дел. бр. 1181 датум: 29. 8. 2012.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (чл. 33. ст. 1. тач. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужби О. з. љ. п. из Н, које су поднете у име и уз сагласност Ц. з. с. ж. и. Н, У. п. Н. о, Н. у. с. с. х, У. д. Н. и Д. о. о. ц. и д. п. Н. против града Ниш и Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша, Повереница за заштиту равноправности доноси
МИШЉЕЊЕ
Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша није предузело мере из своје надлежности како би се спровели одговарајући радови на правилном обарању и прилагођавању ивичњака за безбедно савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза у улицама Ратка Вукићевића, Булевар Сомборска и Булевар Медијана у Нишу, у складу са техничким стандардима приступачности, чиме је извршило дискриминацију особа са инвалидитетом, посебно оних које користе инвалидска колица, на основу њиховог личног својства – инвалидитета, забрањену чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације и чл. 13. ст. 1. и 4. и чл. 16. ст. 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. тач. 1. и чл. 39. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, даје Јавном предузећу Дирекцији за изградњу града Ниша
ПРЕПОРУКУ
1. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша предузеће све неопходне мере у циљу спровођења радова на правилном обарању и прилагођавању ивичњака за безбедно савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза у улицама Ратка Вукићевића, Булевар Сомборска и Булевар Медијана у Нишу, у складу са техничким стандардима приступачности, како би се особама са инвалидитетом која за кретање користе колица омогућило несметано кретање и коришћење јавних површина.
2. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
О б р а з л о ж е њ е
Повереници за заштиту равноправности притужбама се 15. јуна 2012. године обратио Одбор за људска права из Ниша, у име и уз сагласност Центра за самостални живот инвалида Ниш, Удружења параплегичара Нишавског округа, Нишког удружења студената са хендикепом, Удружења дистрофичара Ниша и Друштва оболелих од церебралне и дечије парализе Ниш, наводећи да су непоступањем Јавног предузећа Дирекције за изградњу града Ниша, односно, неприлагођавањем ивичњака у улици Ратка Вукићевића, Булевар Сомборска и Булевар Медијана у Нишу, дискриминисане особе са инвалидитетом, посебно оне које користе инвалидска колица.
У притужбама је, поред осталог, наведено:
– да приликом реконструкције улице Ратка Вукићевића, односно, изградње Булевара Медијана и Булевара Сомборска у Нишу нису испоштоване одредбе Закона о планирању и изградњи, као ни Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем старих, деце, хендикепираних и инвалидних лица који је био на снази у време реконструкције, односно, изградње ових улица,
– да у овим улицама нису оборени ивичњаци, нити постављени закошени ивичњаци за савладавање висинске разлике између коловоза и тротоара, чиме је особама са инвалидитетом онемогућен једнак приступ јавним површинама, те је на тај начин, извршена дискриминација особа са инвалидитетом, забрањена Законом о забрани дискриминације и Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом,
– да је улица Ратка Вукићевића веома прометна улица у Нишу, с обзиром да је у непосредној близини парка „Чаир“, те да се у њој налази филијала Националне службе за запошљавање,
– да је Булевар Медијана у Нишу новосаграђена улица дужине 730 метара, која је пуштена у саобраћај крајем 2011. године,
– да су ивичњаци тротоара у Булевару Сомборска у Нишу оборени, али да то није урађено исправно, односно, да савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза није безбедно за особе са инвалидитетом, с обзиром да је и након обарања ивичњака остала висинска разлика од неколико центиметара у односу коловоз – тротоар,
– да су подносиоци притужбе у више наврата апеловали на надлежне у граду Нишу да макар новосаграђени објекти у јавној употреби буду у складу са релевантним прописима који се односе на приступачност.
