бр. 07-00-457/2024-02  датум: 20.11.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби АА из … коју је поднео против ББ, докторке у Дому здравља (у даљем тексту: ДЗ). У притужби је навео да сматра да је дискриминисан на основу здравственог стања, расе, боје коже, националне припадности или етничког порекла, пола, рода, родног идентитета, сексуалне оријентације, полних карактеристика, осуђиваности и изгледа. Подносилац притужбе је у притужби и допуни притужбе, између осталог, навео да се обратио докторки у ДЗ због здравствених тегоба и отварања боловања и да јој је том приликом указао да је ХИВ позитиван од 2013. године. Даље је навео да је док је чекао да му се изда потврда о привременој спречености за рад је видео да на потврди „пише да има Сиду“. Након тога се узнемирио због чега је ушао код докторке, показавши јој предметну потврду, након чега је она рекла подносиоцу притужбе „да крене са њом“, након чега је отишла до медицинске сестре која је одштампала потврду и којој се критички обратила и упитала како је могла да одштампа потврду са дијагнозом пацијента да „болује од Сиде“, те да је „отворила ново боловање, где на завршној шифри није писало ништа“, да је „то боловање било невалидно јер га послодавац није признао, што је створило додатне проблеме“ теда се због тога обраћао лекарској комисији и Министарству здравља. Имајући у виду да на захтев Повереника, подносилац притужбе није доставио допуну којом је тражено да уреди притужбу и да појасни на који начин је дискриминисан на основу других личних својстава: расе, боје коже, националне припадности или етничког порекла, пола, рода, родног идентитета, сексуалне оријентације, полних карактеристика, осуђиваности и изгледа, Повереник је у том делу поступак обуставио закључком, док је поступак настављен у делу који се односи на здравствено стање као основ дискриминације. У изјашњењу и допуни изјашњења докторке, између осталог, наведено је да се подносилац притужбе јавио на преглед 26.6.2024. године и да се том приликом пожалио на тегобе које перзистирају дуже време. Даље је навела да је на основу личног прегледа издала потврду о привременој спречености за рад под дијагнозом „R53“ и да с обзиром да се ближио крај месеца издала је и дознаке под том радном дијагнозом у складу са МКБ класификацијом (што није дијагноза ни за ХИВ ни за Сиду). Такође је навела да подносилац притужбе „није ни на који начин оштећен“ њеним поступањем, јер она нема штампач у својој ординацији већ податке убацује у здравствени картон и рачунар, а медицинска сестра штампа потврде и дознаке у другој просторији. Податке пацијената уноси у здравствени картон и шаље пацијента са тим здравственим картоном код медицинске сестре у другу просторију да одштампа дознаке. Одштампане дознаке медицинска сестра даје пацијенту „на руке“ да их пацијент врати доктору на потпис, након чега доктор проверава да ли су унети подаци на дознаци у реду и ако јесу, ставља факсимил и даје их пацијенту како би дознаке одено послодавцу. У изјашњењу је даље указала да у обрасцу дознаке постоји рубрика за дијагнозу болести „која мора обавезно да се упише јер без дијагнозе није валидна“, односно ако се не упише дијагноза у електронском обрасцу дознака, „долази до прекида програма и немогућности штампања“. У конкретном случају када се подносилац притужбе код ње вратио са одштампаним дознакама од медицинске сестре ради стављања потписа, видела је да је на дознаци поред дијагнозе „R53“, одштампана и дијагноза „Sida – S“. Навела је да сматра да је до тога вероватно дошло јер је то била последња дијагноза у претходном извештају лекара код ког је подносилац притужбе ишао на преглед, и да она то није унела у дознаку, те да не зна због чега је последња дијагноза одштампана. Истакла је да ту дознаку на којој је писала дијагноза „Sida S“ није потписала већ да је одмах дала налог да се одштампа нова дознака са дијагнозом „R53“. Будући да су обе стране навеле да је у конкертном случају поступала надлежна здравствена инспекција, Повереник се, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног обратио Здравственој инспекцији. Ова инспекција је обавестила Повереника да је у ДЗ извршена ванредна унутрашња контрола квалитета стручног рада докторке и рада медицинске сестре са закључком да је „испоштована процедура правилног пријема и