бр. 07-00-354/2019-02  датум: 19. 11. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом приужбе А. А. против послодавца Б. Б. У притужби је, између осталог, наведено да је А. А. особа са инвалидитетом, да ради на радном месту „контролор проласка путника и аутобуса“. Даље је наведено да је решењем Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. …/2018 од … 2018. године утврђено да није способан за обављање тешких и средње тешких физичких послова, као ни послова који захтевају дуго стајање и ходање, рад у принудним положајима тела и рад у лошим микроклиматским и климатским условима, да није способан за рад на отвореном где би био изложен УВ зрачењу, није способан за продужени, ноћни и сменски рад, није способан за послове радног места контролора саобраћаја, као и да је уз наведена ограничења способан за обављање лаких административних послова. Подносилац притужбе наводи да радно место на којем ради угрожава његово здравље и није у складу са медицинским експертизама, као ни са решењем НСЗ о којем је обавестио послодаваца, али да му послодавац није одговорио нити га је распоредио на радно место у складу са његовим здравственим стањем и инвалидитетом. У изјашњењу је наведено да је правноснажном судском пресудом у поступку ради поништаја анекса уговора о раду којим је А. А. распоређен на радно место „контролор проласка путника и аутобуса“, утврђено да је ово радно место у складу са експертизама надлежне здравствене установе, као и решењем Републичког фонда ПИО из 1996. године. Даље је наведено да је након тога подносилац притужбе самоиницијативно отишао на поновну процену радне способности и да је једина разлика у односу на раније радне способности оцена да није способан за послове радног места „контролора саобраћаја“. У прилогу изјашњења послодавац је доставио пресуду у којој је, између осталог, наведено да је суд утврдио да тужилац послове „контролора изласка путника и аутобуса“ обавља радећи по потреби и жељи у монтажној кућици или боравећи поред рампе, а које радно место не захтева веће физичко оптерећење, нема дизања и ношења терета, нема дугог стајања, седења или ходања, могуће је избећи излагање лошим климатским условима (влага и хладноћа), нема рада на висини, рад се обавља у дневним сменама, без продуженог рада, то ови послови код тужиоца не могу довести до погоршања здравственог стања. У току поступка је утврђено да је послодавац доказао да радно место „контролор проласка путника и аутобуса“, на којем ради А. А. није радно место на којем је изложен већем физичком оптерећењу, подизању терета, дугом стајању и ходању, ноћном раду, продуженом раду, раду на висини, раду у лошим микроклиматским условима (хладноћа и влага), деловању УВ зрачења, раду у принудном положају тела, као и да је радно време подносиоца притужбе прилагођено његовим потребама, односно да је доказао да је А. А. обезбедио обављање послова према његовој радној способности у условима који неће изазвати погоршање здравственог стања. Због тога је Повереник за заштиту равноправности донео мишљење да привредно друштво Б. Б. није дискриминисало А. А. на основу здравственог стања и инвалидитета.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратио се 4. јула притужбом и 29. јула и 26. августа 2019. године допунама притужбе А. А. из …, против послодавца Б. Б, због дискриминације на основу здравственог стања.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је запослен у Б. Б. у сталном радном односу од 1981. године као конобар са завршеним III степеном угоститељско-туристичке школе;
• да је од 1996. године „инвалид“ III категорије због опекотина и хроничне венске инсуфицијенције након тромбозе дубоких вена леве ноге;
• да од 2013. године почињу да му отичу зглобови на шакама и стопалима и да му се деформишу прсти;
• у новембру 2014. године му је на Институту за реуматологију дијагностиковано аутоимуно обољење реуматоидни артритис серопозитиван, неспецифичан;
• да се од 2015. године обраћа послодавцу, правној служби, социјалној радници, директору угоститељства, сектору за безбедност и здравље радника на раду, као и инспекцији рада, са молбом за промену радног места;
• да је на предлог директора угоститељства 2014/2015. године завршио IV степен- угоститељски техничар, као услов да би био распоређен на радно место помоћника управника и да га је диплома коштала 92.000,00 динара;
• да је Национална служба за запошљавање донела … 2015. године решење да је способан за послове конобара уз ограничења, међутим није добио одговор ни од инспекција рада ни од Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања која су то ограничења;
• да га је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања актом бр. …/2015-02 од … 2015. године обавестио да према члану 81. став 2. Закона о раду запослени са здравственим сметњама утврђеним од надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Инспекција рада доноси … 2016. године решење бр. …/2016-04 у којем констатује да је послодавац Б. Б. направио повреду закона и да је дужан да је отклони у року од 15 дана.
