бр. 07-00-120/2021-02   датум: 22.6.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А.А. из К., против Б.Б.,због дискриминације на основу националне припадности- српска национална припадност. Подноситељка притужбе је навела да је на седници Управног одбора Новинско- издавачке установе „H. Lj.“ ( у наставку: НИУ „H. Lj.“) Б.Б.  јавно изразила нетрпељивост према њој, која је заснована на националној основи, и то тако што је, пред члановима Управног одобора, запосленима и председницом Н.с.с.н.м., изговорила „ докле год ће у Управном одбору седети српкиња, неко са непрофесионалним запослењем, дотле неће“ док је у наставку рекла „ ем је српкиња, ем није квалификована да седи у Управном одбору“. Даље је наведено да је овом изјавом створено непријатељско и увредљиво окружење према подноситељки притужбе. У изјашњењу на притужбу, Б.Б. је навела да сматра да су наводи из притужбе потпуно извучени из контекста као и да још једном жели да се извини подноситељки притужбе, јер како наводи, намера јој није била да дискриминише подноситељку притужбе већ да укаже на непоштовање правила у Управном одбору НИУ „H.Lj.“. Након спроведеног поступка и изведених доказа, утврђено је да је 23. фебруара 2021. године, одржана седница Управног одбора НИУ „H. Lj.“. Даље, утврђено је да је Б.Б. на седници Управног одбора изговорила „ докле год ће у УО седети српкиња, неко са непрофесионалним запослењем, дотле неће“ а потом додала „ем је српкиња, ем није квалификоана да седи у УО“. Повереник за заштиту равноправности је ценећи наводе из притужбе и изјашњења, утврдио да поступци Б.Б. представљају узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ повреду достојанства А.А., због њене националне припадности. Због тога је Повереник донео мишљење да је Б.Б. дискриминаторским поступањем и упућивањем увредљивих коментара према А.А.  повредила одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Б.Б. је препоручено да убудуће води рачуна да се придржава прописа о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила А.А. из К., против Б.Б., због дискриминације на основу националне припадности.
   • У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:

У притужби, између осталог, наведено је:

• да је седница Управног одбора НИУ „H.Lj.“ одржана 23. фебруара 2021. године;
• да је на седници НИУ „H. Lj.“ Б.Б., пред члановима управног одбора, запосленима и председницом Н.с.с.н.м.. изговорила „ докле год ће у Управном одбору седети српкиња, неко са непрофесионалним запослењем, дотле неће“ док је касније додала „ем је српкиња, ем није квалификованада седи у Управном одбору“;
  • Уз притужбу је достављени видео снимак и записник са седнице Управног одбора НИУ „ H. Lj.“.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релеватнитх чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење од уреднице Новинско-издавачке установе „H. Lj.“, Б.Б. из Б. П..
  • У изјашњењу Б.Б., између осталог, наведено је:
• да сматра да су наводи из притужбе потпуно извучени из контекста;
• да су њене речи погрешно протумачене и да жели још једном да се извини;
• да НИУ „H. Lj.“ има велики значај за словачку националну мањину, очување словачког идентитета те да чланови Управног одбора имају велику значај и улогу у очувању истог;
• да је њена намера била да скрене пажњу да у Управном одбору седи неко ко не познаје словачки језик, не разуме, нити га прича, а стицајем околности је српкиња;
• да би скренула пажњу и у случају да у Управном одбору седи лице које је словачке националности а нема комптенција за обављање послова;
• да је у конкретном случају реч о изношењу мишљења када је реч о квалификацијама А.А., јер је мишљење засновано на чињеници да подноситељка притужбе нема потребне квалификације, искуства и познавање рада установе те сматра да тиме може само да нанесе штету установи, као и да то нема никакве везе са тим да је подноситељка притужбе српкиња;
• да се новинарством бави дуги низ година и да има изузетно изражену националну, верску, расну, полну или другу толеранцију те да не може да се помири са чињеницом да је оптужена за вређање и дискриминацију на националној основи;
• да изузетно цени, воли и поштује државу Републику Србију, у којој је рођена, где има пуно пријатеља српске, македонске, русинске, ромске националности, те да никада није делила људе по томе које су националне припадности;
• да се поводом овог догађаја, у року од неколико дана, јавно извинила подноситељки притужбе наводећи да намера није била дискриминација него указивање на непоштовање правила у Управном одбору НИУ „H. Lj.“;

