бр. 07-00-589/2023-02          датум: 17.6.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА поднео у име своје мајке ББ, због дискриминације по основу инвалидитета. У притужби је наведено да је објекат Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд који користи филијала у Барајеву неприступачан особама са инвалидитетом, као и да су особе са инвалидитетом и особе које се отежано крећу принуђене да користе стрме степенице, које су небезбедне. У притужби је такође наведено да је ББ, мајка подноситеља притужбе запосленом који је примао документацију у Електродистрибуцији нагласила да има Мултипле Склерозу и да јој је у тренутку када је добила решење за прелазак на трофазну струју речено да ће се прикључак извршити одмах након извршене уплате, међутим да она након извршене уплате није била прикључена. У изјашњењу и допуни изјашњења Електродистрибуције Србије, између осталог, наведено је да је ББ реализовано прикључење по предметном захтеву. Даље је појашњено да је пословни простор у Барајеву у власништву Елетропривреде Србије а.д. Београд, а да је Електродистрибуција д.о.о. Београд корисник објекта и да објекат тренутно није приступачан особама са инвалидитетом и особама које се отежано крећу, да у објекту постоји главни улаз са степеништем, без приступне рампе, као и да поред главног улаза постоји колски улаз у објекта који такође није прилагођен особама са инвалидитетом и особама које се отежано крећу. Такође је наведено да је Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд у циљу проналажења заједничког решења контактирала Електропривреду Србије а.д. Београд, као власника објекта у јавној употреби и да се поводом наведеног Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд и Електропривреда Србије а.д. Београд обавезују да у наредном периоду поставе приступну рампу у складу са техничким стандардима. Увидом у све доказе може се констатовати да је мајци подноситеља притужбе ББ реализовано прикључење на трофазну струју по предметном захтеву. Електродистрибуција није спорила наводе из притужбе да је објекат који користи Филијала у Барајеву неприступачан особама са инвалидитетом и особама које се отежано крећу. Похвално је што је одмах након указивања Повереника, Електродистрибуција Србије предузела одређене активности да проблем реши и обезбеди приступачност Филијале у Барајеву. Имајући у виду одговорност власника, односно корисника објекта у јавној употреби у које спада и филијала Електродистрибуције, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да су необезбеђивањем приступачности објекта који користи Филијала у Барајеву повређене одредаба члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Повереник је препоручио Електродистрибуцији Србије д.о.о. Београд да настави са предузимањем активности и обезбеди приступачност објекта Филијале у Барајеву особама са инвалидитетом као и особама које се отежано крећу, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА, у име своје мајке ББ, против Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд, Филијале у Барајеву, због дискриминације по основу инвалидитета.

1.2.  У притужби је, између осталог, наведено:

– да је објекат неприступачан особама са инвалидитетом, као и да су особе са инвалидитетом принуђене да користе стрме степенице, које су небезбедне;

–  да је ББ запосленом који је примао документацију нагласила да има Мултипле Склерозу и да јој је у тренутку када је добила решење за прелазак на трофазну струју речено да ће се прикључак извршити одмах након извршене уплате, међутим да она након извршене уплате није била прикључена.

1.3.  Уз притужбу je достављенa сагласност ББ од … године; Електронскa препиркa са ЕПС-ом; Фотографијa фискалног рачуна бр. … од … године и Фотографијa Уговора о пружању услуге за прикључење на дистрибутивни систем електричне енргије на основу решења о одобрењу за прикључење бр. … од … године.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Електродистрибуције Србије. У изјашњењу на притужбу, наведено је да је ББ реализовано прикључење по предметном захтеву … дана … године.

1.5. Имајући у виду да је АА притужбу у име своје мајке поднео због неприступачности објекта особама са инвалидитетом, као и да се Елекетродистрибуција Србије није изјаснила о томе да ли је објекат филијале у Барајеву приступачан особама са инваидитетом и особама које се отежано крећу, Повереник је од Електродистрибуције Србије, затражио да појасни да ли је објекат филијале у Барајеву приступачан особама са инвалидитетом и особама које се отежано крећу, односно да ли је улаз са фотографија до кога воде два нивоа степеница једини улаз у овај објекат и да ли постоји други улаз приступачан особама са инвалидитетом и да ли до тог улаза постоји путоказ који указује на овај евентуално приступачан улаз.