• да … 2016. године потписује Анекс уговора о раду за послове контролора изласка путника и аутобуса (улазна-излазна рампа), за коју се захтева III степен стручне спреме;
• да је радно место контролора са веома високим процентом ризика за рад; услови су нехигијенски, не постоји мокри чвор, огромне количине издувних гасова, рад на отвореном, лети екстремно високе температуре и изразите температурне разлике између кућице и спољне средине, огромна испарења лети од асфалта, зими вода, влага, хладноћа, клизаве површине, дуготрајно седење, стајање, конфликтне ситуације са путницима без жетона. Све наведено је у супротности са експертизама медицине рада, решењем РФПИО и чланом 81. став 2. Закона о раду;
• да му је 2016. године дијагностиковано још једно аутоимуно обољење – хронични лупус коже;
• да је у 2016. години радио укупно око три месеца, да му је на ОРС у Институту за медицину рада констатовано погоршање здравственог стања, као и да није способан да ради као контролор и рад уопште. Да је у 2017. години укупно радио 52 дана;
• да је на Институту за медицину рада 5. јула 2018. године констатовано да није способан за рад на отвореном где би био изложен деловању УВ зрачења и да није способан да обавља послове контролора саобраћаја;
• да се све време обраћао послодавцу и достављао нову лекарску документацију, како би га распоредили на друго одговарајуће радно место, као и да послодавац није одговорио ни на један његов допис;
• да је 3. јуна 2016. године поднео тужбу Првом основном суду за поништај Анекса уговора о раду, као и да је Први основни суд донео пресуду 23. фебруара 2018. године да је тужбени захтев неоснован и да Апелациони суд потврђује пресуду Првог основног суда. У новембру 2018. године поднео је ревизију Врховном касационом суду.
• да му је здравствено стање лоше, тешко се креће, јутарња укоченост траје до сат времена, прсти на стопалима се још увек деформишу, три године константно пије лекове против болова и све му је теже да нађе одговарајућу обућу;
• да му је, поред медикаментне терапије од новембра 2016. године одобрена и биолошка терапија, као и да је одбијен на „инвалидској комисији“ са образложењем да не постоји потпуни губитак радне способности;
• да је Национална служба за запошљавање, након процене радне способности, донела решење бр. …/2018 од … 2018. године да није способан за радно место контролора. Обавестио је послодавца о овом решењу, међутим није добио одговор;
• да код послодавца постоје друга радна места и да послодавац неће да га прогласи технолошким вишком „јер би их коштало“.
  • У прилогу притужбе је, између осталог, достављена следећа документација: 1) допис А. А. упућен генералном директору Б. Б, директору правне службе и социјалној радници Б. Б. од 17. децембра 2018. године, заведен код Б. Б. под бројем … од 17. децембра 2018. године; 2) решење Националне службе за запошљавање, Филијала Београд број …./2018 од … 2018. године; 3) допис А. А. упућен генералном директору Б. Б, социјалној радници Б. Б. и Сектору за безбедност и здравље радника на раду заведен код Б. Б. под бројем 0101-2158 од 11. јуна 2019. године; 4) Експертизе (налаз и мишљење) Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“ Београд број, бр. …, бр. …., бр. … и бр. …; 5) део Акта о процени ризика на радном месту и радној околини, заведен у привредном друштву Б. Б. под бр. 3976/1 од 24. септембра 2008. године и 6) решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Филијала за град Београд, бр. …
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и чл. 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], и прибавио изјашњење Б. Б.
