бр. 11-00-22/2023-02 датум: 11.9.2023. године
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, председница
11000 БЕОГРАД
Немањина 11
Поштована госпођо Брнабић,
Обраћамо Вам се поводом чињенице да у граду Београду сви ђаци основних и средњих школа добијају бесплатне уџбенике, док су у другим градовима у Републици Србији уџбеници обезбеђени само за ученике првог разреда, а у већини градова и општина овај издатак и даље у целини оптерећује кућни буџет. Такође, у својим обраћањима грађани указују и да се дешава да су деца са подручја једног града различито третирана, због одлуке тог града да се бесплатни уџбеници доделе ученицима само са појединих градских општина. Иако је додатна подршка у образовању деце у примарној надлежности јединица локалне самоуправе, те је и подела бесплатних уџбеника пре свега ствар буџета локалних самоуправа, не треба изгубити из вида да ниво економског развоја, јединице локалне самоуправе има директан и значајан утицај на то да ли ће и у којој мери бити пружена додатна подршка. Треба имати у виду и да један број градова и општина има степен развијености испод ребуличког просека због чега нема могућност да обезбеди довољно средстава за обезбеђивање бесплатних уџбеника за сву децу са своје територије. Улагање у образовање младих од изузетне је важности за целокупан развој друштва, те Повереник поздравља доношење Oдлукe o дoдeли уџбeникa и уџбeничких кoмплeтa зa учeникe jaвних oснoвних и срeдњих шкoлa нa тeритoриjи Грaдa Бeoгрaдa, али сматра да то не треба да буде привилегеја деце једног града, већ да ово право треба да имају сва деца у Републици Србији.
Прaвo нa oбрaзoвaњe Устaв Републике Србије[1] гaрaнтуje кao oпштeљудскo прaвo кoje уживa свaкo (члан 71. став 1). Устaвoм прoписaн рeжим прaвa вeзaних зa пojeдинe стeпeнe oбрaзoвaњa je рaзличит. Oснoвнo oбрaзoвaњe je oбaвeзнo. У склaду сa oвaквим стaтусoм oснoвнoг oбрaзoвaњa Устaв прoписуje дa je oснoвнo oбрaзoвaњe и бeсплaтнo (став 2). Срeдњe oбрaзoвaњe ниje oбaвeзнo, aли Устaв и зa oвaj нивo oбрaзoвaњa гaрaнтуje бeсплaтнo oбрaзoвaњe (став 2). Зa нивo висoкoг oбрaзoвaњa Устaв гaрaнтуje свaкoмe сaмo прaвo нa jeднaк приступ oвoм нивoу oбрaзoвaњa (став 3). Бeсплaтнo висoкoшкoлскo oбрaзoвaњe ниje прaвo. To je пoсeбнa мeрa кojу Устaв прoписуje рeгулишући мoгућнoст дa успeшним и нaдaрeним учeницимa слaбиjeг имoвнoг стaњa држaвa oбeзбeди бeсплaтнo шкoлoвaњe и нa oвoм нивoу oбрaзoвaњa и тaкo eфeктивнo oсигурa jeднaкe мoгућнoсти приступa висoкoшкoлскoм oбрaзoвaњу (став 3).
Пред Уставом и законом сви су једнаки. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.[2]
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[3]. Одредбом члана 19. став 1. наведеног закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом. Чланом 33. став 1. тачка 9. овог закона прописано је да Повереник упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
Такође, Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], а један од њених општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Одредбом члана 28. прописано је да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе.
Законом о основама система образовања и васпитања[5] у члану 7. прокламовани су општи принципи образовања и васпитања, стога систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле између осталог и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.