1.6. Уз изјашњење достављена је и копија извињења објављена на сајту Удружења новинара Србије од 2. марта 2021. године.

1.7. Ради  правилног утврђења чињеничног стања и даљег поступања по притужби, сагласно члану 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник је затражио допуну притужбе А.А., на околности из изјашњења Б.Б..

1.8. У допуни притужбе, између осталог је, наведено:

• да у потпуности остаје при притужби против Б.Б.;
• да сматра да је изјашњење Б.Б. тенденциозно и нетачно, чиме жели да ублажи вређање;
• да је Б.Б. вређала и остале чланове Управно одбора НИУ „H. Lj.“;
• да је 4. јуна 2019. године на седници Н.с.с.н.м. именована за чланицу Управног одбора НИУ „H.Lj.“; да је Б.Б. као чланица Н.с.с.н.м. гласала за њено именовање;
• да је по звању Струковни економиста из области финансија, рачуноводства и банкарства, број дипломе 10209 од 12. септембра 2012. године издате од стране Београдске пословне школе, што је квалификује да буде чланица Управног одбора и пуноважно одлучује о пословању НИУ „H. Lj.“;
• да је удата за словака и да разуме слоавчки језик, да прича релативно добро као и да њихов син прича словачки и српски;
• да извињење Б.Б. „није извињење“ већ само ублажавање њених „испада“ јер је она то урадила након што је Удружење новинара Србије дошло у НИУ „H.Lj.“ и указало јој да она као председница Одбора за информисање Н.с.с.н.м. несме тако да се понаша и јавно вређа на националној основи;
• да по Уставу Републике Србије и статуту „.H.Lj.“ нигде не постоји забрана која каже да српскиња не може бити у Управном одбору;

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У току поступка утврђено је да је седница Управног одбора „H, Lj,“ одржана 23. фебруара 2021. године.

• На основу навода притужбе, достављеног записника са седнице Управног одбора НИУ „H.Lj.“ утврђено је да је Б.Б., председница одбора за информисање Н.с.с. н.м. и новинарка НИУ „H.Lj.“, фебруара 2021. године, пред члановима Управног одбора, запосленима и председницом Националног савета словачке националне мањине, на националној основи вређала А.А.. Тако је, Б.Б. на седници изговорила: „докле год ће у Управном одбору седети српкиња, неко са непрофесионалним запослењем, дотле неће“ и у наставку додала „ ем је српкиња, ем није квалификована да седи у Управном одбору“.

• На основу навода из изјашњеа и достављених доказа утврђено је да је Б.Б. упутила извињење А.А.. Наведено извињење објављено је на на сајту Удружења новинара Србије, 2. марта 2021. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе као и достављене прилоге.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 46. став 1. и 2. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.4.  Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Закон о националним саветима националних мањина[5] регулише право на мањинску самоуправу у областима значајним за очување националног идентитета националних мањина (култура, образовање, обавештавање и службена употреба језика и писма) као и поступак избора чланова савета националних мањина.

3.7. Донет је Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације^[6] који у члану 28. прописује да поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о забрани дискриминације ( „Службени гласник РС“, бр. 22/09) и општих аката по којима су започети.

Анализа навода притужбе и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. На почетку анализе, Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе, изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуална поступања за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Б.Б., својим поступцима, и коментарима упућеним А.А., повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.10. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије[7] чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Дакле, право на слободу изражавања није неограничено. Према одребама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права.