Уз притужбе су поднете фотографије улица на које се притужбе односе. Такође, 26. јуна 2012. године, подносиоци притужби су Повереници за заштиту равноправности доставили као доказ текст „Годишња конференција за новинаре – значајни резултати“ од 30. децембра 2011. године, који је објављен на званичној интернет страници Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша. У тексту се цитира изјава извршног директора овог предузећа Б. Ј. који, између осталог, наводи да је Дирекција реализовала веома озбиљан грађевински посао средствима из НИП-а Републике Србије „у износу од рекордних милијарду динара, а на основу пројеката који су дефинисали стручњаци Дирекције за изградњу града Ниша (Сомборски булевар, Булевар Медијана (…)“.
Поред тога, подносиоци притужбе доставили су 17. јула 2012. године допуну притужбе која се односи на неприступачност улице Ратка Вукићевића у којој наводе да су од момента подношења притужбе у овој улици спроведени одређени радови у циљу прилагођавања, односно, обарања ивичњака. Наиме, у допуни притужбе се истиче да су на раскрсници улице Ратка Вукићевића и улице Девете бригаде, као и на пешачком прелазу на крају улице, ивичњаци оборени и да су приступачни и функционални за коришћење особама са инвалидитетом, али да на кружном току који спаја четири улице са улицом Ратка Вукићевића нису испоштовани релевантни прописи везани за прилагођавање ивичњака, те да овај део улице није безбедан за коришћење особама са инвалидитетом, јер је ширина ивичњака између 80 и 85 центиметара. У прилогу допуне притужбе подносиоци су доставили фотографије улице Ратка Вукићевића од 16. јула 2012. године.
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па су у току поступка прибављенa изјашњењa Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша, у којима се наводи следеће:
– да су радови на реконструкцији улице Ратка Вукићевића спроведени на основу уговора који је закључен између Министарства економије и регионалног развоја као инвеститора, града Ниша као суинвеститора и „М. Г.“ д. о. о. из Н. као извођача радова, те да су радови изведени на основу решења о грађевинској дозволи које је издала Управа за планирање и изградњу града Ниша,
– да је након пријаве радова, реконструкција отпочела 21. новембра 2011. године и да је директор Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша одредио М. М. за надзорног органа у овим радовима,
– да је надзорни орган, током извођења радова, утврдио да главним грађевинским пројектом за раскрсницу улице Ратка Вукићевића и улица Сестара Баковић, Томе Роксандића, Филипа Вишњића и Учитељ Милине није планирано постављање рампи које би омогућиле кретање особа са инвалидитетом,
– да је надзорни орган 19. маја 2012. године, уписом у грађевински дневник, затражио од извођача радова да на раскрсници улица Девете бригаде и Ратка Вукићевића изврши рушење ивичњака на левој и десној страни и постави рампе за прелаз особа са инвалидитетом,
– да је извођач радова 21. маја 2012. године, поступио по налогу надзорног органа, када су и окончани радови на реконструкцији улице Ратка Вукићевића,
– да Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша није надлежно за праћење изградње Булевара Медијана и Булевара Сомборска у Нишу и да не врши стручни надзор над извођењем радова, те да стога не може да се изјасни на наводе притужбе које се односе на приступачност Булевара Медијана и Булевара Сомборска,
– да се изградња Булевара Медијана и Булевара Сомборска финансира заједничким средствима инвеститора Републике Србије, преко Националног инвестиционог плана и града Ниша, као корисника средстава, те да стручни надзор над извођењем радова у овим булеварима врши „Н. п.“ д. о. о. из Н. коме треба доставити притужбе са захтевима за изјашњење у овим предметима.
У прилогу изјашњења Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша достављени су следећи докази: копија уговора о извођењу радова и копија решења о грађевинској дозволи за радове на реконструкцији улице Ратка Вукићевића; копије пријава радова, решења о одређивању надзорног органа и одговорног извођача радова и листови грађевинског дневника о почетку извођења радова са уписом налога за постављање рампи за особе са инвалидитетом у улици Ратка Вукићевића.
