дел. бр. 631 датум: 17. 5. 2012.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Г. Ђ. из Н. Б. против П. у. „Ч. Б.“ из Н. Б, коју заступа директорка С. Ф, Повереница за заштиту равноправности доноси
МИШЉЕЊЕ
Одржавањем новогодишње представе 22. децембра 2011. године, у којој су деца глумила, и у којој је део глумачког извођења подржавао предрасуде и друштвене обрасце који су засновани на стереотипним улогама полова, ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б. извршила је акт дискриминације на основу пола, забрањен чл. 20. Закона о забрани дискриминације и другим прописима.
Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. и чл. 39. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, даје ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б.
ПРЕПОРУКУ
1. С. Ф, директорка ПУ „Ч. Б.“ организоваће радионице, односно, програме за децу едукативног карактера на тему искорењивања предрасуда заснованих на стереотипним улогама полова, са циљем промовисања једнакости полова.
2. С. Ф, директорка ПУ „Ч. Б.“ организоваће, уз подршку и помоћ стручњака у области дечије психологије и недискриминације, обуку и стручно усавршавање за запослене и спољне сараднике који раде са децом на тему забране дискриминације, како би се обезбедила већа сензибилисаност за препознавање дискриминације.
3. С. Ф, директорка ПУ „Ч. Б.“, водиће рачуна да се убудуће, организовањем представа и других активности у оквиру обављања делатности предшколског васпитања и образовања, не шире идеје и ставови којима се подржавају предрасуде и друштвени обрасци који су засновани на стереотипним улогама полова.
4. С. Ф, директорка ПУ „Ч. Б.“ обавестиће Повереницу за заштиту равноправности, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком, о мерама које ће спровести у циљу поступања по препоруци.
О б р а з л о ж е њ е
Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу Г. Ђ, мајке девојчице која је уписана у ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б, у којој је наведено да су у новогодишњој представи деца „навођена“ на ставове да је корумпираност лекара прихватљива, као и да је представом извршена дискриминација по основу пола и сексуалне оријентације.
У притужби је између осталог, наведено:
– да је 22. децембра 2011. године у ПУ „Ч. Б.“ одржана новогодишња представа коју су изводила деца из старије и средње групе, а која је обиловала потенцирањем дискриминаторних стереотипа;
– да је подноситељка притужбе мајка једне од учесница ове представе, као и да је своје примедбе на садржај представе, пре свега на потенцирање „дискриминаторних стереотипа“ у представи, изнела С. Ф. директорки ПУ и учитељу глуме У.
– да су ове примедбе изазвале негативну реакцију директорке ПУ и учитеља глуме У, као и да су у том разговору такође износили дискриминаторне ставове по основу пола и сексуалне оријентације;
– да су директорка ПУ и учитељ глуме, том приликом између осталог изјавили: „то су само деца, она воле стереотипе…“, „…то на шта се Ви буните су традиционалне патријархалне вредности…“, „…вама је и место у кухињи…“, „…Ви мислите да можете да ме контролишите…“, „…нећете ваљда да ми уводите геј параду у вртић…“, „…од свих сам ово могла да очекујем, али од Вас не…“ и др.;
– да су у току представе у групним приказима дечаци увек стајали испред девојчица, да су глумили и певали, а девојчице су стајале иза њих изигравајући декор. У току представе дечаци су глумили очеве који читају новине, гледају телевизију и који говоре мајкама да ућуткају децу, глумили су и дечаке који се туку у школи или „драме“да им се нешто купи. Девојчице су глумиле мајке које кувају у кухињи или девојке које се „само“ облаче и шминкају.