1.6. У допуни изјашњења Електродистрибуције Србије, између осталог, наведено је:

– да је пословни простор у Барајеву у власништву Елетропривреде Србије а.д. Београд, као и да овај објекат Електродистрибуција д.о.о. Београд само користи;

– да објекат тренутно није приступачан особама са инвалидитетом које за кретање користе колица или се отежано крећу, као и да до улаза у објекат воде степенице без приступне рампе, док поред главног улаза, постоји и колски улаз у објекат, који такође није прилагођен особама са инвалидитетом које за кретање користе колица или се отежано крећу;

– да је Електродистрибуција Србије д.о.о. у циљу проналажења заједничког решења контактирала Електропривреду Србије а.д. Београд, као власника објекта у јавној употреби;

– да се Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд и Електропривреда Србије а.д. Београд обавезују да у наредном периоду поставе приступну рампу у складу са техничким стандардима.

1.7. Повереник је затражио од АА да се изјасни о томе да ли и даље остаје при притужби против Електродистрибуције – Филијале у Барајеву и у ком делу притужбе, имајући у виду да је прикључење по поднетом захтеву његове мајке извршено, као и да је  Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд у циљу проналажења заједничког решења контактирала Електропривреду Србије а.д. Београд, као власника објекта у јавној употреби и да су предузете активности у циљу обезбеђивања приступачности објекта који користи Огранак Електродистрибуције у Барајеву.

1.8. Подносилац притужбе је допис Повереника бр. … од … године примио … године. До дана доношења мишљења, Поверенику није достављен одговор на наведени допис  у складу са чланом 37. став 4. Закона о забрани дискриминације, па је поступак у складу са ставом 5. овог члана настављен.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у доступне фотографије утврђено је да до улаза у објекат воде два нивоа степеница, без приступне рампе, као и да поред главног улаза, постоји и колски улаз у објекат.

• Међу странама није спорно да је објекат Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд Филијале у Барајеву неприступачан за особе са инвалидитетом.

• Увидом у допис Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд, Огранак Обреновац, бр. … утврђено је да је реализовано прикључење по предметном захтеву … дана … године на име ББ из … за мерно место на адреси у …

