321-20 Притужба због дискриминације на основу старосног доба • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-172/2020-02 датум: 18.06.2021. године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је професорка AA факултета Универзитета у ББ, др ВВ поднела у своје име, и у име и уз сагласност професорке АА факултета Универзитета у ББ, др ГГ, против Министарства просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство). У притужби је, између осталог, наведено да су притужиље учеснице научних пројеката које финансира Министарство, и то: професорка др ВВ и професорка др ГГ пројекта под бројем 179059 „Перспективе имплементације европских стандарда у Правни систем Србије“, а професорка др ГГ и пројекта под бројем 47026 – „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе – случај Србије“, као и да су „без икаквог обавештења или образложења“ изостављене из решења о расподели средстава за напред наведене пројекте почев од јануара 2020. године, који су настављени „за све друге истраживаче“. Даље, навеле су да је према усменом обавештењу које су добиле од рачуноводства факултета, разлог за њихово изостављање из решења о расподели средстава за јануар 2020. године, чињеница да су обе навршиле 65. година живота и да је Министарство „у потпуности игнорисало чињеницу“ да им је обема продужен радни однос са факултетом за ову и наредну школску годину, односно да оне нису у пензији, што јесте услов за искључивање истраживача из научних пројеката. Подноситељке притужбе сматрају да их је престанком исплате надокнаде за научне пројекте на којима су биле ангажоване, почев од 1. јануара 2020. године, Министарство „изоставило“ искључиво из разлога који су у вези са њиховим старосним добом. У изјашњењу Министарства, између осталог, наведено је да је финасирање пројеката и истраживачких тимова из научноистраживачких организација (НИО), међу којима је АА факултет Универзитета у ББ, по пројектима из Програма основних истраживања (ОИ), Програма истраживања у области технолошког развоја (ТР) и Програма суфинансирања интегралних и интердисциплинарних истраживања (ИИИ) у циклусу истраживања по јавном позиву, вршено у периоду почев од 2011. године, закључно са 31. децембром 2019. године, у складу са тада важећим Законом о научноистраживачкој делатности. Даље је наведено, да су реформом научноистраживачког система донета два нова закона у овој области: Закон о фонду за науку Републике Србије и Закон о науци и истраживањима, којима је, између осталог, промењен систем финансирања науке, и то тако што се пројектно финасирање више не врши преко Министарства. Наиме, појашњено је да су закључно са исплатом накнаде за научноистраживачки рад на пројекту за децембар 2019. године окончани сви пројекти који су се реализовали преко Министарства у периоду 2011-2019. године, чиме је престала и обавеза исплате средстава која је била основ за финансирање истраживача на пројектима (међу којима су и подноситељке притужбе), као и да се у складу са прелазним одредбама Закона о науци и истраживањима, (члан 135. овог закона), финансирање научноистраживачког рада истраживача у 2020. години врши на основу Уговора о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години, који се закључује између сваке појединачне НИО и Министарства. С тим у вези, истакнуто је да основ за уплату бруто накнаде за рад истраживача за јануар 2020. године, није научни пројекат, већ Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години и План рада НИО, који је, у конкретном случају закључен између Министарства и НИО Универзитет у ББ, АА факултет. Даље је наведено да, иако прописи о високом образовању остављају могућност да се радни однос наставнику у образовној делатности продужи одређени број школских година, продужење радног односа професора у високошколској установи, након што је навршио 65. годину живота, не утиче на плаћање професора као истраживача. Oдредбом члана 100. став 1. Закона о науци и истраживањима, предвиђено је да истраживачу у институту радни однос престаје по сили закона када наврши 65. годину живота и најмање 15 година стажа осигурања и да наведена одредба производи „дејства“ у односу на финансирање буџетским средствима тих лица, у институционалном финансирању преко раздела Министарства – позиција наука, односно финансирање накнада за рад истраживача, како у институтима тако и на факултетима, почев од јануaра 2020. године. Истакнуто је да је од 1. јануара 2020. године истраживачима преко 65 година живота, а међу којима су подноситељке притужбе, омогућено да равноправно учествују у пројектима по конкурсу које расписује Фонд за науку Републике Србије, у чијој је надлежности финансирање пројеката у складу са законом. Након спроведеног поступка и изведених доказа, утврђено је да су сви пројекти на којима су подноситељке притужби биле ангажоване, окончани 31. децембра 2019. године, као и да је од 1. јануара 2020. године промењен правни основ финансирања научноистраживачког рада истраживача/ица у НИО Универзитет у ББ, АА факултет, у складу са којим променама је промењена и намена по којој је Министарство вршило исплату накнаде за рад истраживача/ица почев од исплате накнаде за јануар 2020. године. Да године старости нису у узрочној вези са престанком исплата накнада говори и чињеница да су др ВВ и др ГГ у мају 2019. године навршила 65 година живота, а да су накнаду за научноистраживачки рад примала све до јануара 2020. године, односно до окончања пројектног финансирања у складу са раније донетим законима. Такође увидом у листу истраживача који су финансирани закључно са јануаром 2020. године и листу истраживача коју су остваривали накнаду према закљученом уговору између Министарства и АА факултета Универзитета у ББ није иста, односно списак истраживача финансираних на основу потписаног уговора садржи измене у погледу имена и презимена истраживача у односу на ранији период када је према тада важећем закону Министарство вршило пројектно финансирање. Имајући у виду све наведено, односно да је престанак ангажмана подноситељки притужби у узрочној вези са променом правног основа финансирања пројекта почев од јануара 2020. године, а не са старосним добом као личним својством, може се констатовати да у конкретном случају Министарство није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила професорка АА факултета Универзитета у ББ, др ВВ у своје име, и у име и уз сагласност професорке АА факултета Универзитета у ББ др ГГ, против Министарства просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство).
У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:

