бр. 07-00-87/2019-02   датум: 17.6.2019.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА коју је поднео у име и уз сагласност ББ, због дискриминације на основу инвалидитета у поступку оверавања здравствене књижице код Фонда за СОВО. Наиме, у притужби се наводи да је као предуслов за остварење овог права, Фонд за СОВО захтевао потпуно лишавање пословне способности ББ, или продужење родитељског права, због њеног инвалидитета. У изјашњењу на наводе из притужбе Фонд за СОВО је навео да је Одлуком о изгледу здравтсвене књижице и идентификационе картице војних осигураника прописано да се брачном другу и лицима млађим од 60 година које је професионално војно лице или корисник војне пензије дужан да издржава у складу са законом, здравствене књижице оверавају једанпут годишње под условом да не остварују право на здравствено осигурање по другом основу. Фонд сматра да је једини доказ да је ББ лице које је издржавано у складу са законом, потпуно лишење пословне способности или продужење родитењског права. Током поступка, утврђено је да је ББ оверена здравствена књижица, на препоруку Инспектората Министарства одбране, али да Фонд за СОВО и даље сматра да ББ нема сву потребну документацију за оверу здравствене књижице. Навели су да сви војни осигураници, осим подноситеља притужбе, за своју децу са инвалидитетом старију од 18 година, поседују одлуке суда о лишавању пословне способности или продужењу родитељског права. Повереник за заштиту равноправности анализирао је да ли је циљ постављања оваквог услова законит, а затим и да ли је средство за постизање тог циља примерено и нужно. Фонд за СОВО је очигледно поставио овакав услов са законитим циљем, а то је да се утврди да ли је ББ лице које је њен отац дужан да издржава у складу са законом, чиме би се испунио услов за оверу здравствене књижице. Међутим, имајући у виду да не постоји пропис који поставља услов лишавања пословне способности зарад доказивања чињеница које су у вези са законским издржавањем, али и Уставне и законске гаранције на плану заштите људских права особа са инвалидитетом и гаранције које произлазе из Конвенције о правима особа са инвалидитетом, можемо констатовати да потпуно лишавање пословне способности, није средство које је примерено и нужно за остваривање тог циља. Лишавање пословне способности особа са инвалидитетом, а нарочито особа са физичким инвалидитетом, и то искључиво због постојања личног својства – инвалидитета, предстваља грубу повреду Конвенције о правима особа са инвалидитетом и значајно ограничавање у свакодневном функционисању. Због тога је Повереник дао мишљење да је постављањем услова лишавања пословне способности односно продужења родитељског права ББ, зарад оставривања права из осигурања, Фонд за СОВО повредио је одредбе члана 7. и члана 12. Закона о забрани дискриминације. Повереник за заштиту равноправности препоручује Фонду за СОВО да обустави праксу условљавања особа са инвалидитетом лишавањем пословне способности, зарад остваривања било којих права код Фонда, да упути писано извињење ББ и да се убудуће придржава закона који забрањују дискриминацију и ратификованих међународних конвенција.

 

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности обратио се АА, притужбом поднетом у име и уз сагласност ББ из Београда, против Фонда за социјално осигурање војних осигураника (Фонд за СОВО).

1.2. У притужби и допунама притужбе је, између осталог, наведено:

• да је ББ особа са 100% телесним инвалидитетом, услед дијагностиковане церебралне парализе;

 

• да Фонд за СОВО упорно одбија да продужи оверу здравствене књижице ББ као члана породице војног осигураника, односно оверу књижице условљава лишењем ББ пословне способности;

 

• да су службеници Фонда за СОВО упознати са медицинском документацијом ББ, те да је код ње у питању физички инвалидитет и да не постоје разлози ни услови за лишавање пословне способности;

 

• да је очигледно да ББ није у могућности да се издржава и да је издржавање од стране чланова породице пре свега њихова етичка обавеза;

 