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен је Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[4].
• Повереник за заштиту равноправности затим констатује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Члан 2. став 1. тачка 3. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
• У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима^[6] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације^[7] (члан 5 ф).
• Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом[8] са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.^[9] Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 на Приступачност. У том смислу, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
• Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у члану став 1. тачка. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, роду, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, полним карактеристикама, нивоом прихода, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбом члана 2. став 1. тачка 4) овог закона прописано је да израз „орган јавне власти“ означава, поред осталог и јавно предузеће, као и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу република, аутономна покрајина или локална самоуправа. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби као и јавним површинама у складу са законом. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[10], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
• Законом о планирању и изградњи[11] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописао је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
• Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама^[12] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је прописано да ту спадају објекти за јавно коришћење, као што су нпр: банке, болнице, домови здравља, домови за старе, објекти културе, објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, пословни објекти, поште, рехабилитациони центри, саобраћајни терминали, спортски и рекреативни објекти, угоститељски објекти, хотели, хостели, школе и други објекти. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Елекетродистрибуција Србије д.о.о. Београд у неоправдано неповољнији положај ставила мајку подносиоца притужбе као и друге особе са инвалидитетом које се отежано крећу.
• Повереник најпре констатује да је Законом о забрани дискриминације, Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, као и Законом о планирању и изградњи прописана обавеза обезбеђивања приступачности физичког окружења особама са инвалидитетом у циљу њиховог пуног учешћа у свим областима живота. Законом о планирању и изградњи уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Ову обавезу додатно дефинишу Закон о забрани дискриминације и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, прописујући да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у које спадају и објекти које користе јавна предузећа имајући у виду да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља основни предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом, јер им омогућава активно учешће у свим областима живота на равноправној основи. Уколико само један од елемената приступачности није адекватан, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно, биће доведена у ситуацију у којој нема могућност да самостално функционише. У конкретном случају, немогућност приступа објекту Електродистрибуције, Огранка Обреновац – Филијале Барајево онемогућава особи са инвалидитетом да самостално користи услуге које се у објекту пружају и тако оствари своја загарантована права. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа да предузимају мере ради уклањања баријера које особе са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућнсти да уживају људска права и слободе, као и све друге особе.
• Повереник најпре констатује да је у притужби наведено да је објекат неприступачан особама са инвалидитетом, као и да су особе са инвалидитетом принуђене да користе стрме степенице, које су небезбедне. Увидом у доступне фотографије може се уочити да до улаза у објекат који користи филијала у Барајеву воде два нивоа степеница, без приступне рампе, као и да поред главног улаза, постоји и колски улаз у објекат. Анализа навода из притужбе и изјашњења показује да међу странама није спорно да је објекат Филијале у Барајеву неприступачан особама са инвалидитетом које се отежано крећу као што је у питању и мајка подносиоца притужбе. Наиме, у изјашњењу Електродистрибуције Србије, Огранка Обреновац наведено је да, објекат тренутно није приступачан особама са инвалидитетом које за кретање користе колица или се отежано крећу, као и да до улаза у објекат воде степенице без приступне рампе, док поред главног улаза, постоји и колски улаз у објекат, који такође није прилагођен особама са инвалидитетом које за кретање користе колица или се отежано крећу. Такође је наведено да је пословни простор у Барајеву у власништву Елетропривреде Србије а.д. Београд, као и да овај објекат Електродистрибуција д.о.о. Београд само користи, због чега се Електродистрибуција Србије д.о.о. у циљу проналажења заједничког решења обратила Електропривреди Србије а.д. Београд, као власнику објекта у јавној употреби како би се у наредном периоду поставила приступна рампа у складу са техничким стандардима.
• Повереник констатује да се из изјашњења Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд може уочити да је ово привредно друштво препознало важност обезбеђивања приступачности након указивања Повереника, као и чињеницу да то што Филијала само користи објекат у Барајеву а да је исти објекат у власништву другог правног лица није од утицаја када се ради дискриминацији особа са инвалидитетом  и о обавези правног лица да обезбеди приступачност објекта који користи. С тим у вези, Повереник похваљује  активности које је предузела Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд након обраћања Повереника у циљу решавања овог проблема и обезбеђивања приступачности Филијале у Барајеву. Међутим, имајући у виду да до дана доношења овог мишљења објекат још увек није приступачан, као и одговорност власника, односно корисника објекта у јавној употреби у које спадају и  објекати које користе јавна предузећа, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да су необезбеђивањем приступачности објекта који користи Филијала у Барајеву повређене одредаба члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Имајући у виду да је Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд већ предузела одређене активности Повереник је препоручио овом правном лицу да  настави са предузимањем активности и да обезбеди приступачност објекта Филијале у Барајеву особама са инвалидитетом које се отежано крећу, као што је и мајка подносиоца притужбе.
• Што се тиче навода подноситеља притужбе да је његова мајка запосленом који је примао документацију нагласила да има Мултипле Склерозу и да јој је у тренутку када је добила решење за прелазак на трофазну струју речено да ће се прикључак извршити одмах након извршене уплате, међутим да она након извршене уплате није била прикључена, Повереник констатује да је увидом у допис Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд, Огранак Обреновац, бр. … утврдио да је реализовано прикључење по предметном захтеву ББ из … на адреси у …, те да чињеница да није одмах извршено прикључење не представља повреду права из Закона о забрани дискриминације, што не значи да нема евентуално повреде неког другог права које није у надлежности Повереника. Повереник констатује да подноситељ притужбе није учинио вероватним акт дискриминације у складу са чланом 45. Закона о забрани дискриминације, да је поступање Електродистрибуције у узрочно-последичној вези са било којим личним својством мајке подноситеља притужбе.

4. МИШЉЕЊЕ

Објекат Електродистрибуције Србије, Огранак Обреновац – Филијале у Барајеву није приступачан особама са иналидитетом, што представља повреду одредаба члана 6,17. и 26. Закона о забрани дискриминације а у вези са одредбама члана 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Електродистрибуције Србије,Огранак Обреновац – Филијали у Барајеву:

5.1. Да настави са предузимањем активности и обезбеди приступачност објекта Филијале у Барајеву особама са инвалидитетом,

5.2. Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Електродистрибуција Србије, Огранак Обреновац – Филијала у Барајеву обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Електродистрибуција Србије, Огранак Обреновац – Филијала у Барајеву не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[3] „Службени гласник РС”, број  98/06

[4] Устав Републике Србије, члан  21.

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[6] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[7] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[8]доступно на: www.ljudskaprava.gov.rs

[9] Извештај надлежних власти Републике Србије у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем Републике Србије о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[10] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[11] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 , 145/14 и 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21

[12] „Службени гласник РС“, број  22/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1236-23 Мишљење у коме је утврђена дискриминација због неприступачности објекта