„Говор мржње подрива саме темеље демократије и нарушава све цивилизацијске норме. Његова штетност је много већа него што можемо да замислимо и не смемо заборавити колико је кратак пут од говора мржње, агресивне комуникације и отворених претњи до физичког насиља“, рекла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, на конференцији одржаној поводом Међународног дана борбе против говора мржње. Организовање конференције су подржали Европска унија и Савет Европе.

„Говор мржње, узнемиравајуће и понижавајуће поступање и други облици недозвољеног понашања, као и агресивност у комуникацији представљају својеврсну претњу и оспоравање права другима на отворен или прикривен начин, а неретко подстичу и насиље. Опасност лежи у његовој способности да деградира и дехуманизује појединце и групе, као и да ствара амбијент искључивости, страха и подела. Говор мржње је забрањен законом и његово сузбијање је прави пут ка оздрављењу друштва“, истакла је повереница.

„Како бисмо се ефикасно супротставили говору мржње, онлајн и офлајн, Савет Европе је развио свеобухватан сет стандарда и вредних ресурса, укључујући најновију Препоруку Комитета министара о борби против говора мржње усвојену 2022. године. Препорука служи као мерило да државе чланице Савета Европе гарантују и чувају људска права и достојанство свакога“, рекао је Јанош Бабић, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду.

„Говор мржње није исто што и слобода говора“, рекао је амбасадор Емануеле Жиофре, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији и нагласио да је стога неопходно имати јаке и одлучне институције да јавно осуде сваки облик дискриминације и изражавања мржње, пре него што се дубоко укорене у друштву.

„ЕУ предузима снажне мере против тога, а Европска комисија је покренула иницијативу да се говор мржње уврсти на листу „злочина ЕУ“ наведених у Уговору о функционисању Европске уније. Ово би требало да унапреди правни оквир ЕУ са циљем бољег адресирања говора мржње и злочина из мржње. Претходно је успостављен и Кодекс понашања са водећим глобалним онлајн платформама за реаговање и обустављање било каквог облика мржње и дискриминаторног говора. Србија је такође предузела неке кораке у оквиру свог законодавног оквира, а ЕУ помно прати спровођење мера и наставиће да подржава вредности које доприносе друштвеној кохезији и поштовању“, рекао је амбасадор Жиофре.

Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени  дијалог истакао је да је слобода говора универзално људско право, али та слобода није апсолутна.

„Поштовање овог људског права претпоставља одређена ограничења и обавезе појединца, удружења и државних институција на уважавање права и интереса других. Говор мржње подстиче предрасуде, шири непријатељство и дискриминацију, често позива на насиље и шаље поруке нетрпељивости и нетолеранције. Влада Републике Србије показује чврсту опредељеност да својим политикама и механизмима утиче да се у свим секторима ојача борба против говора мржње, обезбеди примена закона и повећа ниво одговорности за сваки вид насиља и злоупотреба“, истакао је министар Жигманов.

Резултате анализе на тему (зло)употребе осетљивих термина у медијима представила је Ања Анђушић из Института за медије и различитости – Западни Балкан, док је о савременим изазовима антифашизма говорио Миливој Бешлин, историчар Института за филозофију и друштвену теорију Београдског универзитета. Искусни новинари и новинарке Силвија Сламниг, Невена Маџаревић, Миливоје Михајловић, Вељко Миладиновић и Ђорђе Влајић били су део панел дискусије „Да ли медији `воле` говор мржње?“, која се надовезала на презентоване резултате истраживања.

Израда истраживања и организација конференције подржани су кроз пројекат „Борба против дискриминације и промоција различитости у Србији“ који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе Horizontal facility за Западни Балкан и Турску.