збрињавања пацијента“, као и да је докторка подносиоцу притужбе издала дознаке за дане боловања у јуну са завршном дијагнозом „R53“. Увидом у Међународну класификацију болести Повереник је утврдио да се у групи Општи симптоми и знаци (R50 -R69), под шифром дијагнозе „R53“ наводи „R53“- клонулост и умор (Languor et lassitudo). У току поступка је даље утврђено да дознака на којој је као почетна дијагноза наведена дијагноза „R53“, а као завршна дијагноза „Sida S“, није потписана од стране докторке. Увидом у копију здравственог картона у папирном облику утврђено је да је у рубрику где се уписује датум прегледа, наведен датум 26.6.2024. године, а као дијагноза наведена је дијагноза „R53“, док је увидом у рубрику изнад, а коју је потписао други лекар након прегледа подносиоца притужбе који је обављен 27.2.2018. наведена дијагноза „В23“. Увидом у међународну класификацију болести утврђено је да наведена дијагноза подразумева Акутни синдром сиде. Имајући у виду наведено Повереник је поклонио веру исказу докторке да је она као дијагнозу уписала „R53“, а не дијагнозу „Sida S“, односно да је ова дијагноза вероватно повучена погрешно из система. С обзиром да је докторка све дијагнозе писала у шифрама у складу са међународном класификацијом болести те да чак и да је сматрала да је почетна дијагноза „R53“, може се претпоставити да би онда и завршну дијагнозу уписала „В23“, а не „Sida S“. Повереник даље констатује да међу странама није спорно да је дознаку одштампала медицинска сестра, те да ова дознака није потписана, већ је након налога докторке исправљена и издата дознака са дијагнозом „R53“ како је и наведено у здравственом картону који се води у папитрном облику у делу у којем је разлог обраћања и дијагнозу, уписала докторка. Због тога, Повереник констатује да докторка није дискриминисала подносиоца притужбе по основу његовог здравственог стања, будући да није навела у дознаци да подносилац притужбе има Сиду, те самим тим ни послодавац нити било које треће лице није могло бити упознато са овим податком. Стога је Повереник донео мишљење да докторка није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратиo АА из …, против ББ, докторке у Дому Здравља (у даљем тексту: ДЗ), због дискриминације на основу здравственог стања, расе, боје коже, националне припадности или етничког порекла, пола, рода, родног идентитета, сексуалне оријентације, полних карактеристика, осуђиваности и изгледа.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да се подносилац притужбе 26.6.2024. године обратио докторки у Дому здравља у преподневним часовима због отежаног дисања, прескакања срца, болова у пределу врата, кичме и ногу, честих промена расположења и сталног плача и несанице;
• да га је докторка „прекинула“, док је наводио симптоме које има и питала га „шта заправо жели“, при чему је подносилац притужбе нагласио „да је ХИВ позитиван од 2013. године“, након чега је подвргнут прегледу стетоскопом и упућен да уради „додатне прегледе“;
• да је подносилац притужбе урадио том приликом и ЕКГ преглед, да је медицинска сестра при наведеном прегледу „била нељубазна“, те да је након очитаног ЕКГ налаза, докторка „рекла да је све у реду“ са налазом;
• да је подносилац притужбе, док је чекао да докторка „удари печат и потпише документе како би их оверила, тј. да отвори боловање“, видео да на потврди о привременој спречености за рад „пише да има Сиду“;
• да се подносилац притужбе након виђеног, узнемирио и почео да се тресе, да је ушао код докторке, показао јој предметну потврду питајући „шта значи та шифра“, а да га је „докторка погледала благим погледом и потврдила да има Сиду“, на шта је подносилац притужбе изричито рекао да не болује од Сиде већ да је „ХИВ позитиван“;
• да је докторка, након тога, „дрско и безобразно“ узела здравствени картон подносиоца притужбе и потврду о привременој спречености за рад и рекла подносиоцу притужбе „да крене са њом“;
• да се докторка, након свега критички обратила медицинској сестри која је одштампала подврду о привременој спречености за рад и упитала како је могла да одштампа потврду са дијагнозом пацијента да „болује од Сиде“, те да је докторка „отворила ново боловање, где на завршној шифри није писало ништа“;
• да је „то боловање било невалидно јер га послодавац није признао, што је створило додатне проблеме“.