• да је је последњи пут зет ВВ отишао у Фонд за СОВО ради овере здравствене књижице за 2019. годину, као члан породичног домаћинства, будући да је ББ отац лошијег здравственог стања;

 

• да је том приликом одбијена овера књижице, а као образложење дато је упутство у коме се наводи да је према одредбама Породичног закона, потребно да ББ лише пословне способности и да јој Центар за социјални рад додели старатеља;

 

• да сматра да према важећим прописима постоји основ да се ББ овери здравствена књижица и да неоверавање књижице и наметање услова лишавања пословне способности представља дискриминацију особа са инвалидитетом;

 

• да је дана 28. марта 2019. године ВВ стигао хитан позив из Фонда за СОВО, ради овере књижице ББ на рок од годину дана;

 

• да је издата нова књижица са роком важења до 31. марта 2020. године;

 

• да су запослени у Фонду за СОВО том приликом били предусретљиви и спремни за сарадњу;

 

• да сматра да би ББ требало трајно оверити књижицу у складу са важећим прописима.

 

1.3.  Уз притужбу је достављено следеће: 1) сагласност ББ за вођење поступка; 2) захтев за повлачење тужбе; 3) решење Другог основног суда …; 4) фотокопија здравствене књижице ББ; 5) фотокопија очитане електронске личне карте ББ; 6) изјава ГГ 7) налаз војно-лекарске комисије из 1977. и 1985. године 8) налаз више војнолекарске комисије из 2017. године 9) налаз РФЗПИО – органа вештачења из 2012. године 10) решење завода за социјално осигурање војних осигураника из 1977. Године 11) решење Градске управе града Београда, секретаријата за социјалну заштиту из 2013. Године 12) уверење Секретаријата за јавне приходе из 2017. године 13) потврда РФ за ПИО из 2018. Године 14) одговор Фонда за СОВО на захтев АА,

 

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом  35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка затражио изјашњење Фонда за СОВО. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

• да је дана 31. јануара 2019. године у Фонд за СОВО дошао зет АА, ГГ, који није овлашћено лице нити носилац војног осигурања;

 

• да ГГ није имао пуномоћје, што је био разлог за непоступање Фонда;

 

• да је ББ доставила захтев за оверу здравствене књижице дана 20. фебруара 2019. године, па је самим тим притужба која је поднета Поверенику преурањена, с обзиром да је рок за поступање 60 дана;

 

• да је здравствена књижица ББ оверена дана 29. марта 2019. године, на период од годину дана у складу са тачком 10 под 2) Одлуке о изгледу здравтсвене књижице и идентификационе картице војних осигураника;

 

• да је наведеном Одлуком прописано да се брачном другу и лицима млађим од 60 година које је професионално војно лице или корисник војне пензије дужан да издржава у складу са законом, здравствене књижице оверавају једанпут годишње, и то крајем марта текуће године, под условом да не остварују право на здравствено осигурање по другом основу;

 

• да би се доказала чињеница да је дете војног лица, након навршене 26 године живота, лице које је војни осигураник дужан да издржава по закону, Фонд за СОВО од војних осигураника тражи да се приликом овере здравствене књижице достави: 1) Одлука суда о продужењу родитељског права у смислу чл. 85. Породичног закона или 2) Решење надлежног суда којим је изречена мера потпуног лишења пословне способности тог лица, које је донето у смислу одредаба чланова 31-44. Закона о ванпарничном поступку;

 

• да су поред одлуке о лишавању пословне способности достави и Решење надлежног центра за социјални рад на основу којег се лице ставља под старатељство и да је војни осигураник одређен за старатеља;

 

• да је књижица оверена на препоруку Инспектората Министарства одбране, иако нису достављени тражени докази да је ББ лице издржавано по закону;

 

• да увидом у регистар здравствених књижица утврђено да ББ није у континуитету осигуравана код Фонда за СОВО и да постоје прекиди у трајању од скоро 5 година и то зато што нико није поднео захтев да се ББ овери књижица у том периоду;

