560-24 Притужба због дискриминаицје у области запошљавања или на послу, на основу личног својства инвалидитет

13. дец 2024.

бр. 07-00-488/2024-02  датум: 13.12.2024.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе адвоката А. А. коју је поднео у име Б. Б., против ПУ В. В. због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је подноситељка притужбе, запослена у ПУ В. В. у звању васпитача, и да обавља послове у складу са предлогом лекарске комисије према решењу Националне службе за запошљавање – Филијала Ваљево, бр. 0700-1002-140/2012, на основу кога јој је утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду. У притужби је истакнуто да је стекла диплому мастер васпитача у децембру 2023. године и да је упутила писани захтев ПУ В. В. за измену уговора о раду како би послодавац начинио измену у уговору и 6 степен стручне спреме, изменио у 7.1 степен стручне спреме, међутим да јој послодавац није одговорио на овај захтев. Такође је истакла да су у истом периоду звање мастер васпитача стекле њене четири колегинице и да је њима измењен уговор о раду, односно да им је послодавац „ускадио ниво образовања са 6 на 7.1“.  У изјашњењу В. В. наведено је да је Б. Б. од 2008. године била запослена на пословима библиотекара „када јој је утврђено присуство болести због којег јој је препоручено да не ради директно са децом“, и да доношењем Закона о предшколском васпитању и образовању, више није било могуће ангажовати библиотекара, па је 2011. године распоређена на послове васпитача али без непосредног васпитно-образовног рада децом. Даље је наведено да је ПУ В. В. изменила уговоре о раду на основу стручне спреме за четири запослене које су распоређена на послове васпитача, те да оне нису подносиле захтеве за усклађивање већ су доставиле копије уверења дипломе о стеченом образовању. Истакнуто је да је чињеница стицања вишег нивоа образовања подноситељке притужбе разматрана истовремено када и чињенице које се односе на наведене васпитачице, али да је заузет став да оснивач нема интерес да додатно плати запосленог који не обавља главни посао васпитача, као и да послови које запослена обавља (вођење летописа, вођење матичне књиге уписане деце, присутвовање васпитно – образовним већима) не захтевају додатно образовање нити му доприносе у било ком облику. Повереник је извршио анализу навода из изјашњења и притужбе, као и важећих прописа Републике Србије у области предшколксог образовања и забране дискриминације, како би утврдио да ли је послодавац у неповољнији положај ставио подноситељку притужбе у односу на друге четири запослене васпитачице тиме што једино њој није изменио уговор о раду у складу са стеченом дипломом мастер васпитача. Повереник  је најпре констатовао да прописи из области васпитања и образовања указују да се основна улога васпитача у предшколсим установама заснива у неспосредном васпитно – образовном раду са децом. С тим у вези разумљиво је да је послодавац уважио чињеницу стеченог образовања на мастер студијама васпитачима који остварују непосредни васпитно-образовни рад са децом. Са друге стране, чињеница да подноситељка притужбе не остварује непосредни рад са децом, узета је као разлог да се њој не уважи 7.1. степен стручне спреме који је у међувремену стекла. Повереник је анализирао да ли је овакво прављење разлике оправдано и законито, имајући у виду прописие о забрани дискриминације и прописе о раду. Наиме, Повереник најпре указује да је до наведених промена у радном ангажовању Б. Б. и послова које обавља, дошло услед прилагођавања радног места њеном инвалидитету. У конкретном случају, послодавац је радно место прилагодио тако што је Б. Б. према преосталој радној способности претходно распоредио на радно место библиотекар. Међутим, након измена Закона о предшколском васпитању и образовању и доношења подзаконских аката, запослена није више могла да има звање библиотекар, па је послодавац на други начин прилагодио њено радно место, потписивањем анекса уговора о раду 31. августа 2021. године. Овим анексом уговора о раду Б. Б. распоређена је на радно место васпитач сарадник, са описом послова без непосредног рада са децом. Оног тренутка када је послодавац на овај начин прилагодио радно место Б, Б, њеном инвалидитету и распоредио је на радно место васпитач, изједначио је њен статус и права која има по основу рада са осталим васпитачима. Обавеза да се изврши разумно прилагођавање радних места/послова има за циљ да се обезбеди да сви радници имају исти приступ запошљавању, обављању посла, односно задржавању запослења, као и напредовању у каријери, без обзира на свој инвалидитет. Дакле, након спроведене анализе навода из притужбе и изјашњења може се закључити да Б. Б. није утврђен инвалидитет због којег јој је препоручено да не ради директно са децом, њој би као и другим запосленима који су запослени на радном месту васпитача био признат степен образовања који је стекла. С тим у вези, Повереник указује да с обзиром да је због утврђеног инвалидитета послодавац прилагодио послове радног места инвалидитету подноситељке притужбе, наведено не сме бити разлог да због таквог прилагођавања трпи последице у односу на друге запослене који немају утврђен инвалидитет. С тим у вези, чињеница да Б. Б. не обавља непосредни васпитно образовни рад са децом (не зато што она то не жели или неће, већ зато што је то препоручено решењем надлежног органа којим је утврђен први степен тешкоћа у раду), не може бити оправдан разлог за непризнавање стеченог нивоа образовања (7.1 степен), уколико је то право већ признато осталим васпитачима. Другим речима, послодавац је Б. Б. распоредио на радно место васпитач, које је прилагодио њеном инвалидитету управо тако што је искључио непосредни васпитно-образовни рад са децом. Самим тим, он не може касније да истиче ту чињеницу као разлог да је не третира на једнак начин са осталим васпитачима и ставља у неповољнији положај због тога. Што се тиче навода из допуне притужбе да је послодавац виктимизовао Б. Б. на начин да јој је директор ПУ В. В. упутио захтев да достави опис послова које обавља у форми извештаја о раду, Повереник је мишљења да ова чињеница не представља позивање на одговорност. Такође, у складу са одредбама Правилника о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В. , Ваљево бр. 8592 од 24. септембра 2021. године и Правилника о изменама Правилника о организацији и систематизацији послова ПУ В. В. , Ваљево бр. 8730 од 4. октобра 2023. године прописана је обавеза извршилаца послова да благовремено и истинито обавештавају непосредног руководиоца о токовима извршавања послова и радних задатака, условима и околностима под којим се задаци обављају и другим битним чињеницама за реализацију истих. Имајући у виду све наведено, Повреник је донео мишљење да је у делу притужбе који се односи на признавање стечене стручне спреме подноситељки притужбе као и другим запосленима на пословима васпитача, Предшколска установа В. В. повредила одредбе члана 16. и 26. Закона о забрани дискриминације, док у делу притужбе која се односи на виктимизацију Б. Б. Повереник је мишљења да Предшколска установа није повредила одредбе члана 9. Закона о забрани дискриминације. Предшколској установи је дата препорука да отклони последице акта дискриминације и Б. Б.  стави у равноправан положај у погледу свих права по основу рада у односу на остале запослене са истим звањем.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу адвоката А. А. коју је подено у име Б. Б. , против Предшколсе установе В. В. Ваљева (у даљем тексту ПУ В. В. због дискриминације на основу инвалидитета.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је подноситељка притужбе дискриминисана од стране послодавца, у односу на друге запослене на истом радном месту и са истим квалификацијам, а на основу инвалидитета подноситељке притужбе;
  • да је Б. Б. лице са првим степеном потешкоћа и препрека на раду, односно има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима са утврђеним првим степеном потешкоћа и препрека на раду;
  • да је запослена у ПУ В. В. на радном месту васпитач, на основу уговора о раду број 6883 од 24. септембра 2020. године, и анекса уговора о раду бр. 7635 од 31. августа 2021. године;
  • да је на основу уговора о раду запослена са 6 степеном стручне спреме, и да је у току месеца децембра 2023. године, Б. Б. дипломирала и стекла високо образовање у академском називу „мастер васпитач“;
  • да је након стечене дипломе доставила доказе потребне ради измене уговора о раду и усклађивања степена образовања и измене коефицијента, и да се у више наврата „интересовала“ када ће јој послодавац изменити уговор о раду;
  • да је путем пуномоћника упутила формални писмени захтев да јој послодавац изврши неопходно усклађивање уговора о раду у складу са стеченим образовањем и академским звањем;
  • да послодавац није одговарајућим актом извршио неопходно усклађивање нити је на било који начин одговорио на писмени захтев подноситељке притужбе;
  • да је у ПУ В. В. на радном месту „васпитач“ ангажовано „оквирно 70 васпитача“, код којих је послодавац правилно констатовао стручну спрему, и да је „увек ажурно вршио усклађивање уговора о раду“ у ситуацијама када су запослени након заснивања радног односа ситацали високо образовање;
  • да су у „приближно истом, временском периоду (децембар 2023. године), као и подноситељка притужбе, високо образовање стекле и четири друге васпитачице код послодавца Ђ.Ђ, Е. Е., Ж. Ж. и З. З.
  • да је у односу на притужиљу, у ова четири случаја послодавац извршио потребно усклађивање и на одговарајући начин изменио уговоре о раду и констатовао стечену стручну спрему;
  • да је према подноситељки притужбе поступљено дискриминаторно у односу на остале запослене васпитачице;
  • да Б. Б. остварује нижу зараду будући да јој послодавац обрачунава зараду са 6 степеном стручне спреме, иако је стекла диплому 7 степена;
  • да послодавац није подноситељки притужбе понудио јасне разлоге зашто јој није изменио уговор о раду у складу са стеченом дипломом мастер васпитача, већ је само „неформално обавештена да је овакав став послодавца формиран на темељу чињенице да запослена обавља послове уз поштовање услова рада по предлогу лекарске комисије у свему сходно решењу Националне службе за запошљавање од 6. новембра 2012. године;
  • да подноситељка притужбе сматра да се оваквим поступањем чини неоправдано прављење разлике у односу на запослену које се заснива на здравственом стању, односно инвалидитету, што представља акт дискриминације;
  • да подноситељка притужбе захтева да се донесе мишљење да је дошло до повреде Закона и послодавцу препоручи да усклади уговор о раду са стеченим образовањем „васпитач 7 степен“.

