1-23 Дискриминација на основу инвалидитета у области пружања услуга • Повереник за заштиту равноправности

07-00-3/2023-02 датум: 4.4.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА поднела против Wellness центра „ББ“ и ВВ и ГГ, запослених у овом центру, због дискриминације на основу здравственог стања и инвалидитета. Подноситељка је у притужби и допуни притужбе, између осталог, навела да је услед мишићне дистрофије „остала везана за инвалидска колица“, као и да у циљу одржавања еластичности мишића свакодневно плива на једном београдском базену. Даље, навела је да у време празника „тај“ базен не ради и да због спазма и болова које свакодневно има „обично потражи помоћ на другом базену, при велнес центрима у оквиру хотела који констатно раде“. С тим у вези, навела је да је „пре Нове године“ позвала велнес центар ББ и замолила „да јој помогну да два дана плива код њих по сат времена уз пратњу супруга који је из колица унесе и изнесе из воде“, као и да јој је том приликом запослена ВВ „грубо одговорила како они не могу да приме особу са инвалидитетом јер нису прилагођени“, а да јој је ГГ рекла да постоје „многи други центри и да они не желе да сносе одговорност за особе у инвалидским колицима“. Подноситељка притужбе је истакла да је „два пута добила овако ружан и понижавајући“ одговор и да „оне добро знају“ да је она долазила лета 2018. године и да јој је том приликом муж помогао без икаквог „ремећења“ реда, али да су јој последње две године „забранили“. У изјашњењу ВВ и руководитељке велнес центра ББ, ГГ, између осталог, наведено је да су подноситељку притужбе први пут упознали уочи Нове 2017.године, да их је и након тога контактирала и долазила углавном уочи нових година или летњих распуста, да су се комуникација и заказивање термина углавном одвијали позивима на фиксни телефон и да се приликом позивања „некада представила тј. рекла да има потребу да користи колица, а некада не него би само дошла“. Даље, наведено је да овај велнес центар „нема безбедне услове за њен боравак“ јер улаз у просторе центра нема рампу за улаз него степенице, „а до пре неког времена није постојао рукохват за степенице“, што значи да неко подноситељку притужбе мора „унети“ у простор; да је свлачионица за кориснике колица мала; да су обавезни да простор око базена „одржавају на очекивани санитарно-технички начин, тако да не смеју да дозвољавају приступ колицима базенском простору“; да су плочице у свлачионици клизаве и влажне и „као такве изазовне и за виталне, младе спортисте, а камоли за неког коме је потребна повећана пажња при кретању“, као и да чињеница да подноситељку притужбе супруг носи по плочицама које често буду влажне „представља разлог за објективан страх и за њен и за живот њеног супруга“. Такође, истакле су да послодавац „тренутно нема услова да промени или побољша услове за кориснике“ и да је подноситељки притужбе „сваки пут скренута пажња да не постоје услови за њен безбедан боравак у центру“, те да су на тај начин желеле „да је заштите од опасности коју има када дође код њих“. Приликом доношења мишљења у овом предмету Повереник је, поред прописа о забрани дискриминације, имао у виду одредбе Закона о планирању и изградњи којима је, између осталог, прописано да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак у оквиру простора. Такође, одредбама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, између осталог, прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њихове инвалидности, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, као и да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе приступачности објекта. Како је wellness центар саставни део хотела ДД, хотел као објекат у јавној употреби био је у обавези да предузме и испуни све потребне мере и стандарде приступачности како би особама које за кретање користе колица омогућио несметан и безбедан прилаз и улаз у све делове свог објекта, укључујући и велнес центар. Имајући у виду околности конкретног случаја, као и то да је према наводима из изјашњења велнес центар није у потпуности приступачан за особе које за кретање користе колица, на овај начин су корисници услуга велнес центра ББ, укључујући и госте хотела ДД у чијем се саставу налази овај