895-19 Утврђена дискриминација на основу припадности националној мањини у медијима • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00435/2019-02 датум: 30.10.2019.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА против ББ . У притужби је наведено да су АА и припадницима бошњачке националности у Републици Србији који су се на Попису становништва 2011. године изјаснили да говоре босанским језиком актом Програмског савета прекршена њихова права. Наиме, у притужби је наведено да је Закључком ББ бр.1041 од 21. јуна 2019. године формално одбијен предлог за формирање редакције на босанском језику. Даље је наведено да је тим поводом одржан састанак у Програмском савету, на којем је председавајући подстакао и иницирао одбијање предлога подносиоца притужбе, негирањем постојања босанског језика, као и потребе успостављања саме редакције на босанском језику при ВВ-у. Подносиоци притужбе сматрају да су на наведени начин повређена Уставом и законима гарантована права бошњачке националне мањине, и извршена дискриминација на основу националне припадности и језика. У изјашњењу на наводе из притужбе, ББ је навео да је након одржаног састанка са представницима Националног савета, било потребно обавити додатне консултације са релевантним институцијама. ББ се писмима од 21. маја 2019. године обратио Одбору за стандардизацију српског језика, Матици српској, Одељењу за књижевност при САНУ, Катедри за српски језик са јужнословенским језицима филолошког факултета Универзитета у Београду, Српској књижевној задрузи и Вуковој задужбини. Након добијених одговора наведених институција ББ усвојио је закључак према коме је захтев ББ одбијен ослањањем на лингвистичке критеријуме према којима се локални говор бошњака у тој области не може сматрати посебним језиком. У изјашњењу је посебно наведено да се у емисији „Грађанин“, али и другим емисијама, обрађују теме посвећене националним мањинама у којима се редовно промовишу културне и друге вредности националних заједница. Надаље је наведено да се из Повеље о европским језицима може закључити да се два језичка идиома или два локална говора не могу сматрати засебним језицима ако се међусобно лингвистички не разликују. Повереник за заштиту равноправности је током поступка утврдио да је Закључком ББ , које је саветодавнo тело, чија је надлежност и положај утврђена Законом о јавним сервисима, предложено да се не прихвати предлог за оснивање редакције на босанском језику, као и да су у закључку изнети ставови којима се оспорава постојање босанског језика као језика бошњачке националне мањине. Надаље је утврђено да наведени закључак није коначан. Такође је, утврђено и да се на програмима ВВ-а емитују садржаји који су намењени националним мањинама, као и да на нивоу ВВ није формирана редакција за емитовање програма за друге националне мањине. Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, Повереник је ценио да ли је ББ прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације 1) предлагањем неприхватања предлога за оснивање редакције на босанском језику и 2) оспоравањем босанског језика као језика бошњачке националне мањине. С тим у вези, Повереник је ценио домаће и међународне прописе којима је уређен положај националних мањина и право на употребу језика и писма. Наиме, Уставом Републике Србије прописано је да припадници/це националних мањина имају право на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом. Европском повељом о европским и мањинским језицима, коју је Србија ратификовала, између осталог прописано је да државе чланице преузимају обавезу да у складу са ситуацијом сваког од језика, до степена до којег јавне власти директно или индиректно имају надлежност или моћ или играју одговарајућу улогу у овој области, обезбеде стварање макар једне радио станице и једног телевизијског канала на регионалним и мањинским језицима, или омогуће одговарајуће одредбе захваљујући којима би приказивачи програма понудили садржаје на регионалним и мањинским језицима, охрабре или олакшају стварање барем једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима, да охрабре или олакшају производњу и дистрибуцију аудио и аудиовизуелних радова на регионалним или мањинским језицима. Надаље, чланом 3. Закона о ратификацији Повеље прописано је да је приликом предаје ратификационог инструмента тада потписница Србија и Црна Гора дала изјаву да: 1) У складу са чланом 2. став 2. Европске повеље о регионалним и мањинским језицима, Србија и Црна Гора прихватају да се у Републици Србији примењују одредбе ове Повеље за албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик. У Одлуци о обавезама државних органа Републике Србије у остваривању надлежности Републике Србије као следбеника државне заједнице Србија и Црна Гора, наведено је, између осталог, да је Република Србија, у складу са Полазним основама за преуређење односа Србије и Црне Горе и чланом 60. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, постала следбеник државне заједнице Србија и Црна Гора и у целости наследила њен међународно-правни субјективитет и међународне документе. Самим тим, наведеним законом прихваћено је да се одредбе Конвенције примењују и за босански језик, укључујући и одредбе које се односе на права у погледу јавног информисања. Наведеним прописима није установљена обавеза за оснивање посебне редакције на језику националних мањина, већ обавеза да се омогући зaдoвoљaвaњe пoтрeбa у инфoрмисaњу свих дeлoвa друштвa бeз дискриминaциje, вoдeћи рaчунa нaрoчитo o друштвeнo oсeтљивим групaмa кao штo су дeцa, oмлaдинa и стaри, мaњинскe групe, oсoбe сa инвaлидитeтoм, сoциjaлнo и здрaвствeнo угрoжeни и др. као и зaдoвoљaвaњe пoтрeбa грaђaнa зa прoгрaмским сaдржajимa кojи oбeзбeђуjу oчувaњe и изрaжaвaњe културнoг идeнтитeтa кaкo српскoг нaрoдa тaкo и нaциoнaлних мaњинa. Имајући у виду све наведено, а најпре да не постоји законска обавеза формирања посебне редакције на језику националних мањина, као и да не постоје посебне редакције за било коју другу националну мањину у Републици Србији, односно да не постоји неједнак третман различитих националних мањина у том смислу, Повереник је донео Мишљење

Предлагањем неприхватања предлога за формирање редакције на босанском језику, ББ није повредио одредбе чл. и 24. Закона о забрани дискриминације.