У прилогу притужбе достављено је: 1) Пуномоћје о заступању; 2) Уверење о стеченом високом образовању Факултета педагошких наука, Универзитета у Крагујевцу „Мастер васпитач“ бр. 01-20511 од 21. јануара 2024. године; 3) Уговор о раду закључен између ПУ В. В. и Б. Б. од 24. септембра 2020. године; 4) Анекс уговора о раду закључен 31. августа 2021. године; 5) Решење НСЗ, филијале Ваљево бр. 0700-1002-140/12 од 6. новембра 2012. године, на основу кога је утврђено да Б. Б. има статус особе са инвалидитетом, првог степена и да се запошљава под општим условима; 6) Захтев за усклађивање радно – правног статуса, упућен ПУ В. В. од 10. јуна 2024. године.

  • Подносилац притужбе је доставио допуне притужбе 28. августа и 3. септембра 2024. године у којима је наведено:
  • да је подноситељки притужбе 27. августа 2024. године, достављен „Захтев за изјашњење“ од ПУ Б. Б. у којем је наведено да је у току поступак пред Повереником на основу њене притужбе и да је потебно да „ради потпуног и целовитог изјашњења установе“, достави опис послова које обавља код послодавца у оквиру редовних активности на дневном, недељном и месечном нивоу;
  • да сматра да је овакав захтев за изјашњење притуженог послодавца један вид непримереног и недопуштеног притиска којим се дискриминација наставља;
  • да је опис послова радног места подноситељке притужбе јасно и прецизно утврђен у анексу уговора о раду од 31. августа 2023. године;
  • да подноситељка питужбе сматра да је интенција „оваквог захтева за изјашњење“ не лежи у утврђивању чињеница већ да се на овај начин утиче да одустане од даљег поступка пред Повереником;
  • да је послодавац ПУ В. В. објавио нови распоред рада васпитача за период од септембра месеца у којем је подноситељка притужбе наведена као једина васпитачица која је означена као „нераспоређена“;
  • да подноситељка притужбе сматра да је ова околност последица чињенице да је пред Повереником иницирала поступак због дискриминаторног поступања, и да представља вид недопуштеног притиска на подносиоца притужбе да одустане од заштите својих права;
  • да је подноситељки притужбе након одговора на допис од 27. августа достављен нови захтев за изјашњење ПУ В. В. у којем је наведено да је „послодавцу познато шта садржи анекс уговора о раду у погледу описа послова васпитача, али да се захтев односи на тачан опис послова које у оквиру прописаних обавља на дневном, седмичном и месечном нивоу, укључујући и доказе уколико постоје“;
  • да је у наставку наведено да подноситељка притужбе није ангажована у непосредном раду са децом, те да сходно томе нема решење о радном ангажовању, и да је обавезна да достави извештај о свом раду на захтев директора;
  • да је у питању очигледан и недопуштен притисак на притужиљу;

У прилогу допуне притужбе достављен је: 1)  Захтев за изјашњење ПУ В. В., упућен Б. Б. од 27. августа и 2. септембра 2024. године. ; 2) Фотографија табеле распореда рада васпитача у ПУ В. В.

