бр. 07-00-285/2014-02 датум: 21. 11. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације Р. и. ц. из Б. против листа „Н. н.“, а поводом текста новинарке Ј. Ђ. „Само да ово зло не стигне и код нас“, који је објављен у издању 5-6. јул 2014. године. Повереница за заштиту равноправности утврдила је да се текст „Само да ово зло не стигне и код нас“ односи на фотографије које су на интернету објавила двојица Канађана, након што су постали родитељи, уз помоћ сурогат мајке. На фотографијама је пар мушкараца који грли новорођеног дечака. У тексту су објављене три фотографије пара са бебом, док је на врху тексту црвеним словима издвојен коментар „Да ли ово чека и Србију!“, „Свет ‘слави’ геј пар са бебом“. У оквиру фотографије на којој пар позира, у црвеном кругу, који је веома уочљив и покрива трећину фотографије, великим словима је написано „КУДА ИДЕ ОВА ПЛАНЕТА“. Текст почиње коментаром „Сачувај боже и далеко било!“, након чега новинарка у уводу објашњава да фотографије двојице мушкараца који држе сина, којег су добили уз помоћ сурогат мајке, данима одушевљава тамошње присталице геј бракова на друштвеним мрежама, али да „саговорници Н. н. само моле бога да овако нешто не стигне у Србију. Међутим, они упозоравају и да нас очекује тешка борба да то избегнемо“. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су насловом текста „Само да ово зло не стигне код нас“, као и поднасловом текста „Сачувај боже и далеко било!“ који је објављен у листу „Н. н.“, у издању 5-6. јул 2014. године, изражене идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, односно, да су објављивањем овог текста прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је листу „Н. н.“ препоручено да позове на састанак представнике и представнице Р. и. ц. како би непосредно сазнали са каквим се проблемима ЛГБТ особе суочавају у свакодневном животу, као и како је на њих утицао текст ове садржине, као и да убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ЛГБТ особе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила организација Р. и. ц. из Б, поводом текста новинарке Ј. Ђ. „Само да ово зло не стигне и код нас“, који је објављен у листу „Н. н.“, у издању 5-6. јул 2014. године.

1.2. У притужби је наведено:

– да је новинарка Ј. Ђ. објавила текст о двојици Канађана који су уз помоћ сурогат мајке добили дете, уз коментаре „Куда иде ова планета“ и „Сачувај боже и далеко било!“,
– да је у тексту цитирана и дискриминаторна изјава В. Г. из Д, који наводи „Ово је само сурова јефтина ропаганда геј лобија у свету, те највеће криминалне банде, највећег зла. Сада вам је јасно због чега смо се борили против геј параде, она пропагира и доводи до овакве ситуације, до ове болештине. Ту страдају невина деца. Она су од рођења осуђена на тежак живот, живот препун проблема, почевши од тога да никада неће моћи да се социјализују нити живе нормалним животом. Постоје многе студије које говоре са чим се кроз живот све суочавају деца која одрастају са два оца, ту су многобројне фрустрације, поремећаји личности…“
– да су „Н. н.“ овим текстом дискриминисале особе другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне.

1.3. Уз притужбу је достављен текст „Само да ово зло не стигне и код нас“, објављен у листу „Н. н.“, у издању 5-6. јул 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па су у току поступка прибављена изјашњења листа „Н. н.“ од главног и одговорног уредника овог листа А. К. и директора „Н. н. и.“ д.о.о. В. В, преко пуномоћника адвоката Ђ. Ј. Ч.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:

– да су у објављеном тексту верно пренете изјаве саговорника, чија су имена и презимена јасно наведена у тексту,
– да текст и изјаве саговорника не представљају било какав вид дискриминације особа другачије сексуалне оријентације,
– да у тексту нико није позван да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, нити је било која особа која се о томе изјаснила дискриминсана због тог изјашњења, те је стога јасно да текстом „Само да ово зло не стигне и код нас“ нису повређене одредбе чл. 21. Закона о забрани дискриминације,
– да се текст односи на пар Канађана хомосексуалне оријентације и њиховом усвајању детета, те да о овој теми широм света постоје опречна мишљења, односно, право је сваког грађанина да се изјасни о овој друштвеној појави,
– да су „Н. н.“ управо контактирале људе који имај став о поменутој проблематици и то објавиле у свом издању,
– да сматрају да Повереник за заштиту равноправности поседује сензибилитет за поштовање значајног људског права – права на слободу изражавања у средствима јавног информисања,
– да правним прописима у нашој земљи особама које нису хетеросексуалне оријентације није дато право да закључују брак ни да усвајају децу, тако да текстом објављеним у „Н. н.“ није извршена дискриминација особа сексуалне оријентације другачије од хетеросексуалне, јер не постоји признато и законом заштићено право које би било повређено,
– да је спорна легитимација подносиоца притужбе, јер је нејасно због чега подносиоци притужбе сматрају да су дискриминисани и која су њихова права повређена.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је у издању 5-6. јул 2014. године у листу „Н. н.“ објављен прилог новинарке Ј. Ђ. „Само да ово зло не стигне и код нас“.