  • Повереник за заштиту равноправности упутио је подносиоцу притужбе допис бр. 07-00-457/2024-02 од 26.7.2024 године, у којем је затражио да своју притужбу допуни, тако што ће назначити шта му је написано у потврди о привременој спречености за рад, као и да уколико поседује ову потвду достави копију исте, да појасни шта сматра актом дискриминације докторке против које је поднео притужбу на основу личних својстава које је навео у притужби, с обзиром да је у притужби навео да сматра да је дискриминисан поред здравственог стања и на основу расе, боје коже, националне припадности или етничког порекла, пола, рода, родног идентитета, сексуалне оријентације, полних карактеристика, осуђиваности и изгледа, да достави фотографију потврде снимљене у канцеларији код медицинске сесте, будући да се у притужби позвао на наведену фотографију а да је није доставио.
  • Подносилац притужбе је у допуни притужбе од 29.7.2024. године, између осталог, навео да је са докторком разговарао о „процедури за боловање“, да је питао докторку да ли ће му на потврди о привременој спречености за рад писати да је ХИВ позитиван, те да је од докторке добио одговор „да ништа не брине и да ће све бити у реду“, али да је предметна потврда одштампана са дијагнозом „да има Сиду“. Подносилац притужбе је појаснио да му послодавац није дао отказ уговора о раду, али да му је претио отказом, као и да се, поводом конкретног случаја, обраћао лекарској комисији и Министарству здравља. Уз допуну притужбе, подносилац притужбе је доставио фотографију потврде о привременој спречености за рад.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од докторке.
  • У изјашњењу докторке, између осталог, наведено је:
• да се подносилац притужбе јавио на преглед 26.6.2024. године и да се том приликом пожалио на тегобе које перзистирају дуже време;
• да је на основу личног прегледа као издала потврду о привременој спречености за рад под дијагнозом „R53“, и да је заказала контролни преглед за 4.7.2024. године;
• да су подносиоцу притужбе, с обзиром на чињеницу да се ближио крај месеца, издате и дознаке под радном дијагнозом „R53“, у складу са МКБ класификацијом (што није дијагноза ни за ХИВ ни за Сиду), те самим тим сматра да притужба није основана;
• да се подносилац притужбе истим поводом обратио притужбама Здравственој инспекцији, након чега је Комисија за унутрашњи надзор ДЗ извршила увид у документацију и у њено поступање, те да је утврђено да пропуста у поступању према подносиоцу притужбе није било.
  • Будући да су обе стране у поступку навеле да је поводом конкретне ствари поднета притужба и Здравственој инспекцији, Повереник за заштиту равноправности је, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања у овом предмету, упутио допис Министарству здравља – Одељењу за здравствену инспекцију, Одсеку за здравствену инспекцију … бр. … од … године, којим је затражено да се Поверенику доставе информације о томе да ли се подносилац притужбе обраћао Здравственој инспекцији, поводом поступања докторке, а у вези са издавањем извештаја о привременој спречености за рад, као и на који начин је Здравствена инспекција поступила, односно које је радње предузела. Такође, Повереник је и од докторке затражио допуну изјашњења у којем ће детаљније појаснити цео поступак издавања потврда о привременој спречености за рад.