  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од Г. Г., директора ПУ В. В.
  • У изјашњењу помоћнице директора Д. Д., наведено је:
  • да су неспорни наводи да је подноситељка притужбе запослена код послодавца ПУ В. В., на неодређено време и да је обављала послове првобитно васпитача приправника, а потом васпитача на неодређено;
  • да је почев од 2007. године, када је запосленој утврђено присуство болести због које јој је препоручено да не ради директно са децом, распоређена је на послове библиотекара на неодређено време, и да је до доношења Закона о предшколском васпитању и образовању 2010. године, у предшколској установи било могуће ангажовати стручног сарадника библиотекара;
  • да водећи се истим мотивима послодавац је расписао конкурс за пријем у радни однос на неодређено време за послове библиотекар, којом приликом је именована запослена са стеченом дипломом Више школе са VI степеном стручне спреме;
  • да је доношењем Закона о предшколском васпитању и образовању, јасно утврђено ко су стручни сарадници у предшколској установи, тако да запослена будући да није више могла имати звање библиотекара, на основу уговора о уређењу међусобних права и обавеза 2011. године, рапоређена је на послове васпитача сарадника што је подразумевало одсуство непосредног рада са децом;
  • да је затим уговором о раду бр. 6883 из 2020. године, запослена распоређена на послове главног васпитача, а из тачке 1. став 4. уговора може се утврдити да опис послова не садржи непосредан рад са децом, а да је на основу анекса уговора о раду из 2021. године, запослена премештена са послова главног васпитача, на послове васпитача. Такође из тачке 1. став 2. анекса уговора може се утврдити да опис послова не садржи непосредан рад са децом, односно да запослена не исуњава педагошки минимум непосредног васпитно – образовног рада;
  • да је укратко запослена засновала радни однос на неодређено време 2008. године, и да од тог периода ни једном није обављала послове васпитача сходно члану 160. став 2. Закона о основама система образовања и васпитаања, који прописује норму непосредног рад са децом;
  • да су тачни наводи да се подноситељка притужбе обратила писменим путем послодавцу са захтевом за усклађивање коефицијента са накнадно стеченим нивоом образовања (мастер), и да „послодавац није одговорио на наведени хатев, и да је до пролонгирања одговора дошло из сплета различитих околности (наизменично одсутво директора и секретара, наступање сезоне годишњих одмора)“;
  • да нису тачни наводи да је свим запосленим вршено ажурно усклађивање уговора о раду са стечном стручном спремом, али да јесу у одређеним случајевима васпитачицама које су завршиле више нивое образовања усклађиван коефицијент у неколико наврата, а усклађивање је „било у директној вези са могућностима оснивача у погледу масе средстава за исплату плата“;
  • да став послодавца према додатном образовању, нема везе са чињеницом „да запослена послове обавља уз поштовање услова рада по предлогу лекарске комисије у свему схоно решењу НСЗ из 2012. године“, већ са чињеницом да запослена не остварује непосредан рад са децом и никад га није обављала „те да фактички не врши најважнији посао васпитача“;
  • да је назив послова „васпитач“, подноситељке притужбе условљен Уредбом о каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору, и уподобљен је врсти и степену образовања запослене;
  • да је ПУ В. В. изменила уговоре о раду на основу стручне спреме васпитачицама Ђ. Ђ, Е. Е., Ж, Ж и З. З. , које обављају неспоредан васитно – образовни рад са децом, и да наведене запослене нису подносиле захтеве за усклађивање већ су доставиле копије уверења дипломе о стеченом образовању;
  • да је чињеница стицања вишег нивоа образовања подноситељке притужбе разматрана истовремено када и чињенице које се односе на наведене васпитачице, али да је заузет став да оснивач нема интерес да додатно плати запосленог који не обавља послове васпитача, као и да послови које запослена обавља (вођење летописа, вођење матичне књиге уписане деце, присутвовање васпитно – образовним већима ) не захтевају додатно образовање нити му доприносе у било ком облику;
  • да на онову свега наведеног, одговорно тврде да Б. Б. није ни једног тренутка била дискриминисана, нити због свог статуса лица са инвалидитетом нити из било ког другог разлога, већ да обавља радне задатке водећи рачуна да јој здравствено стање не буде угрожено.

1.6.  Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, упутио директору ПУ В. В. захтев за допуну изјашњења, у којем је затражено да се изјасни из којих разлога је Предшколска установа В. В. упутила захтеве за изјашњење Б. Б., и да ли је Предшколска установа В. В. објавила нови распоред рада васпитача за период почев од септембра месеца у коме је подноситељка притужбе једини васпитач у објекту који је означен као „нераспоређен“.

1.7. У допуни изјашњења директора Г. Г., између осталог наведено је:

  • да су неспорни наводи из обраћања пуномоћника подноситељке притужбе да је послодавац у циљу пружања потпуног и целовитог изјашњења Поверенику тражио да запослена достави опис послова које обавља;
  • да у захтеву послодавца „нема позивања на одговорност, нити је тај поступак лошији у односу на поступање према другим лицима“;
  • да је у ПУ В. В. запослено шест васпитача који имају решења о утврђеном статусу инвалидитета са 1 степном потешокоћа и препрека у раду , али једино Б. Б. не може према решењу да обавља послове васпитача уз непосредан рад са децом;
  • да се извештавање о раду других васпитача обавља кроз прописану педагошку документацију , коју запослена подноситељка притужбе не води и не презентује;
  • да су у претходном изјашњењу навели детаљно да притужиља не ради на пословима васпитача који поразумева директан рад са децом, те да не испуњава педагошку норму од 30 односно 20 часова неспоредног рада са децом;
  • да је у претходних 20 година, донето и измењено „мноштво прописа који се односе на област предшколског васпитања и образовања“, да је између остало донет сет прописа који се односе на контролу запошљавања у јавном сектору, каталог радних места, нормативи у погледу стручних и других радника и др;
  • да јединствени информациони систем (ЈИСП) захтева тачан унос за коју групу и просторију је везан васпитач, те да је једино исправно било да се у решењу о распоређивању запослених нагласи да је запослена подноситељка притужбе нераспоређена;
  • да остали васпитачи оставарују неспоредан рад са децом и распоређени су у одређену васпитну групу, односно сви остали васпитачи запослени из редова васпитно – образовног рада су распоређени, обављају посао васпитача односно стручног сарадинка и о свом раду воде прописану документацију;
  • да на основу наведеног и двадест година рада подноситељке притужбе, Б. Б. није ни једног тренутка није била дискриминисана због свог статуса лица са инвалидитетом нити из другог разлога, и да су јој „налагани одређени задаци, увек водећи рачуна да јој здравствено стање не буде угрожено.

