бр. 07-00-561/2018-02  датум:  24. 7. 2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбe М. П. против Центра за физичку културу „Д. Ј.“ из Врбаса. У притужби је наведено да у теретани овог спортског центра, постоје термини уторком и четвртком који су намењени искључиво женама и да је на овај начин повређена равноправност полова. У изјашњењу на притужбу, помоћница директора Центра није оспорила да постоје термини који су намењени женама, али је појаснила да су на наведени начин желели да помогну жртвама насиља у породици. Наиме, обратило им се удружење грађана „Ж. Ц. Х.“, са молбом да обезбеде два термина за жене, жртве насиља, којима би та врста рекреације била подршка психичком и физичком опоравку. Током поступка анализирани су наводи из притужбе и изјашњења као и чињеница да је Центар одредио термине који су намењени само једном полу, како са аспекта оправданости наведене мере и сразмере између предузетих мера и циља који се овим мерама оставрује, тако и са аспекта посебних одредби Закона о равноправности полова, којима се штите жртве насиља у породици. Утврђено је да је наведена мера законита и оправдана, и не представља акт дискриминације. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да прописивањем одвојених термина за жене, Центар за физичку културу „Д. Ј.“ из Врбаса, није прекршио прописе којима се забрањује дискриминација.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности, примио је притужбу М. П. против Центра за физичку културу „Д. Ј.“ (Центар) из Врбаса, због дискриминације на основу пола.

• У притужби је наведено:

– да у склопу Центра за физичку културу у Врбасу, постоји теретана;

– да постоји „проблем женских термина“ који се одржавају два пута недељно, уторком и четвртком од 20:00 до 22:00 часа;

– да је за то време мушкарци морају да напусте објекат.

• Уз притужбу, достављен је видео линк на коме се може видети фотографија улазних врата са исписаним терминима за жене.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од директора Центра за физичку културу „Д. Ј.“, затражено да се изјасни о наводима из притужби.

• Помоћница директора Центра за физичку културу, у изјашњењу на притужбу, навела је:

– да је теретана Центра отворена сваког радног дана од 8-22 часа и суботом од 10-20 часова, док је недеља нерадни дан;

– да се Удружење грађана „Ж. Ц. Х.“ обратило 25. априла 2017. године Центру, са молбом да користе теретану;

– да су у молби наведени термини који би били погодни за њихове активности као и разлози одвојених термина. Наиме, њима се обраћа велики број жена које су жртве насиља у породици, и тренинг им помаже да се визички и психички опораве;

– да су упутили молбу да термин за њихово удружење буде затвореног типа, јер су многе жене у страху од бивших партнера, а током разговора могу да разговарају и међусобно пружају подршку;

– да су узели у обзир осетљивост теме и изашли у сусрет удружењу грађана „Ж. Ц. Х.“;

– да се подноситељ притужбе није обраћао Центру, како би се проблем који има решио, али да су уверени да би схватио осетљивост теме.

• У прилогу је достављен допис председнице удружења „Ж. Ц. Х.“ и статут удружења „Ж. Ц. Х.“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Центар за физичку културу „Д. Ј.“ није оспорио наводе из притужбе о постојању термина који су намењени искључиво женама, па међу странама у поступку нема спора о чињеницама.

• Увидом у допис председнице удружења „Ж. Ц. Х.“, утврђено је да су упутили молбу Центру за физичку културу, за коришћење теретане у два термина, као облик подршке жртвама насиља у породици. У допису се даље наводи да је психолог, који пружа подршку у склопу удружења, препоручио дружење и физичку активност ради унапређења менталног и физичког здравља. Такође, наведено је да удружење нема своје просторије, па су разговор и подршка у току тренинга веома значајни.

• Увидом у статут УГ „Ж. Ц. Х.“, утврђено је да је у питању непрофитно невладино удружење, основано ради остваривања циљева у области родне, полне и старосне равноправности.