– да се дечацима у току приредбе, у случају када су по два дечака припремила улогу, говорило „одглумите обојица, па ћемо видети који је бољи“, док су девојчице током приредбе, на прву погрешну реч (нпр. када уместо „…мама, могу ли да купим сладолед…“ изговори „…мама могу ли да купим чоколаду…“) одстрањиване речима „склони се“ и уз грубо склањање руком;
– да је у једном делу представе „доктор захтевао од захвалног пацијента да чоколаду коју је донео поједе сам, а да доктору сазида велику кућу“;
– да свако има право на сопствени став, али не и на „постулат његовог наметања“, поготову ако се ради о популацији деце између 4 и 7 година, која су у фази интензивног психо-сексуалног развоја;
– да је подноситељка притужбе упутила и писану молбу директорки да поступа у складу са Законом о забрани дискриминације и Законом о предшколском васпитању и образовању, са циљем да спречи будуће сличне догађаје, што подразумева и да ћерка подноситељке притужбе не сноси последице антидискриминаторног става своје мајке.
Повереница за заштиту равноправности спровела je поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је од С. Ф, директорке ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б. затражено изјашњење о основаности и наводима притужбе.
ПУ „Ч. Б.“ доставила је изјашњење у којем је између осталог, наведено:
– да је одмах по сазнању да Г. Ђ. има примедбу на концепт позоришне представе, замољена да дође у посебну просторију где је био позван и У, учитељ глуме и сарадник у настави. Наведено је и да динамика тог разговора није текла у добром смеру, јер су емоције почеле да се ослобађају. Како се не би реметила даља комуникација и потенцијално покварили интерперсонални односи, одлучено је да се разговор настави другом приликом;
– да је већ након два дана одржан састанак са учитељем глуме, у циљу идентификације евентуалне родне или сексуалне дискриминације, а тада је прегледан и видео запис представе;
– да је директорка ПУ „Ч. Б.“, након овог разговора и прегледа видео записа, утврдила да у представи није било дискриминације на основу пола и сексуалне оријентације, као и да ћерка Г. Ђ. није била одстрањена речима „склони се“ и није била грубо склоњена руком;
– да је на основу исказа учитеља глуме, циљ програма био подстицање дечијег драмског стваралаштва, креативности и хумора, и њихова афирмација кроз припрему и спровођење представа, а тема овог кварталног периода је била сатирични/саркастични сценски колаж на тему свакодневице. Да циљ великог хеуристичког потенцијала који носи сама представа, није био постављање никаквог идеалног прототипа доктора, мајке, оца и сл., већ управо да се кроз имагинативне игре деце развију креативност и хумор;
– да је став ПУ „Ч. Б.“ да се деци, кроз заједничку активност и уз фино подешену подршку, омогући и подстакне прогресиван развој. Програм ПУ „Ч. Б.“ усвојен је без примедбе Министарства просвете и науке и примењује се у складу са законским одредбама, а васпитно-образовни рад се прилагођава како групним процесима, тако и појединачним потребама деце;
– да је неспоразум који се догодио 22. децембра 2011. године, решен 31. децембра са Г. Ђ, односно, обављен је миран и пријатељски разговор, а њена ћерка није сносила, нити ће сносити било какве последице антидискриминаторног става Г. Ђ. Тематика следеће представе, која је у процесу стварања, задовољава поменуте ставове и уверења.
Накнадно је уз изјашњење на притужбу, на захтев Поверенице за заштиту равноправности достављен и видео запис новогодишње представе која је одржана 22. децембра 2011. године.
Повереница за заштиту равноправности анализирала је све наводе садржане у притужби и изјашњењу на притужбу, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.
Анализом навода притужбе и изјашњења, не може се са сигурношћу утврдити да су директорка ПУ и учитељ глуме износили дискриминаторне ставове у разговору који су водили са Г. Ђ, поводом њених примедаба на садржај представе. У притужби је наведено да су С. Ф. и учитељ глуме изјавили, између осталог, и: „…то су само деца, она воле стереотипе…“, „…то на шта се Ви буните су традиционалне патријархалне вредности…“, „…Вама је и место у кухињи…“, „…Ви мислите да можете да ме контролишите…“, „…нећете ваљда да ми уводите геј параду у вртић…“, и др. С. Ф. је, у делу изјашњења који се односио на овај састанак, навела да: „…динамика овог разговора није текла у добром смеру, јер су емоције почеле да се ослобађају…“, али није оспорила наводе притужбе.