да су подноситељке притужбе редовне професорке АА факултета Универзитета у ББ и да су обе навршиле 65. година живота;
да су обе учеснице научних пројеката које финансира Министарство, и то: професорка др ВВ и професорка др ГГ пројекта под бројем 179059 „Перспективе имплементације европских стандарда у Правни систем Србије“, а професорка др ГГ и пројекта под бројем 47026 – „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе – случај Србије“;
да су „без икаквог обавештења или образложења“ изостављене из решења о расподели средстава за напред наведене пројекте за јануар 2020. године „иако су до сада редовно испуњавале све обавезе из пројеката“, као и да су оба пројекта на којима су биле ангажоване настављена за све друге истраживаче у 2020. години;
да је према усменом обавештењу које су добиле од рачуноводства факултета, разлог за њихово изостављање из решења о расподели средстава за јануар 2020. године, чињеница да су обе навршиле 65. година живота и да је Министарство „у потпуности игнорисало чињеницу“ да им је обема продужен радни однос у складу са Законом о високом образовању за ову и наредну школску годину, односно да оне нису у пензији, што јесте услов за искључивање истраживача из научних пројеката;
да је постављање старосних граница у области научних истраживања у потпуној супротности са чињеницом да су „ти исти“ научници/истраживачи у пуном радном односу на факултету и након навршене 65. године животе, а на основу члана 93. ст. 2 – 4. Закона о високом образовању, као и да у складу са наведеном одредбом Закона о високом образовању, услов за продужење радног односа након 65. године зависи од броја и репрезентативности научних радова које су наставници објављивали након избора у звање редовног професора, односно да научни радови који се објављују у оквиру пројеката које финансира Министарство представљају радове на основу којих је истраживачима могуће обезбедити право да продуже радни однос и након 65. године живота;
да из свега наведеног произлази да је Министарство обуставило исплату накнаде из научних пројеката из разлога који су у вези са њиховим старосним добом, а да су обе испуниле све своје обавезе према пројекту за 2020. годину, иако нису примиле накнаду из пројекта;
да се правни основ финансирања пројеката променио након 1. јануара 2020. године и да је основан Фонд за науку Републике Србије, али да је „нетачно да је било какав јавни позив или конкурс за пријаву и финансирање нових пројеката било када упућен њиховом истраживачком тиму, нити је закључен било какав нови уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада“;
да су након 1. јануара 2020. године, сва три пројекта са АА факултета које је до тада финансирало Министарство спојена у један и да Министарство преноси укупна средства АА факултету за уплату свим истраживачима са три ранија пројекта према износима који су наведени, а да су са списка истраживача/ица „који је сачинило,односно преиначило Министарство“, уклоњена само њихова имена.

Уз притужбу je у виду прилога достављена следећа документација: 1) фотокопија решења број 451-02-2/2020-14/1 од 8. јануара 2020. године; 2) фотокопија решења број 451-02-2/2020-14/3 од 8. јануара 2020. године и 3) фотокопија решења број 451-02-2/2020-14/8 од 6. фебруара 2020. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од Министарства.
У изјашњењу Министарства, између осталог, наведено је:

– да је финасирање пројеката и истраживачких тимова из научноистраживачких организација (НИО), међу којима је АА факултет Универзитета у ББ, по пројектима из Програма основних истраживања (ОИ), Програма истраживања у области технолошког развоја (ТР) и Програма суфинансирања интегралних и интердисциплинарних истраживања (ИИИ) у циклусу истраживања по јавном позиву, вршено у периоду почев од 2011. године, закључно са 31. децембром 2019. године;

– да су уговорима о реализацији пројеката закључених између Министарства и НИО и годишњим анексима уговора, у том пројектном циклусу, обухваћени истраживачи са акредитованих института и факултета као чланови пројектних тимова из једне или више НИО, а да је исплата средстава за рад истраживача на пројекту вршена месечно, свакој појединачној НИО, посебним решењем уз који је приложен списак истраживача на којем су се налазиле и подноситељке притужбе;

– да је финансирање пројеката преко Министарства, у напред наведеном периоду, вршено у складу са тада важећим Законом о научноистраживачкој делатности, као и да су реформом научноистраживачког система која се спроводила у складу са Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. – 2020. године – Истраживања за иновације, донета два нова закона у овој области: Закон о фонду за науку Републике Србије и Закон о науци и истраживањима, којима је, између осталог, промењен систем финансирања науке и то тако што се пројектно финасирање више не врши преко Министарства, већ је основан Фонд за науку Републике Србије преко кога ће се реализовати 11 различитих и свеобухватних програма, чије финансирање се врши пројектно путем јавног позива, као и да је Фонд започео са радом и да су расписани први јавни позиви;

– да је из наведених законских прописа „евидентно“ да је пројектно финансирање преко Министарства окончано, односно да су окончани сви пројекти који су се реализовали у периоду 2011-2019. године, чиме је престала и обавеза исплате средстава из уговора/анекса која је била основ за финансирање истраживача на пројектима (међу којима су и подноситељке притужбе), и то закључно са исплатом накнаде за научноистраживачки рад на пројекту за децембар 2019. године;

– да је одредбом члана 100. став 1. Закона о науци и истраживањима, предвиђено да истраживачу у институту радни однос престаје по сили закона када наврши 65. годину живота и најмање 15 година стажа осигурања, као и да наведена одредба производи „дејства“ у односу на финансирање буџетским средствима тих лица, у институционалном финансирању преко раздела Министарства – позиција наука, односно финансирање накнада за рад истраживача, како у институтима тако и на факултетима, почев од јануaра 2020. године;