У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављен је: 1) Уговор о раду закључен између ПУ В. В. и Б. Б.  бр. 3114, од 28. августа 2008. године; 2) Анекс уговора о раду закључен између ПУ В. В. и Ђ. Ђ.  бр. 4072, од 30. априла 2024. године; 3) Решење о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024 години за Јелену Мирковић, бр. 8034/14 од 18. септембра 2023. годин; 4) Уговор о раду закључен између ПУ В. В. и Е. Е. бр. 4632, од 29. октобра 2009. године; 5) Анекс уговора о раду закључен између ПУ В. В. и Е. Е.  бр. 4044 од 30. априла 2024. године; 6) Решење о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024 години за Е. Е.  бр. 8032/14, од 18. септембра 2023. године; 7) Уговор закључен између ПУ В. В. и Ж. Ж бр. 9732, од 13. децембра 2013. године; 8) Анекс уговора о раду закључен између ПУ В. В. и Ж. Ж. бр. 4043, од 30. априла 2024. године; 9) Решење о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024 години за Б. Б. бр. 8039, од 18. септембра 2023. године; 10) Уговор о раду закључен између ПУ В. В. и З. З.  бр. 2511, од 18. маја 2011. године; 10) Анекс уговора о раду закључен између ПУ В. В.  и З. З.   бр. 4042, од 30. априла 2024. године; 11) Решење о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024 години за З. З.бр. 8033/12 од 18. септембра 2023. године; 11) Правилник о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В. Ваљево бр. 8538, од 24. септембра 2021. године; 12) Правилник о изменама правилника о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В. Ваљево бр. 8730 од 4. октобра 2023. године.

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у решење бр. 0700-1002-140/2012 Националне слижбе за запошљавање, филијала Ваљево, утврђен је 1. степен тешкоћа и препрека у раду Б. Б.. Комисија је утврдила послове које лице може да обавља, а то су: Организатор рада у васпитно – просветној установи, Организатор рада васпитача у предшколској установи, Библиотекар, Програмер васпитно – образовног рада уз поштовање услова рада по предлогу лекарске комисије, који подразумева повољне микроклиматске услове без тешког физичког напрезања и контролисаног рада са странкама у оквиру своје струке.
  • Увидом у уговор о раду бр. 6883 од 25.9.2020. године,  потписан између ПУ В. В. и Б. Б., утврђено је да је засновала радни однос на неодређено време на пословима стручног сарадника библиотекара, на основу уговора о раду број 3141 од 28.08.2008. године. Дана 23.05.2011. године закључен је уговор о уређењу међусобних права и обавеза, бр. 2654 на основу ког је запослена распоређена на послове васпитача сарадника, а који је мењан анексима: бр. 8320 од 19.11.2012., бр. 997 од 31.01.2013. бр. 6860 од 29.8.2014. бр. 813 од 28.01.2015. и бр. 6098 од 24.6.2015. године. Запослена је распоређена на послове главног васпитача на неодређено време. Тачка 4. уговора, према радном месту запослена има 6.0 ниво образовања занимања васпитач.
  • Увидом у анекс уговора о раду бр. 7635 од 31.8.2021. године, потписаног између ПУ „В. В. и Б. Б., утврђено је да се мења тачка 1. став 3. Уговора о раду бр. 6883 од 25.9.2020. године, тако што се речи „главни васпитач, замењује речима „васпитач“. Мења се став 4. тако да гласи да Васпитач у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В., обавља следеће послове: припрема, планира реализује и вреднује остваривање програма васпитнообразовног рада; ажурира подакте у Јединственом информационом систему просвете (ЈИСП); води матичну књигу уписане деце; прати и пружа подршку добродити и целовитом развоју у сарадњи са колегама и родитељим односно старатељима деце; учествује у изради, праћењу и вредновању плана индивидуализације/ ИОП-а 1 у сарадњи са стручним сарадником и родитељима односно старатељима деце; обавља послове ментора приправнику; води прописану евиденцију и педагошку документаицију; учествује у организованим облицима културне активности и јавне делатности установе, ради унапређивања васпитнообразовне праксе сарађује са родитељима или старатељима деце и широм друштвеном заједницом; учествује у раду стручних органа и тимова установе; стара се о естетском уређењу и организацији простора и ради друге послове у складу са својим образовањем и у интересу остваривања програмских задатака установе; Запослена ће послове из става 4. обављати уз поштовање услова рада по предлогу лекарске комисије који подразумева повољне микроклиматске услове без тешког физичког напрезања и контролисаног рада са странакам у оквиру своје струке, у свему према решењу Националне службе за запошљавање , филијале Ваљево бр. 0700-1002-140/2012.
  • Увидом у Уверење о стеченом високом образовању В. В., Факултета педагошких наука, Факултета у Крагујевцу, бр. 01-20511 од 23.01.2024. године, утврђено је да је именована стекла звање Мастер васпитач.
  • Увидом у Решења о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024. години 8037/14, и анекс уговора о раду бр. 4072 од 30.4.2024. године, утврђено је да је Ђ. Ђ. запослена у ПУ В. В. као васпитач са 100% радне норме и да обавља непосредан васпитно – образовни рад са децом. Такође анексом уговора о раду измењен је члан уговора који се односи на ниво стручне спреме са 6 степена на 7.1. степен.
  • Увидом у Решења о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024. години 8033/12, и анекс уговора о раду бр. 4042 од 30.2024. године, утврђено је да је Е. Е. запослена у ПУ В. В. као васпитач са 100% радне норме и да обавља непосредан васпитно – образовни рад са децом. Такође анексом уговора о раду измењен је члан уговора који се односи на ниво стручне спреме са 6 степена на 7.1. степен.
  • Увидом у Решења о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024. години 8039/5, и анекс уговора о раду бр. 4043 од 30.2024. године, утврђено је да је Ж. Ж. запослена у ПУ В. В. као васпитач са 100% радне норме и да обавља непосредан васпитно – образовни рад са децом. Такође анексом уговора о раду измењен је члан уговора који се односи на ниво стручне спреме са 6 степена на 7.1. степен.
  • Увидом у Решења о радном ангажовању васпитача у радној 2023/2024. години 8032/14, и анекс уговора о раду бр. 4044 од 30.2024. године, утврђено је да је З. З. запослена у ПУ В. В. као васпитач са 100% радне норме и да обавља непосредан васпитно – образовни рад са децом. Такође анексом уговора о раду измењен је члан уговора који се односи на ниво стручне спреме са 6 степена на 7.1. степен.
  • Увидом у захтев за изјашњење ПУ В. В., упућен Б. Б. бр. 7841, од 27.8.2024. године, утврђено је да послодавац обавештава подноситељку притужбе да је у току поступак по притужби коу је поднела Поверенику, и да траже да достави опис послова које обавља у оквиру редовних активности на дневном, месечном и недељном нивоу ради пружања потпуног и целовитог изјашњења Поверенику.
  • Увидом у захтев за изјашњење ПУ В. В. упућен Б. Б. бр. 8133, од 2.9.2024. године, утврђено је да послодавац обавештава да је ПУ В. В. познато шта садржи анекс уговора о раду у погледу описа послова, али да је захтев упућен 27.8.2024. године, односи на извештај о раду који обавља на дневном, седмичном и месечном нивоу.
  • Увидом у Правилник о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В. Ваљево бр. 8538, од 24.9.2021. године и Правилник о изменама правилника о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В. Ваљево бр. 8730 од 4.10.2023. године, утврђено је да Правилник у члану 4. став 2. тачка 1. прописује да су обавезе извршилаца послова и радних задатака да благовремено и истинито обавештавају непосредног руководиоца о токовима извршавања послова и радних задатака, условима и околностима под којим се задаци обављају и дригим битним чињеницама за реализацију истих. Такође у делу Правилника који се оноси на назив и опис послова и услова за њихово обављање члан 19. у одељку који се односи на стручног сарадника – Педагога, између осталог у опису послова је наведено да педагог води стручну евидецнију и педагошку документацију о свом раду.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.
  • Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
  • Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол уз Конвенцију[4]. Циљ ове конвенције је да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Одредбом члана 2. прописано је да је пропуштање разумног прилагођавања посебан облик дискриминације особа са инвалидитетом, док је разумно прилагођавање према Конвенцији означава неопходно и адекватно модификовање и усклађивање којим се не намеће несразмерно, односно непотребно оптерећење, тамо где је то у конкретном случају потребно, како би се обезбедило да особе са инвалидитетом уживају, односно остварују равноправно са другима сва људска права и основне слободе.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.  Такође, одредбом члана 14. став 3. овог закона прописано је да су послодавци дужни да предузму одговарајуће мере ако је то потребно у конкретном случају у циљу обезбеђивања приступа, разумно прилагођеног радног места, учешћа, стручног усавршавања и напредовања у послу запослених који се налазе у неравноправном положају у односу на друге запослене, а нарочито особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, жена, мушкараца, особа другачије сексуалне оријентације, родног идентитета, старијих особа и других, осим ако би ове мере представљале несразмеран терет за послодавца. Не сматра се да је терет несразмеран ако је умањен примереним мерама јавних политика у области рада и запошљавања. Чланом 16. став Закона о забрани дискриминације прописано је да забрањена је дискриминација у области рада односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Одредбом члана 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је одредбом става 2. истог члана прописано да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом. Члан 9. Закона о забрани дискриминације прописује да дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, а у члану прописана је забрана дискриминације због инвалидитета у запошљавању и остваривању права из радног односа.
  • Законом о раду[6] је прописано да је запосленом – особи са инвалидитетом послодавац је дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом.
  • Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[7] уређује питања која се односе на подстицаје за запошљавање ради стварања услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада и друга питања од значаја за запошљавање особа са инвалидитетом. Одредбом члана 23. прописано је да се под прилагођавањем послова подразумева прилагођавање радног процеса и радних задатака.
  • Закон о основама система образовања и васпитања[8] у члану став 2. тачке 1-3. прописује да у оквиру пуног радног времена у току радне недеље, норма непосредног рада васпитача је: 1) 30 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом у предшколској установи; 2) 20 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом у припремном предшколском програму, у полудневном трајању у предшколској установи, односно основној школи; 2а) 25 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом на болничком лечењу у одговарајућој здравственој установи; 3) 20 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом на остваривању различитих програма и облика, у полудневном трајању у предшколској установи.
  • Закон о предшколском васпитању и образовању[9] у члану 37. прописује да васпитно-образовни рад остварују васпитачи, и то: васпитач, медицинска сестра-васпитач и дефектолог-васпитач. Члан 39.  став 1. тач. 1. и 2. истог закона прописује да послове васпитача може да обавља лице које испуњава услове прописане Законом и има одговарајуће образовање, и то: 1) са децом узраста од шест месеци до две године – лице које има средње образовање – медицинска сестра – васпитач, а са децом узраста од две до три године – лице које има средње образовање – медицинска сестра – васпитач и лице које има одговарајуће више образовање, односно одговарајуће високо образовање на студијама првог степена (основне струковне студије или специјалистичке струковне студије), на којима је оспособљено за рад са децом јасленог узраста – васпитач; 2) са децом узраста од три године до поласка у школу – лице које има одговарајуће више образовање, односно одговарајуће високо образовање на студијама првог степена (основне струковне студије, основне академске студије или специјалистичке струковне студије) или на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или мастер струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године – васпитач, у складу са Законом.

