дел. бр. 160 датум: 8. 2. 2013.

МИШЉЕЊЕ БР. 499/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео С. Р. из К. против „Е. ш.“ у К, због дискриминације која се догодила у просторијама школе, на основу личног својства- сексуалне оријентације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио С. Р. из К, због дискриминације на основу личног својства – сексуалне оријентације.

1.2. У притужби је навео следеће:

– да је ученик средње „Е. ш.“ у К, коју похађа ванредно;
– да је 29. октобра 2012. године дошао у школу да полаже испит и да је том приликом у просторијама школе десетак ученика кренуло за њим узвикујући „Уби, уби педера“ и „Убиј, закољи да педер не постоји“;
– да је након вербалних напада кренуо ка зборници и добио ударац у пределу левог рамена;
– да је након напада у школи потражио лекарску помоћ и напад пријавио полицији;
– да се пре годину дана јавно декларисао као хомосексуалац и да је због злостављања ученика у школи био приморан да напусти редовно школовање и настави да похађа наставу ванредно;
– да је у септембру 2012. године, пред испитни рок, упутио писмо директору школе у којем је замолио да му се обезбеди присуство школског полицајца на ходнику за време полагања испита, што се није догодило;
– да сматра да је овим нападом дискриминисан на основу личног својства – сексуалне оријентације.

1.3. Уз притужбу и допуну притужбе је доставио: изводе медијских чланака поводом догађаја на који се притужује и лекарске налазе докторке медицине М. И. В. од 29. октобра 2012. године са налогом за давање ињекција, докторке медицине Н. Д. Дома здравља К. од 31. октобра 2012. године са општим налазом здравственог стања С. Р, и докторке В. М. С. специјалисткиње психијатрије од 31. октобра и 6. новембра 2012. године са прописаном терапијом.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење „Е. ш.“ у К.

1.5. У изјашњењу директорке М. О, наведено је:

– да је С. Р. ванредни ученик на образовном профилу кувар и да похађа трећи разред;
– да се јавно изјаснио о својој сексуалној оријентацији и због тога тражио да у време полагања испита у школи буде присутан школски полицајац;
– да је том захтеву удовољено, па су без основа наводи из притужбе да школски полицајац није био присутан дана када се десио догађај на који се притужује;
– да је директорка школе сазнала да је дошло до инцидента 29. новембра 2012. године тек сутрадан, тако што је обавештена да је поднета пријава полицијској станици и из медија, зато што С. Р. није пријавио насиље директорки и школском полицајцу;
– да је на основу сумње да постоји насиље прикупила изјаве од наставника, помоћног особља и ученика у вези навода С. Р, као и да из свих прикупљених изјава и обављених разговора није могло да се утврди да је дошло до физичког насиља већ су утврдили да је било коментара који су у вези са сексуалном оријентацијом С. Р;
– да је у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Протоколом о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, предузела следеће активности:

1) одржала је састанак Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања 1. новембра 2012. године на којем је донет закључак да се са ученицима појача васпитни рад и подсете на облике насиља,
2) одржана је седница Наставничког већа 2. новембра 2012. године, на којој су запослени поново упознати са обавезом реаговања на насиље или сумњу на насиље,
3) одељенске старешине су одржале родитељске састанке 5. новембра 2012. године, на којима су родитеље подсетили на садржај Протокола о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање;

– да је после 29. новембра 2012. године, С. Р. још пет пута био присутан у школи и да се ништа слично није десило.
Уз изјашњење је достављена службена белешка бр. 565 од 14. новембра 2012. године која је сачињена поводом постојања сумње на насиље према С. Р.

1.6. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, а ради потпуног утврђивања чињеничног стања „Е. ш.“ у К. доставила је допуну изјашњења, у којем је директорка М. О. навела:

– да су из разговора са школским полицајцем С. Р. утврдили да је он тог дана био присутан у школи и да му нико није пријавио да је било проблема;
– да школски полицајац не може да достави писмену изјаву без сагласности начелника, али да свакако нема проблем да то и уради када буде имао сагласност;
– да запослени у школи нису овлашћени да узимају изјаву од школског полицајца и да су се обратили начелнику полицијске станице у К. како би им доставили изјаву, али да она није стигла у року који је био прописан да се одговори Поверенику за заштиту равноправности.
У допуни изјашњења доставили су допис бр. 12 од 21. јануара 2013. године за Полицијску управу у Прокупљу и изјаву професорке Б. С.

1.7. У изјави професорке Б. С, наведено је:

– да је 29. октобра 2012. године за време великог одмора са учеником С. Р. отишла до кабинета куварства због консултација са предметним наставником;
– да је пролазећи кроз ходник до кабинета куварства било пуно ученика у ходнику и да је чула добацивања, када се окренула према ученицима и рекла им да се утишају.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка, из навода из притужбе и изјашњења и достављених доказа, увидом у изводе из новинских чланака утврђено је да је С. Р. дао изјаву за медије да је физички нападнут у школи и да је напад пријавио полицији. У изјави за медије је рекао да је десетак младића на које је наишао на путу до зборнице кренуло за њим и узвикивали су „Уби, уби педера“ и „Убиј, закољи да педер не постоји“. У изјави је рекао да је том приликом добио ударац у пределу левог рамена. Такође, за медије је навео и да је у време трајања овог инцидента дошла његова разредна старешина Б. С, и да су се тада реакције ученика смириле али да нису престале.

