бр. 07-00-264/2018-02  датум: 2.7.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе У.г. F. поднете против Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, због министровог говора на конференицији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“. У притужби је наведено да је министар Зоран Ђорђевић на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“, изговорио следеће: „Жена не зна да поштује него да воли, жени не треба ни да је ви поштујете него да је волите, поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно, из главе, а не нешто преосећајно из душе… Све жене воле богаташе, јер је жена увек сирота. Паметних се боје... Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем“, те су навеле да сматрају да је министар на овај начин прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, увредио све жене и показао забрињавајући и неприхватљив ниво стереотипа и предрасуда у вези са женама. У изјашњењу Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, наведено је да је због своје изјаве на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“ упутио искрено извињење свим грађанкама Србије, које је ненамерно повредио цитирањем текста Јована Дучића, а који је Дучић написао још почетком XIX века, те да још једном жели да истакне да то нису његове вредности, нити вредности Владе Републике Србије, већ да се залаже за оснаживање положаја жена и њихову пуну равноправност, јер је родна равноправност кључни предуслов за напредак и развој демократског друштва, у којем се неће толерисати ни један облик дискриминације жена. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, садржај говора министра Зорана Ђорђевића, као и поруке које је министар Ђорђевић послао. Приликом анализе говора, Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и забрану јавног заговарања, подржавања и поступања у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова, прописану Законом о забрани дискриминације, са друге стране. Повереник је дао мишљење да је министар Зоран Ђорђевић прекршио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Имајући у виду да је министар Зоран Ђорђевић већ упутио извињење свим грађанкама Србије које је повредио прочитавши текст Јована Дучића, Повереник за заштиту равноправности му је препоручио да убудуће не даје изјаве којима се вређа достојанство жена и подржавају родни стереотипи.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • У.г. поднело је притужбу Поверенику за заштиту равноправности против Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, поводом министровог говора на конференицији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“. У притужби је, између осталог, наведено:

• да је на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“, министар Зоран Ђорђевић изговорио следеће: „Жена не зна да поштује него да воли, поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно, из главе, а не нешто преосећајно из душе… Све жене воле богаташе, јер је жена увек сирота. Паметних се боје.. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем“;
• да је овом изјавом, министар Зоран Ђорђевић прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, те да је увредио све жене и показао забрињавајући и неприхватљив ниво стереотипа и предрасуда у вези са женама;
• да чињеница да је цитирао Дучића не може да га ослободи од одговорности због учињеног акта дискриминације.
  • Уз притужбу су достављени линкови ка текстовима различитих медија који су пренели изјаву министра Зорана Ђорђевића.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
  • Министар Зоран Ђорђевић је у изјашњењу, између осталог, навео:
• да је због своје изјаве на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“ упутио искрено извињење свим грађанкама Србије, које је ненамерно повредио цитирањем текста Јована Дучића, а који је Дучић написао још почетком XIX века;
• да још једном жели да истакне да то нису његове вредности, нити вредности Владе Републике Србије, те да се залаже за оснаживање положаја жена и њихову пуну равноправност, јер је родна равноправност кључни предуслов за напредак и развој демократског друштва, у којем се неће толерисати ни један облик дискриминације жена.
  • У прилогу изјашњења, министар Зоран Ђорђевић доставио је извињење које је објављено на званичној интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у линкове који су наведени у притужби, утврђено је да је Зоран Ђорђевић,  министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“, одржаној 8. марта 2018. године, изговорио следеће: „Жена не зна да поштује него да воли, жени не треба ни да је ви поштујете него да је волите, поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно, из главе, а не нешто преосећајно из душе… Све жене воле богаташе, јер је жена увек сирота. Паметних се боје... Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем“.

2.2. Увидом у допис под називом „Извињење свим грађанкама Србије“, који је достављен у прилогу изјашњења, утврђено је да је у овом допису, у чијем потпису је име министра Зорана Ђорђевића, наведено: „Овим путем желим да се извиним свим грађанкама Србије, које сам данас ненамерно увредио прочитавши песму Јована Дучића. Неопрезно цитирана песма је увредила жене, што ни једног тренутка није била моја намера. Желим да се извиним свим женама које је мој гест повредио. То нису ни моје, а ни вредности Владе Србије. Остајем дубоко посвећен свему што Влада Србије и председница Владе чине на еманципацији жена, оснаживању њиховог положаја у друштву и постизању пуне равноправности, што јесте једна од основних вредности нашег друштва“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[2].
• Устав Републике Србије[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[4] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других[5].
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[6], у члану забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
• Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена^[7] обавезане су држaве пoтписнице дa прeдузму oдгoвaрajућe мeрe на промени културних oбрaзаца рoдних нejeднaкoсти, односно отклањању прeдрaсуда и прaкси зaснoвaних нa схвaтaњу o инфeриoрнoсти или супeриoрнoсти jeднoг или другoг пoлa или трaдициoнaлнoj улoзи мушкaрaцa, oднoснo жeнa[8].

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[9], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом  члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.6. Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова^[10] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, а одредбом члана 10. став 1. тачка 6. прописано је да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

Анализа изјаве министра Зорана Ђорђевића са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају је потребно испитати да ли је Зоран Ђорђевића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, својим говором на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“, одржаној 8. марта 2018. године, прекршио императивне прописе којима је дискриминација забрањена, имајући у виду да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства.

