бр. 07-00-102/2018-02 датум: 5.7.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Б. В. из Б., у име малолетне кћерке Н. В, против ОШ „Ј. Р.” у Б. и директора школе М. Ћ, због дискриминације малолетне Н. В. на основу њеног личног својства – инвалидитета. У притужби је наведено да је малолетна Н. В. ученица четвртог разреда ОШ „Ј. Р.” у Б. и да је корисница инвалидских колица. Подноситељка притужбе је, такође, навела да школа има рампу за особе са инвалидитетом која је постављена на неадекватном месту, јер је потребно обићи цело школско двориште како би се дошло до приступачног улаза у школу, као и да су врата на улазу на којем је постављена рампа стално закључана, због чега је ученица Н. В. принуђена да са личном пратитељком чека да их теткица откључа. Притужиља је истакла да је директору школе упутила молбу да се изгради још једна рампа на централном улазу у школу. У изјашњењу директора школе наведено је да је ОШ „Ј. Р.” у Б. изграђена 2010. године и да се рампа за особе са инвалидитетом налази на задњем улазу у школу, до којег се долази кроз двориште које је асфалтирано и бетонирано. Даље је наведено да је поводом молбе мајке ученице Н. В. да се изгради рампа за особе са инвалидитетом на главном улазу у ОШ „Ј. Р.” у Б, школа предузела одређене активности у правцу проналажења адекватног решења. У прилог ових тврдњи сведочи и допис који је ОШ „Ј. Р.” у Б. упутила Секретаријату за образовање и дечју заштиту Града Београда, са питањем да ли школа може да адаптира део улаза са предње стране и изгради рампу. Током поступка, утврђено је да је дипл. инж. арх. Ђ.В., аутор објекта ОШ „Ј. Р.” у Б, одговарајући на захтев Секретаријата, навео да није сагласан да се изгради још једна приступна рампа, јер за то не постоји посебно оправдање, имајући у виду да би изградња рампе штетила пропусној моћи улаза, функцији и архитектури објекта, изискујући трошкове који се не могу на разложан начин оправдати. Истакао је и да је постојећа рампа изграђена у складу са стандардима приступачности, те да се при њеној изградњи водило рачуна о што повољнијим условима коришћења у периоду временских непогода, као и о близини лифта. Такође, током поступка утврђено је да је просветна инспекција града Београда извршила ванредни инспекцијски надзор у ОШ „Ј. Р.” у Б, те да је у записнику констатовано да је утврђено да је директор школе предузео потребне радње и активности у циљу још већег олакшања уласка у школу ученици Н.В, као и да су даље радње и активности у току. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да Основна школа „Ј. Р.ˮ у Б. и директор школе М. Ћ. нису повредили одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратила се Б. В. из Б, у име своје малолетне кћерке Н. В, притужбом против ОШ „Ј. Р.” у Б. и директора М. Ћ, због дискриминације малолетне Н. В. на основу инвалидитета.
   • У притужби Б. В, између осталог, наведено је:

• да је њена кћерка Н. В. ученица четвртог разреда ОШ „Ј. Р.” у Б. и да је корисница инвалидских колица;
• да ОШ „Ј. Р.” у Б. има рампу за особе са инвалидитетом, али је ова рампа постављена на неадекватном месту, јер је потребно обићи цело школско двориште како би се дошло до приступачног улаза у школу;
• да су врата на улазу на којем је постављена рампа стално закључана, због чега је Н.В. принуђена да са личном пратитељком чека по киши и по снегу да их теткица откључа;
• да је подноситељка притужбе ступила у контакт са представником општине Палилула на чијој се територији школа налази, као и да је он рекао да ће општина све финансирати уз напомену да директор школе претходно мора да испуни законом прописане процедуре које се тичу тендера;
• да школска управа и директор школе немају разумевање за проблеме са којима се сусреће малолетна Н.В;
• да је са проблемом упознат и родитељ који је у Школском савету и који је обећао да ће проблем изложити на седници савета, али да како о наведеном нема сазнања сматра да је проблем заташкан;
• да је у конкретном случају реч о „дискриминацији детета које се мучи да дође до рампе, а да сва друга деца улазе на предњи улаз школе који је много ближи“;
• да је поднела представку и Просветној инспекцији града Београда и истовремено контактирала и Групу за школску инклузију и дискриминацију Министарства просвете.
  • У прилогу притужбе достављене су и фотографије објекта ОШ „Ј. Р.” у Б. и изјава личне пратитељке малолетне Н.В, В. К.
  • У допуни притужбе Б. В, између осталог, наведено је:
• да ју је директор школе, М. Ћ, контактирао телефонским путем у вези „усменог договора о рампи”;
• да је директор поставио питање на ком месту би они као родитељи Н.В. желели да се изгради нова рампа за особе са инвалидитетом, будући да школа има више улаза;
• да је директору предложено да се рампа изгради на централном улазу у школу који је константно отворен и на који улазе сва деца;
• да је директор у усменом разговору наговестио „да би он отворио тендере, покренуо процедуру, али да не зна колико ће чекати грађевинску дозволу”;
• да усмени разговори и договори са директором школе немају „никакву тежину до момента док не испуни изградњу рампе”.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење М. Ћ, директора ОШ „Ј. Р.” у Б.
  • У изјашњењу директора школе, између осталог, наведено је:
• да се Б. В., мајка ученице Н. В, обратила школи са молбом за изградњу рампе за особе са инвалидитетом на улазу у школу;
• да га је мајка ученице Н. В. обавестила да је контактирала општину Палилула од које је „добила начелну сагласност за финансирање потребних радова у школи”;
• да је поводом молбе мајке ученице Н. В, упућен допис Секретаријату за образовање и дечју заштиту Града Београда ради давања сагласности за извођење радова, о чему је упознат и школски одбор, на чији се позив да присуствује седници и изнесе проблем, мајка ученице Н. В. није одазвала;
• да је 21. марта 2018. године са мајком ученице Н. В. одржао састанак у школи на којем је она образложила свој захтев да се што хитније изврши постављање рампе на главном улазу у школу за који има писану сагласност општине Палилула, која ће у потпуности финансирати пројекат;
• да је на састанку упознао мајку ученице Н. В са чињеницом да је Град Београд „задужен за све евентуалне преправке на објекту и да је неопходна сагласност пројектанта да би се уопште разматрала идеја о издавању неопходне грађевинске дозволе, која мора претходити грађевинским радовима”, као и да ће покушати да што хитније добије сагласност од пројектанта школе, као и да ће уколико она буде позитивна, сачекати грађевинску дозволу и расписати тендер за извођење грађевинских радова;
• да је ОШ „Ј. Р.” у Б. изграђена 2010. године, а да је малолетна Н. В. похађа од 2015. године;
• да је мајка ученице Н. В. на састанку „остала упорна у тврдњи да постоји велика грешка пројектанта који је поставио рампу на унутрашњој страни дворишта, према спортским теренима, а не фронталној”;
• да је 2. априла 2018. године, поступајући по представци мајке ученице Н. В, у школу дошла просветна инспекција, али и аутор пројекта школске зграде, који је 13. априла 2018. године доставио одговор да није сагласан да се на улазу у школску зграду изгради још једна рампа;
• да ће се трудити да ученици Н.В. и осталим ученицима школе пружи безбедан улазак и боравак у згради школе, као и да ће мајци ученице Н. В. понудити кључ од улазних врата у школу на којима постоји приступна рампа за особе са инвалидитетом.
  • У прилогу изјашњења достављени су: 1) допис ОШ „Ј. Р.” у Б. дел. бр. 678 од 29. септембра 2017. године упућен Секретаријату за образовање и дечју заштиту Града Београда; 2) одговор Секретаријата за образовање и дечју заштиту Града Београда VII-01 број: 031-894/2017 од 10. октобра 2017. године; 3) записник о ванредном инспекцијском надзору године VII-06 број: 614-269/2018 од 4. априла 2018. године; 4) допис Ђ. В, аутора објекта ОШ „Ј. Р.” у Б..