  • Докторка је у допуни изјашњења навела:
• да подносилац притужбе „није ни на који начин оштећен“ њеним поступањем, да нема штампач у својој ординацији већ да податке убацује у здравствени картон и рачунар, а медицинска сестра штампа потврде и дознаке у другој просторији;
• да када су дознаке у питању, податке пацијената уноси у електронски образац дознака и у „папирни“ здравствени картон и шаље пацијенте са тим здравственим картоном код медицинске сестре у другу просторију да одштампа дознаке, те да одштампане дознаке медицинска сестра даје пацијенту „на руке“ да их пацијент донесе доктору на потпис, да затим доктор проверава да ли су унети подаци на дознаци у реду и ако јесу, ставља факсимил и даје их пацијенту да дознаке однесе свом послодавцу;
• да у обрасцу дознаке постоји рубрика за дијагнозу болести „која мора обавезно да се упише јер без дијагнозе није валидна“, односно ако се не упише дијагноза у електронском обрасцу дознака, „долази до прекида програма и немогућности штампања“;
• да је у конкретном случају код подносиоца притужбе, када се вратио са одштампаним дознакама од медицинске сестре и донео их њој на потпис, видела да је на дознаци поред дијагнозе „R53“, одштампана и дијагноа „Sida – S“, као и да је до тога вероватно дошло јер је то била последња дијагноза у претходном извештају лекара за подносиоца притужбе;
• да још једном напомиње да дознаку није штампала и да се грешке у штампању врло често дешавају, те да она није потписала ту дознаку, као и да је одмах дала налог да се одштампа нова дознака само са дијагнозом „R53“, коју је и потписала;
• да ради у државној здравственој установи која је каредитована од стране надлежног министарства и да сви поступци које је урадила су били по процедури и протоколу који јој је наложен у тој установи, као и да користи обрасце и компјутерски програм који су они одредили и који су одобрени од стране надлежног министарства и Републичког фонда за здравствено осигурање.
  • Републичка здравствена инспекторка доставила је Поверенику допис од 13.9.2024. године, у којем је, између осталог, навела да се предмет по притужби AA води у Одсеку за здравствену инспекцију … јер се подносилац притужбе обратио наведеном органу због чињенице да му није пребачен картон у други ДЗ, као и због тога што сматра да је претходним поступањем докторке из ДЗ … и медицинске сестре дискриминисан због начина на који је попуњен извештај о привременој спречености за рад. Даље, у допису је наведено да је Здравствена инспекција прикупила медицинску и другу релевантну документацију у конкретном случају, на основу које је установљено да је докторка издала дознаке са дијагнозом „R53“.

У прилогу дописа, достављена је следећа документација: копија Обавештења републичке здравствене инспекторке за АА бр. … од … године, копије извештаја о привременој спречености за рад издатих за АА, за период од 26.6.2024. године до 30.6.2024. године и за период од 1.7.2024. године до 25.7.2024. године, копија Извештаја Комисије за унутрашњи стручни надзор ДЗ од … године, копија електронског захтева АА упућеног ДЗ за пребацивање картона у ДЗ … од 2.7.2024. године, копија Извештаја лекара специјалисте Универзитетског клиничког центра Србије – Клинике за инфективне и тропске болести од … године и копија здравственог картона АА.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у фотографију дела Извештаја о привременој спречености за рад за подносиоца притужбе и то за период од 26.6.2024. године до 30.6.2024. године, а коју је подносилац притужбе доставио у својој допуни, утврђено је да је назначена почетна дијагноза по МКБ класификацији – „R53“ (клонулост и умор), а завршна „Sida S“.
   • Увидом у копију дописа републичке здравствене инспекторке, од … године, који је упућен подносиоцу притужбе након његовог подношења приговора, утврђено је да је републичка здравствена инспекторка обавестила подносиоца притужбе о утврђеном чињеничном стању у ДЗ, односно да је, између осталог, у ДЗ извршена „ванредна унутрашња контрола квалитета стручног рада докторке и медицинске сестре“ са закључком да је „испоштована процедура правилног пријема и збрињавања пацијента“, као и да је 4.7.2024. године докторка подносиоцу притужбе издала дознаке за дане боловања у јуну са завршном дијагнозом „R53“.
