дел. бр. 399 датум: 20. 4. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поступајући по притужби Р. В. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Д. К. Р, директорка Националне службе за запошљавање – Филијала за Б, ускраћивањем сагласности да запослени Р. В. учествује на саветовању „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“, које се одржало у периоду од 20-22. октобра 2011. године у Бањи Врујци, није извршила акт дискриминације Р. В. на основу његовог политичког убеђења и чланства у политичкој странци или неког његовог другог личног својства.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратио се притужбом Р. В. из Б, запослен у Националној служби за запошљавање – Филијала за Б, Служба у О, против Д. К. Р, директорке Филијале за Б. Националне службе за запошљавање, а поводом њеног неодобравања Р. В. да присуствује саветовању „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“ које је одржано у периоду од 20-22. октобра 2011. године у Бањи Врујци.

У притужби је наведено следеће:

– да је Д. К. Р. извршила дискриминацију према Р. В. тиме што му је „онемогућила“ стручно усавршавање;

– да је Основна организација Синдиката Филијале за Б. НСЗ изабрала Р. В. да са још две колегинице присуствује саветовању „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“, али да Д. К. Р. није одобрила Р. В. одлазак на ово саветовање, и то без образложења, чиме му је онемогућила стручно усавршавање, а што је узроковано његовим политичким убеђењем;

– да Д. К. Р. дуже време „дискриминаторно поступа“ према Р. В, и то из разлога што је он члан Српске напредне странке због чега је и одбио њене притиске да се учлани у политичку странку Г17+ чија је Д. К. Р. чланица;

– да је његово одбијање да се учлани у странку Г17+ прво за последицу имало закључење Анекса уговора о раду и решење о његовом распоређивању из Б. у Службу у О. због чега је покренут и парнични поступак који се води пред Првим основним судом у Б. Поред наведеног, притужилац истиче да му је након распоређивања у Службу у О. била онемогућена употреба телефона као и да му је било забрањивано да изађе са радног места када је био позиван на суд ради саслушања;

– Р. В. је притужбом тражио и да Повереница за заштиту равноправности покрене судски поступак против Д. К. Р. ради забране даљег вршења дискриминације и накнаде нематеријалне штете подносиоцу притужбе.

Уз притужбу су достављени следећи прилози: одлука Основне организације Синдиката Филијале за Б. Националне службе за запошљавање од 13. октобра 2011. године; одлука Основне организације Синдиката Филијале за Б. НСЗ од 18. октобра 2011. године; допис подносиоца притужбе Националној служби за запошљавање од 10. новембра 2011. године и допис подносиоца притужбе директору Националне службе за запошљавање Филијале за Б. од 29. септембра 2010. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, и тражила је од Д. К. Р. да се изјасни о основаности притужбе.

У изјашњењу Д. К. Р. директорке Филијале за Б. Националне службе за запошљавање бр. 0115-9-7/2012 наведено је следеће:

– да је чланом 16. Правила синдикалне организације запослених у НСЗ прописано да Надзорни одбор врши надзор над финансијским и материјалним пословањем Синдикалне организације, а да је Р. В. члан Надзорног одбора синдиката Филијале за Б;

– да се саветовање односило на побољшање активности синдиката у циљу побољшања положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања, односно питања која нису у надлежности Надзорног одбора синдиката, као ни у вези са пословима које Р. В. обавља у оквиру својих радних задатака;

– да је у складу са интерном процедуром на претходну сагласност Д. К. Р. достављен Захтев за стручно усавршавање са Одлуком Извршног одбора ОО Синдиката Филијале за Б. НСЗ, након чега директор Националне службе за запошљавање одобрава одлазак на саветовање. Напоменуто је и да захтев за стручно усавршавање није имао мишљење, односно, образложење непосредног руководиоца што треба да буде саставни део захтева;

– да је неодобравање одласка Р. В. на конкретно саветовање оправдано из разлога што се није радило о стручном усавршавању због потреба посла, већ о учешћу на семинару за потребе синдикалног деловања, а да у Националној служби за запошљавање приоритет имају основне дужности и задаци запослених, што су у конкретном случају биле и обавезе Р. В. као саветника за запошљавање пред тада предстојећи Сајам запошљавања. Поред наведеног, истакнуто је и да руководитељка Службе у О. није за Р. В. предложила никакво стручно усавршавање већ је напоменула да ће бити укључен у пројекте са локалном самоуправом и у организацији Сајма запошљавања;