Одлуком о оснивању Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша прописује се да је оснивач овог предузећа град Ниш, па је Повереница за заштиту равноправности обавестила дописом бр. 262/2012 од 1. јула 2012. године град Ниш о садржају поднетих притужби и покренутим поступцима, али није спровела поступак против града Ниша, имајући у виду специфичну делатност ЈП Дирекција за изградњу града Ниша, у чијој је искључивој надлежности ово питање.
Повереница за заштиту равноправности спровела је јединствен поступак, сагласно чл. 117. Закона о општем управном поступку , у вези са чл. 40. ст. 4. Закона о забрани дискриминације, у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности.
Повереница је анализирала све наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
У току поступка утврђено је да су током 2011. и 2012. године спровођени радови на реконструкцији улице Ратка Вукићевића, односно, изградњи Булевара Медијана и Булевара Сомборска у Нишу, те да је током вршења надзора над реконструкцијом улице Ратка Вукићевића у Нишу, надзорни орган утврдио да главни грађевински пројекат за раскрсницу улице Ратка Вукићевића и улица Сестара Баковић, Томе Роксандића, Филипа Вишњића и Учитељ Милине није садржавао елементе приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом на овој раскрсници. Такође, увидом у допуну притужбе и изјашњење, утврђено је да је накнадно, по налогу надзорног органа, извршено рушење ивичњака на левој и десној страни раскрснице улица Ратка Вукићевића и Девете бригаде, те да је овај део улице Ратка Вукићевића приступачан за коришћење особама са инвалидитетом.
Потребно је напоменути да је Повереник за заштиту равноправности независни државни орган у чијој је надлежности, између осталог, да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације, па је због тога предмет анализе у овом поступку ограничен искључиво на утврђивање чињенице да ли особе са инвалидитетом могу безбедно да се крећу овим јавним површинама. Повереница за заштиту равноправности се, стога, није упуштала у проверу испуњености техничких стандарда приступачности у овим улицама, за чију контролу су надлежни други државни органи и институције.
У циљу правилног утврђивања чињеничног стања, две представнице Стручне службе Повереника за заштиту равноправности су 7. августа 2012. године извршиле увиђај, односно, посетиле су улице Ратка Вукићевића, Булевар Медијана и Булевар Сомборска у Нишу. Увиђају у улици Ратка Вукићевића и Булевару Сомборска присуствовао je П. Р, члан У. д. Н. и корисник инвалидских колица, који је покушао да се креће овим улицама и савлада висинске разлике између тротоара и коловоза.
Увиђајем у улици Ратка Вукићевића у Нишу утврђено је да је на крају ове улице изграђен кружни ток који спаја улице Сестара Баковић, Томе Роксандића, Филипа Вишњића и Учитељ Милине са улицом Ратка Вукићевића, да се у овој улици налази Основна школа „Ратко Вукићевић“ и филијала Националне службе за запошљавање, те да постоји неколико пешачких прелаза са накнадно обореним ивичњацима. Представнице Стручне службе утврдиле су да је особама са инвалидитетом, на више делова ове улице, отежано или онемогућено савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза, упркос обореним ивичњацима тротоара. На пример, на месту где је оборен ивичњак тротоара (угао улица Ратка Вукићевића и Сестара Баковић) налази се рупа у коју лако упадају инвалидска колица и отежано се ослобађају, затим, на тротоару ка пешачком прелазу (улаз у улицу Филипа Вишњића) пролаз за инвалидска колица је недовољно широк и особе са инвалидитетом не могу да на овом месту пређу на другу страну улице. Такође, уочено је да је на појединим прелазима тротоар приметно виши од нивоа коловоза, те је кориснику инвалидских колица, присутном на увиђају, такав нагиб изазвао ризично подизање и кривљење точкова моторних колица.