 

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је ПУ В. В. дискриминисала Б. Б. на основу личног својства – инвалидитет тако што јој није измењен уговор о раду након што је стекла 7.1. степен стучне спреме, као и да ли је позвана на одговорност од стране послодавца зато што је тражила заштиту од дискриминације пред Повереником.

3.12. Конкретније, предмет анализе у овом поступку био је утврђивање да ли представља дискриминацију чињеница да Б. Б. која обавља посао васпитача са шестим степеном стручне спреме, ПУ В. В. није ускладила уговор о раду са стеченим звањем мастер васпитач (7.1 степен стручне спреме), иако је ускладила уговоре о раду васитачицама Ђ.Ђ, Е. Е., Ж.Ж и З. З., након стицања истог звања мастер васпитач. Након тога Повереник је анализирао да ли је захтев послодавца упућен Б. Б., да се изјасни које послове обавља у предшколској установи, представљао акт виктимизације, односно позивања на одговорност због тога што је затражила заштиту од дискриминације пред Повереником.

3.13. Повереник најпре указује да Закон о забрани дискриминације у члану 45. став 2. прописује посебно правило о прерасподели терета доказивања, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Ставом 3. је даље прописано да свака странка може користити податке матичних евиденција и административних регистара ради доказивања чињеница у погледу којих сноси терет доказивања, док је ставом 4. прописано да одредбе ст. 1–3. овог члана сходно се примењују и на поступак пред Повереником.

3.14. Подноситељка притужбе је запослена у ПУ В. В. у звању васпитача, и обавља послове у складу са предлогом лекарске комисије који подразумева повољне микроклиматске услове без тешког напрезања и контролисаног рада са сранкама у оквиру своје струке према решењу НСЗ, филијале Ваљево, бр. 0700-1002-140/2012, на основу кога јој је утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду.

3.15. У притужби је истакла да је стекла диплому Мастер васпитача у току месеца децембра 2023. године, и упутила је писмени захтев ПУ В. В. за измену уговора о раду како би послодавац начинио измену у уговору и 6 степен образовања, изменио у 7.1 степен образовања, међутим послодавац није одговорио на њен писани захтев. Такође је истакла да су у истом пероду звање мастер васпитача стекле њене 4 колегинице, и да је њима измењен уговор о раду тако што је послодавац „ускадио ниво образовања са 6 на 7.1“.

3.16. У изјашњењу ПУ В. В. између осталог наведено је да је Б. Б. од 2008. године, била запослена на пословима библиотекара „када јој је утврђено присуство болести због којег јој је препоручено да не ради директно са децом“, и да је доношењем Закона о предшколском васпитању и образовању, више није било могуће ангажовати библиотекара, и 2011. године, именована је распоређена на пословима васпитача што је подразумевало одсуство неспоредног рада са децом. Даље је наведено да је уговором о раду бр. 6883 из 2020. године, запослена распоређена на послове главног васпитача, а из тачке 1. став 4. уговора може се утврдити да опис послова не садржи непосредан рад са децом, а да је на основу Анекса уговора о раду из 2021. године, запослена премештена са послова главног васпитача, на послове васпитача. Такође из тачке 1. став 2. анекса уговора може се утврдити да опис послова не садржи непосредан рад са децом, односно да запослена не исуњава педагошки минимум непосредног рада у васпитно – образовном раду. Наведено је да је запослена засновала радни однос на неодређено време 2008. године, и да од тог периода ни једном није обављала послове васпитача сходно члану 160. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, који прописује норму непосредног рад са децом.