2.2. Увидом у овај прилог, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да се текст „Само да ово зло не стигне и код нас“ односи на фотографије које су на интернету објавила двојица Канађана, након што су, уз помоћ сурогат мајке, постали родитељи дечака. На фотографијама пар мушкараца грли новорођеног дечака. У тексту су објављене три фотографије пара са бебом, док је на врху тексту црвеним словима издвојен коментар „Да ли ово чека и Србију!“, „Свет ‘слави’ геј пар са бебом“. У оквиру фотографије на којој пар позира, у црвеном кругу, који је веома уочљив и покрива трећину фотографије, великим словима написано је „КУДА ИДЕ ОВА ПЛАНЕТА“. Текст почиње коментаром „Сачувај боже и далеко било!“, након чега новинарка у уводу објашњава да фотографије двојице мушкараца који држе сина, којег су добили уз помоћ сурогат мајке, данима одушевљава тамошње присталице геј бракова на друштвеним мрежама, али да „саговорници Н. н. само моле бога да овако нешто не стигне у Србију. Међутим, они упозоравају и да нас очекује тешка борба да то избегнемо“.

2.3. У наставку прилога, објављене су изјаве В. Г. из Д, психолошкиње А. Ј. и социјалног психолога Д. П. Сва три саговорника сматрају да би „овај феномен“ могао да постане и наша реалност, будући да геј лоби ужива велику подршку, као и да им је жао деце коју усвајају парови сексуалне оријентације другачије од хетеросексуалне, јер су, због сексуалне оријентације својих родитеља, осуђени на тежак живот и повећану могућност да и сама буду хомосексуалне оријентације. Такође, сва три саговорника се слажу да је у питању ненормалан животни модел у којем родитељи уче и наводе децу да верују да је само истополна љубав права.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и текст објављен у листу „Н. н.“ у издању 5-6. јула 2014. године, под насловом „Само да ово зло не стигне и код нас“.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године , у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Одредбом чл. 38. Закона о јавном информисању, који је важио у време објављивања спорног текса, прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне оријентације.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли текст „Само да ово зло не стигне и код нас“ представља узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, односно, да ли се њиме ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.8. Анализа текста „Само да ово зло не стигне и код нас“ показала је да је овим текстом послата порука читалачкој публици да саговорници „Наших новина“, коментаришући фотографије које су двојица Канађана поставила на интернет непосредно по рођењу дечака кога су добили уз помоћ сурогат мајке, страхују да би „овај феномен“ могао да постане и наша реалност, будући да „геј лоби у Србији ужива велику подршку“, те „да моле бога да Србију ‘тако нешто’ заобиђе, јер им је највише жао усвојене деце геј парова која су од рођења осуђена на тежак живот“. Такође, истакнуто је да Србију очекује „тешка борба“ да избегне да парови другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне усвајају децу.

Садржина текста показује да је новинарка Ј. Ђ. цитирала изјаве В. Г. из Д, психолошкиње А. Ј. и социјалног психолога Д. П, не исказујући при томе своје мишљење и став у самом тексту. Међутим, анализа наслова, поднаслова и синтагми исписаних великим штампаним словима на слици и изнад слике двојице Канађана са бебом („Само да ово зло не стигне и код нас“, „Сачувај боже и далеко било!“, „Да ли ово чека и Србију“, „Куда иде ова планета“), које је изабрало уредништво „Н. н.“, шаље поруку читаоцима да рађање детета чији су родитељи хомосексуалне оријентације представља „зло“ и феномен од кога треба да се заштитимо и „молимо“ да остане далеко од нас.