центар, стављени у неоправдано неповољнији положај и изложени неједнаком третману у овом објекту на основу њиховог личног својства инвалидитета. Такође, анализом навода из изјашњења и увидом у достављене доказе може се констатовати да лица против којих је поднета притужба нису ничим доказала да прилагођавање и адаптација у складу са стандардима приступачности велнес центра ББ, није могућа у техничком смислу. С обзиром да подноситељки притужбе није пружена услуга у овом центру током 2020.2021 и 2022. године искључиво због чињенице да се креће уз помоћ колица, а да уз изјашњење нису достављени докази да су се запослене против којих је поднета притужба и које су биле упознате са проблемом подноситељке притужбе овим поводом обраћале послодавцу ради проналажења решења за ситуацију у којој се она налази, може се констатовати да у конкретном случају руководитељка велнес центра, ВВ и ГГ, лице одговорно за комуникацију са клијентима нису доказале да су у оквирима својих овлашћена предузеле мере како би се подноситељки притужбе као и свим другим лицима која за кретање користе колица, омогућио несметани прилаз и боравак у објекту велнес центра ББ. С друге стране, из достављених доказа произлази да су запослене у центру ББ подноситељку притужбе „упутиле“ да рехабилитацију која јој је због њеног здравственог стања и инвалидитета неопходна „потражи на неком другом месту“. Наиме, увидом у електронску преписку од 31. децембра 2022. године утврђено је да је са имена ВВ послата порука у којој је, између осталог, наведено: „Поштована АА, базена и спортских центара у Београду има више и надамо се да ћете успешно пронаћи оно место које може безбедно да вам пружи услугу која вам треба, а нама је жао што то не можемо бити ми.“ Даљом оценом достављених доказа утврђено је да су запослене у потпуности игнорисале молбу подноситељке притужбе да добије број власника хотела у чијем склопу се налази велнес центар како би му појаснила ситуацију у којој се налази, при том занемарујући чињеницу да су услуге базена подноситељки притужбе потребне из здравствених разлога. Неспорно је да велнес центри као и сви други угоститељски објекти морају да испуњавају санитарно-хигијенске услове, али навођење разлога за одбијање пружања услуге особи са инвалидитетом која за кретање користи колица да она „приласком колицима до базена, крши хигијенско-санитарне обавезе које они морају да испуњавају“ је понижавајуће како за подноситељку притужбе, тако и за све особе које за кретање користе колица и показује неразумевање за проблеме и изазове са којима се ове особе суочавају. Особе са инвалидитетом су изложене дискриминацији у свим областима друштвеног живота, имајући у виду бројност и разноврсност проблема са којима се свакодневно суочавају, распрострањеност стереотипа и предрасуда, као и социјални и економски положај у коме се налазе. Стога, а у циљу развијања инклузивног друштва заснованог на принципима једнакости, пружаоци услуга треба да преузму део одговорности тако што ће свако у својој области деловања особама са инвалидитетом олакшати приступ својим услугама. Имајући у виду све напред наведено Повереник је након спроведеног поступка и изведених доказа дао мишљење да је одбијањем пружања услуге у оквиру своје делатности због чињенице да је подноситељка притужбе особа са инвалидитетом која за кретање користи колица, Велнес центар „ББ“ који послује у оквиру хотела ДД повредио одредбе чл. 6, а у вези са чл 17. ст.1. и чл. 27. Закона о забрани дискриминације. Руководитељки велнес центра ВВ и запосленој у овом центру ГГ препоручено је да упуте писано извињење подноситељки притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења због догађаја од 30. и 31. децембра 2020. године, 2. јануара и 30. и 31. децембра 2021. године, 2. јануара и 30. и 31. децембра 2022. године и 2. јануара 2023. године; да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упознају власника ББ. и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше прописе о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из ЂЂ, против Велнес центра „ББ“ д.о.о. (у даљем тексту: центар ББ) и запослених у овом центру, ВВ и руководитељке ГГ, због дискриминације на основу здравственог стања и инвалидитета.