   • Увидом у Међународну класификацију болести утврђено је да се у групи Општи симптоми и знаци (R50 -R69), под шифром дијагнозе „R53“ наводи „R53“- клонулост и умор (Languor et lassitudo).
   • Увидом у копије извештаја о привременој спречености за рад које је доставила републичка здравствена инспекторка, утврђено је да је докторка издала извештај о привременој спречености за рад за подносиоца притужбе за период од 26.6.2024. године до 30.6.2024. године, са дијагнозом „R53“, да је друга докторка издала други извештај о привременој спречености за рад за период од 1.7.2024. године до 25.7.2024. године, са завршном дијагнозом „F 41.2“ и за период од 26.7.2024. године до 31.7.2024. године под истом завршном дијагнозом, док је трећа докторка издала извештај о привременој спречености за рад за период од 1.8.2024. године до 23.8.2024. године, са завршном дијагнозом „F 41.2“ за подносиоца притужбе.
   • Увидом у копију здравствеог картона подносиоца притужбе који се води у папирном облику, утрђено је да је докторка, од почетка привремене спречености за рад подносиоца притужбе од 26.6.2024. године до краја привремене спречености за рад, уписала у здравствени картон почетну и завршну дијагнозу „R53“. Увидом у рубрику изнад коју је попуњавао лекар коме се подносилац притужбе обратио 27.2.2018. године наведена је дијагноза „В23“.
   • Увидом у копију извештаја Комисије за унутрашњи стручни надзор ДЗ, утврђено је да је ова комисија извршила унутрашњу котролу и проверу рада службе за здравствену заштиту у ДЗ, због чињенице да је АА поднео притужбу Поверенику за заштиту равноправности због дискриминације по основу здравственог стања, да је том приликом утврђено да докторка није изабрани лекар подносиоца притужбе, да је у здравственом картону подносиоца притужбе увидела извештај лекара специјалисте за инфективне болести, да је исту дијагнозу видела и у електронском картону подносиоца притужбе, да је отворила боловање подносиоцу притужбе под радном дијагнозом „R53“ (по МКБ10 класификацији), да је првобитна дознака са дијагнозом „B 23.8 Сида са другим стањима“, одштампана из разлога што је пацијент имао „дефинитивну и завршну дијагнозу унету у електронски картон“, те да је докторка одштампала нову дознаку са другом дијагнозом „R53“, не зато што је подносилац тако хтео, већ зато што је почетна дијагноза била клонулост и умор. На крају, наводи се да је „докторка у обавези да по Закону о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства на сваком медицинском документу уписује правилно дијагнозе по МКБ10 класификацији“, те да је утврђено да није било пропуста у поступању.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, допуне притужбе, наводе из изјашњења, допуне изјашњења, достављене доказе, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.
• Чланом 73. став 1. Закона о здравственом осигурању[3] прописано је да накнада зараде за време привремене спречености за рад припада осигураницима из члана 72. овог закона (у које спадају и запослена лица), ако је здравствено стање осигураника, односно члана његове уже породице такво да је осигураник спречен за рад из разлога прописаних овим законом, без обзира на исплатиоца накнаде зараде, и то ако је привремено спречен за рад: 1) услед болести или повреде ван рада; 2) услед професионалне болести или повреде на раду; 3) због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће; 4) због прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; 5) због неге болесног, односно повређеног члана уже породице, под условима утврђеним овим законом; 6) због добровољног давања органа, ћелија и ткива, изузев добровољног давања крви; 7) у случају када је одређен за пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно док борави као пратилац у стационарној здравственој установи, у складу са прописом којим се уређује начин и услови за остваривање права из обавезног здравственог осигурања.
• Одредбама члана 6. Закона о правима пацијената[4] прописано је да пацијент има право на доступну и квалитетну здравствену заштиту, у складу са својим здравственим стањем, а у границама материјалних могућности система здравствене заштите, као и да у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације. Одредбама члана 14. став 1. овог закона, између осталог, прописано је да пацијент има право на поверљивост свих личних информација, које је саопштио надлежном здравственом раднику, односно здравственом сараднику, укључујући и оне које се односе на стање његовог здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања и лечења у целини, као и да је забрањено да надлежни здравствени радник, односно здравствени сарадник, саопшти другим лицима личне информације из става 1. овог члана.
