бр. 07-00-86/2014-02 датум: 27. 5. 2014.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе удружења „Ж. п.“ из Н. против привредног друштва „Ф. в.“ д.о.о. из Н, због дискриминације на основу сексуалне оријентације. Током поступка је утврђено да су Р. С. и О. Б, активисткиње удружења „Ж. п.“ из Н, 14. јануара 2014. године отишле у угоститељски објекат Ф. в.“ у Н, са намером да изнајме овај локал за организовање журке која би била намењена ЛГБТ особама. В. Т, директорка овог привредног друштва одбила је да им пружи услугу и изнајми локал када је сазнала да желе да организују журку за ЛГБТ особе из Н. и околине, и том приликом им рекла да не жели да се њен локал промовише „на такав начин“. У изјашњењу на притужбу В. Т. је истицала да активисткињама удружења „Ж. п.“ није изнајмила локал јер се у њеном локалу организују једино прославе и рођендани за децу до 13 година и са малим бројем гостију, што није одговарало потребама активисткиња. С обзиром да је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације, сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације, на привредном друштву Ф. в.“ из Н. је обавеза доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости. Међутим, привредно друштво „Ф. в.“ из Н. није пружило доказе да су у конкретном случају постојали објективни и оправдани разлози због којих није пружена услуга, а који нису у вези са чињеницом да је у питању журка намењена ЛГБТ особама. Повереница за заштиту равноправности донела је мишљење да је „Ф. в.“ д.о.о. из Н. извршио акт дискриминације на основу сексуалне оријентације, јер није пружио услугу и издао локал О. Б. и Р. С, за организовање журке намењене ЛГБТ особама. Уз мишљење су издате и одговарајуће препоруке, па је привредом друштву „Ф. в.“ и директорки В. Т. препоручено да упуте писано извињење активисткињама удружења „Ж. п.“, да приликом обављања послова у оквиру своје делатности обезбеде пружање услуга ЛГБТ особама, као и да убудуће у оквиру обављања послова из своје делатности, не крше одредбе Закона о забрани дискриминације.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Удружење „Ж. п.“ из Н. поднело је 10. марта 2014. године притужбу против привредног друштва „Ф. в.“ д.о.о. из Н, јер је овај угоститељски објекат одбио да пружи услугу и изнајми кафић за приватну журку намењену ЛГБТ особама. У притужби је наведено:
– да су 14. јануара 2014. године активисткиње Ж. п. из Н. отишле у угоститељски објекат „Ф. в.“ са седиштем у Н, на чијем је излогу истакнуто да се локал издаје за организовање прослава;
– да су активисткиње имале намеру да изнајме овај локал за организовање журке која би била намењена ЛГБТ грађанима и грађанкама;
– да су са В. Т, власницом овог локала ступиле у контакт телефоном неколико дана пре 14. јануара 2014. године, како би заказале термин за састанак на ком би се договориле око организовања журке;
– да је В. Т, када су ушле у њен угоститељски објекат 14. јануара 2014. године, била врло приступачна, упитавши их да ли је у питању журка за студенте или слично, до тренутка када су јој саопштиле да је у питању геј журка, с обзиром да нису биле сигурне да ли ће разумети ЛГБТ скраћеницу;
– да је након тога В. Т. сваку њихову реченицу прекидала и одбијала да их саслуша, више пута изговоривши „не“;
– да су покушале да јој објасне да организовање журке коју планирају није због привлачења пажње или публицитета, да имају своје обезбеђење са истакнутим натписом да је у питању приватна журка, али их је прекинула и рекла да не жели да се њен локал промовише „на такав начин“;
– да је „такав начин“ изговорила са великим бесом и гађањем, због чега су се осећале јако непријатно и понижено;
– да је читав разговор трајао непуних пет минута, јер В. Т. није хтела да их саслуша, прекидала их је у пола реченице, гледала пуна беса, а на изласку им је рекла да оне могу да дођу у кафић као гошће, али да као особе другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне не могу да изнајме локал за приватну журку;
– да се организаторке журке у граду Н. редовно суочавају са проблемом проналажења простора, који се манифестује у виду одбијања или уцењивања од стране власника објеката.
