дел. бр. 685/2011 датум: 15. 6. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Ј. Ч. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Решењем Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. 0100-1002-1081/2010 од 25. јануара 2011. године којим је Ј. Ч. из Б. утврђен трећи степен тешкоћа и препрека у раду и утврђен статус особе са инвалидитетом која се не може запослити и одржати запослење ни под општим ни под посебним условима, извршен је акт дискриминације у области рада на основу инвалидитета, прописан чланом 16. Закона о забрани дискриминације у вези са чланом 26. став 1. Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје Националној служби за запошљавање, Филијали за град Београд

ПРЕПОРУКУ

1. Национална служба за запошљавање, Филијала за град Београд ће предузети све неопходне мере из своје надлежности да се уклоне последице решења бр. 0100-1002-1081/2010 од 25. јануара 2011. године, којим је Ј. Ч. ускраћено право на рад.

2. Национална служба за запошљавање, Филијала за град Београд ће, у сарадњи са надлежном комисијом органа вештачења Републичког фонда ПИО, кроз заједнички састанак или на други прикладан начин, осигурати да се убудуће процена радне способности врши тако да се особама са инвалидитетом олакша у највећој могућој мери остваривање права на рад, руководећи се њиховим најбољим интересима, уз уважавање њихових потреба, жеља и мишљења, сагласно општем принципу пуне социјалне укључености особа са инвалидитетом.

3. Национална служба за запошљавање, Филијала за град Београд ће се старати да приликом доношења одлука из своје надлежности промовише и развија недискриминаторну праксу.

4. Национална служба за запошљавање, Филијала за град Београд ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности о предузетим радњама у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратила се притужбом 21. марта 2011. године Ј. Ч. из Б., преко свог пуномоћника Н. Ц., адвоката из Б. У притужби је наведено да је Ј. Ч. дискриминисана на основу личног својства – инвалидитета, јер јој је решењем Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. 0100-1002-1081/2010 од 25. јануара 2011. године ускраћено право на рад, тако што јој је утврђен статус особе са инвалидитетом која се не може запослити и одржати запослење ни под општим, ни под посебним условима.

У притужби и доказима достављеним уз притужбу (решење Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. 0100-1002-1081/2010 од 25. јануара 2011. године и жалба од 09. марта 2011. године изјављена против овог решења), наводи се следеће:

– да је решењем Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд бр. 0100-1002-1081/2010 од 25. јануара 2011. године Ј. Ч. утврђен трећи степен тешкоћа и препрека у раду, односно немогућност да се запосли ни под општим, ни под посебним условима,
– да је Ј. Ч. дијагностикован diabetes mellitus tip 1, због чега је на инсулинској терапији као и да је током 2004. године дошло до потпуног губитка вида и дијабетичне полинеуропатије, као последица болести,
– да је њено здравствено стање одрживо и стабилно у последњих десетак година и да је двапут била запослена – на месту медицинске сестре у Градској болници Београд на одељењу нефрологије и на месту комерцијалисткиње у приватној фирми, као и да је рад прекинула због обавеза на Вишој медицинској школи у Београду, где је апсолвенткиња,
– да је завршила курс за масажу на НУ „Божидар Аџија“, да је 2007. године уписала школу за лични развој и комуникационе способности „Диада“, да је током 2009. и 2010. године похађала курсеве рачунара и енглеског језика,
– да приликом саме процене здравствене способности вештака фонда ПИО, тест који је радила код психолога није био прилагођен особама са оштећењем вида,

Повереница за заштиту равноправности је спровела поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд, у којем је наведено:

– да процену радне способности и могућности запослења или одржавања запослења врши комисија органа вештачења Републичког фонда образована за ту намену, а састављена од лекара вештака одговарајуће или сродне специјалности у односу на основну болест или инвалидитет особе чије се способности процењују и стручњаци других одговарајућих болести (социјални радник, специјални едукатор-дефектолог, психолог, специјалиста медицине рада),
– да странка у поступку доставља одговарајућу медицинску и другу документацију, па тако и налаз психолога из одговарајуће здравствене установе, тако да наведена комисија нема утицаја на начин тестирања који је примењен у здравственој установи у којој се врши тестирање,
– да се у Београду не може ни у једној здравственој установи обавити тестирање прилагођено особама са оштећеним видом и да наведена комисија процењује радну способност на основу налаза психолога донетог применом стандардних тестова и на основу прегледа лица приликом вештачења,
– да је одлука да се Ј. Ч. утврди статус особе са инвалидитетом и да су тешкоће и препреке потпуне или вишеструке, односно да се лице не може запослити ни под општим ни под посебним условима, и поред тога што је имала радно искуство, односно већ била запослена, донета на основу сагледавања њеног свеукупног стања и стања на тржишту рада,
– да су одлуку донели заједнички сви чланови комисије, као и да је одлука пре свега у интересу особе о чијим се правима одлучивало.

Устав Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 98/2006) забрањује сваку врсту дискриминације, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета . Надаље, Уставом се јемчи право на рад, на слободан избор рада и прописује да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места . Одређене су и категорије људи којима се омогуће посебна заштита на раду и посебни услови рада, међу којима су и особе са инвалидитетом .
Чланом 16. став 1. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Чланом 26. истог закона је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Република Србија је 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Међу правима која су експлицитно гарантована Конвенцијом је и право на рад и запошљавање особа са инвалидитетом. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да „усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; се уздржава од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом; да подстичу обуку стручних кадрова и особља које ради са особама са инвалидитетом о правима предвиђеним Конвенцијом како би се обезбедила боља помоћ и услуге гарантоване на основу тих права .“

Чланом 14. Закона о забрани дискриминације је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица, која се налазе у неједнаком положају.

Постојање посебног закона којим се уређује питање запошљавања и професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом је показатељ намере наше државе да се озбиљно и афирмативно бави проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу у овој важној сфери живота. Основни циљ Закона о запошљавању и професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом, као и донетих подзаконских акта, је омогућавање и олакшавање друштвеног укључивања особа са инвалидитетом, а никако спречавање и отежавање њиховог положаја. Сагласно овом Закону, уколико особа са инвалидитетом изрази жељу да ради, задатак државе и њених органа/институција је да јој омогући остваривање овог права. Управо је зато и предвиђена стручна подршка у виду посебне процедуре и посебне комисије за процену радне способности, која треба да употреби знање и стручне компетенције и пронађе најбољи начин на који ће особе са инвалидитетом моћи да остварују своје право на запошљавање и рад. Повереница за заштиту равноправности сматра да је партиципација у одлучивању особе чија се радна способност процењује од суштинског значаја, те да нико не може (укључујући овде и комисију Фонда ПИО и Националну службу за запошљавање) процењивати шта је у најбољем интересу неке особе, уколико се особа о којој се ради са тим не слаже или није консултована.

Садржина препоруке мотивисана је потребом да се на најбољи начин отклоне последице дискриминаторног акта и предупреди даље дискриминаторно понашање, имају у виду законом дефинисан општи циљ препорука.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоручила Националној служби за запошљавање, Филијала за град Београд предузимање одговарајућих радњи у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Ј. Ч. против Националне службе за запошљавање, Филијала за град Београд због дискриминације у утврђивању статуса особе са инвалидитетом