• Увидом у фотографију која се налази на интернет адреси https://… утврђено је да се на улазним вратима теретане налази натпис са обавештењем о терминима за жене.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 20. прописано је да дискриминација на основу пола постоји уколико се поступа супротно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

• Закон о равноправности полова[6] забрањује дискриминацију на основу пола, као свако неоправдано прављење разлике или нејаднако поступање односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози или онемогући признање, уживање и остваривање људских права и слобода у било којој области. Чланом 29. прописано је да се дискриминацијом не сматрају посебне мере и програми намењени жртвама насиља у породици у циљу заштите од насиља и отклањања и ублажавања последице насиља.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је прописивањем посебних термина који су искључиво намењени женама, Центар за физичку културу „Д. Ј.“ извршио акт дискриминације на основу пола.

• У изјашњењу на наводе из притужбе, Центар није оспорио да постоје термини који су намењени искључиво женама, и то уторком и четвртком од 20-22 часа. Међутим, наводе да су на тај начин желели да изађу у сусрет удружењу грађана које пружа подршку жртвама насиља у пододици. Своје наводе поткрепили су доказима, и то дописом Удружења грађана „Ж. Ц. Х.“ од 25. априла 2017. године, као и Статутом овог удружења.

• Потребно је анализирати да ли је на наведени начин повређено начело једнаких права и обавеза. С тим у вези, потребно је утврдити да ли постоји објективно и разумно оправдање за одређивање посебних термина у којима ће један пол бити искључен. Сагласно члану 8. Закона о забрани дискриминације, потребно је испитати: а) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ (или циљеви) могу постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

• Пружање подршке женама које су претрпеле насиље у породици је обавеза сваке државе потписнице Истанбулске конвенције[7], међу којима је и Србија. Сасвим је извесно да је законита било која мера која се предузима у циљу заштите или подршке женама које су претрпеле насиље, а Закон о равноправности полова прописује и обавезу органа јавне власти да спроводе мере намењене подизању свести о потреби спречавања насиља у породици. Према наводима из притужбе и доказима који су приложени, Удружење грађана „Ж. Ц. Х.“ се обратило Центру са молбом да се женама омогући термин затвореног типа и то у договору са психологом који пружа помоћ жртвама насиља.

• Са друге стране, потребно је анализирати да ли постоји сразмера између наведене мере, одређивања термина искључиво за жене и циљева који се тиме остварују. У том смислу, Повереник је имао у виду да је, према наводима из изјашњења, теретана Центра отворена радним данима у термину од 8 до 22 часа и суботом од 10 до 20 часова. То значи да је од укупно 80 часова, колико је теретана отворена током недеље, тек 4 часа је намењено искључиво женама. Дакле, ограничење које се поставља особама мушког пола није таквог карактера да их лишава могућности да користе теретану сваког дана када је она отворена и не доводи до последица које их несразмерно погађају.

• Са друге стране, Закон о равноправности полова изричито прописује да се посебне мере и програми намењени жртвама насиља у породици у циљу заштите од насиља и ублажавања последице насиља, неће сматрати дискриминацијом[8]. Током поступка, Центар је пружио довољно доказа да се у конкретном случају управо ради о подршци женама жртвама насиља и ублажавању последица насиља.

• Анализом навода из притужбе и изјашњења, односно одлуке Центра да одређени термини буду резервисани само за један пол, како са спекта оправданости мера и сразмерности циља, тако и са аспекта посебних прописа за заштиту жртава насиља у породици, утврђено је да Центар за физичку културу „Д. Ј.“ није извршио акт дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем посебних термина за вежбање који су намењени искључиво женама, Центар за физичку културу „Д. Ј.“ није прекршио прописе којима се забрањује дискриминација.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Члан 21. Устава Републике Србије

[5] Члан 2.

[6] „Службени гласник РС“, брoj 104/09

[7] Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, коју се Република Србија потписала 2012. године, ратификовала 2013. године и ступила на снагу 1. августа 2014. године („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 012/13)

[8] Члан 29.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби М. П. на основу пола у пружању услуга