Повереница констатује да овакав начин извештавања, праћен наведеним насловом и поднасловом, продубљује јаз између припадника/ца ЛГБТ популације и већинског становништва, да изазива страх код читалаца да ће припадници ЛГБТ популације, својим тежњама да заснују породицу, довести до поремећаја система вредности и повреде дечијих права, те да је неопходно да се као друштво боримо како бисмо овакво „зло“ избегли. Овакав начин извештавања је неприхватљив и супротан антидискриминационим прописима, без обзира што актуелни законски прописи Републике Србије не омогућавају припадницима ЛГБТ популације да закључују брак и усвајају децу, јер заступа идеју да родитељство особа хомосексуалне оријентације представља „зло“ против кога се треба борити. Насловом и поднасловом текста, уредништво „Н. н.“ није се оградило од ставова својих саговорника, нити је ауторка текста покушала да сазна какав је заиста живот деце геј парова у оним земљама у којима је особама ЛГБТ оријентације омогућено да, у оквиру својих заједница, усвајају децу.
Повереница за заштиту равноправности указује на резултате четворогодишњег истраживања Америчке академије за педијатрију (у даљем тексту: ААП), о коме су извештавали и наши медији, којим су стручњаци ААП утврдили да би сви парови требало да добију једнаке шансе за усвајање деце и да се деца боље развијају у породици са два родитеља, без обзира на њихову сексуалну оријентацију. Осим тога, истраживачи ААП изложили су у свом извештају разлоге због којих сматрају да су особе хомосексуалне оријентације добри родитељи, односно, навели су да родитељи хомосексуалне оријентације сами бирају да ли желе да имају децу, брину о деци која тешко проналазе старатеље (нпр. деца другачије боје коже или старија од три године), деца су им отворенија, толерантнија и саосећајнија од друге деце, постижу добре школске успехе и самоуверена су.

3.9. У односу на наводе из изјашњења уредништва „Н. н.“, да су у тексту верно објављене изјаве саговорника ауторке текста и да је у демократском окружењу право сваког грађанина да се изјасни о одређеној друштвеној појави, Повереница указује да је овакав став уредништва потпуно исправан и неспоран. Међутим, саговорник Н. н, В. Г. из ГГ Д. навео је, између осталог, да је ово „само сурова јефтина пропаганда геј лобија у свету, те највеће криминалне банде, највећег зла. Сада вам је јасно због чега смо се борили против геј параде, она пропагира и доводи до овакве ситуације, до ове болештине. Ту страдају невина деца (….)“. Повереница за заштиту равноправности је и у својим ранијим мишљењима заузела став да медији дају значајан допринос дискусијама о многобројним питањима од јавног интереса, као и у пружању различитих информација и ставова. Међутим, у случајевима када саговорници својим изјавама подстичу дискриминацију, мржњу или насиље према одређеном лицу или групи лица на основу њихових личних својстава, новинари/ке имају задатак да у текстовима укажу на дискриминаторне изјаве саговорника, да их својим питањима не подстичу на давање изјава којима се понижава одређена група људи и изазива страх, те да се ограде од дискриминаторних изјава и пруже читаоцима и читатељкама и другачији поглед на одређену проблематику, како би подстицали толеранцију и прихватање различитости. Наведени задатак новинара/ки произлази из одговорности медија да својим текстовима утичу на формирање мишљења јавног мњења, па су стога дужни да воде рачуна о објављивању текстова који својим садржајем промовишу предрасуде и подстичу непријатељско и увредљиво окружење за поједине групе људи. Слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова, никада не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства.

3.10. Поводом навода из изјашњења да је спорно право на подношење притужбе, Повереница за заштиту равноправности указује да је одредбом члана 3. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти ефикасно штите од свих облика дискриминације, док из одредбе члана 2. став 1. тачка 2. произлази да то могу бити и правна лица. У вези са тим, потребно је имати у виду да у овом случају Р. и. ц. није поднео притужбу због дискриминације два Канађанина који су постали очеви дечака, већ због дискриминације групе лице – ЛГБТ особа. Због тога Р. и. ц, који се управо бави заштитом и унапређивањем положаја ЛГБТ особа, има право да поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности. То произлази и из чл. 15. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности, којим је изричито прописано да у случају дискриминације групе лица, организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у своје име, без сагласности лица које сматра да је претрпело дискриминацију.