– да је доношењем Закон о фонду за науку Републике Србије и Закон о науци и истраживањима, а имајући у виду да је 31. децембра 2019. године престало пројектно финансирање текућег циклуса истраживања преко Министарства, ангажовање истраживача са навршених 65 година живота у научноистраживачком раду на институтима и факултетима/универзитетима у 2020. години и надаље могуће само на пројектима преко Фонда за науку Републике Србије у зависности од услова конкретног јавног позива, на међународним пројектима или из ванбуџетских средстава, рачунајући и сопствене приходе НИО;

– да је радни однос наставног особља у високошколској установи уређен прописима о високом образовању који „остављају могућност“ да се радни однос наставнику продужи одређени број школских година на начин и под условима предвиђеним чланом 93. Закона о високом образовању, али да продужење радног односа професора у високошколској установи, након што је навршио 65. годину живота, не утиче на плаћање професора као истраживача;

– да се у складу са прелазним одредбама Закона о науци и истраживањима, (члан 135. овог закона), финансирање научноистраживачког рада истраживача у 2020. години врши на основу Уговора о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години, који се закључује између сваке појединачне НИО и Министарства, као и да су саставни делови тог уговора списак истраживача и План рада НИО;

– да се почев од 1. јануара 2020. године, исплата средстава НИО за рад истраживача врши по плану, месечним решењем уз који је приложен списак истраживача, као и да су неосновани наводи да су подноситељке притужбе „искључене са пројеката“, с обзиром да је пројектни циклус на који се позивају окончан закључно са 31. децембром 2019. године, а да је списак истраживача потребних за реализацију Плана научноистраживачког рада НИО у 2020. години „усаглашен од уговорних страна (није у питању једнострани акт Министарства)“;

У допуни изјашњења Министарства, између осталог, наведено је:

да су научни пројекти из програма на којима су биле ангажоване подноситељке притужбе окончани закључно са 31. децембром 2019. године, али да је исплата децембарске накнаде за рад истраживача, извршена НИО у јануару месецу 2020. године;
да Министарство почев од 1. јануара 2020. године нема основ за пројектно финансирање, јер је пројектно финансирање прешло на Фонд за науку Републике Србије, који је посебно правно лице основано Законом о фонду за науку Републике Србије, као и да основ за уплату бруто накнаде за рад истраживача за јануар 2020. године, по решењу бр.451-03-2/2020-14/8, није научни пројекат, већ Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години и План рада НИО, који је свака научноистраживачка организација доставила Министарству на начин утврђен Уредбом о нормативима и стандардима расподеле средстава акредитованим научноистраживачким организацијама, на обрасцу чији је садржај прописан том уредбом;
да систем финансирања научноистраживачког рада представља електронску базу у којој се води евиденција о научноистраживачким организацијама и истраживачима везано за податке из регистра чија је садржина уређена Законом о науци и истраживањима, да је штампање списка истраживача „аутоматизовани процес“ и да увид у наведени списак, пре потписивања годишњег уговора, имају обе уговорне стране (Министарство и НИО преко овлашћених особа);
да се даном закључења уговора, списак сматра усаглашеним од оба потписника уговора, те да су неосновани наводи из притужбе да је Министарство „преиначило“ списак, као и да се исплата средстава НИО врши месечним решењем уз које се прилаже списак истраживача чије се ревидирање врши на месечном нивоу у складу са променама (промена звања, одсуство истраживача, престанак радног односа и др.);
да Министарство у складу са стратешким документима Владе Републике Србије спроводи афирмативну меру са циљем задржавања младих кадрова у земљи, тако што се путем јавног позива укључују у научноистраживачки рад НИО, као и да је ова афирмативна мера у складу са плановима НИО, „имајући у виду њихове потребе за занављањем кадра“:
да је кроз четири јавна позива, почев од 2018. године, у рад НИО укључено 1376 талентованих младих истраживача и да је у 2021. години у плану укључење до 300 младих који на својој докторској дисертацији непосредно раде у НИО у складу са Планом рада НИО и који ће након докторирања и даљег избора у научно звање „своје знање применити у развоју своје земље“, што је био циљ како претходне Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016-2020. године, тако и Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021-2025. године „Моћ знања“.

Уз изјашњење је у виду прилога достављен Уговор о реализији и финансирању научноистраживачког рада у 2020. години, који је закључен између Републике Србије – Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Универзитета у ББ, АА факултет.

Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, током поступка прибављена је изјава професора др ДД којег су подноситељке у притужби навеле као сведока и декана факултета Универзитета у ББ.
У изјави професора др ДД, између осталог, наведено је:

– да од 1. јануара 2020. године, Министарство „пребацује“ новац АА факултету Убб , ради исплате хонорара наставницима и сарадницима факултета;

– да је Министарство доставило факултету списак наставника и сарадника заједно са опредељеним износима који се исплаћује наставницима и сарадницима који су ангажовани на пројекту;

– да рачуноводство факултета, месечно, врши исплате хонорара према списку који је доставило Министарство и према износима који су опредељени за сваког истраживача, односно да је таква процедура на пројекту на којем је он ангажован као секретар пројекта и на којим води послове управљања пројектом.