3.17. У изјашњењу је такође наведено да су тачни наводи да се подноситељка притужбе обратила писаним путем послодавцу са захтевом за усклађивање коефицијента са накнадно стеченим нивоом образовања (мастер), и да послодавац није одговорио на наведени захтев, и да је до пролонгирања одговора дошло из сплета различитих околности (наизменично одсуство директора и секретара, наступање сезоне годишњих одмора). Даље је наведено да је ПУ В. В. изменила уговоре о раду на основу стручне спреме Ђ.Ђ, Е. Е., Ж.Ж и З. З, и да запослене нису подносиле захтеве за усклађивање већ су доставиле копије уверења дипломе о стеченом образовању. Истакнуто је да је чињеница стицања вишег нивоа образовања подноситељке притужбе разматрана истовремено када и чињенице које се односе на наведене васпитачице, али да је заузет став да оснивач нема интерес да додатно плати запосленог који не обавља послове васпитача, као и да послови које запослена обавља (вођење летописа, вођење матичне књиге уписане децем присутвовање васпитно – образовним већима) не захтевају додатно образовање нити му доприносе у било ком облику.

3.18. Поводом навода из притужбе и изјашњења Повереник констатује да међу странама није спорно да је ПУ В. В. изменила уговоре о раду на основу чињенице стицања звања мастер васпитач Ђ.Ђ., Е. Е., Ж. Ж. и З. З, док то није учињено у случају подноситељке притужбе. Међутим као разлог зашто послодавац није ускладио уговор о раду подноситељки притужбе у изјашњењу је наведо да то нема везе са чињеницом „да запослена послове обавља уз поштовање услова рада по предлогу лекарске комисије у свему сходно решењу НСЗ из 2012. године“, већ са чињеницом да запослена не остварује непосредан рад са децом и никад га није обављала „те да не врши најважнији посао васпитача“.

3.19. Повереник је извршио анализу навода из изјашњења и притужбе и приложених доказа како би утврдио да ли је послодавац дискриминисао подноситељку притужбе. Повереник најпре констатује да је члан 160. став 2. тачке 1-3. Закона о основама система образовања и васпитања прописује да у оквиру пуног радног времена у току радне недеље, норма непосредног рада васпитача је: 1) 30 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом у предшколској установи; 2) 20 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом у припремном предшколском програму, у полудневном трајању у предшколској установи, односно основној школи; 2а) 25 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом на болничком лечењу у одговарајућој здравственој установи; 3) 20 сати непосредног васпитно-образовног рада са децом на остваривању различитих програма и облика, у полудневном трајању у предшколској установи. Такође члан 37. Закона о предшколском васпитању и образовању прописује да, васпитно-образовни рад остварују васпитачи, и то: васпитач, медицинска сестра-васпитач и дефектолог-васпитач. Члан 39.  став 1. тачка 1. и 2. истог закона прописује да послове васпитача може да обавља лице које испуњава услове прописане Законом и има одговарајуће образовање, и то: 1) са децом узраста од шест месеци до две године – лице које има средње образовање – медицинска сестра – васпитач, а са децом узраста од две до три године – лице које има средње образовање – медицинска сестра – васпитач и лице које има одговарајуће више образовање, односно одговарајуће високо образовање на студијама првог степена (основне струковне студије или специјалистичке струковне студије), на којима је оспособљено за рад са децом јасленог узраста – васпитач; 2) са децом узраста од три године до поласка у школу – лице које има одговарајуће више образовање, односно одговарајуће високо образовање на студијама првог степена (основне струковне студије, основне академске студије или специјалистичке струковне студије) или на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или мастер струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године – васпитач, у складу са Законом. Дакле основна улога васпитача у предшколским установама се заснива у неспосредном васпитно – образовном раду са децом, и четири запослене васпитачице којима је измењен уговор о раду у ПУ В. В. су ангажоване са пуним радним временом од 100%  норме у непосредном раду са децом.

3.20. ПУ В. В. је изменила уговоре о раду након стицања звања мастер васпитач Ђ.Ђ., Е. Е., Ж. Ж. и З. З увидом у уговоре о раду и решења о радном ангажовању утврђено је да именоване обављају примарни посао васпитача „непосредан васпитно – образовни рад са децом од 100%“, дакле послодавац је  узевши у обзир ту околност изменио њихове уговоре о раду у складу са стеченом дипломом мастер васпитача. C oбзиром да подноситељка притужбе не обавља непосредан васпитно – образовни рад са децом, послодавац ПУ В. В., је ту чињеницу ценио као кључни разлог приликом заузимања става да подноситељки притужбе не измени уговор о раду у складу са стеченом дипломом Мастер васпитача.

3.21.  Разлози којима се руководио послодавац приликом оцене да ли има основа да се Б. Б. призна звање мастер васпитач, су разумљиви, међутим, потребно је испитати и да ли су такви разлози оправдани и у складу са прописима о забрани дискриминације особа са инвалидитетом. Наиме, потребно је сагледати и околност да је до наведених промена у радном ангажовању Б. Б. и опису послова, дошло услед прилагођавања радног места њеном инвалидитету.

3.22. С тим у вези, Повереник указује да од тренутка сазнања за постојање инвалидитета утврђеног од надлежног органа, за послодавца постоји (ex nunc) обавеза разумног прилагођавања радног места, дакле прилагођавања које не представља несразмеран терет за послодавца. У конкретном случају, послодавац је радно место прилагодио тако што је Б. Б., према преосталој радној способности преместио на радно место библиотекар. У том случају, беспредметно би било поредити радноправни статус и положај запосленог који обавља посао – васпитач и запосленог распоређеног на радно место библиотекар. Међутим, након измена Закона о предшколском васпитању и образовању и доношења подзаконских аката, запослена није више могла да има звање библиотекар, па послодавац на други начин прилагођава њено радно место, потписивањем анекса уговора о раду 31. августа 2021. године. Овим анексом уговора Б. Б. распоређена је на радно место васпитач сарадник, са описом послова без непосредног рада са децом. Оног тренутка када је послодавац на овај начин прилагодио радно место Б. Б. њеном инвалидитету (и није је прогласио технолошким вишком) и распоредио је на радно место васпитач, изједначио је њен статус и права која има по основу рада са осталим васпитачима.