Подноситељка је у притужби и допунама притужбе, између осталог, навела:

– да је услед мишићне дистрофије „остала везана за инвалидска колица“ као и да у циљу одржавања еластичности мишића свакодневно плива на једном београдском базену;

– да „тај“ базен празницима „обично не ради“ и да она због спазма и болова које има мора да плива и да обично потражи помоћ на другом базену, при велнес центрима, у оквиру хотела јер они констатно раде“;

– да је лета 2018. године пливала при „хотелу ДД у ЕЕ“ у њиховом велнес центру, јер је базен на који обично иде имао два месеца колективног одмора;

– да је „последња два пута, пре нове године, знајући да ради ББ велнес центар, позвала телефоном ББ и замолила да јој помогну само два дана да плива код њих по сат времена уз пратњу супруга који је из колица унесе и изнесе из воде“;

– да је том приликом менаџерка ГГ „грубо говорила“ како они не могу да приме особу са инвалидитетом јер „нису прилагођени“;

– да се након тог разговора „путем viber-a“, у писаној форми, јавила „ужасно нељубазна“ ВВ која је рекла подноситељки притужбе да постоје „многи други центри и да они не желе да сносе одговорност за особе у инвалидским колицима, да они онда морају да чисте трагове од точкова колица и отиске на плочицама и да не желе да сносе одговорност да се неко оклизне и падне“;