3.11. Повереница за заштиту равноправности указује да је уредништво „Н. н.“ избором наслова текста „Само да ово зло не стигне и код нас“, те поднаслова „Сачувај боже и далеко било!“, подржало увредљиве изјаве В. Г. којима се понижавају особе хомосексуалне оријентације и сугерише да постоји потреба да се друштво бори да се тежње неких од њих да постану родитељи никада не остваре. Повереница у потпуности подржава навод из изјашњења да се у тексту обрађује тема о којој широм света постоје опречна мишљења, односно, да постоје људи који се залажу за право хомосексуалних парова да уз помоћ сурогат мајке постану родитељи или да усвајају децу, као што постоје и они који се са таквом могућношћу не слажу. Међутим, управо ово неслагање у ставовима јавног мњења требало је да спречи уредништво „Н. н.“ да изабере наслов који понижава и вређа припаднике хомосексуалне оријентације који желе или су се остварили као родитељи, с обзиром да медији имају снажан утицај на јавно мњење и креирање ставова јавности, између осталог и о различитости и осетљивим друштвеним групама, те уједно имају и велику одговорност. Одабиром наслова „Само да ово зло не стигне код нас“ и поднаслова „Сачувај боже и далеко било!“ уредништво Н. н. је јасно изразило став да родитељство особа ЛГБТ оријентације представља зло против кога се треба борити, иако је у наводима из изјашњења јасно истакнуто да о овој теми постоје бројна опречна мишљења. Уколико је уредништво наших новина овим текстом, како се то у изјашњењу наводи, желело да контактира људе који имају став о овој проблематици и омогућило им да се несметано изјасне, намеће се питање зашто се онда одлучило за наслов и поднаслов који несумњиво вређа припаднике ЛГБТ популације и шаље поруку читаоцима да ЛГБТ особе никада не смеју да постану родитељи, јер би то представљало „зло“, односно да се против такве могућности треба борити и спречити је. Стога, Повереница констатује да је нејасно из ког разлога „Н. н.“ нису остале неутралне у извештавању о овој проблематици, већ су насловом и поднасловом заправо подстакле вређање ЛГБТ особа, нарочито имајући у виду чињеницу да наслов није у складу са изјавама остала два саговорника „Н. н.“, А. Ј. и Д. П, који ни једном речју нису напоменули да родитељство особа хомосексуалне оријентације представља „зло“ и појаву од које треба „бог да нас сачува“.

Осим тога, неопходно је имати у виду да садржај порука „Сачувај боже и далеко било!“, те „Само да ово зло не стигне и код нас“ доводи до последице да припадници ЛГБТ популације постају непожељни у друштву, што је посебно опасно када се зна да су особе хомосексуалне оријентације једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, као и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Наиме, према подацима из истраживања, свака пета особа у Србији оправдава претње и насиље у циљу спречавања Параде поноса . Стога, свако довођења особа сексуалне оријентације другачије од хетеросексуалне у контекст зла и болести, нарочито путем средстава јавног информисања, веома је опасно и забрињавајуће, јер подстиче дискриминацију ове друштвене групе, осећај изолованости од већинске популације и немогућности да се легитимним средствима боре за остварење права на равноправности у свим областима друштвеног живота.

3.12. Повереница за заштиту равноправности подсећа да су Кодексом новинара Србије дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности напомиње да су медији моћно средство у ширењу толеранције, подстицању права на равноправност и сузбијању дискриминације и уверена је да је одабир наслова и поднаслова у тексту „Само да ово зло не стигне и код нас“ резултат недовољног познавања међународних и домаћих стандарда у области равноправности. Уједно, Повереница изражава наду и очекивање да ће „Н. н.“ настојати да кроз прилоге које објављује, развија свест о једнакости и равноправности, као и да ће утицати на измену образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на особе другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне.

4. МИШЉЕЊЕ

Насловом текста „Само да ово зло не стигне код нас“, као и поднасловом текста „Сачувај боже и далеко било!“ који је објављен у листу „Н. н.“, у издању 5-6. јул 2014. године изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне. Објављивањем овог текста прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује уредништву листа „Н. н.“ да:

5.1. Позове на састанак представнике и представнице Р. и. ц. како би непосредно сазнали са каквим се проблемима ЛГБТ особе суочавају у свакодневном животу, као и како је на њих утицао текст ове садржине, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Убудуће не објављује прилоге којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама, те да својим прилозима доприноси измени образаца, обичаја и праксе који условљавају стереотипе, предрасуде и дискриминацију у односу на ЛГБТ особе.

Потребно је да лист „Н. н.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „Н. н.“ не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба против листа Н. н. због дискриминације по основу сексуалне оријентације у области јавног информисања