1.2. Уз притужбу је достављена фотографија излога привредног друштва „Ф. в.“ д.о.о. из Н, на којој је ознака „Организујем прославе“. У допуни притужбе од 3. априла 2014. године, достављене су писане изјаве Р. С. и О. Б, које су разговарале са В. Т. 14. јануара 2014. године. У изјави О. Б, наведено је:
– да је 14. јануара 2014. године са Р. С. отишла у локал „Ф. в.“ у Н, ради преговора у вези са изнајмљивањем простора за организовање журке;
– да су са В, власницом локала ступиле у контакт недељу дана пре 14. јануара 2014. године, како би заказале термин за договор око организовања журке;
– да је В. Т. најпре била врло приступачна и питала их да ли је у питању журка за студенте или нешто слично;
– да су јој одговориле да је у питању геј журка, употребивши баш овај израз јер нису биле сигурне да ће разумети ЛГБТ скраћеницу, након чега их је „пресекла“ у пола реченице, одбила да их саслуша и изговорила је речцу „не“ више пута;
– да су покушале да јој објасне да никоме није у интересу привлачење пажње, да имају своје обезбеђење, али их је поново прекинула и рекла да не жели да се њен локал промовише на „такав начин“;
– да је В. Т, након што је сазнала да желе да изнајме локал за геј журку, била јако дрска, нељубазна, да их је третирала као ниже од себе само зато што нису хетеросексуалне, гледала пуна беса, а на изласку им рекла да оне могу да сврате у кафић кад год желе, али да организовање журке не долази у обзир;
– да је разговор трајао непуних пет минута, јер је журила да што пре заврши разговор и да од тада више нису долазиле у овај локал.
1.3. У изјави Р. С, наведено је:
– да је 14. јануара 2014. године са О. Б. отишла у локал „Ф. в.“ у Н, ради преговора са власницом овог локала у вези организовања журке која би била намењена ЛГБТ популацији из Н. и околине;
– да је О. разговарала са власницом и оног тренутка када је власница схватила о каквом је догађају реч, односно, да желе да организују геј журку, прекинула је у пола реченице и рекла да не жели да „таква“ журка буде у њеном локалу;
– да је у почетку разговора власница била изузетно љубазна, али у тренутку када су саопштиле шта заправо желе, променила је став према њима, прекинула контакт очима, говором тела показала да жели што пре да заврши разговор и саопштила им да не жели да се у њеном локалу организује „такав догађај“, али да оне могу да долазе у њен локал као редовне гошће.
1.4. У допуни притужбе од 22. маја 2014. године наведено је да В. Т. ни једног тренутка није обавестила (ни приликом телефонског разговора када су заказивале састанак, нити приликом разговора 14. јануара 2014. године) активисткиње удружења „Ж. п.“ да се у угоститељском објекту „Ф. в.“ организују прославе и рођендани само за децу до 13 година. То потврђује и достављена фотографија излога локала од 15. маја 2014. године, на коме је истакнуто обавештење „Организујем прославе“ са ценовником алкохолних пића. Наведено је, такође, да разговору између власнице локала и активисткиња нико није присуствовао, а да су се у локалу налазили други гости, који нису могли да чују разговор јер су столови били удаљени. На крају, наведено је да се овај локал састоји из два нивоа (приземље и узвишени део), те да је простор сасвим адекватан за журку од око 50 људи, уз обезбеђење.
1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење привредног друштва „Ф. в.“ д.о.о. из Н.
1.6. У изјашњењу на притужбу које је у име В. Т, директорке „Ф. в.“ д.о.о. из Н, поднела адвокаткиња Б. Ј, наведено је:
– да је тачно да је В. Т, 14. jануара 204. године, у свом локалу разговарала са активисткињама удружења „Ж. п.“ из Н. о изнајмљивању локала за организовање журке, али да су сви остали наводи из притужбе нетачни;
– да је током разговора са активисткињама удружења „Ж. п.“ била врло приступачна и отворена за разговор, обративши им се као и другим странкама које улазе у њен локал, љубазно, коректно и крајње професионално;
– да је активисткињама љубазно и коректно објаснила да није у могућности да да пружу услугу и изнајми локал, с обзиром да се у овом локалу организују једино прославе и рођендани за децу до 13 година, јер локал нема обезбеђење и због површине простора може да прими од 15 до 20 гостију;
– да су потребе удружења „Ж. п.“ биле веће, јер су тражиле простор који може да прими 30 и више гостију, објаснила им је да из објективних разлога (недостатка простора) не може да прихвати организацију журке;
– да В. Т. ни једним поступком „није увредила сексуалну оријентацију активисткиња“, нити погазила њихово достојанство, што потврђује и чињеница да их је позвала да сврате у њен локал као гошће;
– да су неосновани наводи активисткиња да их је позвала као гошће само ради убирања профита, јер да је имала такву намеру, свакако би издала локал не обазирући се на чињеницу да не може да прими 30 и више људи;
– да указује и на чињеницу да је једном приликом у локалу организовала прославу 18. рођендана и да је полиција у Н. упозорила да више не организује велике журке;
– да се у прилог чињеници да је према активисткињама удружења Ж. п. поступила професионално, те да их није вређала, понизила и исмејала на било који начин, могу изјаснити и сведоци који су се у том тренутку налазили у локалу, и то: М. Т, И. П. и М. Л;
– да није повредила Закон о забрани дискриминације, због чега предлаже да Повереник за заштиту равноправности одбије притужбу као неосновану.