– да је два пута добила овако „ружан и понижавајући“ одговор и да оне „добро знају“ да је подноситељка притужбе долазила лета 2018. године и да јој је том приликом муж помогао без икаквог „ремећења“ реда;

– да је „чак хтела да састави документ на коме ће писати да долази на сопствену одговорност и да ће њен супруг очистити све што за њом остане што је бесмислено“;

– да је покушала да ступи у контакт са власником али да је ГГ „оштро одбацила њен захтев и рекла јој да иде у друге центре а не код њих“, иако је она увек платила улаз, супруг јој је увек помогао да се попне уз четири степеника на улазу и никада „никакве сметње није правила“;

– да „wellness ББ нема никаквих архитектноских препрека сем четири степеника“ уз које се уз помоћ супруга „врло лако попне“, да је од 2018. године „у тај исти базен долазила целог лета“, али да су јој последње две године „забранили“ и то у следећем периоду: 30. и 31. децембра 2020. године, 2. јануара и 30. и 31. децембра 2021. године, 2. јануара и 30. и 31. децембра 2022. године и 2. јануара 2023. године.

1.3. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом одредбе члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације и члана 23. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности у току поступка прибављено je изјашњење од руководитељке велнес центра ББ, ВВ и запослене ГГ, против којих је поднета притужба.

1.4. У изјашњењу руководитељке велнес центра ВВ и запослене ГГ, између осталог, наведено је:

да су наводи о дискриминацији подноситељке притужбе „неосновани и да не постоји разлог, односно поступак који може бити сматран повредом туђег права“;
да ББ нема „дискриминишући став, нити показује дискриминишуће понашање по основу здравственог стања и инвалидитета ни према коме, већ напротив да се понашају врло подржавајуће“;
да је код њих долазило доста деце „са посебним потребама и различитим степеном инвалидитета са својим тренерима“, да неки од њих имају „веома висок степен здравствених изазова и непредвидиво се крећу или оглашавају“;
да код њих долази на рехабилитацију велики број људи – „жена са мишићном дистрофијом која се креће уз помоћ два штапа; девојка која ван њиховог центра користи колица, а када код њих дође уз помоћ штапа и мајке се креће по простору, да долазе старији људи“ итд;
да свако обраћање подноситељки притужбе „није било са намером да је дискриминишу, већ је било добронамерно и са молбом да покаже разумевање за њих“, да је увек било бриге за њену безбедност са жељом да савесно раде свој посао „не угрожавајући никога“;
да су подноситељку притужбе први пут упознали уочи Нове 2017.године, да их је и након тога контактирала и долазила углавном уочи нових година или летњих распуста, да су се комуникација и заказивање термина углавном одвијали позивима на фиксни телефон Центра и да се приликом позивања „некада представила тј. рекла да има потребу да користи колица, а некада не него би само дошла“;
да су се током периода од 2017. године до данас мењали запослени у центру и да је било случајева да је тадашње колеге први пут сретну или не препознају глас када позове да закаже „па не знају чињеницу да особа која долази не може самостално да се креће по просторима центра, тако да не стигну да адекватно реагују односно да скрену пажњу на то какви су услови у центру“;
да центар „нема безбедне услове за њен боравак“ из следећих разлога: 1) улаз у просторе центра нема рампу за улаз него степенице, „а до пре неког времена није постојао рукохват за степенице“, што значи да неко подноситељку притужбе мора „унети“ у простор, као и да „и поред вођења рачуна степенице могу бити мокре, прекривене прашином и снегом, што је ризик како за онога ко носи, тако и за онога ко је ношен“;
да је свлачионица за кориснике колица мала и да у њој нема места за колица „нити за комфорно кретање особе која би била у колицима, пресвлачила се, облачила, сушила косу“;
да су обавезни да простор око базена кроз који се крећу корисници, одржавају на очекиван санитарно-технички начин, тако да, између осталог, нема уласка у обући са улице, да њихов посао подлеже санитарном надзору, да су до сада више пута имали санитарне и инспекцијске контроле и да се труде да поштују све што се захтева, па у складу са тим „значи да не смеју да дозвољавају приступ колицима базенском простору“;
да су плочице у свлачионици клизаве и влажне и „као такве изазовне и за виталне, младе спортисте, а камоли за неког коме је потребна повећана пажња при кретању“, као и да чињеница да подноситељку притужбе супруг носи по плочицама које због влажног простора често буду влажне „представља разлог за објективан страх за њен живот и живот њеног супруга“;
да су запослени прошли обуку за безбедан рад и да су „свесни“ да морају реаговати превентивно у ситуацијама које могу бити опасне, као и да имају обавезу да кориснику скрену пажњу на услове у којима се налази;
да је пре уласка у базен корисник у обавези да се истушира, да су туш кабине неприлагођене особама са инвалидитетом, као и да ни тоалети нису прилагођени особама „које имају изазове“ као подноситељка притужбе јер нема довољно простора, нити рукохвата;
да је подноситељки притужбе „сваки пут скренута пажња да не постоје услови за њен безбедан боравак у центру“, да је то некада учињено пре њеног доласка, а некада „при самом доласку у простор“;
да до сада нису доживеле „замерке“ у односу на комуникацију са клијентима, да преко десет година раде у фирми, да су након покретања поступка „стрпеле да ли ће подноситељка притужбе наредног дана доћи на заказан термин, којим речима да јој се обрате и замоле да не користи њихове услуге јер је то опасно за све“;
да послодавац „тренутно нема услова да промени или побољша услове за кориснике, да послује максимално коректно нудећи оно најбоље што може са намером да се побољшава увек у складу са својим могућностима“;
да су „искрено уложиле себе у то да подноситељку притужбе заштите од опасности коју има када дође код њих“, да су се при сваком контатку са њом понашале пословно, савесно, добронамерно, бираним речима и са повећаном пажњом коју захтева ситуација;
да је њено обраћање „изгледа превазишло тражење решења за простор у коме ће вежбати и да је постало некако лично и са посебно пажњом да нађе начин да створи притусак на центар“;
да је прошле године „испод објаве овог центра за школу пливања, која ради у њиховим просторима, написала јавни коментар о томе како су дискриминаторни и нељубазни чиме је изазвала негативне коментаре људи који никада нису били њихови корисници“;
да је уочи доласка 2023. године заказала телефоном свој долазак, „а потом написала поруку службеници сасвим друге фирме којој се обраћа са захтевом да сазна ко је директор центра ББ и како да му се обрати зато што се понашају дискриминишуће према њој“;
да је „та службеница“ њима пренела питање подноситељке притужбе, да им се подноситељка притужбе након тога обратила, да су „одмах саставиле одговор и да су замолиле службеницу те друге фирме да јој проследи одговор“;
да је подноситељка притужбе „током ових неколико дана писала на приватни телефоном ГГ са питањем да ли то њен телефон и како да закаже термин, иако од 2017. године има увид у то који су телефони за заказивање долазака“.