2.2. Увидом у лекарске налазе који су достављени у допуни притужбе, утврђено је да је докторка В. М. С. специјалисткиња психијатрије 31. октобра и 6. новембра 2012. године преписала С. Р. терапију лековима за смирење и анксиозност, као и да га је упутила на преглед код неуролога. Увидом у лекарски налаз докторке медицине М. И. В, утврђено је да му је 29. октобра 2012. године дала упут за ињекције диклофена. Увидом у лекарски налаз докторке медицине Н. Д. Дома здравља К. од 31. октобра 2012. године под налазом и мишљењем утврђено је да је С. Р. сам дошао на преглед и дао податак да га је десетак вршњака физички напало због сексуалне оријентације и да се то десило 29. октобра 2012. године.

2.3. Увидом у службену белешку директорке „Е. ш.“ у К. М. О. бр. 565 од 14. новембра 2012. године, утврђено је да С. Р. није пријавио насиље директорки и школском полицајцу. Даљим увидом у белешку утврђено је да је школа због овог инцидента покренула истрагу и да су у току истраге изјаве дале професорке Б. С. и К. В, домар Р. Е. и ученик М. Т, те да је на основу тих изјава директорка утврдила да није било физичког насиља. Исто тако, у службеној белешци се наводи да је утврђено да су С. Р. упућени коментари који се тичу сексуалне оријентације и да се инцидент одиграо за време великог одмора. Даљим увидом у службену белешку, утврђено је да је 1. новембра 2012. године одржан састанак са Тимом за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања на којем је донет закључак да се са ученицима појача васпитни рад и подсете на облике насиља и да се разредна старешина В. М, обавезала да појача васпитни рад са својим одељењем III/2 у сарадњи са педагогом и родитељима јер се ради о првом нивоу насиља – социјално насиље, добацивање. Такође, утврђено је да је на одржаном Наставничком већу 2. новембра 2012. године, донет закључак да се родитељи упознају односно подсете на садржину Протокола о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, и да у сарадњи са школом предузму превентивне активности.

2.4. Увидом у допис бр. 12 од 21. јануара 2013. године Начелнику полицијске станице у Куршумлији, Полицијске управе у Прокупљу, утврђено је да је директорка „Е. ш.“ у К. тражила да јој доставе податке који се односе на присутност школског полицајца 29. октобра 2012. године, зато што је С. Р. у притужби Поверенику за заштиту равноправности навео да школски полицајац тог дана није био присутан.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Релевантна је и одредба чл. 12. којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чл. 21. прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторско поступање због таквог изјашњавања је забрањено. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 19. којом је прописана забрана дискриминације у области образовања и стручног оспособљавања, стога забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно – образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.5. Закон о основама система образовања и васпитања одредбом члана 44. прописује да су у установи забрањене активности које угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, између осталог, и по основу националне, етничке, језичке припадности и имовног стања. Такође, забрањено је и подстицање или неспречавање наведених активности. Под дискриминацијом лица или групе лица, закон сматра, свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.

3.6. Закон о младима такође прописује забрану дискриминације, па је тако одредбом члана 5. забрањено свако прављење разлике или неједнако поступање према младима, посредно или непосредно, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, верског убеђења, језика, друштвеног порекла, имовног стања, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама, психичког или физичког инвалидитета, здравственог стања, физичког изгледа, сексуалне оријентације, родног идентитета и другог стварног, односно претпостављеног личног својства.

Анализа доказа достављених уз притужбу

3.7. На основу доказа који су достављени у току поступка, може се констатовати да је С. Р, ванредни ученик „Е. ш.“ у К, боравио у школи 29. октобра 2012. године, и да му је десетак ученика током великог одмора у просторијама школе упутило коментаре који су се односили на његову сексуалну оријентацију. На основу тврдње подноситеља притужбе, и узимајући у обзир да директорка школе у изјашњењу није спорила садржину речи које су му упућене, али је потврдила да су коментари имали везе са сексуалном оријентацијом, може се закључити да су С. Р. упућене речи „Уби, уби педера“ и „Убиј, закољи да педер не постоји“. Упућене вербалне увреде односиле су се, дакле, искључиво на његову сексуалну оријентацију, па је извесно да је сексуална оријентација С. Р. била узрок за вербалне коментаре.

3.8. У току поступка није могло да се утврди да је приликом инцидента на који се С. Р. притужује, поред вербалног дошло и до физичког напада, имајући у виду да је С. Р. давао изјаве за медије да је до физичког напада дошло као и да је то рекао лекару приликом прегледа, али да у изјавама које је директорка школе узела ниједна особа која је присуствовала инциденту није потврдила да је постојало физичко насиље, већ су сви тврдили да је сукоб био вербалан.