1.7. Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 37. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, упутила је захтеве М. Т, И. П. и М. Л. из Н, да се изјасне о релевантним чињеницама о којима имају сазнања.
1.8. У исказу М. Т. наведено је:
– да угоститељски објекат „Ф. в.“ из Н. изнајмљује простор за организовање прослава;
– да је 14. јануара 2013. године била присутна у овом локалу и седела за столом са М. Л. и В. Т, власницом локала, када им је у току разговора В. рекла да чека девојке које хоће да изнајме локал за журку;
– да су убрзо девојке дошле, да је В. устала од њиховог стола, љубазно дочекала девојке и поздравила их, а онда су све три су селе за суседни сто;
– да је она са М. остала да седи за столом, да у локалу није било буке, па су чули разговор за суседним столом;
– да су девојке припадале ЛГБТ популацији и хтеле су да организују журку у овом локалу, на којој би било присутно више од 30 људи;
– да је В. Т, када је то чула, одговорила девојкама на леп и пристојан начин и без икаког вређања да она организује само мале прославе и то рођендане за децу од 13-15 година и малим бројем гостију, јер објекат не може да прими више људи;
– да су девојке убрзо након тога изашле, а В. их је испратила и рекла да увек могу да сврате на кафу;
– да је власница локала била љубазна, никога није вређала, нити је приликом разговора дошло до подизања тона или препирке.
1.9. У исказу И. П. а наведено је:
– да угоститељски објекат „Ф. в.“ из Н. изнајмљује простор за организовање прослава;
– да је 14. јануара 2014. године био у кафићу „Ф. в.“ у Н, да је седео сам и пио кафу, док је за суседним столом седела В, власница локала, са гостима којима не зна имена, али мисли да се старија особа зове М, а млађа М;
– да су након извесног времена наишле две девојке, да је В. устала и села са њима за сто;
– да је чуо делове разговора за суседним столом јер у локалу није било гостију, а мисли да се радило о издавању локала за некакву журку ЛГБТ популације и да је баш тако чуо, јер су девојке то нагласиле;
– да не може да цитира шта им је В. тачно одговорила, али није било вређања ни са једне стране, јер би сигурно чуо повишен тон, да су након тога девојке изашле, а В. их је испратила.
1.10. У исказу М. Л, наведено је:
– да угоститељски објекат „Ф. в.“ из Н. изнајмљује простор за организовање прослава;
– да је 14. јануара 2014. године био присутан у овом локалу за столом са М. Т. и власницом локала В, која је напоменула да очекује девојке за изнајмљивање локала за журку;
– да су убрзо дошле две девојке са којима је В. села за суседни сто, а он је наставио да прича са М;
– да је могао да чује делове разговора, с обзиром да су седели за суседним столом, а столови су били близу;
– да су девојке изговориле да припадају ЛГБТ популацији, да је погледао према њима, али разговор са В. је и даље текао, а није чуо ни видео да је било неког вређања, вике или повишеног тона;
– да су након пет-шест минута девојке устале, а В. их испратила и вратила се за њихов сто;
– да је тада питао В. да ли је уговорила посао када му је одговорила да није, уз коментар да је журка велика и да она не може и нема простора за тако велику журку и да неће да има проблем са полицијом као раније;
– да је након извесног времена, не сећа се датума, седео у овом објекту када су две девојке пришле кафићу и почеле да снимају, а убрзо је схватио да су то оне исте девојке које су биле ради преговора за организовање журке;
– да је позвао В. и упитао је зашто снимају, а она је кратко одговорила да је то њихова ствар и није хтела да изађе.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да су О. Б. и Р. С, активисткиње удружења „Ж. п.“ из Н, имале уговорен састанак са В. Т, директорком привредног друштва „Ф. в.“ из Н. за 14 јануар 2014. године, ради преговора у вези организовања приватне журке у овом угоститељском објекту.