1.5. Уз изјашњење су достављени следећи прилози: 1) одлуке од 1. октобра 2022. године и 11. маја 2015. године и 2) копије електронских преписки.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у одлуку од 11. маја 2015. године утврђено је да је директор и законски заступник предузећа ОО д.о.о. именовао ВВ за лице одговорно за комуникацију са клијентима преко друштвених мрежа.
Увидом у одлуку од 1. октобра 2022. године утврђено је да је директор и законски заступник предузећа 00 д.о.о. именовао ВВ за руководитељку велнес центра ББ. Даљим увидом утврђено је да је наведено да ће именована ово задужење обављати „до даљњег“.
Увидом у електронску комуникацију од 13. марта 2020. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована ВВ, желела бих нешто да Вас питам веома важно за мене. Са киме од директора, менаџера бих могла да поразговарам да видимо да ли могу да уплатим по некој посебно цени и да долазим сваки дан? Јесте јако скупо, али да ми помогнете да платим за себе, а супруг који ионако само стоји поред мене да не плаћа?“.
Увидом у електронску комуникацију од 13. марта 2020. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована АА хвала на поверењу да ми се обраћате овом темом. Ја вам могу дати одговор. Као што знате, наш базен је скромних капацитета и велнес није високог буџета тако да себи сме да допусти давање услуга какву сте ви предложили. Цена која вам је понуђена је најнижа са којом можемо ићи. Разумем ваше питање, али неопходно је и да ви разумете наше околности. Особа поред вас користи простор ионако омањег базена, без обзира да ли плива или не. Што се других корисника тиче, вас двоје сте два корисника у базену, а не један. Још нешто и врли важно пре свега. Као што знате, простор око базена није услован за прилаз колицима да вас муж понесе. Он је сигурно спретан и јак човек, али плочице могу бити клизаве и влажне и ризик је да будете ношени. Неопходно је да у скорије време одлучимо како ћемо даље, да ли ћемо променити услове, додати рукохвате, обележити простор или нећемо више смети да пружамо услуге лицима која користе колица“.
Увидом у електронску комуникацију од 13. марта 2020. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „ Извињавам се, шта је сада уопште проблем? Мени је потребан базен и ја не долазим из луксуза. И долазим на своју одговорност. Добро знате да је мени најлакше на вашем базену. Очигледно или не разумете ситуацију или једноставно проблем који ја имам и са чиме се борим вас не дотиче. Нису у питању плочице знам то, већ нешто друго. Можда сметам због простора за колица“.
Увидом у електронску комуникацију од 13. марта 2020. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована АА, Богу хвала још увек ништа није проблем. Али може настати велики када нам инспекција замери за то што пружамо услуге клијенту, а немамо адекватне услове за то. Није уопште тема не/разумевање ваше ситуације, него законски потребни услови за пружање услуге клијенту који користи колица. Поштујемо вас и све што сте рекли и имам разумевање за вас, али рачунам и на ваше поштовање према томе што се трудимо да вам пружимо услугу иако при том ризикујемо да уђемо у проблем. Не видим разлога да се овде диже тон или ствара неповерење међу нама“.
Увидом у електронску комуникацију од 31. јула године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована ВВ добар дан. Молимо вас реците ми да ли ви имате неког власника, директора, менаџера са којим бих могла да поразговарам? Ја сам стално раније долазила на базен код вас. Нормално плаћам. Међутим, почели су буквално да ме одбијају, госпођа ГГ, јер сам у инвалидским колицима. То није у реду јер је мени јако потребан базен и вежбе у њему. Ја схватам да није прилагођено, под знацима навода, али ми се савршено добро сналазимо. И одговара ми. Осећам се дискриминисано. Молим вас повежите ме са ким бих могла да поразговарам у интервалу од 1. до 17. августа јер је моја физијатрија где идем на годишњем одмору“.
Увидом у принтскрин телефонске преписке од 24. децембра 2022. године утврђено је да се је, између осталог, наведено: „Поштовани молим за информацију. Да ли постоји могућност да ми дате информацију ко је власник или директор Велнес центра ББ као и хотела ЂЂ? Потребно ми је да се обратим за помоћ око доласка на базен и вежбања у неком од термина јер сам имала озбиљну повреду и слабо сам покретна. У велнесу су изузетно нељубазни и дискриминишу ме, те желим да са неким одговорним поразговарам“.
Увидом у принтскрин телефонске преписке од 31. децембра 2022. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована АА, покушавала сам, током више дана, да вас добијем путем позива на овај број са којег сте написали захтев за официјални мејл. Нисам ни једном успела да добијем саговорника. Можете писати или ме позвати. Са мном сте комуницирали пре него што сте престали да долазите и ја сам особа којој и сада можете да се обратите. Сећате се да сам вам и тада образложила да су разлози због којих не смемо да вам пружимо услугу јасни и недвосмислени. Не испуњавамо техничке услове за вас, безбедан улазак у базенски простор и сам базен, као и то што приласком вашим колицима до базена, ви кршите хигијенско-санитарне обавезе које ми морамо да испуњавамо. Поред тога, преопасно је да вас било супруг, било ко други, преноси у рукама газећи по мокрим плочицама и не може се ни разматрати као опција. Бар не у нашем велнесу који савесно ради свој посао, водећи рачуна о безбедности својих клијената на свим доменима. Молила бих вас да ми се обратите позивом да бисмо договориле сусрет на званичном нивоу.Ово сам вас замолила и пре него што сте престали да долазите али ни једном нисте хтели да договоримо сусрет… Још једом вас молим немојте нас клеветати јер тако свесно угрожавате посао више људи, а то је више него несавесно“.
Увидом у принтскрин телефонске преписке од 31. децембра 2022. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована нисам у могућности да разговарамо. Тражила сам два термина данас и у понедељак да пливам, јер центар где иначе вежбам неће радити, а мени је вежба у води преко потребна. Уз документ где пише да „улазим на сопствену одговорност и да велнес нема одговорности ка мени“ имам потпуно право са правне стране. Не морате ми помоћи, нисте дужни. Ја ћу, обзиром да сам и сама новинар, укључити колеге из Београдске хронике јер је ово апсолутно недопустиво за 21.век. Ви сте хотел и спортски центар, уместо да помогнете људима са проблемом ви овако реагујете. Два пута бих дошла, не свакодневно“.
Увидом у принтскрин телефонске преписке од 31. децембра 2022. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Поштована АА, базена и спортских центара у Београду има више и надамо се да ћете успешно пронаћи оно место које може безбедно да вам пружи услугу која вам треба, а нама је жао што то не можемо бити ми.“