Даље, Повереница за заштиту равноправности констатује да је директорка ПУ у изјашњењу навела да је, након разговора са У, учитељем глуме и прегледом видео записа представе, утврдила да њен садржај није дискриминаторан на основу пола и сексуалне оријентације.
Прегледом видео записа представе утврђено је да се новогодишња представа састојала из неколико делова, да су деца рецитовала, певала и глумила у кратким скечевима. У конкретном случају, спорни су само делови глумачког извођења (кратки скечеви). Увидом у видео запис утврђено је да је учитељ глуме на самом почетку дела глумачког извођења најавио „мале глумце“, иако су девојчице такође имале своје улоге, односно, изостала је најава за девојчице. У појединим сегментима глумачког дела ове представе девојчице су стајале у последњем реду, док су искључиво дечаци заузимали прве редове.
Анализом истог доказа, утврђено је и да су у делу представе у којем су дечак и девојчица глумили сестру и брата, такође промовисани стереотипи и неједнакост полова. Наиме, девојчица је недвосмислено стављена у потчињени положај, јер моли за одлазак на рођендан, тако што клечи испред свог брата који јој на крају и даје одобрење. Оваквим ставом се јасно промовише стереотипна идеја доминантне улоге мушког детета у породици, као и потчињеност жене у свакодневном животу од најранијих дана.
Такође, утврђено је и да је учитељ глуме имао подржавајући став према дечацима током представе и када су правили грешке, али не и према девојчицама, као што је пример девојчице која је била замењена другом девојчицом јер је погрешила текст, а на начин који није био подржавајући.
У делу представе у којем се девојчице спремају за одлазак у позориште очигледни су, такође, стереотипи и промовисана је неравноправност полова. Улога девојчица била је да се шминкају, чешљају, стављају парфеме, стоје испред огледала и слично. Поново је промовисана стереотипна идеја доминантне улоге мушког детета у породици, јер су девојчице неколико пута покушавале да крену у позориште, али су се стално враћале због млађег брата који је плакао и захтевао од њих да му купе различите ствари. На крају су девојчице остале код куће, јер су због сталног враћања закасниле на позоришну представу.
Повереница најпре констатује да Устав Републике Србије у чл. 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу, а у чл. 15. прописује да држава јамчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је одредбом чл. 2. ст. 1. т. 1. дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације чл. 19. забрањује дискриминацију у области образовања, тако што прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима. Истим чланом је забрањено лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
Одредбом чл. 20. ст. 1. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног приватног и породичног живота, а ставом 2. истог члана прописано је да је забрањено заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереoтипних улога полова.
Законом о равноправности полова , чл. 31. прописано је, између осталог, и да је васпитање о равноправности полова саставни део предшколског образовања, док је ставом 2. истог члана прописано да се у оквиру наставних планова и прoгрaмa, oднoснo студиjских прoгрaмa, oбeзбeђуje вaспитaњe o рaвнoпрaвнoсти пoлoвa, у циљу прeвaзилaжeњa oгрaничaвajућих улoгa зaснoвaних нa пoлу, oслoбaђaњa oд стeрeoтипa зaснoвaних нa пoлу и прeдрaсудa зaснoвaних нa пoлу.
Потребно је указати и да се Република Србија ратификацијом међународних докумената, обавезала на поштовање права и међународних стандарда у одређеним областима на које се документа односе, па се тако ратификацијом Конвенције Уједињених нација о правима детета , која је тиме постала део унутрашњег права, обавезала на поштовање права детета и обезбеђивање права садржаних у Конвенцији сваком детету под њеном јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго убеђење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или старатеља. У конкретном случају, од значаја је чл. 29. Конвенције о правима детета којим је прописано да образовање детета треба, између осталог, да буде усмерено на припрему детета за одговоран живот у слободном друштву, у духу разумевања, мира, толеранције, једнакости полова и др. С тим у вези, неопходно је указати и на Општи коментар бр. 7 Комитета за права детета, који у трећем делу обрађује принципе и права у раном детињству. Комитет за права детета указује да групе мале деце не смеју бити дискриминисане, а посебно наводи да дискриминација женске деце представља озбиљну повреду права, која утиче на њихов опстанак и све области њихових младих живота. Као пример шта све представља дискриминацију девојчица, указано је да се од женске деце не може очекивати да преузму прекомерне породичне обавезе, јер тиме могу бити лишене могућности да уживају у раном детињству.