3.9. Повереница констатује да је речима које су ученици школе упутили С. Р, подноситељу притужбе, извршен акт дискриминације, и то тако што су употребљене речи и изрази које вређају његово достојанство и изнете понижавајуће примедбе о сексуалној оријентацији. Овакво поступање има посебну тежину јер су увредљиве изјаве и понижавајуће примедбе на рачун подноситеља притужбе изнете у школи, односно, васпитно-образовној установи.

3.10. Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је С. Р. у више наврата тражио присуство школског полицајца док борави у школи, имајући у виду да је након јавног изражавања своје сексуалне оријентације био узнемираван и вербално нападан у школи.

3.11. Повереница за заштиту равноправности је узела у обзир да је након овог инцидента директорка школе сазвала састанак са Тимом за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања на којем је донет закључак да се са ученицима појача васпитни рад и подсете на облике насиља и том приликом се разредна старешина В. М, обавезала да појача васпитни рад са својим одељењем III/2 у сарадњи са педагогом и родитељима. Стога, повереница користи прилику да похвали школу која је у овој ситуацији поступала према Протоколу о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Имајући у виду чињеницу да још увек није донет подзаконски акт који би регулисао начине поступања установа у случајевима дискриминације, Протокол о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање је једини акт који је школа имала на располагању у овој ситуацији, уз важеће антидискриминационе прописе. Такође, Повереница за заштиту равноправности користи прилику да још једном истакне важност и неопходност доношења подзаконског акта којим би се уредили критеријуми за препознавање дискриминације у школама и утврдио начини сузбијања дискриминације, истовремено подсећајући на одредбе Закона о основама система образовања и васпитања .

3.12. Повереница за заштиту равноправности посебно наглашава да иако су у овом конкретном случају акт дискриминације извршили ученици, несумњиво је постојање одговорности школе, подсећајући на садржину Протокола о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање којим је установљена дужност школе да обезбеди услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој детета и ученика, заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања и социјалну реинтеграцију детета и ученика које је извршило, односно било изложено насиљу, злостављању или занемаривању. Имајући у виду чињеницу да се С. Р. јавно изјаснио о својој сексуалној оријентацији, као и да је, како тврди, због злостављања вршњака напустио редовно школовање, школа је требало још тада да започне интензиван и континуирани рад са ученицима на подизању степена толеранције и прихватања различитости јер је, пре свега имајући у виду негативан већински став друштва према ЛГБТ популацији, могла претпоставити да постоји ризик од насиља и злостављања. Школа је, међутим, пропустила да предузме превентивне активности које су прописане Протоколом о поступању у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, као што је подизање нивоа свести и осетљивости ученика за препознавање насиља, злостављања и занемаривања, неговање атмосфере сарадње и толеранције у којој се не толерише насиље, злостављање и занемаривање. Из свега наведеног може се закључити да школа није благовремено предузела одговарајуће мере којима би предупредила дискриминацију, што је помогло да се дискриминаторан став ученика према ЛГБТ популацији одржи и да дође инцидента на који се С. Р. притужује.

3.13. Приликом одлучивања у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности је имала у виду да су особе другачије сексуалне оријентације, у Србији тренутно једна од најугроженијих друштвених група и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и проблемима у друштву. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да посебна пажња мора да се посвети спречавању појава омаловажавања, узнемиравања и понижавајућег поступања, као и да сви надлежни државни органи морају одлучно да реагују тако што ће предузимати мере против свих оних који својим изјавама и поступцима изазивају мржњу и нетрпељивост према ЛГБТ популацији.

4. МИШЉЕЊЕ

„Е. ш.“ из К. није благовремено предузела одговарајуће мере ради превазилажења дискриминаторног става ученика према ЛГБТ популацији и спречавања дискриминације С. Р. на основу његове сексуалне оријентације, што је допринело да неколико ученика 29. октобра 2012. године дискриминише С. Р. упућивањем вербалних коментара увредљиве и узнемирујуће садржине, који су се односили на његову сексуалну оријентацију, што је супротно члану 12. Закона о забрани дискриминације, који забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Пропуштањем да благовремено предузме одговарајуће мере ради спречавања дискриминације, „Е. ш.“ из К. повредила је члан 44. Закона о основама система образовања и васпитања.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује „Е. ш.“ из К:

5.1. Да без одлагања предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити да сви запослени у школској установи прођу обуку/стручно усавршавање на тему забране дискриминације по основу сексуалне оријентације и другим личним својствима, како би се обезбедила већа сензибилисаност свих запослених.

5.2. Да без одлагања предузме све неопходне мере из своје надлежности, како би се кроз одговарајуће програме, обуке и едукације међу ученицима/цама развијао дух толеранције, прихватања различитости и недискриминаторног понашања.
Потребно је да „Е. ш.“ у К. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „Е. ш.“ у К. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба С.Р. из К. против Е.Ш. у К. због дискриминације на основу сексуалне оријентације у области васпитања и образовања