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган, установљен Законом о забрани дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].
Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
Конвенција о правима особа са инвалидитетом^[3] у члану 25. прописује да државе стране уговорнице признају особама са инвалидитетом право на остваривање највишег могућег здравственог стандарда без дискриминације засноване на инвалидитету. Државе стране уговорнице ће предузети све одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом омогућиле приступ здравственим услугама, водећи рачуна о полу, укључујући рехабилитацију у вези са здрављем. Државе стране уговорнице посебно ће: (а) обезбедити особама са инвалидитетом исти избор, квалитет и стандард бесплатне или приступачне здравствене заштите и програме који се нуде другим лицима; (б) обезбедити оне здравствене услуге које су конкретно потребне особама са инвалидитетом због њиховог инвалидитета, укључујући рано откривање и интервенцију, по потреби, и услуге намењене свођењу на најмању меру и спречавању даљег инвалидитета, укључујући међу децом и старијим особама; (д) затражити од професионалних здравствених радника да обезбеде исти квалитет лечења особама са инвалидитетом као и другима, укључујући на основу слободне и информисане сагласности, између осталог, ширењем сазнања о људским правима, достојанству, аутономији и потребама особа са инвалидитетом путем обуке и усвајањем етичких стандарда за јавну и приватну здравствену заштиту; (е) забранити дискриминацију према особама са инвалидитетом приликом обезбеђења здравственог осигурања и животног осигурања уколико је такво осигурање дозвољено националним законодавством, које ће се обезбедити на праведан и разуман начин; (ф) спречити дискриминаторско ускраћивање здравствене заштите или здравствених услуга или хране или течности на основу инвалидитета. Чланом 26. прописано је да ће државе стране уговорнице предузети ефикасне и одговарајуће мере, укључујући путем подршке особа са сличним тегобама, како би се особама са инвалидитетом омогућило да постигну и очувају максималну независност, пуну физичку, менталну, социјалну и стручну способност, као и пуно укључивање и учешће у свим аспектима живота. У том циљу, државе стране уговорнице ће организовати, ојачати и пружити свеобухватне услуге и програме одржавања и рехабилитације, посебно у области здравља, запошљавања, образовања и социјалних услуга, тако да ове услуге и програми:(а) отпочну у најранијој могућој фази и да се заснивају на мултидисциплинарној процени индивидуалних потреба и способности;(б) подрже учешће и укључивање у заједницу као и у све аспекте друштва на добровољној основи и да буду доступни особама са инвалидитетом на местима најближим њиховим заједницама, укључујући сеоску средину. Државе стране уговорнице ће подстицати развој почетне и континуиране обуке за професионалце и друго особље које ради на пружању услуга одржавања и рехабилитације. Државе стране уговорнице ће се залагати за расположивост, познавање и употребу помоћних средстава и технологија, осмишљених за особе са инвалидитетом, које се односе на одржавање и рехабилитацију.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 12. став 1. овог закона забрањено је узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама члана став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Одредбама члана 27. забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] у члану 13. став 1. прописује да је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама. Ставом 2. исте одредбе прописано је да се под услугом, у смислу овог закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања, док је ставом 3. исте одредбе закона прописано да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Одредбама члана 13. став 5. прописано је да дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга нарочито обухвата, између осталог, одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Одредбама члана 15. овог закона прописано је да посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање особа са инвалидитетом – корисника услуге због њене инвалидности, када те радње врши лице које непосредно пружа услугу или њему надређено лице. Чланом 16. став 1. истог закона, између осталог, прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њихове инвалидности, док је ставом 2. исте одредбе прописано да обавезу из става 1. овог члана има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорило другачије. Одредбама члана 15. став 3. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.
Законом о планирању и изградњи[6], у члану 2. став 1. тачка 40. прописано је да стандарди приступачности јесу обавезне техничке мере, стандарди и услови пројектовања, планирања и изградње којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Одредбама члана 5. став 1. овог закона прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.
Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објекта, којим се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[7], прописани су стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет притужбе, задатак Повереника за заштиту равноправности је да испита да ли су запослене у Wellness центру „ББ“ (у даљем тексту: центар ББ) ВВ и руководитељка овог центра ГГ повредиле прописе о забрани дискриминације, тиме што су онемогућиле подноситељки притужбе коришћење услуга које овај центар пружа из разлога који су у вези са њеним личним својствима – здравственим стањем и инвалидитетом. Такође, потребно је анализирати да ли је оваквим поступањем, у односу на подноситељку притужбе створено деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење.