Увиђајем у Булевару Сомборска утврђено је да је у питању новоизграђени, дугачки булевар са веома високим ивичњацима дуж целе улице, да се може констатовати да је ивичњак на деловима тротоара накнадно сечен и уклањан, те да још увек није окончан поступак прилагођавања делова тротоара чији су ивичњаци оборени. Приметно је да особе са инвалидитетом тренутно не могу да се крећу тротоаром овог булевара, већ су приморани да за кретање користе коловоз. Наиме, на неким деловима сеченог тротоара налази се камење, а знатна је и висинска разлика између ивице исеченог тротоара и наставка тротоара, затим, на одређеним местима на којима је ивичњак прилагођаван и смањиван, уочљива је косина, али су ти ивичњаци и даље високи и небезбедни за кретање особа са инвалидитетом. Што се тиче кружног тока, који је изграђен на делу овог булевара, утврђено је да ни на једном месту нису оборени ивичњаци тротоара, а иста ситуација је и на пролазу кроз пешачко острво у средини коловоза овог кружног тока. Такође, на неким деловима тротоара, ширина исеченог дела је недовољно широка за пролаз инвалидских колица. Надаље, корисник инвалидских колица који је био присутан на увиђају, више пута је изјавио да уочава нагибе, од ивице ка наставку тротоара, који му отежавају безбедно кретање. Констатовано је, такође, да ће након окончања прилагођавања тротоара на овом булевару, бити и делова тротоара на којима ће безбедно кретање и прелазак особама са инвалидитетом бити омогућено.
Булевар Медијана је, такође, новоизграђен нишки булевар у којем се налази неколико познатих трговинских ланаца. Представнице Стручне службе Повереника за заштиту равноправности утврдиле су да је овај булевар неприступачан особама са инвалидитетом, јер ивичњаци нису оборени дуж тротоара, ка пешачким прелазима и на пешачким острвима. Такође, уочљиво је да су ивичњаци тротоара у овој улици веома високи, налик степеницима.
Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности .
Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом су Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила је да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама .
Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ст. 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред тога што уређује општи режим забране дискриминације по основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, чл. 13. ст. 1 изричито је забрањена дискриминација по основу инвалидитета у погледу приступа јавним површинама, у које, према одредби из ст. 4. спадају и пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице. Поред тога, чл. 16. овог закона прописано је да су власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно, јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета. Надаље, чл. 33. прописана је законска обавеза јединица локалне самоуправе да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.
Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, те посебан циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност, саобраћајна инфраструктура и објекти у функцији јавног превоза путника у свим гранама саобраћаја, буду приступачни за особе са инвалидитетом. Једна од мера за остварење овог циља је доследно примењивање прописа који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршење надзора над применом тих прописа и изрицање санкција прекршиоцима. Такође, посебним циљем 14. ове Стратегије наложена је, између осталог, постепена и континуирана адaптација постојећих јавних објеката и саобраћајне инфраструктуре, како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.
Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом је Правилник о техничким стандардима приступачности . Овим правилником се врло јасно и детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом у простору и елементи приступачности јавног саобраћаја. Тако су чл. 7. овог правилника прописани стандарди за рампе за пешаке и инвалидска колица за савладавање висинских разлика до 76 цм, док су чл. 32, 33. и 35. прописани стандарди приступачности за тротоаре, пешачке стазе и пешачке прелазе. Наведени стандарди се односе на ширину, нагибе и квалитет површине рампи, пролаза и закошених ивичњака.
Одлуком о оснивању Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша, Дирекција обавља послове који се, између осталог, односе на уређење и одржавање улица и саобраћајница, и у оквиру ове делатности Дирекција може да руши и разбија објекте, гради саобраћајнице (путеве, улице и друге саобраћајнице, бициклистичке и пешачке стазе), те може обављати и делатности везане за пројектовање грађевинских и других објеката, остале архитектонске и инжењерске активности и пружање техничких савета.