2.2. Утврђено је да су 14. јануара 2014. године О. Б. и Р. С. дошле у просторије угоститељског објекта „Ф. в.“ у Н, и разговарале са директорком В. Т. у вези са изнајмљивањем локала за организовања журке која би била намењена ЛГБТ особама из Н. и околине. Међутим, директорка овог угоститељског објекта одбила је да им пружи услугу и изнајми простор.
2.3. На основу навода из притужбе и изјашњења, као и фотографије излога угоститељског објекта и исказа сведока, утврђено је да привредно друштво „Ф. в.“ из Н, у оквиру обављања своје делатности, која је регистрована као услуга припремања и послуживања пића, пружа и услугу изнајмљивања простора за организовање прослава.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, исказе сведока, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог, односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације, па према чл. 17. дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе, односно, у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Такође, одредбом чл. 21. прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено.
Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења
3.5. Повереница за заштиту равноправности констатује да је на основу утврђеног чињеничног стања неспорно да су О. Б. и Р. С, активисткиње удружења „Ж. п.“, 14. јануара 2014. године, у просторијама привредног друштва „Ф. в.“ д.о.о. из Н, разговарале са директорком В. Т. у вези са изнајмљивањем локала за организовање журке која би била намењена ЛГБТ грађанима и грађанкама, као и да је В. Т. одбила да им пружи услугу и изнајми локал.
3.6. Имајући у виду наводе из притужбе и изјашњења, у конкретном случају је потребно утврдити из којих разлога је привредно друштво „Ф. в.“ из Н. одбило да пружи услугу из делатности коју обавља, односно, да изнајми локал за приватну журку намењену ЛГБТ грађанима и грађанкама. Потребно је, дакле, са аспекта Закона о забрани дискриминације утврдити да ли је одбијање пружања ове услуге засновано на сексуалној оријентацији учесника и учесница приватне журке која је требало да се организује у овом локалу. Да би се утврдило ли је у конкретном случају поступање угоститељског објеката „Ф. в.“ из Н. било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели, односно, пребацивању терета доказивања из чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је привредно друштво „Ф. в.“ д.о.о. из Н. извршило акт дискриминације на основу сексуалне оријентације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза лежи на овом привредном друштву.
3.7. Према тврђењу подносиоца притужбе удружења „Ж. п.“ из Н., у тренутку када су активисткиње овог удружења саопштиле В. Т. да желе да изнајме простор за организовање геј журке, она је променила свој дотадашњи став према њима, била је дрска, нељубазна, прекидала их у пола реченице, не дозволивши им да било шта кажу или објасне, више пута поновила „не“ и рекла да не жели да се њен локал промовише „на такав начин“. Ове тврдње су поткрепљене исказима О. Б. и Р. С, активисткиња удружења „Ж. п.“, које су разговарале са В. Т.
3.8. С обзиром да је акт дискриминације учињен вероватним, на привредном друштву „Ф. в.“ је терет доказивања да су постојали објективни разлози због којих је одбијено пружање услуге, а који нису у вези са личним својством учесника и учесница журке – њиховом сексуалном оријентацијом.