У изјави професора др ЂЂ, декана АА факултета Универзитета у ББ, између осталог, наведено је :

– да је АА факултет у ББ, закључио Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада у 2020. години са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, према предлогу уговора који је саставило Министарство;

– да су осим структуре финансирања научноистраживачког рада, овим уговором уређени односи између АА факултета у ББ и Министарства, у извршавању исплата запосленима на Факултету за научна истраживања која Министарство финансира својим средствима;

– да је АА факултет у ББ, у складу са уговором, преузео обавезу да средства која су пренета од Министарства исплаћује истраживачима. Исплата са утврђеним накнадама за научноистраживачки рад, у бруто износу, вршена је према списку истраживача који је саставило Министарство и приложило уговор (прилог 2), као и према решењима Министарства о распореду средстава за сваки месец;

да подноситељкама притужбе нису вршене исплате, јер списком и решењима Министарства нису биле именоване као примаоци ауторских накнада.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
- Увидом у Решење о распореду средстава број, 451-03-2/2020-14/1 од 8. јануара 2020. године, утврђено је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило пренос средстава са рачуна извршења буџета Републике Србије 840-1620-21 са конта 494246 у износу од 2.065.496,00 динара за намену „бруто накнада за рад на истраживача на пројектима ОН за децембар 2019. године“. Даљим увидом утврђено је да је тачком 3. наведеног решења констатовано да је корисник ових средстава Универзитет у ББ, АА факултет. Увидом у прилог уз решење о распореду средстава, утврђено је да су за пројекат „Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије“, као кориснице бруто накнаде за рад истраживача, поред осталих, означене редовне професорке, ГГ и ВВ.
- Увидом у Решење о распореду средстава, број 451-03-2/2020-14/3 од 8. јануара 2020. године, утврђено је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило пренос средстава са рачуна извршења буџета Републике Србије 840-1620-21 са конта 494246 у износу од 408.983,00 динара за намену „бруто накнада за рад на истраживача на пројектима ИИИ за децембар 2019. године“. Даљим увидом утврђено је да је тачком 3. наведеног решења констатовано да је корисник ових средстава Универзитет у ББ, АА факултет. Увидом у прилог уз решење о распореду средстава утврђено је да је за пројекат „Конституционализам и бладивина права у изградњи националне државе-случај Србије“, као корисница бруто накнаде за рад истраживача, поред осталих, означена редовна професорка, ГГ.
- Увидом у Решење о распореду средстава, број 451-03-2/2020-14/8 од 6. фебруара 2020. године, утврђено је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило пренос средстава са рачуна извршења буџета Републике Србије 840-1620-21 са конта 494246 у износу од 2.250.055,00 динара за намену „бруто накнада за рад истраживача за јануар 2020. године“. Даљим увидом утврђено је да је тачком 3. наведеног решења констатовано да је корисник ових средстава Универзитет у ББ, АА факултет. Увидом у прилог уз решење о распореду средстава, утврђено је да се на њему не налазе професорке ВВ и ГГ.
- Увидом у Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години, 06 бр.174/2 од 29. јануара 2020. године, поред осталог, утврђено је да је уговор закључен између Републике Србије – Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Универзитета у ББ, АА факултет. Даљим увидом, утврђено је да је чланом 1. наведеног уговора прописано да се овим уговором уређују међусобна права и обавезе уговорних страна у вези реализације и финансирања научноистраживачког рада НИО у 2020. години, као и начин и услови преноса средства за рад истраживача, режијске трошкове и материјалне трошкове истраживања на основу достављеног годишњег Плана рада НИО. Чланом 3. став 1. овог Уговора прописано је да саставни део овог уговора чине следећи прилози: Прилог 1 – „План рада НИО“ који, између осталог, садржи: опис рада институције са анализом снага, слабости, прилика и претњи у раду у наредној години; опис планираних истраживања и очекиваних резултата; наставна активност (учешће истраживача у настави, организовање наставе, менторство, учешће у комисијама за одбрану докторских и мастер теза), очекиване промене броја и статуса истраживача и др; Прилог 2 – „Списак истраживача са утврђеном накнадом за научноистраживачки рад у бруто износу“, која садржи: нето износ за исплату и износ припадајућег пореза и доприноса. Део додатних средстава за време проведено на раду, Министарство уплаћује за истраживаче у истраживачком, научном и сарадничком звању под условом да нису ангажовани у настави, а запослени су на институтима и факултетима чији је оснивач Република Србија. За истраживаче у наставном звању који су ангажовани у настави, Министарство не уплаћује део додатних средстава за време проведено на раду. Промене у прилогу 2 у односу на искључивање појединих истраживача, рачунајући и истраживаче који су навршили 65 година живота и/или укључивање нових истраживача у рад НИО, као и на избор/реизбор у звање су саставни део овог уговора, односно месечних решења о распореду НИО; Прилог 3 – „Одобрени износи режијских и материјалних трошкова истраживања“. Даљим увидом утврђено је да је чланом 4. овог уговора, између осталог прописано да је руководилац НИО по овом уговора обавезан, између осталог, да: тачка 1) обезбеди да се научноистраживачки рад НИО одвија у складу са Прилогом 1; тачка 2) обезбеди трошење средстава примљених по овом уговору у складу са законом и за намене утврђене чланом 2. овог уговора; тачка 5) писаним путем обавести Министарство о променама и/или проблемима у вези са реализацијом овог уговора у року од 15 дана од сазнања о било којој промени која је од утицаја на финансирање буџетским средствима, а нарочито исплате накнаде за рад истраживача, као и престанак радног ангажовања истраживача по било ком основу. На основу образложеног захтева НИО, а уз претходно прибављену сагласност Министарства дату у складу са ликвидним могућностима буџета, НИО може да у 2020. години ангажује истраживаче у статусу спољног сарадника. Истраживач у статусу спољног сарадника уврштава се у списак истраживача из Прилога 2. Даљим увидом утврђено је да је чланом 5. овог уговора прописано да руководилац НИО потписивањем овог уговора преузима обавезу да, између осталог, све истраживаче ангажоване у НИО, благовремено и потпуно обавештава о садржини и евентуалним променама овог уговора и прилога који чине његов саставни део, о обавезама и одговорностима у току његове реализације, као и последицама непоступања у складу са истим. Одредбом члана 6. Уговора између осталог прописано је да је обавеза руководиоца НИО да сачини, потпише и до 31. јануара 2021. године достави Министарству, у писаној и електронској форми, извештај о раду НИО (укључује и извештај о законитом и наменскомрасполагању буџетским средствима примљеним у 2020. години), кога чине између осталог и документација којом се доказује законито и наменско трошење буџетских средстава примљених са раздела Министарства по овом уговору, а нарочито тачка 2.2.1. потписани документ истраживача да су примили накнаде за научноистраживачки рад исплаћене НИО за те намене на основу овог уговора; затим писану изјаву у односу на трошкове приказане/документоване у извештају као финансиране буџетским средствима у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године (нпр. накнаде за научноистраживачки рад или поједине истраживачке активности), наводе да за исте намене ни у једном делу нису обезбеђена друга средства из буџета Републике Србије или других извора, односно наводе о висини, извору, структури и начину учешћа других средстава у суфинансирању научноистраживачког рада НИО у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године (нпр. по другим програмима из Закона или Закону о фонду за развој Републике Србије и Закона о иновационој делатности и сл.). Даље, чланом 7. овог уговора, између осталог, прописано је да се Министарство обавезује да средства намењена за остваривање научноистраживачког рада НИО у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године уплати НИО према одредбама овог уговора, посебним решењима, а у складу са ликвидационим могућностима буџета Републике Србије-раздео Министарство; одлучи о прекиду или обустави финансирања по основу овог уговора, делимично или у целини, на основу резултата контроле наменског трошења буџетских средстава, због незадовољавајућих резултата научноистраживачког рада или са неког другогоправданог и образложеног основа. Одредбом члана 8. Уговора прописано је да Министарство прати реализацију научноистраживачког рада НИО на основу годишњег извештаја о раду. Министарство ће вршити проверу спровођења овог уговора непосредним увидом на терену у свакој појединачној НИО са или без посебне најаве, а с чим у вези може захтевати и додатне извештаје за одређени временски период који одреди у свом писаном захтеву. Извештаји обухватају реализацију научноистраживачке делатности финансиране из буџета, Фонда за науку Републике Србије, међународних пројеката, пројеката сарадње са привредом и других извора. Надлежни матични научни одбор разматра Извештај о раду научноистраживачке организације и даје мишљење Министарству. Повереник констатује да је увидом утврђено да су наведени уговор потписали: за Универзитет у ББ, АА факултет, декан проф др ЂЂ, и за Министарство, ЕЕ, министар.