Међу странама у поступку није спорно да је подноситељка притужбе корисница колица и да је услуге велнес центра ББ користила повремено, почев од 2018. године, најчешће у периоду око Нове године или током летњег периода када центар у који редовно иде на рехабилитацију због свог здравственог стања не ради. Даље, из достављених доказа је неспорно да почев од 2020. године закључно са 31. децембром 2022. године подноситељки притужбе није пружена услуга, односно није јој омогућено да користи услуге велнес центра ББ „јер овај центар нема безбедне услове за њен боравак“. Такође, на основу навода из изјашњења може се констатовати да центар ББ у потпуности није приступачан за особе са инвалидитетом због постојања архитектонских баријера које су несавладиве за особе које за кретање користе колица.
У конкретном случају, да би се одговорило на питање да ли је поступање лица против којих је поднета притужба било дискриминаторно, од значаја је и примена правила о прерасподели терета доказивања из члaна 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је претрпела акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, сносе лица против којих је поднета притужба. Анализом навода притужбе и достављених доказа Повереник констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, стога терет доказивања у конкретном случају није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза сносе лица против којих је поднета притужба.
Анализом навода из изјашњења може се констатовати да су разлози због којих је подноситељки притужбе ускраћено пружање услуга у центру ББ те да, како је наведено, центар „нема безбедне услове за боравак подноситељке притужбе“ која је корисница колица из следећих разлога: 1) улаз у просторе центра нема рампу за улаз него степенице, 2) да је свлачионица за кориснике колица мала и да у њој нема места за колица; 3) да је базен неопходно одржавати у складу са прописаним санитарно-техничким стандардима „што значи да не смеју да дозвољавају приступ колицима базенском простору“; 4) да су „плочице у свлачионици клизаве и влажне“; 5) да су туш кабине неприлагођене особама са инвалидитетом, као и да ни тоалети нису прилагођени особама „које имају изазове као подноситељка притужбе јер нема довољно простора, нити рукохвата“. Имајући у виду наведено, Повереник указује да је Законом о планирању и изградњи, између осталог, прописано да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак у оквиру простора. Такође, Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објекта, којим се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама, прописани су стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове за планирање, пројектовање и изградњу објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Даље, Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом у члану 16. став 1, између осталог, прописује да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби, односно јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њихове инвалидности, док је ставом 2. исте одредбе прописано да ову обавезу из става 1. овог члана има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорило другачије. Такође, истим законом прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана. Како је wellness центар ББ саставни део хотела, хотел као објекат у јавној употреби био је у обавези да предузме и испуни све потребне мере и стандарде приступачности како би особама које користе колица омогућио несметан и безбедан прилаз и улаз у све делове свог објекта, укључујући и велнес центар. С обзиром да је према наводима из изјашњења велнес центар није у потпуности приступачан за особе које за кретање користе колица, на овај начин су корисници услуга центра ББ, укључујући и госте хотела у чијем се саставу налази овај центар, стављени у неоправдано неповољнији и изложени неједнаком третману у овом објекту на основу њиховог личног својства инвалидитета. Осим тога, неопходно је имати у виду да особе које за кретање користе колице нису само особе са инвалидитетом, већ евентуално могу бити и старије особе, као и деца.
Даље, Повереник је имао у виду наводе из изјашњења да послодавац „тренутно нема услова да промени или побољша услове за кориснике и да послује максимално коректно нудећи оно најбоље“. Анализом навода из изјашњења и увидом у достављене доказе може се констатовати да лица против којих је поднета притужба нису ничим доказала да прилагођавање и адаптација у складу са стандардима приступачности велнес центра ББ, није могућа у техничком смислу. Даље, увидом у електронску преписку од марта 2020. године утврђено је да је са електронске поште подноситељка притужбе, између осталог, обавештена да ће у овом центру „у скорије време одлучити како ће даље, да ли ће променити услове, додати рукохвате, обележити простор или неће више смети да пружају услуге лицима која користе колица“. С обзиром да подноситељки притужбе није пружена услуга у овом центру током 2020.2021 и 2022. године искључиво због чињенице да се креће уз помоћ колица, а да уз изјашњење нису достављени докази да су се запослене против којих је поднета притужба и које су биле упознате са проблемом подноситељке притужбе овим поводом обраћале послодавцу ради проналажења решења за ситуацију у којој се она налази, може се констатовати да у конкретном случају руководитељка велнес центра ББ, ВВ и ГГ, лице одговорно за комуникацију са клијентима нису доказале да су у оквирима својих овлашћена предузеле мере како би се подноситељки притужбе као и свим другим лицима која за кретање користе колица, омогућио несметани прилаз и боравак у објекту велнес центра ББ. С друге стране, из достављених доказа произлази да су запослене у центру ББ подноситељку притужбе „упутиле“ да рехабилитацију која јој је због њеног здравственог стања и инвалидитета неопходна „потражи на неком другом месту“. Наиме, увидом у електронску преписку од 31. децембра 2022. године утврђено је да је са имена ВВ послата порука у којој је, између осталог, наведено: „Поштована АА, базена и спортских центара у Београду има више и надамо се да ћете успешно пронаћи оно место које може безбедно да вам пружи услугу која вам треба, а нама је жао што то не можемо бити ми.