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Међу странама је неспорно да улаз у зграду ОШ „Ј. Р.” у Б. има изграђену рампу за особе са инвалидитетом која за кретање користе колица, те да се ова рампа налази на улазу који је дијагонално постављен од главног улаза у школско двориште.
• Увидом у седам фотографија које је доставила подноситељка притужбе, утврђено је да пет фотографија приказују улазе у зграду ОШ „Ј. Р.” у Б, док две фотографије приказују асфалтиран пут кроз двориште школе.
• Увидом у изјаву личне пратитељке Н.В, В. К, утврђено је да је пратитељка изјавила да је потребно „јако пуно времена да би се обишло цело школско двориште да би се дошло до рампе у задњем делу школе“, као и да су врата испред којих се налази рампа закључана и да се додатни проблем јавља када су временски услови лоши.
• Увидом у допис дел. бр. 678 од 29. септембра 2017. године, утврђено је да се ОШ „Ј. Р.” у Б., након молбе Б. В. од 1. јуна 2017. године, обратила Секретаријату за образовање и дечју заштиту Града Београда са питањем да ли школа може да мења изглед зграде, односно, да ли школа може да преправи део улаза у школу и изгради рампу.
• Увидом у допис VII-01 број: 031-894/2017 од 10. октобра 2017. године, утврђено је да се поступајући по допису школе, Секретаријат за образовање и дечју заштиту Града Београда изјаснио да је ОШ „Ј. Р.” у Б. пројектована и изграђена у складу са стандардима приступачности, односно, да постоји рампа за особе са инвалидитетом са дворишне стране школе, као и да је за изградњу нове рампе потребно прибавити сагласност аутора објекта на идејно решење и сагласност Секретаријата за имовинске и правне послове у складу са потписаним уговором о давању на коришћење непокретности.
• Увидом у записник просветне инспекције града Београда о ванредном инспекцијском надзору ОШ „Ј. Р.” у Б. VII-06 број: 614-269/2018 од 4. априла 2018. године, утврђено је да је просветна инспекторка извршила теренски контролни надзор 2. априла 2017. године, поступајући по представци Б. В, мајке ученице Н.В. Предмет инспекцијског надзора било је поступање директора школе у вези са Н.В, ученицом четвртог разреда, те наводи из представке мајке ученице Н.В. да школа има приступну рампу на неадекватном месту. Просветна инспекторка је утврдила следеће чињенично стање: 1. да школска зграда има 6 улаза, а ученици користе 4 улаза (2 са предње и задње стране); 2. да се рампа за особе са инвалидитетом налази на улазу који је дијагонално постављен од главног улаза у школско двориште, а да је око школе кружни бетонски пут; 3. да се учионица у којој се изводи настава првог циклуса коју похађа ученица Н.В. налази ближе главном, предњем улазу у школу; 4. да ће од школеске 2019/2020. године, Н.В. похађати наставу другог циклуса која ће се изводити ближе месту на којем постоји рампа, као и лифту; 5. да је према усменој изјави директора, а према сазнањима добијеним од Ђ. В, главног пројектанта школе, једина могућност да се изгради нова рампа на улазу са предње стране, поред подстанице, јер има потребну дужину од 15м до бетонског дела дворишта; 6. да није изводљива изградња бетонске рампе на главном улазу, јер дужина до бетонског дела дворишта (10м) није довољна за изградњу потребне косине рампе и 7. да наставници и помоћно особље редовно дежурају поред сваког улаза, о чему постоји сачињен распоред. На крају, у записнику је наведено да је утврђено да је директор школе предузео потребне радње и активности у циљу још већег олакшања уласка у школу ученици Н.В, као и да су даље радње и активности у току.
• Увидом у допис дипл. инж. арх. Ђ. В, аутора објекта ОШ „Ј. Р.” у Б, утврђено је да је у свом допису навео да није сагласан да се изгради још једна приступна рампа, јер за то не постоји посебно оправдање, затим, да би изградња рампе штетила пропусној моћи улаза, функцији и архитектури објекта изискујући трошкове који се не могу на разложан начин оправдати, као и да је постојећа рампа изграђена у складу са стандардима приступачности и да се при њеној изградњи водило рачуна о што повољнијим условима коришћења у периоду временских непогода и о близини лифта.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].