• Одредбама члана 7. Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства[5], прописано је да се подаци о личности садржани у медицинској и здравственој документацији, обрађују у складу са овим законом, односно другим законима којим је уређена обрада података о личности, као и законом којим се уређује заштита података о личности. Одредбама члана 36. овог закона прописано је да се у систему здравствене заштите користе, између осталог и следећи обрасци: 1) рецепт; 2) упут за специјалистичко-консултативни преглед; 3) упут за лабораторијски и други дијагностички преглед; 4) интерни упут (за ампулирану терапију, превијање, кућно лечење, поливалентну патронажну службу, саветовалишта); 5) упут за стационарно лечење; 6) лабораторијски налаз; 7) упут за лекарску комисију; 8) налаз и мишљење здравственог радника или здравственог сарадника односно лекарске комисије; 9) лекарско уверење; 10) извештај о привременој спречености за рад и потврде; 11) санитарна књижица; 12) други обрасци, те да садржину наведених образаца, који садрже и податке о личности одређене овим законом прописује министар, као и да податке у обрасце из става 1. овог члана уноси овлашћени здравствени радник, односно здравствени сарадник и друго овлашћено лице, као и да се обрасци из става 1. овог члана воде у електронском облику.
• На основу одредаба 33. став 2. Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства („Сл. гласник РС“, бр. 123/14, 106/15, 105/17 и 25/19 – др. закон), који је престао да важи ступањем на снагу новог Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства („Сл. гласник РС“, бр. 92/23), Министар здравља донео је Правилник о обрасцима у систему здравствене заштите, који је и даље на снази, узимајући у обзир да је одредбама члана 60. важећег Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства прописано да ће се овај правилник примењивати док се нови не донесе у складу са важећим законом.
• Одредбама члана 1. Правилника о обрасцима у систему здравствене заштите[6], између осталог, прописано је да се овим правилником уређујe садржина образаца који се користе у систему здравствене заштите, међу којима је и образац извештаја о привременој спречености за рад. Одредбама члана 9. овог правилника таксативно су наведени подаци који се уносе у извештај о привременој спречености за рад, па су тако дефинисани и узроци привремене спречености за рад који се уписују у овај извештај, а то су: 1) болест; 2) мера обавезне изолације; 3) пратилац, 4) болест или компликације у вези са одржавањем трудноће, 5) давалац органа, ћелија и ткива, 6) повреда на раду, 7) повреда ван рада, 8) професионална болест, 9) нега детета до три године, 10) нега детета преко три године, 11) нега другог оболелог члана, 12) нега детета до 18 година и 13) породиљско одсуство;

Анализа навода притужбе, изјашњења, допуне изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник најпре констатује да је подносилац притужбе поднео притужбу против докторке, наводећи да је дискриминисан по основу више личних својстава, укључујући и здравствено стање. Имајући у виду да на захтев Повереника, подносилац притужбе није доставио допуну којом је тражено да притужбу уреди у делу који се односи на то да је дискриминисан на основу других личних својстава: расе, боје коже, националне припадности или етничког порекла, пола, рода, родног идентитета, сексуалне оријентације, полних карактеристика, осуђиваности и изгледа, Повереник је у том делу поступак обуставио закључком. Са друге стране, будући да је подносилац притужбе у допуни притужбе доставио фотографију извештаја о привременој спречености за рад на којој је писала завршна дијагноза „Sida S“, те да је на основу тога могао бити дискриминисан, односно стављен у неоправдано неповољнији положај по основу здравственог стања као личног својства, Повереник је притужбу са допуном упутио докторки на изјашњење.
