бр. 07-00-451/2019-02  датум: 2. 12. 2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела АА из …, у име и уз сагласност свог сина ББ, против Електротехничког факултета Универзитета у Београду, због дискриминације ББ на основу здравственог стања. У притужби је наведено да је ББ 21. јуна 2019. године полагао пријемни испит на Електротехничком факултету Универзитета у Београду и положио са недовољним бројем остварених бодова за упис на буџет на један од жељених студијских програма. Даље је наведено да је ББ, након првог уписног дана 1. јула 2019. године присутним професорима усмено истакао да има услове за упис по афирмативним мерама за студенте са инвалидитетом јер има хронично аутоимуно обољење. У изјашњењу је наведено да ББ није искористио могућност да се на прописан начин и у прописаним роковима пријави да користи програм афирмативних мера, односно, да приликом конкурисања на студијске програме факултета није поднео решење ректора Универзитета о утврђивању права на упис применом афирмативне мере за студенте са инвалидитетом. У току поступка је утврђено да је Правилником о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом Универзитета у Београду прописан начин и поступак утврђивања права на упис особа са инвалидитетом, односно да је прописано да се поступак за утврђивање овог права покреће подношењем писаног захтева најкасније у року од месец дана од дана расписивања конкурса за упис студената. Даље је утврђено да је конкурс за упис био објављен 17. априла 2019. године, као и да је ББ информацију да евентуално испуњава услов за упис по афирмативним мерама, саопштио присутним професорима усмено након положеног пријемног испита који је одржан 21. јуна 2019. године. На основу свега наведеног Повереник за заштиту равноправности је утврдио да ББ није у прописаном року и на прописан начин поднео захтев о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом, због чега је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да Електротехнички факултет Универзитета у Београду није дискриминисао ББ на основу његовог здравственог стања, односно да није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације. 

1. ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из …, у име и уз сагласност свог сина ББ, против Електротехничког факултета Универзитета у Београду, због дискриминације ББ на основу здравственог стања.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је ББ 21. јуна 2019. године полагао пријемни испит на Електротехничком факултету Универзитета у Београду и положио са недовољним бројем остварених бодова за упис на буџет на један од жељених студијских програма: ЕР – Електротехника и рачунарство и СИ – Софтверско инжењерство;
• да је на крају првог уписног дана 1. јула 2019. године добио обавештење да сачека прозивку која ће бити одржана наредног дана и да је тада усмено истакао да је „припадник афирмативне групе“ (има хронично аутоимуно обољење Morbus cellacuse K90.0);
• да се 2. јула 2019. године, пре почетка прозивке обратио присутним професорима, који су га обавестили да сачека крај прозивке и, с обзиром да је ипак остао „испод црте“, пристуни професори су затражили да се изјасни за један од два постојећа смера и ставили су га на листу чекања (седми на листи) на СИ – Софтверско инжењерство, уз обавештење да ће о евентуалним померањима бити обавештен на број телефона који је оставио;
• да се након неколико дана обратио Студентској служби факултета која га је упутила на Министарство просвете, науке и технолошког развоја и ЕТФ факултет, као и да је 4. и 8. јула поднео молбе Министарству и факултету, уз извештај лекара специјалисте;
• да га је Министарство обавестило да није надлежно да доноси одлуке о упису, а да Електротехнички факултет Универзитета у Београду није одговорио до дана подношења притужбе.
  • У прилогу притужбе достављени су: 1) сагласност ББ да његова мајка АА поднесе притужбу у његово име Поверенику за заштиту равноправности; 2) фотокопија дописа Електротехничком факултету Универзитета у Београду; 3) допис Министарства просвете, науке и технолошког развоја број: … од 16. јула 2019. године; 4) фотокопије извештаја лекара специјалисте Гастроентеролошке амбуланте Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије од 17. јануара, 16. маја 2017. године, 8. маја 2018. године, као и извештај лекара специјалисте Опште болнице … од 8. јула 2019. године.
  • У допуни притужбе од 28. августа 2019. године, подноситељка притужбе је прецизирала да су чињеницу да ББ испуњава услове за упис путем афирмативне мере истакли „усмено приликом завршеног полагања пријемног испита на Електротехничком факултету у Београду, присутним професорима (не, приликом пријаве и подношења документације) уз њихово образложење да сачекамо прозивку и обратимо се писмено – молбом Министарству просвете и Електротехничком факултету у Београду, пре завршеног уписа“.
  • У току поступка подноситељка притужбе је 29. августа 2019. године електронским дописом који не садржи потпис у складу са законом, обавестила Повереника да су промењене околности у вези са уписом њеног сина на факултет, због чега одустаје од притужбе. Међутим, 2. септембра 2019. године доставила је електронски допис, такође без потписа, којим изјављује да остаје при поднетој притужби. На захтев Повереник за заштиту равноправности, подноситељка притужбе доставила је 16. септембра 2019. године потписану изјаву да остаје при притужби, коју је поднела у име и уз сагласност свог сина ББ, против Електротехничког факултета Универзитета у Београду.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је затражио изјашњење Електротехничког факултета Универзитета у Београду о основаности навода притужбе.
  • У изјашњењу декана Електротехничког факултета у Београду, између осталог, наведено је:
• да кандидат за упис у прву студијску годину на Универзитету у Београду – Електротехничком факултету, ББ, није искористио могућност да се на прописан начин и у прописаним роковима пријави да користи програм афирмативних мера Владе Републике Србије: упис лица са инвалидитетом;
• да је Универзитет у Београду расписао Конкурс за упис први пут на прву студијску годину високог образовања 17. априла 2019. године, који се налази на сајту Универзитета https://www.bg.ac.rs/sr/upis/osnovne.php ;
• да је упис кандидата по афирмативним мерама (студенти са инвалидитетом и студенти ромске националности) дефинисан Конкурсом и доступан на сајту Универзитета на линку https://www.bg.ac.rs/sr/upis/osnovne.php