3.23. Послодавац наводи да стицање вишег нивоа образовања подноситељке притужбе није од значаја за послове које обавља и не доприноси повећаном квалитету рада. Међутим, увидом у анекс уговора о раду потписаног између ПУ В. В. и Б. Б., утврђено је да она као Васпитач у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В., обавља следеће послове: припрема, планира реализује и вреднује остваривање програма васпитнообразовног рада; ажурира подакте у Јединственом информационом систему просвете (ЈИСП); води матичну књигу уписане деце; прати и пружа подршку добродити и целовитом развоју у сарадњи са колегама и родитељим односно старатељима деце; учествује у изради, праћењу и вредновању плана индивидуализације/ ИОП-а 1 у сарадњи са стручним сарадником и родитељима односно старатељима деце; обавља послове ментора приправнику; води прописану евиденцију и педагошку документацију; учествује у организованим облицима културне активности и јавне делатности установе, ради унапређивања васпитнообразовне праксе сарађује са родитељима или старатељима деце и широм друштвеном заједницом; учествује у раду стручних органа и тимова установе; стара се о естетском уређењу и организацији простора и ради друге послове у складу са својим образовањем и у интересу остваривања програмских задатака установе. С тим у вези, сасвим је извесно да стицање нових квалификација, додатног образовања које са собом носи звање мастер васпитач, може да буде од утицаја на обављање послова којима је задужена анексом уговора као васпитач.

3.24. Законска обавеза разумног прилагођавања радних места/послова за особе са инвалидитетом у Републици Србији је регулисана одредбама члана 23. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, тако што се под зaпoшљaвaњeм oсoбa сa инвaлидитeтoм пoд пoсeбним услoвимa смaтрa зaпoшљaвaњe кoд пoслoдaвцa уз прилaгoђaвaњe пoслoвa, рaднoг мeстa или пoслoвa и рaднoг мeстa. Пoд прилaгoђaвaњeм пoслoвa пoдрaзумeвa сe прилaгoђaвaњe рaднoг прoцeсa и рaдних зaдaтaкa, док се пoд прилaгoђaвaњeм рaднoг мeстa пoдрaзумeвa  тeхничкo и тeхнoлoшкo oпрeмaњe рaднoг мeстa, срeдстaвa зa рaд, прoстoрa и oпрeмe – у склaду сa мoгућнoстимa и пoтрeбaмa oсoбe сa инвaлидитeтoм. Обавеза послодаваца за разумним прилагођавањем радног места утврђена је и одредом члана 14. Закона о забрани дискриминације.

3.25. Обавеза да се изврши разумно прилагођавање радних места/послова има за циљ да се обезбеди да сви радници имају исти приступ запошљавању, обављању посла, односно задржавању запослења, као и напредовању у каријери, без обзира на инвалидитет. Потреба за разумним прилагођавањем радног места, не сме бити разлог да радник не напредује уколико испуњава услове у погледу квалификација, искуства, вештина и др. за обављање одређеног посла. С тим у вези, чињеница да Б. Б. не обавља васпитно образовни рад са децом, не може бити оправдан разлог за непризнавање стеченог нивоа образовања (7.1 степен), уколико је то право већ признато осталим васпитачима. Другим речима, послодавац је Б. Б. распоредио на радно место васпитач, које је прилагодио њеном инвалидитету управо тако што је искључио рад са децом. Самим тим, он не може касније да истиче ту чињеницу као разлог да је не третира на једнак начин са осталим васпитачима.

3.26. Са друге стране, Повереник је разматрао допуну притужбе коју је доставио пуномоћник, адвокат А. А.  у којој је наведенo да је подноситељки притужбе 27. августа 2024. године, достављен „Захтев за изјашњење“ од ПУ В. В. у којем је наведено да је у току поступак пред Повереником на основу њене притужбе и да је потебно да „ради потпуног и целовитог изјашњења установе“, достави опис послова које обавља код послодавца у оквиру редовних активности на дневном, недељном и месечном нивоу. Даље је наведено да је опис послова радног места подноситељке притужбе јасно и прецизно утврђен у анексу уговора о раду од 31. августа 2021. године, да подноситељка питужбе сматра да је интенција „оваквог захтева за изјашњење“ не лежи у утврђивању чињеница већ да се на овај начин утиче да одустане од даљег поступка пред Повереником. Такође је истакнуто да је послодавац ПУ В. В. објавио нови распоред рада васпитача за период од септембра месеца у којем је подоситељка притужбе наведена као једина васпитачица која је означена као „нераспоређена“.

3.27. Повереник је од директора ПУ В. В. затражио допуну изјашњења да прецизира из којих разлога је ПУ В.  В. упутила захтеве за изјашњење Б. Б. и да ли је објавила нови распоред рада васпитача за период почев од септембра месеца у коме је подноситељка притужбе једини васпитач у објекту који је означен као „нераспоређен“ и да појасне зашто је тако означена. С тим у вези дописом бр. 8835, ПУ В. В. је обавестила Повереника да у захтеву послодавца „нема позивања на одговорност, нити је тај поступак лошији у односу на поступање према другим лицима, да се извештавање о раду других васпитача обавља кроз прописану педагошку документацију , коју запослена подоситељка притужбе не води и не презентује. Даље је наведено да јединствени информациони систем (ЈИСП) захтева тачан унос за коју групу и просторију је везан васпитач, те да је једино исправно било да се у решењу о распоређивању запослених нагласи да је запослена подноситељка притужбе нераспоређена, обзиром да остали васпитачи остварују неспоредан рад  са децом и распоређени су у одређену васпитну групу, односно сви остали васпитачи запослени из редова васпитно – образовног рада су распоређени у непосредном раду са децом, обављају посао васпитача односно сттручног сарадника и о свом раду воде прописану документацију.

3.28. Запослени у стручној служби Повереника је 30. октобра 2024. године, у 10:55 минута разговаро телефонским путем са секретаром ПУ В. В. у којем је секретар установе прецизирао да Б. Б. обавља свој посао несметано на основу уговора о раду и анекса уговора о рад, а чињеница да је у распореду рада васпитача наведена као нераспоређена, је из тог разлога „јер не обавља непосредна васпитно – образовни рад са децом“, те није везана за одређену васпитну групу и просторију у којој бораве деца“ , јер Јединсвени информациони систем просвете (ЈИСП) захтева тачан унос за коју тачно групу и просторију је везан васпитач који обавља неспоредан васпитно – образовни рад са децом.

3.29. Повереник је анализирао наводе из допуне притужбе и допуне изјашњења и констатoвао да чињеница да је директор ПУ В. В. упутио захтев за изјашњење о опису послова које подноситељка притужбе обавља у форми извештаја о раду, не представља позивање на одговорност подноситељке притужбе. Околност да је покренут поступак пред Повереником против послодавца ПУ В. В.била је разлог у конкретном случају да ПУ В. В. затражи извештај о раду запосленог, како би доставила Поверенику изјашњење на поднету притужбу имајући у виду правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. закона о забрани дискриминације. Правилник о организацији и систематизацији послова у ПУ В. В. Ваљево бр. 8592 од 24. септембра 2021. године, и Правилник о изменама Правилника о организацији и систематизацији послова ПУ В. В., Ваљево бр. 8730 од 4. октобра 2023. године, у члану 4. став 2. тачка 1. прописује да су обавезе извршилаца послова да благовремено и истинито обавештавају непосредног руководиоца о токовима извршавања послова и радних задатака, условима и околностима под којим се задаци обављају и дригим битним чињеницама за реализацију истих.