3.2. Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[4].

3.3. Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[5] чији је један од принципа и принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права, гарантована конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовно стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Одредбом чл. 28. конвенције прописано је да дете има право на образовање, те да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштања школе. Циљеви образовања, дефинисани чланом 29. Конвенције, прописују да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета и припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.4. Република Србија ратификовала је и Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом[6] која у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Такође, чланом 24. конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима и учење током читавог живота усмерено на пун развој људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, развијање личности, талената и умних и физичких способности особа са инвалидитетом до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Такође, чланом 9. конвенције прописана је обавеза држава да предузимају одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом, на равноправној основи, осигурале приступ изграђеном окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, просторима и услугама намењеним јавности, како у урбаним тако и у руралним подручјима. Те мере, које укључују и идентификацију и уклањање препрека и баријера приступачности, односе се, између осталог и на школе.

3.5. Уставна забрана дискриминације по основу инвалидитета ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7]. Наиме, одредбама члана 19. овог закона прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.6. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. став 1. изричито је забрањена дискриминацију на основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби. Под објектима у јавној употреби, између осталог сматрају се и објекти у области образовања. Одредбом члана 13. став 5. тачка 2. овог закона прописано је да дискриминација у погледу доступности услуга нарочито обухвата пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица. Такође, одредбом члана 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбеди приступ објекту, а ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, без дискриминације и издвајања по било ком основу, као и квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког. Одредбом члана 7. овог закона прописани су општи принципи образовања и васпитања, међу којима је једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснована на социјалној правди и  принципу једнаких шанси без дискриминације. Такође, одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

3.8. Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом јесте Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[10]. Овим правилником се детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. овог правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају школе. Правилником су дефинисани обавезни елементи приступачности, па је чланом 5. прописано да је један од ових елемената приступачност за савлађивање висинских разлика. Одредбама члана 6. прописано је да се савладавање етажних висинских разлика врши лифтовима, док се савладавање висинске разлике до 76 цм између пешачке зоне и објекта врши изградњом рампе, а савладавање висинске разлике веће од 76 цм врши изградњом подизне платформе.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли су ОШ „Ј. Р.” у Б. и директор М. Ћ. пропуштањем да изграде рампу за особе са инвалидитетом на централном (главном) улазу у школу ставили ученицу Н. В. у неповољнији положај на основу њеног личног својства – инвалидитета.

3.10. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања дискриминације ученице Н. В. и повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, док евентуалне повреде неких других права нису у надлежности Повереника.

3.11. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да је међу странама неспорно да ОШ „Ј. Р.” у Б. има изграђену рампу за особе са инвалидитетом која се налази на задњем улазу у школу.

3.12. Међутим, према наводима подноситељке притужбе, иако школа има рампу за особе са инвалидитетом, ова рампа је постављена на неадекватном месту, јер је потребно обићи цело школско двориште како би се дошло до приступачног улаза у зграду. Подноситељка притужбе је, такође, навела да су врата на овом улазу стално закључана, због чега је ученица Н. В.  принуђена да са личном пратитељком чека по киши и снегу да теткица откључа врата. Са друге стране, у изјашњењу директора школе наведено је да је ОШ „Ј. Р.” у Б. изграђена 2010. године и да се рампа за особе са инвалидитетом налази на задњем улазу у школу, а да се до овог улаза долази кроз двориште које је асфалтирано и бетонирано. Такође, у изјашњењу директора школе наведено је да је, поступајући по молби мајке ученице Н. В. да се изгради нова рампа на главном улазу школе, школа предузела одговарајуће активности, у прилог чему сведочи и допис упућен Секретаријату за образовање и дечју заштиту Града Београда.