3.9. У изјашњењу на притужбу наведено је да је разлог за одбијање пружања услуге активисткињама удружења „Ж. п.“, то што се у овом локалу организују једино прославе и рођендани за децу до 13 година, јер локал нема обезбеђење, а због површине простора може да прими само 15-20 гостију. Повереница за заштиту равноправности констатује да су ови наводи паушални, јер нису поткрепљени доказима и у супротности су са утврђеним чињеничним стањем у овом предмету. Наиме, искази сведока М. Т, И. П. и М. Л. сагласни су у делу у којем наводе да им је познато да угоститељски објекат „Ф. в.“ из Н, у оквиру обављања своје делатности, изнајмљује простор за организовање прослава, без навођења да су у питању прославе и рођендани за децу до 13 година или било ког другог ограничења у организовању прослава у овом локалу. Поред тога, фотографија излога угоститељског објекта „Ф. в.“, чија веродостојност није оспорена, показује да је на локалу истакнуто обавештење „Организујем прославе“, без упућивања на одређену врсту прослава (нпр. за децу до 13 година, дечији рођендани и сл) и уз ценовник алкохолних пића. Из сагласних исказа О. Б. и Р. С, утврђено је да В. Т. ни у једном тренутку, ни током телефонског разговора, ни приликом разговора 14. јануара 2014. године, није обавестила О. Б. и Р. С. да се у овом угоститељском објекту организују само прославе и рођендани за децу до 13 година. Тврђење В. Т. да се просторије угоститељског објекта „Ф. в.“ из Н, због површине простора, изнајмљују само за прославе и рођендане за децу до 13 година и са малим бројем гостију, те да су ове објективне околности биле разлог неиздавања локала за организовање геј журке, није поткрепљено ни једним доказом, па ни из исказима сведока.
С друге стране, из исказа сведока И. П, М. Л. и М. Т, у деловима у којима наводе да су чули део разговора између В. Т, О. Б. и Р. С, не може се утврдити шта је тачно речено том приликом, с обзиром да М. Л. наводи: „делове разговора сам чуо и схватио пошто су девојке изговориле да припадају ЛГБТ популацији, погледао сам према њима, али разговор је и даље текао својим током, нисам чуо или видео да је неко некога вређао, викао или повисио тон према неком.“, И. П. наводи да је чуо делове разговора за суседним столом, али такође истиче да: „не би знао да каже шта им је В. тачно одговорила, али није било вређања ни са једне стране“, док М. Т. наводи: девојке су припадале ЛГБТ популацији, а када је В. Т. чула да би на журци било више од 30 људи, на леп и пристојан начин им је рекла да она организује само прославе и то за рођендане за децу од 13-15 година и малим бројем гостију.“ Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности констатује да се не може тачно утврдити садржај овог разговора, јер сведоци нису непосредно присуствовали разговору, већ су били за суседним столом, а из њихових исказа, који се у овом делу разликују, не може се утврдити шта је тачно речено приликом овог разговора.
3.10. Повереница за заштиту равноправности указује да привредно друштво „Ф. в.“ из Н. није пружило доказе да су постојали објективни разлози због којих овај угоститељски објекат није пружио услугу и изнајмио простор за организовање ЛГБТ журке, а који нису у вези са сексуалном оријентацијом учесника и учесница журке. Према томе, на основу утврђеног чињеничног стања, може се закључити да је привредно друштво „Ф. в.“ из Н, одбило да пружи услугу и изнајми локал за организовање прославе када је директорка В. Т. сазнала да активисткиње удружења „Ж. п.“ намеравају да организују журку намењену ЛГБТ грађанима и грађанкама, што не би учинила да је било у питању организовање журке за особе хетеросексуалне оријентације. Такво поступање дискриминише ЛГБТ особе у приступу услугама, у односу на особе хетеросексуалне оријентације, због чега је привредно друштво „Ф. в.“ из Н., оваквим поступањем, прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.
3.11. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да су ЛГБТ особе у Србији једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, као и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би ЛГБТ особе уживале сва права која су грађанима и грађанкама Србије гарантована, без дискриминације, као и да предузму адекватне мере против свих оних који својим поступцима крше антидискриминационе прописе.
4. МИШЉЕЊЕ
Привредно друштво „Ф. в.“ д.о.о. из Н, које заступа директорка В. Т, одбило је пружање услуге издавања локала за организовање журке намењене ЛГБТ особама, О. Б. и Р. С, активисткињама удружења „Ж. п.“ из Н, чиме је прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „Ф. в.“ д.о.о. из Н. и директорки В. Т:
5.1. Да упути писано извињење О. Б. и Р. С, активисткињама удружења „Ж. п.“ из Н;
5.2. Да приликом обављања послова у оквиру своје делатности обезбедити пружање свих услуга ЛГБТ особама;
5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје делатности, не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.
„Ф. в.“ д.о.о. из Н. обавестиће Повереницу за заштиту равноправности, у року 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о предузетим мерама у циљу поступања по препоруци.
Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво „Ф. в.“ д.о.о. из Н. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба организације Ж.п. против привредног друштва Ф.в. због дискриминације по основу сексуалне оријентације у области пружања услуга 