  • У изјашњењу Б. Б, између осталог, наведено је:
• да је притужба неоснована;
• да се из прилично обимног текста притужбе не може утврдити у чему се састоји наводна дискриминација на основу здравственог стања;
• да је тачно да је код именованог 1996. године утврђена инвалидност III категорије и да му је због умањене радне способности утврђено право да ради на другим пословима без дугог стајања и ходања, као и да А. А. није хтео да пређе на друге послове, па је послодавац прихватио његову молбу да остане на радном месту конобара и више ради ноћу, а касније и његову молбу да више не ради ноћу;
• да послодавац максимално излази у сусрет захтевима и потребама запослених;
• да је од 2015. године А. А. тражио да буде распоређен на послове помоћника управника пословне јединице III и у том циљу прибавио диплому о завршеном недостајућем степену стручне спреме за то радно место. Радно место које је тражио није било упражњено, а чак и да јесте његова радна биографија није била препорука за распоређивање на руководеће послове;
• да је послодавац, поштујући ограничења у раду која су утврђена Експертизом Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ број …од … 2016. године, и у складу са могућностима, А. А. распоредио на радно место „Контролор изласка путника и аутобуса“. Наведеним распоређивањем послодавац је запосленом обезбедио рад према преосталој радној способности и у складу са његовом стручном спремом, при чему је зарада на пословима „Контролор изласка путника и аутобуса“ већа него на пословима „Конобар“;
• да је А. А. 3. јуна 2016. године поднео суду тужбу за поништај Анекса уговора о раду, да је радни спор по овој тужби окончан правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду …. од …. којом је тужбени захтев А. А. одбијен као неоснован;
• да је А. А. на свој захтев отишао на процену радне способности, као и да је послодавцу доставио решење Националне службе за запошљавање број …./2018 од … 2018. године којим је утврђено да су тешкоће и препреке мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које лице може да обавља. У образложењу решења наведено је да А. А. није способан за обављање тешких и средње тешких физичких послова, као ни послова који захтевају дуго стајање и ходање, рад у принудним положајима тела и рад у лошим микроклиматским и климатским условима. Није способан ни за рад на отвореном где би био изложен УВ зрачењу, као ни за продужен, ноћни и сменски рад и није способан за послове радног места контролора саобраћаја;
• да је једина разлика у односу на раније радне способности оцена да није способан за послове радног места контролора саобраћаја;
• да рано место „контролор саобраћаја“ у Б. Б. не постоји, па А. А. и није могао на њега бити распоређен. А. А. је, према преосталој радној способности, распоређен на радно место Контролор изласка путника и аутобуса.
• на пословима Контролора изласка путника и аутобуса нема дужег стајања и ходања, нити рада у принудном положајима тела. Запослени седи на радном месту, а његове обавезе се састоје искључиво у следећем: притиском на дугме подиже и спушта рампу за излазак аутобуса са перона, и уколико неки путник пође да приступи перонима поред те рампе, упути га где треба да прође и како;
• да се рад не обавља на отвореном, пошто запослени седи у кућици, с тим да има могућност да се по свом нахођењу прошета, пошто аутобуси излазе са перона у просеку на 15 до 30 минута;
• да запослени ретко мора да изађе из кућице да би спречио пролаз физичких лица кроз рампу за аутобусе. Време излагања УВ зрачењу у току радног времена је минимално и далеко је краће од времена које му је потребно за долазак на рад и одлазак са рада;
• микроклиматски и климатски услови су задовољавајући. Запослени ради у затвореном простору (кућици) у којој постоји клима уређај и радијатор и увек је могуће обезбедити пријатну температуру. Кућица је одлично опремљена и има телевизор, телефон, орман, сто, столицу, а испред кућице, у хладовини испод дрвета, налази се и клупа;
• на радном месту на које је распоређен нема повећаних ризика и нису се дешавале повреде, нити су уочена професионална обољења;
• Актом о процени ризика на радном месту и радној околини број 010455-3976 од 15. септембра 2008. године утврђено је да у Б. Б. не постоје радна места са повећаним ризиком;
• ново решење Националне службе за запошљавање број …/2018 од … 2018. године А. А. је доставио и инспекцији рада поводом чега је код послодавца извршен ванредни инспекцијски надзор. У поступку надзора, инспектор рада није утврдио да постоји повреда права из радног односа.