- Увидом у прилог 1 који је саставни део Уговора, утврђено је да је у њему садржан план рада НИО – Универзитет у ББ, АА факултет у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године. Саставни део прилога 1 је „Опис рада институције са анализом снага, слабости, прилика и претњи у раду у наредној години (СВОТ)“. У овом делу је, између осталог, конатовано да је факултет уочио да би се „слабости у раду могле појавити због недовољног броја млађих наставника и сарадника, као и запослених у стручним службама, те да ће у циљу даљег унапређења квалитета науке, Факултет урадити комплатну СВОТ анализу и доставити је Министарству.“ Даљим увидом, утврђено је да у делу који се односи на „Опис планова за проширење људских ресурса и истраживачке структуре“, између осталог, наведено да „комисија факултета припрема план подмлађивања научноустраживачког кадра, који ће обезбедити да научни кадар, у складу са средствима којима Факулет располаже, прошири ангажовањем на основу јавних конкурса и уговора студената као демонстратора“. Даље, у делу који се односи на „Учешће у научним скуповима и мобилност истраживача“, утврђено је да је планирано да, између осталог, истраживачки тим пројекта „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе-случај Србије“ учествује на скуповима важнијих струковних и научних удружења, где ће презентовати резултате истраживања пројекта, као и да ће истраживачи на пројекту „Переспективе имплементације свропских стандарда у правни систем Србије“, у 2020. години, учествовати на бројним научним скуповима у земљи, док ће поједини истраживачи држати предавања по позиву на универзитетима у иностранству.
- Увидом у „Прилог 2“ који је такође саставни део Уговора, између осталог, утврђено је да представља списак истраживача ангажованих код НИО за уговорени период од 1. јануар до 31. децембар 2020. године. Даљим увидом, утврђено је да се на списку научноистраживачке организације Универзитет у ББ, АА факултет, налази укупно 60 истраживача/истраживачица, као и да се међу њима не налазе подноситељке притужбе. Такође увидом у листу истраживача који су финансирани закључно са јануаром 2020. године и листу истраживача коју су остваривали накнаду према закљученом уговору између Министарства и АА факултета Универзитета у ББ није иста, односно списак истраживача финансираних на основу потписаног уговора садржи измене у погледу имена и презимена истраживача у односу на ранији период када је према тада важећем закону Министарство вршило пројектно финансирање.
МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].
Устав Републике Србије^[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4] у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[5], који прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 23. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[6] је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације („Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.
Закон о високом образовању^[7] у члану 44. став 1. прописано је да је универзитет самостална високошколска установа која у обављању своје делатности обједињује образовну, научноистраживачку, стручну, уметничку и иновациону делатност, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Даље, одредбом члана 93. став 1. овог закона прописано је да наставнику престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Ставом 2. истог члана прописано је да наставнику који је испунио услове из става 1. овог члана у звању редовног професора, уколико постоји потреба за наставком рада, може се продужити радни однос уговором са високошколском установом на одређено време до две године, уз могућност додатних продужења, а најдуже до краја школске године у којој навршава 70 година живота, док је ставом 3. прописано да се наставнику из става 1. овог члана може продужити радни однос ако има најмање 20 година радног искуства у високом образовању и ако је након стицања звања редовног професора остварио резултате у научном раду, односно у уметничком стваралаштву и у развоју научнонаставног подмлатка на факултету, који су потребни за избор у звање редовног професора на основу члана 74. ст. 10-12. овог закона. Даље, одредбама истог члана закона (став 4.) прописано је да ближе критеријуме за закључење уговора о раду након 65. године живота доноси Национални савет, а високошколска установа, односно универзитет може статутом да пропише и додатне критеријуме.
Закон о науци и истраживањима^[8] у члану 7. став 1. прописује да науку и истраживања као делатност од општег интереса (у даљем тексту: научноистраживачка делатност) реализују акредитоване научноистраживачке организације кроз програме утврђене овим законом, као и програме утврђене законом којим се уређује рад Фонда за науку Републике Србије. Одредбом члана 12. став 1. наведеног закона прописано је да се општи интерес у научноистраживачкој делатности, остварује путем програма институционалног финансирања и других програма од општег интереса у складу са овим законом, као и путем пројектног финансирања преко Фонда за науку Републике Србије у складу са законом којим се уређује рад тог фонда. Чланом 103. овог закона прописано је да се средства за финансирање научноистраживачке делатности обезбеђују из: 1) средстава оснивача; 2) буџета Републике Србије; 3) буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе; 4) средстава Фонда за науку Републике Србије; 5) средстава привредних друштава, удружења и других организација; 6) сопствених прихода научноистраживачких организација; 7) средстава домаћих фондова и задужбина и поклона правних и физичких лица; 8) средстава страних фондација, правних и физичких лица и донација; 9) других извора, под условом да се не угрожава аутономија и достојанство научноистраживачког рада, док члан 105. у ставу 1. прописује да се финансирање научноистраживачке делатности састоји из програма институционалног финансирања, других програма од општег интереса, пројектног финансирања у складу са законом којим се уређује рад Фонда за науку Републике Србије и финансирања из других извора. Ставом 2. исте одредбе прописано је да се институционално финансирање може обезбедити из: 1) средстава оснивача; 2) буџета Републике Србије; 3) буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. Одредбом члана 106. овог закона прописано је да ће се пројектно финансирање реализовати у складу са законом којим се уређује рад Фонда за науку Републике Србије. Одредбама члана 108. прописано је да институционално финансирање акредитованих института, који су основани као установе, а чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као и института чији је оснивач Српска академија наука и уметности обухвата: 1) средства за плате и друга примања истраживача у научним звањима; 2) средства за плате административно-техничког, стручног и помоћног особља; 3) средства за режијске трошкове; 4) средства за материјалне трошкове истраживања; 5) средства за набавку, одржавање, амортизацију и осигурање опреме; 6) средства за друге трошкове научноистраживачког рада, док је ставом 2. исте одредбе прописано да се средства за плате истраживача у истраживачким звањима обезбеђују се у складу са чланом 129. овог закона. Чланом 129. став 1. прописано је да ће Министарство надлежно за послове