3.11. Повереник за заштиту равноправности анализирао је наводе из притужбе и  достављене доказе. Анализом снимка и записника са седнице Управног одбора НИУ „H.Lj.“ утврђено је да је А.А. била изложена увредљивим коментарима Б.Б., тако што је на подругљив и понижавајућим начин истицала националну припадност подноситељке притужбе.

3.12. Б.Б. у свом изјашњењу не оспорава чињеницу да је на седници Управног одбора изговорила „докле год ће у УО седети српкиња, неко са непрофесионалним запослењем, дотле неће“ као и да је у наставку рекла „ем је српкиња, ем није квалификоавна да седи у УО“  али истиче да њена намера није била дискриминација него указивање на непоштовање правила у Управном одбору НИУ „Hlas Ljudu“. У вези са тим, Повереник за заштиту равноправности указује да приликом испитивања да ли је одређени акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца није релевантна, односно за утврђивање чињенице да ли је неко извршио дискриминацију или не, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише.

3.13. Повереник за заштиту равноправности сматра да је неспорно важно да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства. Другим речима, слобода говора не сме да се користи као изговор за вређање и понижавање других људи. Саме радње којима се лице или група лица узнемиравају и понижавају на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и усмено или писано саопштавање одређених идеја, ставова и мишљења.

3.14. Дакле, право на слободу изражавања није неограничено. Према одребама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења права на слободу говора у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста у којем су изјаве дате, те утврђује да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу^[8].

3.15. Увидом у регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, односно, претрагом података о привредним субјектима, утврђено је да је НИУ „H.Lj.“, Н.С., у статусу активног субјекта. Увидом у сајт НИУ „H.L.“ Повереник констатује да је оснивач  установе Н.с.с.н.м. са оснивачком делатношћу издавања књижевних дела којима се доприноси културном, образовном, научном и духовном развоју Словака у Србији и очувању њиховог националног идентитета. Чланом 2. став 2. статута Националног савета словачке националне мањине[9] прописано је  да Национални савет може да оснива установе, привредна друштва и друге организације у складу са законом док је чланом 13. став 2. предвиђено да се седнице одржавају по потреби, а најмање једном у шест месеци и воде се на словачком језику, или, по потреби, на српском језику. Члан 10. Одлуке о оснивању новинско-издавачке установе „ H.Lj.“ прописује да председника и чланове Управног одоба и председника и чланове Надзорног одбора НИУ „H.Lj.“ именује и разрешава Национални савет.

3.16. Повереник указује да квалификовање или перцепција било ког појединца само кроз призму националне припадности, осим што ствара предрасуде и доводи до дискриминације, представља и искључивање свих осталих карактеристика које сваку особу појединачно чине јединственом. Сваки чланов управног одбора НИУ „H.Lj.“  би својим знањем, стручношћу и квалификованошћу требало да  допринесе остваривању начела и духа толеранције, уважавању и поштовању културне, језичке и националне различитости, подстицању разноврсности медијског садржаја, као и повећању степена интегрисаности мањина у друштво. Због свега наведеног, Повереник истиче да национална припадност појединца не сме да буде стварни и одлучујући фактор за чланство у Управном одбору.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјава Б.Б. упућена А.А. којом су изражене идеје и ставови  представљаја  повреду достојанства А.А. на основу њеног личног својства – српска национална припадност припадност, чиме је повредила одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Б.Б. да:

5.1. Да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности  упозна Управни одбор НИУ „ H. Lj.“.

5.2. Да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности  не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да Б.Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б.Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] „Сл. Гласник РС“, бр. 72/2009, 20/2014, одлука УС и 55/2014

[6] „Службени гласник РС“ број 52/21

[7] „Службени гласник РС“, бр. 98/2006

[8] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999. године

[9] „Службени гласник РС“, број 72/2009, 20/2014 – одлука УС и 55/2014, 47/2018

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

110-21 Утврђено дискриминаторно поступање по основу националне припадности