  • У прилогу изјашњења достављена су следећа документа: 1) пресуда Првог основног суда у Београду …. и 2) пресуду Апелационог суда у Београду број …

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • Увидом у решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Филијала за град Београд, бр. … од … 1996. године, утврђено је да је наведено да се А. А. разврстава у трећу категорију инвалидности и да му припада право на запослење са пуним радним временом на другом одговарајућем послу без већег физичког оптерећења, дизања и ношења терета тежих преко 7-8 кг, у једном захвату, дугог стајања и ходања.
   • Увидом у решење Националне службе за запошљавање, Филијала Београд број … од … 2018. године, утврђено је да је А. А, Налазом, мишљењем и оценом радне способности и могућности запослења или одржања запослења број … од … 2018. године утврђен 1. степен тешкоћа и препрека у раду, односно да су тешкоће и препреке мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које лице може да обавља. Даље је утврђено да је решењем констатовано да А. А. има статус особе са инвалидитетом која се запошљава под општим условима. У образложењу решења је, између осталог, наведено и да према налазу комисије А. А. није способан за обављање тешких и средње тешких физичких послова, као ни послова који захтевају дуго стајање и ходање, рад у принудним положајима тела и рад у лошим микроклиматским и климатским условима, да није способан за рад на отвореном где би био изложен УВ зрачењу, није способан за продужени, ноћни и сменски рад, није способан за послове радног места контролора саобраћаја, као и да је уз наведена ограничења способан за обављање лаких административних послова.
   • Увидом у Експертизу Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ број … од … 2016. године, утврђено је да је у радној анамнези, између осталог, наведено да је осигураник А. А. по занимању конобар и да је на преглед донео опис послова. Даље је утврђено да је у закључку експертизе, између осталог, наведено да констатовани поремећаји здравственог стања трајно и битно умањују радну способност осигураника; да осигураник није способан за рад као према решењу ПИО фонда од 10. јануара 1996. године (без већег физичког оптерећења, дизања и ношења терета тежих од 7-8 кг у једном захвату, дужег стајања и ходања), ни за ноћни рад, продужени рад, рад на висини и рад у лошим микроклиматским условима (хладноћа и влага). Даље је наведено да није способан за посао конобара, да је потребно применити члан 81. Закона о раду (други посао уз наведена ограничења: административни послови и сл) и члан 43. закона о безбедности и здрављу на раду у циљу превенције даље инвалидности.
   • Увидом у Експертизу Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ број … од … 2016. године, утврђено је да је у радној анамнези, између осталог, наведено је је осигураник А. А. по занимању конобар и ради као контролор изласка путника и аутобуса. Даље је утврђено да је у закључку експертизе, између осталог, наведено да констатовани поремећаји здравственог стања трајно и битно умањују радну способност осигураника; да је дошло до погоршања здравственог стања и дијагностиковања системских обољења; да није способан за посао који ради и рад уопште; да ће га изабрани лекар упутити на оцену радне способности у ПИО фонд.
   • Увидом у Експертизу Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ број … од … 2018. године, утврђено је да је у радној анамнези, између осталог, наведено да је осигураник А. А. по занимању конобар и да је пре две године пребачен на место контролора саобраћаја, на рампи, на отвореном, да ради у две смене и да је изложен лошим макроклиматским условима – рад на отвореном, као и да је донео опис посла. Даље је утврђено да је у закључку, између осталог, наведено да констатовани поремећаји битно и трајно умањују радну способност осигураника, осигураник није способан за рад на радном месту где би био изложен деловању УВ зрачења (рад на отвореном), да није способан за захтеве радног места контроле саобраћаја.