научноистраживачке делатности наставити да финансира научноистраживачке активности свих истраживача у истраживачким звањима ангажованих у научноистраживачкој организацији и иновационим центрима до стицања звања доктора наука, односно до истека истраживачких звања која су стекли у складу са одредбама Закона о научноистраживачкој делатности („Службени гласник РС“, бр. 110/05, 50/06 – исправка, 18/10 и 112/15). Ставом 3. исте одредбе прописано је да ће Министарство надлежно за послове научноистраживачке делатности финансирати све истраживаче у научним звањима ангажоване на факултетима и иновационим центрима, на дан ступања на снагу овог закона. Финансирање ће се односити и на све истраживаче ангажоване на факултетима и иновационим центрима, чији поступак за избор у звање научног сарадника буде покренут током трајања финансирања пројеката у циклусу истраживања од 2011. године, закључно са 31. децембром 2019. године, под условом да по том поступку стекну звање научног сарадника, док је ставом 4. ове одредбе прописано да факултети и иновациони центри могу ангажовати нове истраживаче у научним звањима само у оквиру међународних пројеката, пројеката Фонда за науку, Фонда за иновациону делатност, сопствених средстава као и из свих других буџетских средстава ван раздела министарства надлежног за послове научноистраживачке делатности. Одредбом члана 135. став 2. истог закона прописано је да Министарство може финансирати научноистраживачки рад прерасподелом средстава за реализацију научноистраживачког рада тако што ће се средства са свих пројеката у којима учествује појединачна научноистраживачка организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе као и Српска академија наука и уметности и институти чији је она оснивач, збирно исплаћивати тој научноистраживачкој организацији, а на нивоу исплате за децембар месец претходне године, уз сва припадајућа увећања према прописима о буџету односно буџетском систему. Финансирање у складу са овим чланом ће се реализовати најдуже у трајању од две године од почетка примене прописа којим се уређује рад запослених у јавним службама.
Закон о фонду за науку Републике Србије^[9] у члану 1. прописује да је у циљу обезбеђивања услова за континуирани развој научноистраживачких и развојних активности у Републици Србији, неопходних за напредак друштва заснованог на знању основан Фонд за науку. Одредбама члана 2. овог закона прописано је да Фонд кроз своје деловање омогућава развој научних истраживања и примену њихових резултата ради бржег друштвеног, технолошког, културног и економског развоја Републике Србије, док је ставом 2. истог члана прописано да Фонд обезбеђује финансијска средства и пружа стручну подршку истраживачима из акредитованих научноистраживачких организација у реализацији научних пројеката у оквиру програма Фонда утврђених овим законом. Чланом став 1. овог закона прописано је да је оснивач Фонда Република Србија, док је ставом 5. став 1. прописано да се средства за оснивање и рад Фонда обезбеђују из буџета Републике Србије. Фонд обавља послове у вези са финансирањем припреме, реализације и развоја програма, пројеката и других активности у области спровођења научноистраживачке политике (члан 6). Одредбама члана 8. прописано је да средства Фонда омогућавају финансирање реализације програма Фонда и користе се за финансирање научноистраживачке делатности, као и да у обављању својих послова, а нарочито у планирању и коришћењу средстава, Фонд примењује принципе објективности и одговорности, међународно признате стандарде добре праксе и јавности у раду и доношењу одлука. Одредбама члана 20. став 1. прописано је да програми Фонда морају бити довољно разноврсни да одговоре на различите друштвене изазове – технолошки развој, подршку напредним идејама, развој кадрова, изградњу научне инфраструктуре, интеграцију у међународне научне токове, сарадњу науке и привреде и др. Министарство надлежно за научноистраживачку делатност по претходно прибављеном мишљењу Научног савета Фонда доноси одговарајући пропис за реализацију програма Фонда.
Уредбом о нормативима и стандардима расподеле средстава акредитованим научноистраживачким организацијама^[10] у члану 1. утврђени су нормативи и стандарди расподеле средстава акредитованим научноистраживачким организацијама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и Српска академија наука и уметности, а у складу са Законом о науци и истраживањима („Службени гласник РС”, број 49/19), док је чланом 2. прописано да се под нормативом и стандардом, у смислу ове уредбе, подразумева скуп општих правила и смерница за расподелу средстава за плате истраживача, режијске трошкове и материјалне трошкове истраживања. Одредбом члана 3. став 1. прописано је да ће се средства за плате истраживача, режијске трошкове и материјалне трошкове истраживања исплаћивати на основу годишњег плана рада научноистраживачке организације и уговора између министарства надлежног за научноистраживачку делатност (у даљем тексту: министарство) и научноистраживачке организације, док је ставом 3. исте одредбе прописано да се годишњи план рада научноистраживачке организације подноси најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину у писаном и електронском облику преко наменске странице на сајту министарства. Рок за подношење годишњег извештаја о раду је 31. јануар текуће године за претходну годину у писаном и електронском облику. Одредбом члана 5. ове уредбе прописано је да годишњи план рада научноистраживачке организације садржи следеће: 1) Опис рада институције са анализом снага, слабости, прилика и претњи у раду у наредној години; 2) Опис планираних истраживања и очекиваних резултата; 3) Опис планова за проширење људских ресурса и истраживачке инфраструктуре; 4) План за привлачење капиталних инвестиција на једногодишњем и вишегодишњем нивоу; 5) Учешће у научним скуповима и мобилност истраживача (организовање научних скупова, пленарна предавања и предавања по позиву, студијски боравци и усавршавање истраживача, студијски боравци страних истраживача); 6) Научна сарадња (пријављивање на националне и међународне пројекте, међународна сарадња, сарадња са привредом, сарадња са другим академским институцијама, учешће у реализацији програма других министарстава и организација); 7) Дисеминација, промоција и популаризација резултата; 8) Издавачка и библиотечка делатност; 9) Наставна активност (учешће истраживача у настави, организовање наставе, менторство, учешће у комисијама за одбрану докторских и мастер теза); 10) Очекиване промене броја и статуса истраживача. Одредбом члана 7. Уредбе прописано је да ће се финансирање научноистраживачког рада у 2020. години вршити на нивоу исплате за децембар 2019. године, уз сва припадајућа увећања према прописима о буџету односно буџетском систему, а у складу са чланом 135. став 2. Закона о науци и истраживањима.
Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2016-2020. године^[11] утврђене су мере и програми за унапређење изврсности у науци и циљно усмерена истраживања за развој привреде и друштва у целини, у петогодишњем периоду. Један од циљева прописаних стратегијом представља подстицање изврсности и релевантности научних истраживања у Републици Србији. Наиме, како је наведено, „истраживања у Републици Србији су квалитетна и покривају широке научне области али нису у довољној мери фокусирана на изврсност и примену истраживачких резултата у пракси“, због чега је за бржи друштвени и привредни развој земље потребно обезбедити значајнији утицај науке, унапређујући изврсност и релевантност научних истраживања. Једна од мера којима ће се остварити овај циљ је образовање Фонда за подстицање истраживања, с циљем да се пружи подршка (су)финансирању истраживања, као и развоју и усавршавању научноистраживачких кадрова. Фонд ће подржавати истраживачке и развојне пројекте намењене младим талентованим истраживачима, повратницима који су боравили на реномираним научним институцијама у свету и оснаживати сарадњу са научном дијаспором кроз формирање заједничких пројеката и других облика научне и технолошке сарадње. Фонд ће бити успостављен уз учешће буџетских и донаторских средстава. Средства потребна за рад Фонда за подстицање истраживања у наредном периоду планираће се у оквиру буџетског лимита, имајући у виду ограничене билансне могућности буџета Републике Србије и спровођење мера фискалне консолидације.