 

• да налаз Органа вештачења РФ ПИО бр. … од … године, не могу сматрати „решењем из кога произлази да је то издржавано лице“. Наиме, налази стручњака медицинске струке служе као докази у судском и управном поступку, на основу којих надлежни орган доноси решење;

 

• да сви војни осигураници (осим подноситеља притужбе), за своју децу са инвалидитетом која имају више од 18 година живота, поседују одлуке судова којима су лишени пословне способности односно којима је продужено родитељско право;

 

• да по њиховом тумачењу прописа, лице над којим није продужено родитељско право или није у потпуности лишено пословне способности, аутоматски може само да привређује и стиче зараду и по том основу остварује здравствено осигурање;

 

• да лица која немају основ за осигурање код Фонда за СОВО не остају без осигурања већ постају осигураници РФЗО.

 

 

2. 2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

• Увидом у налазе Више војно лекарске комисије, утврђено је да је ББ дијагностикована церебрална парализа (Paralysis cerebralis. Quadriparesis spastica). У налазима је констатовано да код ББ постоји телесни инвалидитет од 100% који датира од 1964. године.  Наведено је да је потпуно трајно неспособна за самосталан живот и рад на основу постојећег здравственог стања.

 

• Из решења Градске управе града Београда – секретеријата за социјалну заштиту, утврђено је да је ББ признато право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица.

 

• Увидом у допис који је Фонд за СОВО упутио АА, утврђено је да Фонд за СОВО захтева одлуку суда о продужењу родитељског права или решење којим је изречена мера потпуног лишења пословне способности, као доказ да је лице, које је навршило 26 година живота, лице које је издржавано по закону.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

• Устав Републике Србије^[3] у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. У складу са чланом 37. лице пунолетством стиче право да самостално одлучује о својим правима и обавезама.

 

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[5] садржи сва права која особе са инвалидитетом треба да уживају као и обавезу држава потписница да предузму мере у циљу остваривања тих права. Чланом 12. Конвенције прокламовано је право особа са инвалидитетом да буду признате пред законом. Ставом 4. истог члана, који се односи на правну и пословну способност, прописано је да ће државе стране уговорнице обезбедити да се свим мерама које се односе на остваривање правног капацитета пруже одговарајуће и ефикасне гаранције ради спречавања злоупотребе сходно међународном праву које се односи на људска права. Такве гаранције обезбедиће да се мерама које се односе на остваривање правног капацитета поштују права, воља и приоритети односне особе, као и да не дође до сукоба интереса и непримереног утицаја, да буду пропорционалне и прилагођене околностима односне особе, у најкраћем могућем трајању и да подлежу редовном преиспитивању надлежног независног и непристрасног органа или судског тела. Гаранције ће бити пропорционалне степену у којем такве мере утичу на права и интересе особе на коју се односе.

 

• Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6] уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, а одредбама чл. 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лица у истој или сличној ситуацији било којим актом или радњом, стављају у неповољнији положај због њиховог инвалидитета.

 

• Породични закон[7] чланом 155. прописује да пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање, а најкасније до навршене 26. године живота. Пунолетно дете које је неспособно за рад, а нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од родитеља све док такво стање траје.

 

• Одлука о изгледу здравствене књижице и идентификационе картице војних осигураника[8] прописује да се брачном другу и лицима млађим од 60 година које је професионално војно лице или корисник војне пензије дужан да издржава у складу са законом, здравствене књижице оверавају једанпут годишње, под условом да не остварују право на здравствено осигурање по другом основу

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је у поступку остваривања права ББ пред Фондом за СОВО дошло до повреде прописа којима се забрањује дискриминација.

 

3.10. Пре упуштања у анализу навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности указује да предмет анализе нису права и обавезе која су изван надлежности овог државног органа.