• Имајући у виду предмет притужбе задатак Повереника је да утврди да ли је поступањем докторке подносилац притужбе стављен у неоправдано неповољнији положај на основу здравственог стања као личног својства. Наиме, у току поступка Повереник је разматрао то да ли је докторка повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, док евентуално повреде неких других права нису разматране имајући у виду да су у надлежности других државних органа.
• С обзиром да подносилац притужбе истиче да је дискриминисан на основу здравственог стања као личног својства приликом пружања задравствене заштите навођењем у потврди о привременој спречености да има Сиду, Повереник најпре користи прилику да укаже да су особе које живе са HIV-ом/AIDS-oм једна од највише маргинализованих и стигматизованих друштвених група. Особе које живе са HIV-ом/AIDS-oм свакодневно се сусрећу са одбацивањем, искључивањем, осудом и другим проблемима, што може, између осталог довести и до самоизолације и несигурности да потраже здравствену заштиту ван клиника специјализованих за здравствену негу особа које живе са HIV-ом/AIDS-oм.
• Влада Репубиле Србије је усвојила Стратегију за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS-а у Републици Србији, 2018–2025. године, у којој је истакнуто да је Општи циљ Стрaтегије превенцијa HIV инфекције и других полно преносивих инфекција, кaо и обезбеђење лечењa и подршке свим особaмa које живе са HIV-ом. Главне компоненте Стратегије су: 1) превенција; 2) лечење и подршка особа које живе са HIV-ом; 3) заштита људских права, стигма и дискриминација; 4) стандарди квалитета; 5) стратешке информације за акцију. У оквиру поглавља заштита људских права, стигма и дискриминација постављен је циљ да се смањи стигма и елиминише дискриминација у окружењу према PLHIV и кључним популацијама у ризику уз пуно поштовање њихових људских права.
• Имајући у виду, важност здравствене заштите и положај особа које живе са ХИВ-ом јако је важно да здравствени радници приликом пружања здравствене заштите не поступају дискриминаторно и да на тај начин додатно не отежавају њихов положај излажући их могућој виктимизацији. С тим у вези, Повереник у потпуности разуме наводе подносиоца притужбе да се јако узрујао и да се тресао када је на одштампаној потврди о привременој спречености за рад уочио да је у дијагнози написано „Sida S“. О страху од могуће виктимизације у случају да послодавац сазна да има ХИВ, говоре и наводи подносиоца притужбе да је већ приликом прегледа указао на свој ХИВ статус и да је питао докторку да ли ће му на потврди о привременој спречености за рад писати да је ХИВ позитиван, те да је од докторке добио одговор „да ништа не брине и да ће све бити у реду“, али да је предметна потврда ипак одштампана са дијагнозом „да има Сиду“.
• С тим у вези, Повереник је затражио од докторке да се изјасни на наводе из притужбе и да појасни цео поступак издавања дознака, као и да објасни шта је писало на дознаци која је издата подносиоцу притужбе. У свом изјашњењу и допуни изјашњења докторка је навела да се подносилац притужбе јавио на преглед 26.6.2024. године и да се том приликом пожалио на тегобе које перзистирају дуже време, те да је након личног прегледа издала потврду о привременој спречености за рад под дијагнозом „R53“, у складу са МКБ класификацијом (што није дијагноза ни за ХИВ ни за Сиду) и да је заказала контролни преглед за 4.7.2024. године. Даље је појаснила да податке пацијената уноси у здравствени картон и шаље пацијента са тим здравственим картоном код медицинске сестре у другу просторију да одштампа дознаке. Одштампане дознаке медицинска сестра даје пацијенту „на руке“ да их пацијент врати доктору на потпис, након чега доктор проверава да ли су унети подаци на дознаци у реду и ако јесу, ставља факсимил и даје их пацијенту како би дознаке одено послодавцу. У изјашњењу је даље навела да у обрасцу дознаке постоји рубрика за дијагнозу болести „која мора обавезно да се упише јер без дијагнозе није валидна“, односно ако се не упише дијагноза у електронском обрасцу дознака, „долази до прекида програма и немогућности штампања“. У конкретном случају када се подносилац притужбе код ње вратио са одштампаним дознакама од медицинске сестре ради стављања потписа, видела је да је на дознаци поред дијагнозе „R53“, одштампана и дијагноза „Sida – S“. Навела је да сматра да је до тога вероватно дошло јер је то била последња дијагноза у претходном извештају лекара код ког је подносилац притужбе ишао на преглед, и да она то није унела у дознаку, те да не зна због чега је последња дијагноза одштампана. Истакла је да ту дознаку на којој је писала дијагноза „Sida S“ није потписала већ да је одмах дала налог да се одштампа нова дознака са дијагнозом „R53“. Даље је навела да се подносилац притужбе истим поводом обратио притужбама Здравственој инспекцији, након чега је Комисија за унутрашњи надзор ДЗ извршила увид у документацију и у њено поступање, те да је утврђено да пропуста у поступању према подносиоцу притужбе није било.