3.13. Повереник за заштиту равноправности анализирао је и допис Секретаријата за образовање и дечју заштиту Града Београда у коме је између осталог наведено да је ОШ „Ј. Р.” у Б. пројектована и изграђена у складу са стандардима приступачности и да је за изградњу нове рампе за особе са инвалидитетом потребно прибавити сагласност аутора објекта на идејно решење, као и сагласност Секретаријата за имовинско и правне послове, у складу са потписаним уговором о давању на коришћење непокретности. С тим у вези, Повереник је анализирао и допис дипл. инж. арх. Ђ. В, аутора објекта, у којем наводи да није сагласан да се изгради још једна приступна рампа, да за то не постоји посебно оправдање, те да би изградња такве рампе штетила пропусној моћи улаза, функцији и архитектури објекта изискујући трошкове који се не могу на разложан начин оправдати, као и да је постојећа рампа изграђена у складу са стандардима приступачности и да се при њеној изградњи водило рачуна о што повољнијим условима коришћења у периоду временских непогода, као и о близини лифта.

3.14. Такође, увидом у записник просветне инспекције града Београда о ванредном инспекцијском надзору у ОШ „Ј. Р.” у Б, VII-06 број: 614-269/2018 од 4. априла 2018. године, утврђено је да је просветна инспекторка констатовала да је директор школе предузео потребне радње и активности у циљу још већег олакшања уласка у школу ученици Н.В, као и да су даље радње и активности у току.

3.15. Затим, имајући у виду наводе подноситељке притужбе да су врата на улазу на којем је постављена рампа стално закључана, због чега ученица Н. В. са личном пратитељком чека теткицу по киши и снегу да их откључа, Повереник је анализирао записник просветне инспекције града Београда о ванредном инспекцијском надзору ОШ „Ј. Р.” у Б., VII-06 број: 614-269/2018 од 4. априла 2018. године, у делу у којем је директор школе у току инспекцијског надзора изјавио да наставници и помоћно особље редовно дежурају поред сваког улаза и да о томе постоји сачињен распоред, као и да ће мајци Н.В. понудити кључ од улазних врата на којим се налази рампа.

3.16. Повереник за заштиту равноправности указује да међународни уговори, Устав Републике Србије и законски оквир несумњиво намећу дужност надлежних органа да предузму све потребне мере ради обезбеђивања приступа објектима и површинама у јавној употреби, укључујући образовне установе, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да деца и одрасли са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. С тим у вези, Повереник констатује да је у току поступка утврђено да су ОШ „Ј. Р.” у Б. и директор школе М. Ћ. испунили своју законску обавезу у погледу обезбеђивања приступачности школе за ученике са инвалидитетом, као и да су предузели све активности које су биле у надлежности школе ради изградње додатне рампе за особе са инвалидитетом.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Б. В., поднете у име малолетне кћерке Н.В, утврђено је да Основна школа „Ј. Р.ˮ у Б. и директор школе М. Ћ, нису повредили одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Устав Републике Србије, члан 21.

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[7]  „Службени гласник РС“, број 22/09, члан 2.

[8] „Сл. гласник РС“, бр. 33/06

[9] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закони

[10] „Сл. гласник РС“, бр. 22/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

97-2018 Б. В. из Б., у име малолетне кћерке Н. В против ОШ „Ј. Р.“ због дискриминације на основу инвалидитета у области пружања јавних услуга или при коришћењу објеката и површина