 

3.11. У изјашњењу на притужбу, наведено је најпре да је притужба преурањена имајући у виду законски рок за одлучивање, као и да је здравствена књижица ББ оверена, односно захтев је позитивно решен. Наведени аргумент би био у потпуности оправдан уколико би се сматрало да акт дискриминације лежи у одбијању да се овери здравствена књижица. Међутим, у притужби се наводи да је један од услова за оверу здравствене књижице био потпуно лишавање пословне способности ББ односно продужење родитељског права. Та чињеница ће бити предмет даље оцене Повереника за заштиту равноправности.

 

3.12.  Фонд за СОВО, учинио је неспорном чињеницу да је, као услов за оверу здравствене књижице, тражено да се ББ у потпуности лиши пословне способности или да се над њом продужи родитељско право у складу са законом. Као објашњење за наведени услов, цитирана је одредба Одлуке о изгледу здравствене књижице и идентификационе картице војних осигураника која прописује да се брачном другу и лицима млађим од 60 година које је професионално војно лице или корисник војне пензије дужан да издржава у складу са законом, здравствене књижице оверавају једанпут годишње, под условом да не остварују право на здравствено осигурање по другом основу.

 

3.13. Имајући у виду да свако ограничавање пословне способности, а посебно потпуно лишење, представља озбиљно задирање у Уставом гарантована људска права, Повереник за заштиту равноправности, анализирао је да ли је овај услов који је наметнут ББ, оправдан законитим циљем, а затим и да ли су средства за постизање тог циља примерена и нужна.

 

3.14. Фонд за СОВО је у конкретном случају, захтевао доказ да је ББ, лице које је њен отац, као војни пензионер, дужан да издржава по закону, а у складу са цитираном Одлуком о изгледу здравствене књижице и идентификационе картице војних осигураника. Одговор на питање када је родитељ дужан да издржава пунолетно дете налази се у Породичном закону, па су тако чланом 155. Закона прописани услови за издржавање пунолетног детета. У складу са одредбом наведеног члана, пунолетно дете које је неспособно за рад, а нема довољно средстава за издржавање, има право на издржавање од родитеља све док такво стање траје.

 

3.15. Дакле, питање да ли је родитељ дужан да издржава дете старије од 18 односно 26 година, у узрочној је вези са способношћу детета за рад и поседовањем средстава за издржавање, а не са пословном способношћу, како то интерпретира Фонд за СОВО.

 

3.16.  Фонд за СОВО је очигледно поставио овакав услов са циљем да се утврди да ли је ББ лице које је њен отац дужан да издржава у складу са законом, чиме би се испунио услов за оверу здравствене књижице. Такав циљ јесте законит. Међутим, имајући у виду да не постоји пропис који поставља услов лишавања пословне способности за рад доказивања чињеница које су у вези са законским издржавањем, али и Уставне и законске гаранције на плану заштите људских права и гаранције које произлазе из Конвенције о правима особа са инвалидитетом, можемо констатовати да потпуно лишавање пословне способности, није средство које је примерено и нужно за остваривање тог циља. Наиме, оцена радне способности ББ, односно доказивање чињенице да ли је ББ (не)способна за рад, и да ли је њен отац дужан да је издржава по закону, може се утврђивати на начин који је неће лишити свих права која је пунолетством стекла према Уставу.

 

3.17. Пословну способност свим пунолетним особама гарантује Устав Републике Србије. Она представља својство особе да својом властитом активношћу, односно изражавањем воље, стиче права и обавезе. Она је предуслов за остваривање свих личних права. Без пословне способности грађани и грађанке не могу самостално да управљају својим животом и лишени су права да одлучују о питањима из свакодневног живота. Лица лишена пословне способности, етикетирана су као неспособна, што негативно утиче на то како их други виде али и на сопствени осећај вредности. У складу са важећим прописима, особа која је лишена пословне способности, између осталог, не може да склапа уговоре, купује или продаје имовину, склапа брак, врши родитељско право, гласа на локалним, парламентарним и председничким изборима, донесе одлуку о прекиду трудноће и другим медицинским процедурама и тако даље. Због тога се у правној теорији лишавање пословне способности и назива „цивилна смрт“.