• Будући да су обе стране навеле да је у конкертном случају поступала надлежна здравствена инспекција, Повереник се, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације обратио Здравственој инспекцији. Увидом у копију дописа републичке здравствене инспекторке, утврђено је да је у ДЗ извршена „ванредна унутрашња контрола квалитета стручног рада докторке и медицинске сестре“ са закључком да је „испоштована процедура правилног пријема и збрињавања пацијента“, као и да је докторка подносиоцу притужбе издала дознаке за дане боловања у јуну са завршном дијагнозом „R53“.
• Имајући у виду наведено Повереник је извршио увид у Међународну класификацију болести, којом приликом је утврдио да се у групи Општи симптоми и знаци (R50 -R69), под шифром дијагнозе „R53“ наводи „R53“- клонулост и умор (Languor et lassitudo). Увидом у копију потврде коју је подносилац притужбе доставио у прилогу допуне притужбе а на којој је као почетна дијагноза наведена дијагноза „R53“, а као завршна дијагноза „Sida S“, Повереник констатује да се не уочава потпис докторке. Увидом у копију здравственог картона у папирном облику, који је достављен Поверенику, утврђено је да је у рубрику где се уписује датум прегледа, наведен датум 26.6.2024. године, а као дијагноза наведена је дијагноза „R53“, док је увидом у рубрику изнад, а коју је потписао други лекар након прегледа подносиоца притужбе који је обављен 27.2.2018. наведена дијагноза „В23“. Увидом у међународну класификацију болести утврђено је да наведена дијагноза подразумева Акутни синдром сиде.
• Имајући у виду утврђено чињенично стање Повереник је поклонио веру исказу докторке да је она као дијагнозу уписала „R53“, а не дијагнозу „Sida S“, односно да је ова дијагноза вероватно повучена погрешно из система. С обзиром да је докторка све дијагнозе писала у шифрама у складу са Међународном класификацијом болести те да чак и да је сматрала да је почетна дијагноза „R53“, може се претпоставити да би онда и завршну дијагнозу уписала „В23“, а не „Sida S“. Повереник даље констатује да међу странама није спорно да је дознаку одштампала медицинска сестра, те да је ова дознака одмах након указивања, по налогу докторке исправљена. Увидом у доказе који су достављени од здравственог инспектора, Повереник је утврдио да је издата дознака са дијагнозом „R53“ како је и наведено у здравственом картону који се води у папирном облику у делу у којем је разлог обраћања и дијагнозу, уписала докторка. Због тога, Повереник констатује да докторка није дискриминисала подносиоца притужбе по основу његовог здравственог стања, будући да није навела у дознаци да подносилац притужбе има Сиду, те самим тим ни послодавац нити било које треће лице није могло бити упознато са овим податком.
• Имајући у виду све наведено Повереник је донео мишљење да докторка није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, односно није дискриминисала подносиоца притужбе.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА није утврђено да је докторка повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Сл. гласник РС“, бр. 25/19 и 92/23

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 45/13 и 25/19 – др. закон

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 92/23

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 31/ 21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

528-24 Поступак по притужби због дискриминације по основу инвалидитета и здравственог стања