• да су услови из Конкурса за упис лица са инвалидитетом преузети из универзитетског Правилника о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом, такође доступног на сајту Универзитета;
• да је Правилником о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом, између осталог прописано, да особа која жели да се упише кроз програм афирмативних мера за упис лица са инвалидитетом приликом конкурисања за упис на жељени студијски програм подноси, поред обавезне конкурсне документације, и решење ректора Универзитета о утврђивању права на упис применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом. Рок за покретање поступка утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија на Универзитету применом афирмативне мере је 1. јун 2019. године. Поступак се покреће подношењем захтева за утврђивање права на упис лица са инвалидитетом Универзитетском центру за студенте са хендикепом, на прописном обрасцу;
• да ББ приликом конкурисања на студијске програме факултета није поднео решење ректора Универзитета о утврђивању права на упис применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом и самим тиме није могао да буде евидентиран као кандидат који користи програм афирмативне мере;
• да је о условима Конкурса Електротехнички факултет обавестио заинтересоване кандидате постављањем вести на насловну страницу сајта факултета, као и вест у делу сајта који се односи на упис, и у делу упутства за упис по афирмативним мерама, односно упис особа са инвалидитетом. Уз изјашњење су достављени и линкови ка наведеним деловим сајта факултета;
• да се листе пријављених кандидата по афирмативним мерама, као и ранг листа, формирају посебно и јавно се објављују на сајту Универзитета и факултета;
• да је факултет добио право да на буџет упише четири кандидата по афирмативној мери упис лица са инвалидитетом. У случају да се пријави више кандидата они се рангирају на основу успеха из средње школе и резултата остварених на пријемном. Само прва четири кандидата са листе добијају право уписа путем афирмативних мера, док се остали кандидати рангирају и на стандардним листама студијских програма.
• да није могуће било какво накнадно мењање листа утврђених кандидата и коначних ранг листа и додавање кандидата, па је молба кандидата ББ да се накнадно дода на листе афирмативних мера беспредметна.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у фотокопију извештаја лекара специјалисте Гастроентеролошке амбуланте Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије од 8. маја 2018. године, утврђено је да је ББ дијагностиковано Morbus coeliacus K90.0, да је на исхрани без глутена, да је од последње контроле добро, нема тегоба и да користи терапију makrogolaxan.
• Увидом у Конкурс за упис студената на основне академске и интегрисане академске студије Универзитета у Београду за школску 2019/2020. годину[2], утврђено је да је Конкурсом прописано да се особе са инвалидитетом могу уписати кроз Програм афирмативних мера за упис лица са инвалидитетом, као и да је упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија, као и упис у наредне школске године основних и интегрисаних студија на Универзитету у Београду и факултетима у његовом саставу особа са инвалидитетом регулисан Правилником о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом. Даље је наведено да особа која жели да се упише кроз Програм афирмативних мера за упис лица са инвалидитетом приликом конкурисања за упис на жељени студијски програм подноси, поред обавезне конкурсне документације, и решење ректора Универзитета о утврђивању права на упис применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом. Рок за покретање поступка утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија на Универзитету примном афирмативних мера је 1. јун 2019. године и поступак се покреће подношењем захтева за утврђивање права на упис лица са инвалидитетом Универзитетском центру са хендикепом, на прописаном обрасцу.
• Увидом на званични сајт Електротехничког факултета у Београду 2. децембра 2019. године, утврђено је да се у делу Пријемни 2019, у делу Упутства налазе упутства о условима уписа лица са инвалидитетом[3], као и део о упису по афирмативним акцијама[4] са ког се може отићи на страницу са обавештењем о упису лица са инвалидитетом.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир  