 

3.18. Повереник за заштиту равноправности указује да је пословна способност право свих људи, укључујући старије особе, особе са инвалидитетом, односно особе нарушеног физичког и/или менталног здравља. Она обухвата способност да се буде носилац права и учесник у правном систему и кључ је пуне партиципације особе у друштву. Према одредбама Конвенције о правима особа са инвалидитетом, државе се морају уздржавати од лишавања пословне способности особа са инвалидитетом и уместо тога морају омогућити особама са инвалидитетом приступ подршци, која може бити неопходна за доношење одлука које имају правно дејство. Подршка у остваривању пословне способности мора поштовати права, вољу и жеље особа са инвалидитетом и никада не сме довести до заменског одлучивања, односно до тога да старатељ доноси одлуку уместо особе са инвалидитетом. У свако доба, укључујући и кризне ситуације, мора се поштовати лична аутономија и способност особе са инвалидитетом да донесе одлуке. За разумевање значаја пословне способности од важности је указати на Општи коментар бр. 1 на чл. 12. Конвенције о правима особа са инвалидитетом Комитета за права особа са инвалидитетом, у којем је изричито наведено да статус особе са инвалидитетом или постојање неке тешкоће (укључујући и физичке и сензорне проблеме) не сме никада бити основ за лишавање пословне способности или другог права. Повереник посебно указује да је одредбама члана 5. Конвенције за заштиту права особа са инвалидитетом забрањена свака врста дискриминације на основу инвалидитета.

3.19.  Одлука да се некоме одузме пословна способност има далекосежне правне, друштвене и психичке последице. Посебно је нехумано лишити пословне способности одраслу особу која је свесна, разумна и урачунљива, само због чињенице да има неки физички инвалидитет. На тај начин одрасла особа са инвалидитетом је дехуманизована и са правног аспекта сведена на ниво детета. Имајући у виду медицинску документацију која је достављена Фонду за ББ, Фонду за СОВО није могло остати непознато да ББ има физички инвалидитет. Такво поступање, несумњиво је повредило њено људско достојанство, изазвало узнемирење и створило понижавајуће и увредљиво окружење за ББ.

3.20. У конкретном случају, није дошло до лишавања пословне способности ББ, али не због тога што је Фонд за СОВО изменио свој став о условима за остваривање права особа са инвалидитетом. Фонд за СОВО и даље налази да је потпуно лишавање пословне способности неопходан услов за остваривање права ББ. Нарочито је забрињавајуће то што је у изјашњењу на наводе из притужбе, Фонд за СОВО навео да сви војни осигураници осим АА, за своју децу са инвалидитетом која имају више од 18 година, поседују одлуке судова о продужењу родитељског права или лишења пословне способности. То указује на дискриминаторну праксу Фонда за СОВО у поступању према особама са инвалидитетом.

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Наметањем услова лишавања пословне способности односно продужења родитељског права ББ због њеног инвалидитета, зарад оставривања права из осигурања, Фонд за СОВО повредио је одредбе члана 7. и члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Фонду за СОВО:

5.1. Да без одлагања обустави праксу условљавања особа са инвалидитетом лишавањем пословне способности, зарад остваривања било којих права код Фонда.

5.2.  Да упути писано извињење ББ.

5.3.  Да се убудуће придржава закона који забрањују дискриминацију и ратификованих међународних конвенција.

 

Потребно је да Фонд за СОВО обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Фонд за СОВО не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[4] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[5] „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 42/09

[6] „Службени гласник РС“, бр. 33/06

[7] „Службени гласник РС“, бр. 18/2005, 72/2011, 6/2015

[8] „Службени војни лист“, бр. 1/2010, и измене и допуне бр 11/2010

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

84-19 Утврђена дискриминација по основу инвалидитета у поступку оверавања здравствене књижице код Фонда за СОВО

---