   • Увидом у део Акта о процени ризика на радном месту и радној околини, заведен у привредном друштву Б. Б. под бр. 3976/1 од 24. септембра 2008. године, утврђено је да у делу 5. Процењивање ризика у односу на опасности и штетности, 5. 1 Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини у радној јединици саобраћај и туризам, 5.1.19. Радна листа могућих опасности за радно место „Контролор изласка путника и аутобуса“ наведено: 1. опасне површине, 2. могућност клизања или спотицања на мокром или клизавом поду, 3. опасност од удара грома, док је под бројем 5.1.19 Радна листа могућих штетности за радно место „Контролор изласка путника и аутобуса“ наведено: 1. хемијске штетности (издувни гасови), 2. физичке штетности (бука), 3. сменски рад, 4. штетни климатски утицаји (рад на отвореном), 5. дуготрајно стајање и 6. конфликтне ситуације.
   • Увидом у пресуду Првог основног суда у Београду … од 23. фебруара 2018. године, утврђено је да суд донео пресуду којом се одбија тужбени захтев тужиоца А. А, којим је тражио да се поништи, као незаконит, Анекс уговора о раду бе. … од … 2016. године. Даље је увидом у пресуду утврђено да је суд у доказном поступку извео доказе, између осталог и саслушањем сведокиње … и судског вештака … Даље је утврђено да је суд прихватио налаз и мишљење вештака из области медицине рада … од 13. септембра 2017. године, његов допунски налаз и изјашњење, налазећи да су јасни, објективни и дати у складу са правилима струке, као и да је поклонио веру исказу сведокиње …, налазећи да је логичан, објективан и у складу са изведеним доказима. Из исказа сведокиње суд је, између осталог, утврдио да тужилац, због здравственог стања, увек ради са још једним извршиоцем, и ради у дневној смени осам сати, почев од 9 или 10 часова, када му одговара, а не ради ноћу.
   • Даљим увидом у пресуду Првог основног суда у Београду, утврђено је да је у образложењу пресуде суд навео да је имајући у виду законске одредбе, наводе странака и утврђено чињенично стање, нашао да тужени захтев није основан, и да је оспорени анекс уговора о раду законит, јер је тужилац премештен на послове које је према његовом здравственом стању утврђеном од стране надлежног здравственог органа, способан да обавља, и који не утичу на погоршање његовог здравственог стања. Даље је наведено да је тужиоцу решењем РФ ПИО, филијала за град Београд, бр. … од … 1996. године утврђена инвалидност III категорије, да је Експертизом Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“ у Београду од 4. фебруара 2016. године утврђено да је његова радна способност битно и трајно умањена, па тужилац због свог здравственог стања није способан за рад на пословима са већим физичким оптерећењем, дизањем, стајањем и ходањем, као ни за ноћни ни продужени рад, рад на висини, ни рад у лошим климатским условима (хладноћа и влага). Затим је још наведено да тужилац послове контролора изласка путника и аутобуса обавља радећи по потреби и жељи у монтажној кућици или боравећи поред рампе, а које радно место не захтева веће физичко оптерећење, нема дизања и ношења терета, нема дугог стајања, седења или ходања, могуће је избећи излагање лошим климатским условима (влага и хладноћа), нема рада на висини, рад се обавља у дневним сменама, без продуженог рада, то ови послови код тужиоца не могу довести до погоршања здравственог стања, из чега произлази да је тужилац премештен на послове који су у складу са решењем РФ ПИО бр. … од … 1996. године и Експертизом Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“ у Београду, па је суд, имајући у виду налаз и мишљење вештака за област медицине рада, као и исказ сведокиње, нашао да су ови послови одговарајући послови за тужиоца, односно да је радно место контролора изласка путника и аутобуса у складу са наведеним решењем и експертизом.