3.8. Повереник за заштиту равноправности, пре започињања анализе говора министра Зорана Ђорђевића са аспекта антидискриминационих прописа, указује на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Наиме, Устав Републике Србије у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито на основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије, чланом 46, јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[11], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом  члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава, као и просторни и временски контекст у коме су оне дате, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу^[12].

Такође, Апелациони суд у Београду је у својој пресуди заузео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности савког цивилизованог друштва и да представља и слободу говора, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. Слобода информација не подразумева само оне „информације“ које су опште прихваћене и које се сматрају безопасним или безначајним, већ и оне које вређају, шокирају или узнемиравају људе, јер су то захтеви плурализма и толеранције. Надаље, суд у образложењу ове пресуде наводи и да тужени, као угледна политичка личност, има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију. Суд закључује и да пружање заштите тужиоцу, не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву и развој друштва у целини^[13].

• Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у сваком конкретном случају потребно подробно анализирати поруке које су дате одређеном изјавом, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате, како би се утврдило да ли одређене изјаве представљају одраз слободе мишљења и изношења ставова, или се њима, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Другим речима, извесно је да сваки појединац има право да износи своје ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.
• Стога, Повереник за заштиту равноправности детаљно је анализирао садржај говора министра Зорана Ђорђевића, посебно ценећи да ли се порукама које је послао ствара понижавајуће и увредљиво окружење за жене.

Наиме, говорећи на конференцији поводом Међународног дана жена, министар Зоран Ђорђевић је изговорио следеће: „Жена не зна да поштује него да воли, жени не треба ни да је ви поштујете него да је волите, поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно, из главе, а не нешто преосећајно из душе… Све жене воле богаташе, јер је жена увек сирота. Паметних се боје... Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем“. Анализирајући поруке које су послате овим говором, Повереник за заштиту равноправности констатује да су у питању цитати Јована Дучића, за које се може уочити да су међусобно контрадикторни. Наиме, у првом цитату наведено је да је жени доминатна вредност љубав, док се у другом цитату шаље потпуно другачија порука о „женским вредносним системима“. Наиме, цитатом: „Све жене воле богаташе, јер је жена увек сирота. Паметних се боје... Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем“, послата је порука да све жене улазе у емотивне везе прорачунато, тако што уместо емоција бирају богатство, односно, мушкарце који могу да им обезбеде лагодан живот и који неће схватити њихову прорачунатост. Овакви ставови омаловажавају и вређају достојанство свих жена, те уместо да се сузбијају, на овај начин се подржавају родне предрасуде у вези са женама.

С тим у вези, Повереник посебно указује на Општу препоруку бр. 3 CEDAW комитета, који је истакао да сви извештаји држава чланица о спровођењу Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, у већој или мањој мери, показују да и даље постоје стереотипне представе о женама које, захваљујући социо-културним факторима, упорно подстичу дискриминацију засновану на разлици између полова. Стога, Комитет је позвао све државе уговорнице да усвоје делотворне програме образовања и информисања јавности који ће помоћи да се искорене предрасуде и садашња устаљена пракса која спречава потпуно деловање принципа друштвене равноправности жена. Повереник истиче да је ово нарочито важно имајући у виду да у Србији, и поред забране поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова, као и поред једнакости пред законом мушкараца и жена, и даље постоје одређени обичаји и друштвени обрасци понашања који су неповољни за жене. Наиме, широко распрострањени родни стереотипи утичу на креирање мушких и женских родних улога, чиме се производи друштвена свест и ствара својврсни алиби за праксу неравноправности мушкараца и жена.

• Када је реч о наводима из изјашњења министра Зорана Ђорђевића да није имао намеру да својим говором повреди жене, потребно је указати да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

• Затим, Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да је министар Ђорђевић цитирао текст Јована Дучића, који је написан још почетком XIX века. Међутим, Повереник констатује да је текст Јована Дучића цитиран у контексту поруке која се упућује грађанкама на Међународни дан жена, који се обележава као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Наиме, свест о положају жене у друштву се значајно променила током претходних деценија, те су тако ратификовани међународни документи и усвојени домаћи прописи који прописују родну равноправност. Стога, порука која је послата цитирањем текста Јована Дучића, на дан који је посвећен борби жена за остваривање родне равноправности, представља повреду достојанства жена.

• Повереник за заштиту равноправности имао је у виду чињеницу да је министар Зоран Ђорђевић упутио јавно извињење грађанкама Србије које је увредио прочитавши песму Јована Дучића, међутим, Повереник констатује да чињеница да је Зоран Ђорђевић један од највиших државних функционера, повлачи са собом и његову већу одговорност за јавно изговорену реч, односно, за ставове и мишљења који су доступни широј јавности. Због тога је још наглашенија његова обавеза да својим актима не подржава и подстиче стереотипе и предрасуде према женама.

4. МИШЉЕЊЕ

Говором Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на конференцији „Жене из руралних крајева – равноправне грађанке Србије“ одржаној 8. марта 2018. године, дошло је до повреде одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Зорану Ђорђевићу, министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да убудуће не даје изјаве којима се вређа достојанство жена и подржавају родни стереотипи.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[4] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[6] „Службени  лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[7] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ“, број 11/81)

[8] Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, члан 5.

[9] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[10] „Службени гласник РС”, број 104/09

[11] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[12] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[13] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби ТМ У.г. Ф против министра Зорана Ђођевића због дискриминације на основу пола у области јавне сфере