3.30. Поводом чињенице да је у распореду рада вртића подноситељка притужбе означена као „нераспоређна“, Повереник је увидом у допуну изјашњења и у разговору са секретаром ПУ В. В. утврдио да се то односи на чињеницу да Б. Б.  не обавља непосредан васпитно – образовни рад са децом, те није везана за одређену васпитну групу и просторију у којој бораве деца, јер Јединсвени информациони систем просвете (ЈИСП) захтева тачан унос за коју тачно групу и просторију је везан васпитач који обавља неспоредан васпитно – образовни рад са децом. Дакле подноситељка притужбе обавља свој посао на основу уговора о раду и анекса уговора о раду редовно.

3.31. На основу свега наведеног, сагледаног чињеничног стања и анализе навода из притужбе, изјашњења и допуне изјашњења, те анализе прописа из ове области, може се констатовати да је у конкретном случају ПУ В. В. ставила у неповољнији положај Б. Б. основу инвалидитета, тиме што јој није изменила уговор о раду у делу који се односи на степен стучне спреме, након што је стекла дипому Мастер васпитача, док је истовремено другим васпитачима признала виши степен стручне спреме. Са друге стране, у делу притиужбе који се односи на позивање на одговорност због затражене заштите од дискриминације, Повереник је утврдио да ПУ В. В. није прекршила одредбе члана 9. Закона о забрани дискриминације.

3.32. Повереник за заштиту равноправности указује да су особе са инвалидитетом једна од најрањивијих друштвених група која је подложна свим облицима дискриминације. Дискриминација на основу инвалидитета је према пракси Повереника годинама међу првих пет основа дискриминације, а особе са инвалидитетом су једна од најугроженијих група у свим областима друштвеног живота, слично као и у другим земљама. Распрострањеност стереотипа и предрасуда о капацитетима и способностима особа са инвалидитетом, бројност и разноврсност проблема са којима се свакодневно суочавају, уз социјални и економски положај у коме се налазе, узрокује да су особе са инвалидитетом у већем ризику од дискриминације, а неретко су изложене и вишеструкој и интерсекцијској дискриминацији.[10] Кроз своје редовне годишње извештаје, Повереник између осталог указује да је потребно особама са инвалидитетом обезбедити услове за пуно остваривање свих загарантованих права. Како је у Посебном извештају Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији у области рада и запошљавања наведено, и даље су присутни стереотипи и предрасуде о капацитетима и продуктивности особа са инвалидитетом, што им у знатној мери отежава и сâмо запошљавање. Међутим, када се особа са инвалидитетом и запосли, настаје нови проблем, а то је адекватно разумно прилагођавање радног места и послова. Следећи проблем је оцена радне способности и могућности запослења или одржања запослења, у току које се радна способности често сагледава у односу на препреке, а не способности и могућности како саме особе са инвалидитетом, тако и могућности и потребе послодаваца.[11]  Да је значајно узети у обзир запажања из Посебног извештаја о дискриминацији у области рада и запошљавања који је припремила и поднела Народној скупштини институција Повереника за заштиту равноправности, указано је у Стрaтeгиjи унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године.[12] У Стратегији је између осталог наведено и да је Комитет за права особа са инвалидитетом забринут због недовољне правне заштите запослених са инвалидитетом од отпуштања и што се у довољној мери не обезбеђују разумна прилагођавања. Стрaтeгиja зaпoшљaвaњa у Рeпублици Србиjи зa пeриoд oд 2021. дo 2026. гoдинe[13] прeпoзнaje oсoбe сa инвaлидитeтoм кao jeдну oд тeжe зaпoшљивих кaтeгoриja стaнoвништвa. Стрaтeгиja прeдвиђa рeaлизaциjу мeрa aктивнe пoлитикe зaпoшљaвaњa, унaпрeђeњe њихoвoг спрoвoђeњa, крeирaњe нoвих, унaпрeђeњe прaћeњa стaњa и крeтaњa нa тржишту рaдa и исхoдa и утицaja тих мeрa. Пoсeбнe мeрe кoje прeдвиђajу унaпрeђeњe пoлoжaja oсoбa сa инвaлидитeтoм усмeрeнe су нa: пoдстицaњe зaпoшљaвaњa нa oтвoрeнoм тржишту рaдa, пoдизaњe eфикaснoсти у рaду и учeњу уз кoмбинoвaњe рaзличитих пoступaкa крoз инклузивнo учeњe и рaзличитe мeрe пoдршкe и aсистeнциje, успoстaвљaњe мeхaнизaмa припрeмe и пoдршкe нa рaднoм мeсту, пoсeбнo зa oсoбe сa инвaлидитeтoм кoje сe зaпoшљaвajу пoд пoсeбним услoвимa

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Предшколска установа В. В. повредила је одредбе члана 16. и 26. Закона о забрани дискриминације тако што је непризнавањем стечене стручне спреме (Мастар васпитач 7.1), Б. Б.  ставила у неповољнији положај у односу на друге запослене васпитаче.

 

Предшколска установа В. В. није повредила одредбе члана 9. Закона о забрани дискриминације, који забрањује позивање на одговорност, када је запослену позвала да сачини извештај о раду за потребе давања изјашњења Поверенику.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Предшколској установи Б. Б.:

 

  • Да уклони последице дискриминаторног поступања и Б. Б. стави у равноправан положај са осталим васпитачима у погледу остваривања свих права по основу рада.

 

 

Потребно је да Предшколска установа В. В. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Предшколска установа В. В. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[5] „Слжбени гласник РС“ бр.  бр. 33/06 и 13/16

[6] Службени гласник РС“, бр. 24/05,61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење, члан 101

[7] Службени гласник РС“, бр. 36/09, 32/13, 14/22 – др. закон

[8]„ Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон, 6/20, 129/21 и 92/23

[9] “Службени гласник РС“, бр.  18/10, 101/17, 113/17 – др. закон, 95/18 – др. закон, 10/19, 86/19 – др. закон, 157/20 – др. закон, 123/21 – др. закон и 129/21

[10] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2023. годину. Доступно на: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[11] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији у области рада и запошљавања. Доступно на: http://ravnopravnost.gov.rs/posebni-izvestaji/

[12] Доступно на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=208196bc-ca49-4179-9f72-dbfdc2065435&regactid=430209&doctype=reg

[13] “Службени Гласник РС“, бр. 18/21 и 36/21

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon560-24 Притужба због дискриминаицје у области запошљавања или на послу, на основу личног својства инвалидитет Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top