Анализа са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је почев од 1. јануара 2020. године, подноситељкама притужбе обустављена исплата накнаде за научне пројекте на којима су до тада биле ангажоване из разлога који су у вези са њиховим старосним добом, односно чињеницом да су навршиле 65 година живота, као и да ли је за наведени акт одговорно Министарство, против којег је поднета притужба.
Међу странама у поступку није спорно да су у оквиру научноистраживачке организације (у даљем тексту: НИО) Универзитет у ББ, АА факултет, др ВВ и др ГГ биле учеснице научних пројеката које је финансирало Министарство, и то: „Перспективе имплементације европских стандарда у Правни систем Србије“, односно да је професорка др ГГ, била ангажована и на пројекту „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе – случај Србије“. Даље, неспорно је да је по основу ангажовања на наведеним пројектима, подноситељкама притужбе исплаћена новчана накнада и то последњи пут за децембар месец 2019. године. Такође, на основу увида у достављене доказе, неспорно је да се подноситељке притужбе не налазе на списку истраживача/ица ангажованих на АА факултету Универзитета у ББ, за уговорени период почев од 1. јануара до 31. децембра 2020. године.
У изјашњењу Министарства, између осталог, наведено је да се финасирање пројеката и истраживачких тимова из научноистраживачких организација (НИО), по пројектима из Програма основних истраживања (ОИ), Програма истраживања у области технолошког развоја(ТР) и Програма суфинансирања интегралних и интердисциплинарних истраживања (ИИИ), по јавном позиву Министарства, вршило у периоду од 2011. године, закључно са 31. децембром 2019. године, у складу са тада важећим Законом о научноистраживачкој делатности. Даље је наведено, да су у том пројектном циклусу, уговорима о реализацији пројеката закључених између Министарства и НИО, као и годишњим анексима уговора, обухваћени истраживачи са акредитованих института и факултета као чланови пројектних тимова из једне или више НИО, а да је исплата средстава за рад истраживача на пројекту вршена месечно, свакој појединачној НИО, посебним решењем уз који је приложен списак истраживача/ица на којем су се налазиле и подноситељке притужбе. Такође, истакнуто је, да је у складу са важећим законским прописима којима су уређене области науке и истраживања, пројектно финансирање преко Министарства окончано, односно да су окончани сви пројекти који су се реализовали у периоду 2011-2019. године, због чега је престала и обавеза исплате средстава која је била основ за финансирање подноситељки притужбе на пројектима, и то закључно са исплатом накнаде за научноистраживачки рад на пројекту за децембар 2019. године. Наиме, како је даље наведено, Министарство почев од 1. јануара 2020. године нема основ за пројектно финансирање, јер је пројектно финансирање прешло на Фонд за науку Републике Србије, као посебног правног лица које је основано Законом о фонду за науку Републике Србије, те да с тим у вези основ за уплату бруто накнаде за рад истраживача за јануар 2020. године, по решењу бр.451-03-2/2020-14/8, није научни пројекат, већ Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години и План рада НИО, који је свака организација доставила Министарству на начин утврђен Уредбом о нормативима и стандардима расподеле средстава акредитованим научноистраживачким организацијама. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да је одредбом члана 129. Закона о науци и истраживањима, између осталог, прописано да ће Министарство надлежно за послове научноистраживачке делатности финансирати све истраживаче у научним звањима ангажоване на факултетима и иновационим центрима на дан ступања на снагу овог закона, као и оне истраживаче ангажоване на факултетима и иновационим центрима, чији поступак за избор у звање научног сарадника буде покренут током трајања финансирања пројеката у циклусу истраживања од 2011. године, закључно са 31. децембром 2019. године, односно да факултети и иновациони центри могу ангажовати нове истраживаче у научним звањима само у оквиру међународних пројеката, пројеката Фонда за науку, Фонда за иновациону делатност, сопствених средстава као и из свих других буџетских средстава ван раздела министарства надлежног за послове научноистраживачке делатности.
Поред тога, увидом у решење о распореду средстава број 451-03-2/2020-14/1 од 8. јануара 2020. године, утврђено је да је Министарство одобрило пренос средстава АА факултет у ББ „за намену“ – „бруто накнада за рад истраживача на пројектима истраживача ОН, односно на пројектима ИИИ за децембар 2019. године“, док је по решењу о распореду средстава број 451-03-2/2020-14/8, као сврха намене означена „бруто накнада за рад истраживача за јануар 2020. године“. Имајући у виду наведено, може се констатовати да није спорно да је од 1. јануара 2020. године промењен правни основ финансирања научноистраживачког рада истраживача/ица на АА факултету Универзитета у ББ, те да је у складу са наведеним променама, промењена и намена по којој је Министарство вршило исплату накнаде за рад истраживача/ица почев од исплате накнаде за јануар 2020. године.