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[5] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[6] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 21. став 4. прописано је и да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица које су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
• Повереник даље указује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[7], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[8]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Чланом 24. Конвенције уређено је право на образовање и наведене мере које је потребно да државе предузму у циљу остваривања овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, те обезбеђења инклузивног система образовања на свим нивоима и доживотног учења.
• Закон о забрани дискриминације дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 14. прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Одредбама члана 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом и да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Одредбама члана 97. Закон о високом образовању[9] прописано је да се на акредитоване студијске програме које организује високошколска установа могу уписати кандидати под условима и на начин уређен тим законом и општим актом самосталне високошколске установе. Даље је прописано да Влада утврђује додатни број студената чије се студије финансирају из буџета за реализацију афирмативних мера у складу са дозволом за рад (члан 99.), док је чланом 100. уређено да стручно упутство о упису кандидата на високошколске установе, упису по афирмативним мерама и другим питањима од значаја за упис на високошколску установу чији је оснивач Република, доноси министар.
• Одлуком о броју студената за упис у прву годину студијских програма основних струковних, академских и интегрисаних студија који се финансирају из буџета Републике Србије за високошколске установе чији је оснивач Република Србија у школској 2019/2020. години^[10], утврђено је број студената Електротехничког факултета Универзитета у Београду који се финансирају из буџета за школску 2019/2020. годину 430 студената, четири студента са инвалидитетом, четири студента припадника ромске националности и четири студента који су држављани Републике Србије и који су у школској 2018/2019. години завршили средњу школу у иностранству.
• Стручним упутством за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину[11] ближе је уређен начин и поступак спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину. Тачком 2. овог упутства уређено је да се упис који се врши применом афирмативних мера за лица са инвалидитетом спроводи у складу са Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом и Смерницама за прилагођавање пријемног испита особама са инвалидитетом које желе да се упишу на студије применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом, који чине саставни део упутства. Програмом афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом је утврђено да у оквиру овог програма упис у прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република у школској 2019/2020. години, могу бити уписани кандидати: корисници колица или лица која се отежано крећу, са делимичним или потпуним оштећењем вида (слепи и слабовиди), са делимичним или потпуним оштећењем слуха (глуви и наглуви), који имају потешкоће у учењу (дислексија, дисграфија, дискалкулија), који имају тешкоће у говору, са хроничним обољењима (хемофилија, епилепсија, дијабетес тип 1, малигна обољења), са психолошким или менталним тешкоћама.