   • Увидом у пресуду Апелационог суда у Београду бр. … од … 2018. године, утврђено је да је суд потврдио пресуду Првог основног суда у Београду … од … 2018. године у делу става првог изреке којим је одбијен као неоснован захтев тужиоца да се поништи као незаконит Анекс уговора о раду бр. … од … 2016. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и достављених прилога, наводе из изјашњења и достављених прилога, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[2].
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
• Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и Опциони протокол уз Конвенцију^[5], која као општа начела, између осталог, наводи и поштовање урођеног достојанства, забрану дискриминације и уважавање разлика и прихватање особа са инвалидитетом као дела људске различитости човечанства[6], те прописује да државе уговорнице прихватају да обезбеде и унапреде пуно остваривање људских права и основних слобода за све особе са инвалидитетом без дискриминације било које врсте по основу инвалидитета. У том циљу државе уговорнице преузимају обавезу да, између осталог, предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом, да се уздржавају од свих поступака или праксе који нису у складу са овом конвенцијом, као и да обезбеде да државни органи и институције делују у складу са конвенцијом и да подстичу обуку стручних кадрова и особља које раде са особама са инвалидитетом о правима предвиђеним овом конвенцијом како би се обезбедила боља помоћ и услуге гарантоване на основу тих права[7].

У члану 27. Конвенције о правима особа са инвалидитетом прописано је да државе потписнице признају право особа са инвалидитетом на рад на основу једнакости са другима, што укључује могућност да зарађују за живот обављајући посао који су слободно одабрали или прихватили на тржишту рада и у радном окружењу које је отворено, инклузивно и приступачно за особе са инвалидитетом. Република Србија се обавезала да предузме одговарајуће кораке да осигура и промовише остваривање права на рад, укључујући и оне особе које су стекле инвалидитет током процеса рада, кроз предузимање одговарајућих мера, укључујући законску регулативу, усмерену између осталог на: забрану дискриминације на основу инвалидитета у односу на сва питања везана за све облике запошљавања, укључујући услове регрутовања, запошљавања и примања на посао, наставак запошљавања, напредовање у служби, услове рада, заштиту здравља и безбедност на раду, као и промовисање могућности за запошљавање и напредовање у каријери за особе са инвалидитетом на отвореном тржишту рада, као и помоћи овим особама у тражењу, добијању и задржавању посла.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 16. став 1. забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, чланом 26. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Одредбама члана 81. став 1. Закона о раду[9] прописано је да запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша његово здравствено стање, као и ставом 2. да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазивали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. Даље је одредбама члана 101. овог закона прописано да запосленом – особи са инвалидитетом и запосленом из члана 81. став 2. послодавац дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом, док је одредбама члана 102. прописано да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу члана 101. овог закона, као и да ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао у смислу члана 101. овог закона, запослени се сматра вишком у смислу члана 179. став 5. тачка 1) овог закона.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• У конкретном случају, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је послодавац Б. Б. дискриминисао А. А. на основу здравственог стања и инвалидитета тако што му није обезбедио обављање послова према његовој радној способности, односно радно место које неће изазвати погоршање његовог здравственог стања, а у складу са решењем Националне службе за запошљавање бр. …./2018 од … 2018. године.
• Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације А. А. и повреде одредаба Закона о забрани дискриминације. Евентуалне повреде неких других права које нису у надлежности Повереника, укључујући и наводе подноситеља притужбе да има доказе о постојању кривичних дела, Повереник није разматрао и упућује А. А. да о наведеним доказима о извршењу евентуалних кривичних дела обавести надлежно јавно тужилаштво и полицију.