Одредбом члана 10. став 1. Закона о уџбеницима[6] прописано је да Влaдa, у склaду сa рaспoлoживим срeдствимa буџeтa Рeпубликe Србиje, у циљу oмoгућaвaњa jeднaкe дoступнoсти oбрaзoвaњa и вaспитaњa дoнoси oдлуку o финaнсирaњу припрeмe и/или нaбaвкe и дoдeлe, oднoснo суфинaнсирaњу припрeмe и/или нaбaвкe и дoдeлe уџбeникa и приручникa, a нaрoчитo зa учeникe и пoлaзникe кojи су сoциjaлнo и мaтeриjaлнo угрoжeни, кao и зa учeникe сa смeтњaмa у рaзвojу и инвaлидитeтoм. С тим у вези Повереник поздравља и доношење Владине Одлуке о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2023/2024. годину[7], која предвиђа прaвo нa бeсплaтнe уџбeникe зa ученике из мaтeриjaлнo угрoжeних пoрoдицa, учeнике сa смeтњaмa у рaзвojу и инвaлидитeтoм, учeнике oснoвних шкoлa кojи су у пoрoдици трeћe или свaкo нaрeднo рoђeнo дeтe у систeму oбрaзoвaњa и вaспитaњa. Уједно Повереник изражава и уверење у координисан рад како се не би догодило да поједини ђаци добију по два комплета књига, један од ресорног министарства а други комплет од града Београда.
Повереник указује да је Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године[8] прописано да је визија развоја образовања да обезбеди квалитетно образовање за постизање пуног потенцијала становништва, а нарочито сваког детета и младе особе у Републици Србији, док је мисија образовања да се обезбеди образовање високог квалитета које служи развоју друштва у целини.
У овој стратегији је наведено да је једно од стратешких опредељења Владе Републике Србије да обезбеди квалитетно образовање за све грађане кроз отвореност, праведност, доступност и демократичност образовања, при чему ће нарочита пажња бити посвећена обезбеђивању једнаких шанси за сву децу. Пружање системске подршке ученицима током њихове образовне путање је приоритет, са акцентом на оне који долазе из нестимулативних средина и осетљивих друштвених група.[9]
У делу Стратегије „Опис постојећег стања – кључни подаци и анализа“ указано је да питање које треба даље размотрити јесте да ли су тренутна финансијска улагања у образовање довољна да се обезбеди жељени и одрживи друштвени и економски развој. При томе се наводи да треба имати у виду да су се последњих година у готово свим земљама Европске уније повећала издвајања за предшколско, основно и средње образовање, док су се издвајања за високо образовање незнатно смањила.
Закључено је да је у будућности неопходно повећање финансијских средстава намењених образовању, односно смањење улагања буџетских средстава у образовање не би требало да се дешава, јер је образовање од стратешке важности за даљи економски и друштвени развој Републике Србије. С тим у вези је указано да локалним самоуправама недостају ресурси за финансирање и планирање образовне политике (финансијски, људски ресурси).
Полазећи од наведеног, а имајући у виду одређене нејаднакости у нивоу развоја јединица локалне самоуправе, указујемо и на тежак положај породица, у недовољно развијеним јединицама локалне самоуправе и девастираним подручјима, јер родитељи теже долазе до запослења или имају знатно мања примања него нпр. у граду Београду. Стога издаци за куповину уџбеника представљају прави изазов за породични буџет.
Имајући у виду да је школска година почела и да су уџбеници већ обезбеђени, било од стране локалних самоуправа или од стране родитеља и других законских заступника, полазећи од законских овлашћења из члана 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручујемо да се правовремено предузму све потребне мере како би се наредне школске године омогућила подела уџбеника на територији свих јединица локалне самоуправе из средстава буџета, а не само појединих како је то био случај ове школске године.
[1] „Службени гласник РС“ бр. 98/2006 и 115/2021, члан 71.
[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 98/2006 и 115/2021). члан 21, став 1. и став 3.
[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21), члан 2. став 1. тачка 1
[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)
[5] „Службени гласник РСˮ, бр. 88/17, 27/18 – др. закони и 10/19
[6] „Службени гласник РС“ број 27/18
[7] „Службени гласник РС“, број 21/23
[8] „Службени гласник РС“, број 63/21
[9] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/11/1-SROVRS-2030_MASTER_0402_V1.pdf
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1091-23 Препорука мера Влади РС – Бесплатни уџбеници 