Наиме, пројекат на коме су подноситељке притужби биле ангажоване окончан је 31. децембра 2019. године. Након тога, факултет и Министарство, закључују Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада са НИО, чиме се са пројектног прелази на институционално финансирање наведених истраживања, у складу са одредбама Закона о науци и истраживању.

Да године старости нису у узрочној вези са престанком ангажовања подноситељки притужби у истраживањима, већ промена правног основа финансирања истраживања (прелазак са пројектног на институционално финансирање), говори и чињеница да су подноситеље притужбе у мају 2019. године навршила 65 година живота, а да су накнаду примале све до јануара 2020. године, до окончања пројектног финансирања предметног истраживања, на основу Уговора о реализацији пројекта.

Наиме, од 1. јануара 2020. године истраживачима је омогућено да равноправно учествују у пројектима по конкурсу које расписује Фонд за науку Републике Србије, у чијој је надлежности финансирање пројеката. С тим у вези, Повереник констатује да је Законом о фонду за науку Републике Србије установљен Фонд за науку који, како то произлази из члана 2. тог закона, обезбеђује финансијска средства и пружа стручну подршку истраживачима из акредитованих научноистраживачких организација у реализацији научних пројеката у оквиру програма Фонда утврђених овим законом и обавља послове у вези са финансирањем припреме, реализације и развоја програма, пројеката и других активности у области спровођења научноистраживачке политике (члан 6. истог закона).

Имајући у виду све наведено, односно да је престанак ангажмана подноситељки притужби у узрочној вези са променом правног основа финансирања пројекта почев од јануара 2020. године, може се констатовати Министарство није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Појединачне одредбе Уговора о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години који је Универзитет у ББ, АА факултет закључио са Министарством, нису биле предмет оцене Повереника, имајући у виду да је притужба поднета против Министарства, а да се према начину регулисања права и обавеза, у конкретном случају не ради о једностраном акту.

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби професорки АА факултета Универзитета у ББ, др ВВ и др ГГ, утврђено је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство), није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[4] „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 2. став 1. тачка 1.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[7] „Службени гласник РС”,бр. 88/17, 73/18, 27/18, 67/19 и 6/20

[8] Службени гласник РС”, број 49/19

[9] „Службени гласник РС”, број 95/18

[10] „Службени гласник РС”, број 90/19

[11] „Службени гласник РС”, број 25/16