• Пре приступања анализи, Повереник констатује да је на основу утврђеног чињеничног стања неспорно да је А. А. запослен у привредном друштву Б. Б. на радном месту „контролор изласка путника и аутобуса“, да је особа са инвалидитетом којој је 1996. године утврђена инвалидност треће категорије, као и да му је утврђено право да ради на пословима без дугог стајања и ходања. Даље је неспорно да је 2016. године А. А, Анексом уговора о раду распоређен на радно место контролора изласка путника и аутобуса, као и да је А. А. покренуо судски поступак за поништај Анекса уговора о раду. Судски поступак је окончан 23. фебруара 2018. године правноснажном пресудом апелационог суда којом је тужбени захтев А. одбијен као неоснован. Затим је А. А, на свој захтев отишао на процену радне способности након чега је … 2018. године, Национална служба за запошљавање донела решење којим је, између осталог, констатовано да није способан за послове „радног места контролора саобраћаја“.
• У складу са одредбама члана 36. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник поступа по притужби уколико поступак пред судом по истој правној ствари није већ покренут или правноснажно окончан. Због тога ће Повереник, у конкретном случају анализирати поступање послодавца након добијања обавештења од А. А. о решењу Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд број …/2018 од … 2018. године, односно о оцени радне способности након окончања судског поступка.
• Да би се одговорило на питање да ли је поступање било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да га је послодавац ставио у неповољнији положај тако што му није обезбедио обављање послова према његовој радној способности, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на послодавцу. Наиме, према подацима из притужбе и достављених прилога неспорно је да је, након правноснажног окончања судског поступка, поново извршена оцена радне способности А. А. и утврђено да је надлежна комисија органа вештачења констатовала, између осталог, да А. А. није способан за послове „радног места контролора саобраћаја“. Такође, А. А. је доставио и доказе да је послодавца обавестио о новом решењу Националне службе за запошљавање од … 2018. године.
• Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси послодавац, привредно друштво Б. Б. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је послодавац понудио пружају довољно основа за закључак да је послодавац обезбедио да А. А. обавља посао према његовој радној способности, односно да га није ставио у неповољнији положај пропуштањем да поступи у складу са решењем Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. …/2018 од … 2018. године.
• Анализом приложених доказа уз притужбу утврђено је да је решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Филијала за град Београд, од … 1996. године констатовано да А. А. није способан за рад на пословима са већим физичким оптерећењем, дизање и ношење терета тежих преко 7-8 кг, у једном захвату, дугим стајањем и ходањем. Експертизама Института за медицинску рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ у Београду констатовано да није способан за рад са већим физичким оптерећењем, дизање и ношење терета тежих од 7-8 кг, у једном захвату, дужег стајања и ходања, ни за ноћни рад, продужени рад, рад на висини и рад у лошим микроклиматским условима (хладноћа и влага), да није способан за посао конобара и рад уопште, односно, да није способан за рад на радном месту где би био изложен деловању УВ зрачења (рад на отвореном), да није способан за захтеве радног места контроле саобраћаја. У решењу Националне службе за запошљавање о процени радне способности од … 2018. године, а која је извршена након окончања судског поступка, констатовано је да А. А. није способан за обављање тешких и средње тешких физичких послова, као ни послова који захтевају дуго стајање и ходање, рад у принудним положајима тела и рад у лошим микроклиматским и климатским условима, да није способан за рад на отвореном где би био изложен УВ зрачењу, није способан за продужени, ноћни и сменски рад, није способан за послове радног места контролора саобраћаја, као и да је уз наведена ограничења способан за обављање лаких административних послова.