Надаље, за овај предмет је значајна и Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена , која у чл. 5. прописује да државе чланице предузимају све подесне мере ради измене друштвених и културних обичаја у погледу понашања мушкараца и жена да би се отклониле предрасуде, као и уобичајена и свака друга пракса заснована на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкарца, односно, жена.
У конкретном случају, имајући у виду да је у питању предшколска установа, значајни су и прописи из области васпитања и образовања. Закон о основама система образовања и васпитања , као један о циљева образовања и васпитања, прописује и развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавања различитости. Забрана дискриминације прописана је чл. 44. у којем је наведено да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Закон о предшколском васпитању и образовању прописује у чл. 1. ст. 2. да се предшколско васпитање и образовање остварује у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, ратификованим међународним конвенцијама, полазећи од права детета, развојних, образовних, културних, здравствених и социјалних потреба деце и породица са децом предшколског узраста.
Кључна два питања која се у овом случају постављају јесу:
– да ли су директорка ПУ и учитељ глуме, у разговору који су водили са подноситељком притужбе након представе, изнели ставове који представљају дискриминацију на основу пола и сексуалне оријентације, како се то у притужби наводи, као и
– да ли је део дечије новогодишње представе од 22. децембра 2011. године, у делу глумачког извођења деце, подржавао предрасуде и друштвене обрасце који су засновани на стереотипним улогама полова, односно, да ли су прекршени прописи о забрани дискриминације на које се указује у притужби.
Повереница за заштиту равноправности констатује да се не може са сигурношћу утврдити садржина разговора који се, након дечије представе, водио између подноситељке притужбе, директорке ПУ и учитеља глуме, јер ни једна ни друга страна нису понудиле доказе којима би се ови наводи потврдили, односно, оповргли. Међутим, узимајући у обзир све околности овог случаја, Повереница за заштиту равноправности наглашава да је дискриминација, као и изношење дискриминаторних ставова, забрањена законима Републике Србије, као и да се изношење дискриминаторних ставова и идеја не може оправдати нпр. узбурканим или ослобођеним емоцијама, односно, да је предмет процене у оваквим и сличним случајевима само манифестовано понашање. Поред тога, потребно је напоменути и да, са аспекта антидискриминационих прописа, није од значаја чињеница да ли је особа била свесна и имала намеру да изношењем ставова или другим својим понашањем врши дискриминацију. Повереница за заштиту равноправности указује да је потребно да сви грађани и грађанке, а посебно они који раде са децом, воде рачуна да својим ставовима не крше одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да не шире идеје засноване на стереотипима, предрасудама и другим дискриминаторним ставовима. Ово је нарочито важно у конкретном случају, имајући у виду чињеницу да директорка ПУ, како је и сама навела у изјашњењу, није препознала дискриминацију у дечијој представи која је била повод за подношење ове притужбе. Такође, очигледно је да директорка ПУ није довољно упозната са антидискриминационим прописима, имајући у виду чињеницу да је у изјашњењу навела да је „утврдила“ да у новогодишњој дечијој представи није било дискриминације, што указује да није упозната са одредбама Закона о забрани дискриминације, којим је установљен Повереник за заштиту равноправности, као централно национално тело за борбу против дискриминације, односно, заштиту равноправности, у чијој је надлежности да у поступцима по притужбама због дискриминације утврђује да ли је дискриминација извршена или није.
По питању навода из притужбе који се односе на саму дечију представу, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је део дечије новогодишње представе од 22. децембра 2011. године, у делу глумачког извођења деце, подржавао предрасуде и друштвене обрасце који су засновани на стереотипним улогама полова, односно, да су у конкретном случају прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације, али и других домаћих и међународних прописа којима је забрањен сваки вид дискриминације на основу пола.