Овим програмом је такође уређено да приликом подношења пријаве и прописане документације за упис на студије високошколској установи, кандидат подноси и један од следећих докумената: решење надлежног органа о постојању телесног оштећења,  решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ, мишљење Интерресорне комисије, препоруку универзитетског центра студената са хендикепом/Удружења студената са хендикепом. Кандидати којима није рађена процена телесног оштећења и који нису корисници права на додатак за туђу негу и помоћ достављају медицинску документацију Удружењу студената са хендикепом које даје препоруку одговарајућем факултету. После завршеног полагања пријемног испита/испита за проверу склоности и способности, кандидати који су положили пријемни испит/испит за проверу склоности и способности, рангирају се на посебној ранг листи, са које високошколска установа уписује највише онолико кандидата колико је одобрено одлуком Владе за ову афирмативну меру. Кандидати који се на овај начин не упишу, рангирају се са осталим кандидатима за редовна буџетска места.

• Правилником о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом[12] Универзитета у Београду утврђен је начин и поступак утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија, као и упис у наредне школске године основних и интегрисаних студија на Универзитету у Београду и факултетима у његовом саставу лица са инвалидитетом. Одредбама члана 5. прописано је да поступак покреће подношењем захтева за утврђивање права на упис лица са инвалидитетом, Универзитетском центру за студенте са хендикепом, на прописаном обрасцу. Даље је прописано да се уз захтев прилаже фотокопија једног од следећих докумената: решење надлежног органа о постојању телесног оштећења, решење о праву на додатак за туђу негу и помоћ или мишљење Интерресорне комисије. Уколико кандидат не поседује наведена докумената, уз захтев прилаже медицинску документацију о постојању инвалидитета, која не сме бити старија од шест месеци. Даље је одредбама члана 6. прописано да уколико се поступак покреће ради утврђивања права на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија на Универзитету применом афирмативне мере, захтев са потписаном документацијом подноси се најкасније у року од месец дана од дана расписивања конкурса. Одредбама чл. 9-16. регулисан је поступак утврђивања права на упис лица са инвалидитетом. Овим одредбама прописано је да право на упис у прву школску годину основних и интегрисаних студија применом афирмативне мере утврђује стручна комисија (члан 9.), која доносу одлуку да ли кандидат има право на упис лица са инвалидитетом (члан 12.), као и да ректор доноси решење о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом (члан 15.).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Електротехнички факултет Универзитета у Београду дискриминисао ББ на основу здравственог стања, тако што му је ускратио право на упис у прву годину студијског програма на основу афирмативне мере за упис студената са инвалидитетом.
• Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да међу странама није спорно да је ББ полагао пријемни испит на Електротехничком факултету у Београду 21. јуна 2019. године. Даље је неспорно да је на крају првог уписног дана 1. јула 2019. године ББ усмено обавестио присутне професоре да је „припадник афирмативне групе“, односно да има хронично аутоимуно обољење.
• Правилником о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом Универзитета у Београду прописани су начин за остваривање овог права, потребна документација која се подноси уз захтев, као и рок подношења захтева. Наиме, правилником је прописано да се најкасније у року од месец дана од дана расписивања конкурса Универзитетском центру студената са хендикепом подноси захтев за остваривање овог права на прописаном обрасцу, уз прописану документацију. На основу поднетог захтева, надлежна комисија доноси одговарајућу одлуку, на основу које ректор доноси решење о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом. Обавештење о начину и условима остваривања овог права садржано је и у Конкурсу за упис студената на основне академске и интегрисане академске студије Универзитета у Београду за школску 2019/2020. годину, који је објављен 17. априла 2019. године и налази се и на сајту Универзитета и на сајту факултета.
• Право на упис студијског програма на основу афирмативне мере за особе са инвалидитетом није право које се стиче искључиво на основу инвалидитета. Стручним упутством за спровођење уписа у прву годину студијских програма основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија за школску 2019/2020. годину прописан је Програм афирмативне мере уписа лица са инвалидитетом. Поред чињенице да кандидат има одређени инвалидитет који утиче на исходе учења и свакодневно функционисање кандидата и који ограничава равноправно учешће кандидата у високом образовању, Правилником о утврђивању права на упис лица са инвалидитетом Универзитета у Београду прописано је да се поступак за остваривање овог права покреће подношењем захтева и одређене документације.
• Подноситељка притужбе је у допуни притужбе прецизирала да су информацију да ББ има услове за афирмативни упис истакли усмено приликом завршеног полагања пријемног испита присутним професорима на Електротехничком факултету. Овај податак је у сагласности са наводима изјашњења Електротехничког факултета у Београду да, приликом конкурисања на студијске програме факултета кандидат ББ није поднео решење ректора Универзитета о утврђивању права на упис применом афирмативне мере за лица са инвалидитетом, због чега није био евидентиран као кандидат који користи програм афирмативне мере. Конкурс за упис студената је објављен 17. априла 2019. године и рок за подношење захтева за упис по афирмативним мерам је, у складу са правилником, најкасније месец дана од дана објављивања конкурса. Из наведеног произлази да је рок за подношење писаног захтева истекао 17. маја 2019. године. Из навода притужбе је неспорно да се ББ обратио професорима факултета усмено након положеног пријемног испита који је одржан 21. јуна 2019. године.
• С обзиром на све наведено, неспорно је да ББ није поднео захтев за утврђивање права на упис лица са инвалидитетом, већ да је, након положеног пријемног испита усмено обавестио присутне професоре о свом здравственом стању. У складу са свим наведеним, очигледно је да се ББ није позвао на право да упише студијски програм на основу афирмативних мера за особе са инвалидитетом, на прописан начин и у прописаном року. Због тога ББ није могао ни да упише студијски програм по афирмативним мерама за студенте са инвалидитетом. Повереник за заштиту равноправности не улази у анализу да ли би комисија за утврђивање права на упис лица са инвалидитетом, у конкретном случају и утврдила да ББ испуњава услове за остваривање овог права. С обзиром да се ББ у прописаном року и на прописан начин није ни поднео захтев да оствари ово право, Повереник констатује да му Електротехнички факултет у Београду није ускратио могућност да оствари право на упис студијског програма на основу афирмативних мера за особе са инвалидтетом.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби АА из …, у име и уз сагласност њеног сина ББ, утврђено је да Електротехнички факултет Универзитета у Београду, није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] https://www.bg.ac.rs/files/sr/upis/osn-i-integr-akademske/Opsti_uslovi-2019.pdf    приступљено 2. децембра 2019. године

[3] https://prijemni.etf.bg.ac.rs/uputstva/lica_sa_invaliditetom.php

[4] https://prijemni.etf.bg.ac.rs/uputstva/upis_po_afirmativnim_akcijama.php

[5] члан 1. став 2.

[6] „Службени гласник РС”, број 98/06, члан 21

[7] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[8] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[9] „Службени гласник РС“, бр.88/2017, 73/2018, 27/2018 – др. закон и 67/2019

[10] „Службени гласник РС“, бр. 36/2019

[11] „Службени гласник РС”, број 36/19

[12] „Гласник Универзитета”, број 208/19, донео Сенат Универзитета у Београду на седници одржаној 17. априла 2019. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

605-19 Мишљење у поступку поводом притужбе С. Х. против осигуравајућег друштва