• У изјашњењу привредног друштва Б. Б, наведено је да је А. А, према преосталој радној способности 2016. године, распоређен на радно место „контролор изласка путника и аутобуса“; да радно место „контролор саобраћаја“ у Б. Б. не постоји; да на пословима „контролора изласка путника и аутобуса“ нема дужег стајања и ходања, нити рада у принудном положајима тела; да запослени седи на радном месту, а његове обавезе се састоје искључиво у следећем: притиском на дугме подиже и спушта рампу за излазак аутобуса са перона, и уколико неки путник пође да приступи перонима поред те рампе, упути га где треба да прође и како; да се рад не обавља на отвореном, пошто запослени седи у кућици, с тим да има могућност да се по свом нахођењу прошета, пошто аутобуси излазе са перона у просеку на 15 до 30 минута; да запослени ретко мора да изађе из кућице да би спречио пролаз физичких лица кроз рампу за аутобусе; да је време излагања УВ зрачењу у току радног времена минимално и далеко је краће од времена које му је потребно за долазак на рад и одлазак са рада; да су микроклиматски и климатски услови су задовољавајући; да запослени ради у затвореном простору (кућици) у којој постоји клима уређај и радијатор и увек је могуће обезбедити пријатну температуру; да је кућица одлично опремљена и има телевизор, телефон, орман, сто, столицу, а испред кућице, у хладовини испод дрвета, налази се и клупа, као и да на радном месту на које је распоређен нема повећаних ризика и нису се дешавале повреде, нити су уочена професионална обољења.
• Као доказ о условима рада на радном месту „контролора проласка путника и аутобуса“, послодавац је доставио пресуду Првог основног суда у Београду … од … 2018. године и пресуду Апелационог суда у Београду … од … 2018. године. Наиме, у току судског поступка по тужби А. А. за поништај Анекса уговора о раду којим је распоређен на радно место „контролор изласка путника и аутобуса“, суд је, између осталог, саслушао сведокињу и вештака медицине рада о условима за рад на радном месту „контролора изласка путника и аутобуса“. Увидом у правноснажну пресуду констатовано је да је суд утврдио да је радно место „контролор проласка путника и аутобуса“ у складу са експертизама надлежне здравствене установе, као и решењем Републичког фонда ПИО из 1996. године. У образложењу пресуде је, између осталог, наведено да је суд утврдио да тужилац послове „контролора изласка путника и аутобуса“ обавља радећи по потреби и жељи у монтажној кућици или боравећи поред рампе, а које радно место не захтева веће физичко оптерећење, нема дизања и ношења терета, нема дугог стајања, седења или ходања, могуће је избећи излагање лошим климатским условима (влага и хладноћа), нема рада на висини, рад се обавља у дневним сменама, без продуженог рада, то ови послови код тужиоца не могу довести до погоршања здравственог стања.
• Анализом решења Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. …/2018 од … 2018. године, Повереник је утврдио да новом оценом радне способности А. А. надлежна комисија није утврдила промене у пословима које подносилац притужбе може да обавља у односу на услове који су утврђени решењем из 1996. године и лекарским експертизама, односно, да су услови исти као они о којима је разматрао суд. Једина разлика у односу на ранија мишљења о условима за рад јесте чињеница да је изричито наведено да није способан за рад на радном месту „контролора саобраћаја“. С тим у вези, као и поводом навода изјашњења послодавца да овакво радно место у привредном друштву Б. Б. не постоји, Повереник напомиње да, у конкретном случају није релевантно који је назив радног места на које је подносилац притужбе распоређен, већ су одлучујући услови за рад и могућност обављања посла према његовој радној способности и да не погоршавају његово здравствено стање.
• Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности сматра да је привредно друштво Б. Б. доказало да радно место „контролор проласка путника и аутобуса“ на којем ради А. А. није радно место на којем је подносилац притужбе изложен већем физичком оптерећењу, подизању терета, дугом стајању и ходању, ноћном раду, продуженом раду, раду на висини, раду у лошим микроклиматским условима (хладноћа и влага), деловању УВ зрачења, раду у принудном положају тела, односно да је радно време подносиоца притужбе прилагођено његовим потребама. У складу са тим, послодавац је доказао да је А. А. обезбедио обављање послова према његовој радној способности у условима који неће изазвати погоршање здравственог стања.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби А. А. из … против привредног друштва Б. Б, није утврђено да је А. А. дискриминисан на основу здравственог стања и инвалидитета.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 21.

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[6] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 3.

[7] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 4.

[8] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[9] „Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

814-19 притужба АА против послодавца ББ због дискриминације на основу инвалидитета у области рада