– да је у Правилнику о организацији и систематизацији послова у Националној служби за запошљавање, прописано да међу пословима саветника за запошљавање, између осталог спада и посредовање при запошљавању, прикупљање и анализирање информације о слободним пословима и да је Сајам запошљавања једна од конкретних мера активне политике запошљавања и место сусрета послодавца и тражиоца запослења;

– да су друге две колегинице, које је предложила Основна организација Синдиката Филијале за Б. НСЗ добиле сагласност за присуствовање конкретном саветовању из разлога што нису саветнице за запошљавање (ВСС, ВШС), као што је то Р. В, већ раде на пословима евидентичара (ССС); у процедурама рада у Националној служби за запошљавање предвиђено да саветници за запошљавање позивају и упућују незапослена лица на Сајам издајући им тзв. упут за Сајам, а што је и искључива обавеза саветника за запошљавање а не и евидентичара;

– да Д. К. Р. никада није са Р. В. водила разговоре који су се односили на било чије политичко ангажовање, те да, у вези са тим, на њега никада није вршен било какав притисак, као и да Д. К. Р. није члан ни једне политичке странке, што је било и предмет доказивања у судском поступку;

Поред наведеног, у изјашњењу су изнети и друге различите информације које су биле или су предмет спора између Д. К. Р. и Р. В, а које у овом поступку пред Повереником за заштиту равноправности нису релевантне јер се не односе на предмет разматрања односно на спорни одлазак на саветовање због кога Р. В. сматра да је дискриминисан.

Уз изјашњење директорке Д. К. Р. достављени су и следећи прилози и докази за чињеничне наводе изнете у изјашњењу: извод из интерне процедуре; образац захтева за стручно усавршавање; захтев за стручно усавршавање прослеђен електронском поштом на сагласност директорки Филијале од 18. октобра 2011. године; опис послова из Акта о систематизацији; копија новинског чланка из дневног листа „Дневник“ од 27. јула 2010. године; захтев Р. В. од 13. децембра 2010. године и одговор НСЗ Филијале за Б. од 21. децембра 2010. године, као и преглед општих одсуствовања са рада за децембар 2010. године и мај 2011. године; општи преглед одсуствовања са рада за период мај – октобар 2010. године; молба и одговор на молбу за коришћење телефона од 07. октобра 2010. године.

Из приложених доказа је утврђено да је Р. В. члан Надзорног одбора синдиката Филијале за Б. Националне службе за запошљавање, као и да је Извршни одбор ОО Синдиката Филијале за Б. Националне службе за запошљавање донео одлуку да се на саветовање „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“ које се одржало 20-22. октобра 2011. године у Бањи Врујици пошаљу Р. В, О. С. и С. М.

Из захтева за стручно усавршавање од 18. октобра 2011. године утврђено је да је председница синдиката М. Ј. поднела захтев да се запосленима Р. В, О. С. и С. М. одобри присуствовање саветовање „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“. Даље, из одлуке Извршног одбора ОО Синдиката Филијале за Б. НСЗ, такође од 18. октобра 2011. године се види да је на конкретно саветовање уместо Р. В. упућена Т. И. и то из разлога што није добио сагласност за одсуство са рада од стране директорке Филијале за Б. а због потреба посла.

У току поступка утврђена је и чињеница да је Р. В. саветник за запошљавање, као и да је конкретно саветовање било у периоду припреме Сајма запошљавања. Из акта о систематизације радних места у опису посла саветника за запошљавање јесте, поред осталог, да посредује у запошљавању, да прикупља и анализира информације о слободним пословима, потребама и кадровима и усклађености тражење са понудом радне снаге. Саветник за запошљавање успоставља и одржава контакте са послодавцима а у договору са непосредним руководиоцем учествује у припреми и организацији сајмова запошљавања и др. Истим актом је у опису посла евидентичара одређено да евидентичар води евиденције о тражиоцима запослења, пружа информације о правима и обавезама тражиоцима запошљавања и издаје све врсте упута, извода, врши унос и обраду одговарајућим података и др.

Из интерног акта чији је део достављен уз изјашњење на притужбу, а који се односи на поступак стручног усавршавања запослених у НСЗ јасно се може видети да непосредни руководилац наводи потребе за стручним усавршавањем у циљу успешније реализације планираних задатака запослених у организационој јединици којом руководи. У овом конкретном случају за Р. В. његова руководитељка није предложила стручно усавршавање, већ је одредила да ће бити ангажован на пословима организације Сајма запошљавања, као и да ће бити укључен у пројекте са локалном самоуправом.

Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације дискриминација је дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације чланом 16. забрањује и дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су, између осталог, и право на стручно усавршавање и на правичне и задовољавајуће услове рада и на ступање у синдикат. Одредбама члана 25. Закона о забрани дискриминације, прописана је и забрана дискриминације због политичког убеђења лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.

Законом о раду чланом 49. прописано је да је послодавац дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада.

Чланом 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

У овом случају стране су изнеле низ чињеница које се односе на друге акте и догађаје који се тичу остваривања права Р. В. у вези са радом. Како се предмет овог поступка односи само на неодобравање директорке Д. К. Р. да запослени Р. В. буде упућен на саветовање „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“, приликом заузимања става да ли је тиме извршена дискриминација, узете у обзир само чињенице које се односе на овај догађај.

Неспорно је да директорка Националне службе за запошљавање – Филијала за Б. није одобрила да Р. В. буде упућен на саветовање „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“, које се одржавало у периоду од 20-22. октобра 2011. године у Бањи Врујци, а да је одобрење да присуствују овом саветовању дала другим двема колегиницама, иако су сви они, на основу одлуке Извршног одбора Основне организације Синдиката Филијале за Б. Националне службе за запошљавање, предложени да учествују на овом саветовању.

Да би се испитало да ли је у конкретном случају извршна дискриминација, потребно је утврдити да ли се различито поступање према Р. В. у односу на друге две запослене заснива на личном својству Р. В. или на другим објективним разликама.

Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је става да је разлика у поступању последица чињенице да се ситуација у којој се налазио Р. В. битно разликује од ситуације у којој су се налазиле друге две запослене којима је одобрено одсуство ради присуствовања саветовању. Наиме, сви су запослени код истог послодавца, сви су чланови истог синдиката и за све је постојао предлог за упућивање на саветовање, али су битно различите околности у погледу послова које они обављају, а које су од значаја за доношење одлуке о давању сагласности за учешће на саветовању, имајући у виду чињеницу да се Сајам запошљавања одржавао у исто време. Подносилац притужбе је запослен на пословима саветника за запошљавање (ВСС, ВШС), док су друге две његове колегинице запослене на пословима евидентичарки (ССС). Како је за одлучивање о правима и одговорностима запослених надлежан руководилац, у овом случају директорка Д. К. Р, на њој је било да донесе коначну одлуку о томе ко може да одсуствује са посла, имајући у виду потребу несметаног обављања радних процеса.

Д. К. Р. је у изјашњењу образложила одлуку да Р. В. не одобри одсуствовање са посла због одласка на саветовање које је синдикат организовао, и то тако што је навела да је у Правилнику о организацији и систематизацији послова у Националној служби за запошљавање прописано да у послове саветника за запошљавање, између осталог, спада и посредовање при запошљавању, прикупљање и анализирање информације о слободним пословима и да је Сајам запошљавања једна од конкретних мера активне политике запошљавања, као и да је процедурама рада у Националној служби за запошљавање прописано да саветници за запошљавање позивају и упућују незапослена лица на Сајам издајући им тзв. упут за Сајам, а што је и искључива обавеза саветника за запошљавање, а не евидентичара. Р. В. је запослен на радном месту саветника за запошљавање и имао је обавезе у вези припреме и организације предстојећег Сајма запошљавања, у складу са описом послова његовог радног места, па је то био разлог због којег је Д. К. Р. одбила давање сагласности Р. В. за одлазак на саветовање, а не било које његово лично својство. Повереница за заштиту равноправности је става да се у овом конкретном случају саветовање на тему „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“, у смислу Закона о раду, не може сматрати саветовањем које спада под образовање, стручно оспособљавање и усавршавање које захтева потреба и процес рада, у односу на радно место и послове које обавља Р. В. у Националној служби за запошљавање, а такође ни у односу на послове које обавља као члан Надзорног одбора синдиката Филијале за Б.

У светлу свих ових околности, одлука директорке Д. К. Р. објективно је оправдана и није заснована на било ком личном својству Р. В.

Имајући у виду утврђене чињенице и доказе, као и наводе из притужбе и изјашњења, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају Д. К. Р. није извршила акт дискриминације Р. В. на основу било ког његовог личног својства тиме што му није одобрила да присуствује саветовању „Активности синдиката на побољшању положаја запослених, ефикасном решавању проблема и превентивног деловања“.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправност, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да у овом случају није извршена дискриминација.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Р.В. против НСЗ због дискриминације на основу политичког убеђења