адресе пребивалишта. У конкретном случају, међутим, ПУ К. од 2022. године није одлучивала по захтеву ББ и одбијала да донесе одлуку, инсистирајући да докаже правни основ становања, односно пропуштајући да примени законом прописан основ за пријаву адресу пребивалишта из члана 11. став 2. Закона о пребивалишту и боравишту грађана. ПУ К. није доставила доказе да је, с обзиром на све околности конкретног случаја, предузела све мере из своје надлежности и спровела поступак пријаве пребивалишта, без одуговлачења. Такође, Повереник указује да није било потребе да службеници ПУ К. ББ упућују да се ради пријаве адресе пребивалишта обрати полицијској управи у месту рођења, имајући у виду да је указивао да ту не живи, нити намерава да се настани, с обзиром да више од 40 година живи у К. Законом о пребивалишту и боравишту грађана прописано да је пребивалиште место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио.
• Имајући у виду да је пријава пребивалишта предуслов за остваривање других права, као и да не могу сви грађани да пријаве пребивалиште на основу права својине или уговора о закупу, односно, у складу са чланом 11. став 1. Закона о пребивалишту и боравишту грађана, Повереник указује да је неопходна доследна примена прописа који регулише алтернативни начин пријаве адресе пребивалишта, прописана одредбом ставом 2. овог члана Закона о пребивалишту и боравишту грађана. Ово је посебно важно ако се има у виду да тешкоће са пријавом пребивалишта и достављањем доказа о правном статусу непокретности где живе имају најчешће најугроженије категорија становника међу којима су: Роми, становници неформалних насеља, интерно расељена лица са Косова, повратници по споразиму о реадмисији. Такође, и за елиминисање и спречавање апатридије веома је значајно да се омогући сваком грађанину да пријави пребивалиште и извади личну карту. С тим у вези, Повереник истиче и да је Уставни суд Србије у својој одлуци по Уставној жалби[8] истакао да „постоји обавеза јавне власти да свим грађанима осигура могућност пријаве пребивалишта према реалном стању“. Поред тога, у Закључним запажањима Комитета за економска, социјална и културна права УН о трећем периодичном извештају Србије о примени Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из 2022. године наводи да је Комитет „забринут због (…) лица чије пребивалиште не може бити пријављено на адреси центра за социјални рад у складу са Законом о пребивалишту и боравишту грађана и због последичног ограничења њиховог приступа социјалним услугама“[9].
• На основу наведеног, Повереник за заштиту равноправности констатује да је ПУ К. пропуштајући да одлучи по захтеву странке за пријаву адресе пребивалишта од 2022. године, у неоправдано неповољнији положај ставила ББ. Последица оваквог поступања ПУ К. довела је до тога да ББ није могао да прибави личну карту, која је основни идентификациони документ и чије поседовање је предуслов за остваривање других права. Имајући у виду да је ПУ К. 16.12. 2024. године, пријавила ББ на адреси у К. након чега му је издата лична карта Повереник је Полицијској управи у К. дао препоруке које се односе на будуће обављање послова из надлежности овог органа.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је поднела организација АА, у име и уз сагласност Бб, против Полицијске управа у К. дато је мишљење да је ПУ Крагујевац повредила одредбе члана 6, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Полазећи од тога да је након подношења притужбе и достављања захтева за изјашњење, ПУ К. извршила пријаву пребивалишта ББ, Повереник за заштиту равноправности је овој управи препоручио да убудуће:

• У поступку пријаве пребивалишта води рачуна да својим поступањем не отежава остваривање права грађана на пријаву пребивалишта, односно да води рачуна о правилној примени одредбе из Закона о пребивалишту и боравишту грађана која предвиђа алтернативни начин пријаве пребивалишта.

Потребно је да ПУ К. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ПУ К. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21

[4] „Службени гласник РС“, бр. 87/11

[5] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/18

[6] „Службени гласник РС“,бр. 18/16, 95/18-аутентично тумачење и 2/23- одлука УС

[7] „Службени гласник РС“, број 26/16

[8] Одлука Уставног суда Србије Уж 640/2019 од 24.2.2024. године

[9] Комитет за економска, социјална и културна права, Закључна запажања о трећем периодичном извештају Србије, доступно на: https://docstore.ohchr.org/SelfServices/FilesHandler.ashx?enc=4slQ6QSmlBEDzFEovLCuW54MWm13CZ4%2B VqIQ1kU7YRzBQZllQfGpoDD0LYIhb50IuhKeISKvm3XVlUTG5ikTw%2BN3DS3JcCPAe%2BStor8WpKMtppYl%2B6 U81uafdM13Urj6

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

659-24 Дискриминација на основу националне припадности