Имајући у виду наведену одлуку и делатност Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша (у даљем тексту: Дирекција), као и чл. 16. ст. 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, јасно је да је обавеза Дирекције да, као јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, обезбеди приступ улицама у Нишу свим особама са инвалидитетом. Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да се не могу прихватити наводи из изјашњења Дирекције да ово предузеће нема надлежност по питању приступачности Булевара Сомборска и Булевара Медијана особама са инвалидитетом, јер није вршило надзор над изградњом ових улица.
Приликом сагледавања околности случаја, увидом у притужбе и изјашњења, Повереница за заштиту равноправности посебно је ценила околност да су све улице на које се притужбе односе новоизграђене, односно, реконструисане, те да су за пројекат изградње више објеката и саобраћајница, међу којима су Булевар Сомборска и Булевар Медијана у Нишу, утрошена знатна новчана средства.
Повереница за заштиту равноправности констатује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Неспровођењем радова на обарању ивичњака у Булевару Медијана, особама са инвалидитетом је у потпуности онемогућено да се крећу овом улицом, приступе свом или туђем месту становања, посете трговинске ланце и несметано користе ову улицу као и све друге особе без инвалидитета. Тиме се особе са инвалидитетом доводе у ситуацију немоћи, без права на самосталан живот и слободу кретања изабраним јавним површинама.
Што се тиче приступачности улица Ратка Вукићевића и Булевара Сомборска у Нишу, Повереница за заштиту равноправности ценила је настојања да се у овим улицама оборе ивичњаци и начине пролази за особе са инвалидитетом, међутим, потребно је напоменути да је обезбеђивање приступачности улица изузетно озбиљан и важан задатак, који није само технички проблем, већ и начин за остварење равноправног положаја особа са инвалидитетом, те му се стога не сме прићи површно и без неопходне пажње. Недопустиво је да пролази, након обарања ивичњака, не буду безбедни, да се у њима налазе рупе, да су недовољно широки за пролаз инвалидских колица, те да на било који начин онемогућавају, односно, отежавају кретање особа са инвалидитетом. Неправилно обарање ивичњака у улици Ратка Вукићевића и на Булевару Сомборска, поред дискриминације особа са инвалидитетом, представља и ризик од повређивања ових лица, те је стога од велике важности да се приликом радова на обезбеђивању приступачности улица увек поступа у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности.
Због тога се може закључити да је пропуштање Дирекције, као јавног предузећа надлежног за одржавање јавних површина, да изврши своју законску обавезу у вези са обезбеђењем приступачности, довело до дискриминације свих особа са инвалидитетом, посебно особа које користе колица, у погледу доступности јавних површина, што је изричито забрањено чл. 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом као један од посебних случајева дискриминације. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особа са инвалидитетом, посебно оних која користе колица да под једнаким условима уживају грађанска, политичка, социјална, економска, културна и друга људска права и слободе.
Повереница, такође, има сазнања да на територији града Ниша још увек постоји одређени број јавних површина које нису приступачне особама са инвалидитетом и да ова појава представља велики проблем особама које се крећу помоћу колица. Имајући у виду да је могуће да је спорост адаптације јавних површина у Нишу проузрокована ограниченим финансијским средствима, Повереница сматра да, у том случају, посебно забрињава чињеница да и поред, по изјави извршног директора Дирекције, рекордних средстава за изградњу и реконструкцију улица у Нишу нису издвојена потребна средства како би се обезбедило да ове саобраћајнице буду у потпуности приступачне особама са инвалидитетом.
Поред тога, град Ниш и Дирекција за изградњу града Ниша, као јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, имају наглашену обавезу да поштују стратешке циљеве и све друге правне прописе који забрањују дискриминацију и уводе мере и правила за унапређење положаја особа са инвалидитетом до позиције равноправних грађана који уживају сва права и одговорности.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. тач. 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку Јавном предузећу Дирекција за изградњу града Ниша ради предузимања мера у циљу отклањања последица дискриминације и испуњења законских обавеза које су прописане Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности.
Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, ако Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница ће о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба О. з. љ. п. против града Ниша због дискриминације на основу инвалидитета у области коришћења јавних површина 