“ С тим у вези, Повереник указује да је одредбама члана 17. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Такође, одредбама члана 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама. Ставом 2. исте одредбе прописано је да се под услугом, у смислу овог закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања, док у објекте у јавној употреби у смислу овог закона, поред осталих, спадају и објекти у области туризма.
Даље, поводом навода из изјашњења да „свако обраћање подноситељки притужбе није било са намером да је дискриминишу“, неопходно је најпре истаћи да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан. Стога, приликом испитивања да ли је одређени акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна. Увидом у достављене доказе – електронску комуникацију између подноситељке притужбе и запослених у центру ББ против којих је поднета притужбе, може се закључити да осим што су подноситељки притужбе предложиле да „услуге рехабилитације потражи у неком другом центру“, запослене су у потпуности игнорисале њену молбу да добије број власника хотела у чијем склопу се налази велнес центар како би му појаснила ситуацију у којој се налази, због чега се она чак обратила другој фирми која је пословно везана за фирму „ББ“, а овај потез подноситељке притужбе у изјашњењу је оцењен као „кварење угледа и слике целог њиховог пословања“. Даље, из достављених доказа се такође може закључити да су запослене у потпуности занемариле чињеницу да су услуге базена подноситељки притужбе потребне из здравствених разлога и да је због чињенице да јој „не дозвољавају“ да користи њихове услуге била спремна да „састави документ на коме ће писати да долази на сопствену одговорност и да ће њен супруг очистити све што за њом остане“. Неспорно је да велнес центри као и сви други угоститељски објекти морају да испуњавају санитарно-хигијенске услове, али навођење разлога за одбијање пружање услуге особи са инвалидитетом која за кретање користи колица да она „приласком колицима до базена, крши хигијенско-санитарне обавезе које они морају да испуњавају“ је нарочито понижавајуће како за подноситељку притужбе, тако и за све особе које за кретање користе колица и показује неразумевање за проблеме и изазове са којима се ове особе суочавају.
Приликом давања мишљења у овом предмету Повереник је имао у виду положај особа са инвалидитетом у нашој земљи. Особе са инвалидитетом у Републици Србији, слично као и у другим европским државама, представљају једну од најугроженијих група у свим областима друштвеног живота, имајући у виду бројност и разноврсност проблема са којима се свакодневно суочавају, распрострањеност стереотипа и предрасуда, као и социјални и економски положај у коме се налазе. Особе са инвалидитетом су неретко изложене и вишеструкој и интерсекцијској дискриминацији. Током 2022. године Поверенику је упућен већи број притужби због неприступачности различитих објеката (60% укупног броја притужби поднетих по овом основу), имајући у виду да је приступачност, како архитектонска тако и информациона и комуникациона, један од основних предуслова за равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Повереник већ више година указује на неопходност интензивирања рада на примени универзалног дизајна у свим областима са циљем омогућавања несметаног приступа јавним објектима и површинама, јавном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама за све грађане.^[8] Стога, а у циљу развијања инклузивног друштва заснованог на принципима једнакости, пружаоци услуга треба да преузму део одговорности тако што ће свако у својој области деловања особама са инвалидитетом олакшати приступ својим услугама.

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби коју је АА поднела против Wellness центра „ББ“ и запослених у овом центру ВВ и руководитељке овог центра, ГГ, утврђено је да су повређене одредбе чл. 6, а у вези са чл.12 ст.1. чл. 17. ст.1. и чл. 27.Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује руководитељки Wellness центра „ББ“ ВВ и запосленој ГГ да:

5.1. Упуте писано извињење подноситељки притужбе у року од 15 дана од дана пријема мишљења Повереника због догађаја од 30. и 31. децембра 2020. године, 2. јануара и 30. и 31. децембра 2021. године, 2. јануара и 30. и 31. децембра 2022. године и 2. јануара 2023. године.

5.2. Да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упознају власника Производно и трговинског предузећа ОО д.о.о.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Wellness центар „ББ“,обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Wellness центар „ББ“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09)

[4] „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21 члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „Службени гласник РС”, бр.72/09,81/09,64/10,24/11121/12,42/13,50/13,98/13,132/14,145/14,83/18,31/19,37/19,9/20 и 52/21

[7] „Службени гласник РС“, бр. 22/15

[8] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности о стању у области заштите равноправности за 2022. годину, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/RGI-2022_15.3.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1-23 Дискриминација на основу инвалидитета у области пружања услуга