Са аспекта антидискриминационих прописа, неприхватљиво је коришћење родно недиференцираног (несензитивног) језика, односно, у конкретном случају је неприхватљиво да се за најаву представе користи само мушки граматички род – „мали глумци“, а да се учешће девојчица у представи не најављује, већ подразумева коришћењем мушког рода. Имајући у виду узраст деце и чињеницу да је у питању установа васпитања и образовања, оваква најава се не може правдати тиме да се под изразом „глумци“ подразумевају и девојчице, односно, „глумице“.
Надаље, у представи је дискриминација девојчица била очигледна, уз промовисање стереотипних идеја и ставова о родним односима. Неприхватљиво је да искључиво дечаци у представи буду у првом реду, а да девојчице буду у последњем реду, померене иза дечака, као и стављање девојчица у потчињени положај (клечање на коленима, док моли брата да јој дозволи одлазак на рођендан), чиме се недвосмислено јасно промовише стереотипна идеја доминантне улоге мушког детета у породици, као и потчињеност жене (девојчице) у свакодневном животу. Слична је ситуација и са делом представе у којем се девојчице спремају за одлазак у позориште, и то из два разлога: а) начин на који се спремају (шминкање, дотеривање, стајање испред огледала и сл.) проблематичан је, јер приказује као прихватљиву идеју жене-објекта од најранијег узраста, и б) кашњење у позориште, које резултира останком код куће, због сталног враћања ради бриге за млађег брата. При томе, неприхватљиво је и понашање учитеља глуме, који има подржавајући став према дечацима током представе, тако што их бодри, хвали и дозвољава да понове текст када погреше, али такав став нема према девојчицама које глуме у представи, чиме прави очигледну разлику између дечака и девојчица.
Повереница за заштиту равноправности је става да је одговорност васпитно-образовних установа нарочито наглашена, када је у питању општа забрана дискриминације, имајући у виду основне принципе образовања, као нпр. образовање и васпитање без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, као и по другим основима. Прописано је и да је на установама образовања и васпитања, између осталог, промовисање духа толеранције, поштовања људских права, једнакости полова и др, што додатно указује на недопустивост организовања дечијих представа оваквог садржаја, јер се њима постојећи стереотипи одржавају и конструишу нови. То има посебно негативне последице због чињенице да је реч о деци ниског календарског узраста који немају довољно развијену критичку свест да би могли да раздвоје саркастични тон од афирмативног.
Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б. извршила акт дискриминације на основу пола, одржавањем дечије новогодишње представе 22. децембра 2011. године, у којој је део глумачког извођења подржавао предрасуде и друштвене обрасце који су засновани на стереотипним улогама полова, а такође је издала и одговарајуће препоруке за отклањање последица дискриминаторног понашања.
Садржина препорука мотивисана је потребом да се на најбољи начин отклоне последице дискриминаторног акта и предупреди даље дискриминаторно понашање, имајући у виду законом дефинисан општи циљ препорука. Неопходно је да ПУ „Ч. Б.“ организује програме за децу едукативног карактера на тему искорењивања предрасуда заснованих на стереотипним улогама полова, са циљем промовисања једнакости полова. Такође, од изузетне је важности организовање обуке и стручног усавршавања за све запослене и спољне сараднике који раде са децом на тему забране дискриминације, како би се обезбедила већа сензибилисаност за препознавање дискриминације, посебно ако се има у виду забрињавајућа чињеница да ни након прегледаног видео записа представе, нису препознати дискриминаторни ставови и стереотипне идеје. Због тога је препоручено да се обуке организују уз помоћ и подршку стручњака из области дечије психологије и недискриминације. На крају, потребно је да руководство и сви запослени ПУ убудуће воде рачуна да организовањем представа и других активности у оквиру обављања делатности предшколског васпитања и образовања, не шире идеје и ставове којима се подржавају предрасуде и друштвени обрасци који су засновани на стереотипним улогама полова.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачке 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоруку С. Ф, директорки ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б. ради предузимања мера у циљу отклањања последица дискриминације.
Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, ако директорка ПУ „Ч. Б.“ из Н. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да се ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба Г. Ђ. против П. у. Ц. Б. због дискриминације на основу пола у области образовања и васпитања 