Даље, Повереник је анализирао и наводе да је ББ у закључку изнео ставове којима оспорава босански језик. У вези са тим, Повереник је разматрао конкретан случај са правног становишта, односно са становишта домаћих и међународних прописа који су обавезујући за све, не улазећи у анализу ставова лингвистике по питању разлике у језицима и стандардима које језик треба да испуни да би се сматрао посебним језиком. При томе, Повереник је посебно имао у виду одредбе Закона о ратификацији европске повеље о регионалним и мањинским језицима, према којима је држава преузела обавезу да приликом ратификације Повеље прецизира сваки од регионалних и мањинских језика на који ће се одредбе односити, те да је приликом предаје ратификациног инструмента Србија и Црна Гора дала изјаву да ће се одредбе примењивати и за босански језик, а како је Србија правни следбеник државне заједнице Србија и Црна Гора, Повереник је донео Мишљење:

Оспоравањем босанског језика као језика бошњачке националне мањине у Закључку ББ, овај савет повредио је одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 3. Закона о ратификацији Европске повеље о регионалним и мањинским језицима, којим је Србија прихватила да се одредбе Конвенције примењују и на босански језик.

Због тога је ББ ВВ-а дата препорука да убудуће приликом доношења одлука поштује одредбе Закона о ратификацији Европске повеље о мањинским и регионалним језицима, као и да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упозна Управни одбор ВВ-а, генералног директора ВВ-а, главне и одговорне уреднике програма радија и телевизије.

ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило поводом Закључка ББ ЈМУ ВВ, бр. 10141 од 21. јуна 2019. године.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

да је АА упутио априла 2019. године документ под називом „приједлог формирња редакције на босанском језику“.

наведена редакција ће представљати посебну организациону јединицу, која ће припремати програм на босанском као матерњем језику припадника и припадница бошњачке националне мањине.

да је ББ на својој редовној седници разматрао предлог Националног савета, а састанку су присуствовали и представници Националног савета, тадашњи председник ВВ , потпредседник за информисање ГГ и потпредседник Одбора за информисање ДД.

да су представници већа на седници образлагали предлог за формирање посебне редакције на босанском језику потребом остваривања права на информисање припадника/ца бошњачке националне заједнице у Републици Србији на босанском језику, у складу са Законом о заштити права и слобода националних мањина, као и нужност остварења јавног интереса у области информисања у складу са Уставом и Законом о јавном информисању и медијима.

да је председник програмског савета ВВ-а, проф. др ЂЂ, на седници иницирао и подстакао одбацивање предлога Националног савета, уз негирање постојања самог босанског језика.

да је Закључком ББ бр.10141 од 21. јуна 2019. године, формално одбијен предлог АА за формирање редакције на босанском језику при ВВ-у и достављен главним уредницима програма Радија и Телевизије.

да је у закључку наведено да се ББ за мишљење обратио посебним писмом Одбору за стандардизацију српског језика, Одељење за српски језик и књижевност САНУ, Матици српској, Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду итд. У закључку, који је уз притужбу достављен, наведено је и да из добијених одговора недвосмислено закључено да „уважавајући лингвистичке критеријуме (гентеске, структурне, комуникативне и слично) не постоје разлози да се локални говор Бошњака сматра засебним језиком“, као и да је „лингвистика утврдила путеве и предуслове којима једна језичка појавност (локални говор, идиом, дијалект) постаје засебан језик, а прецизирала је и стандарде нормирања језика који улази у јавном употребу“.

да су на наведени начин повређена Уставом и законима гарантована права припадника/ца бошњачке националне мањине, релевантна међународна правила, а извршена је дискриминација припадника бошњачке националне мањине по основу националне припадности и језика.

1.3. Уз притужбу је достављен Закључак ББ бр.10141.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење др. ЂЂ председника Програмског савета.

1.5. У изјашњењу ББ на притужбу, између осталог, наведено је:

да је захтев Националног савета третиран са пуном одговорношћу и приоритетно, а имајући у виду његову сложену, не само медијску и културну, већ укупну друштвену, правну, научну и политичку димензију, због чега су већ 22. марта 2019. године обављене нопходне консултације и обавештен АА о одржавању заједничког састанка;

да је састанак одржан 24. априла 2019. године у просторијама ВВ-а у Таковској бр.10 у Београду, да је четворочлану делагацију БНВ-а предводио ГГ .

да је ток састанка стенографисан, а потпуни записник се чува у Архиви ВВ-а;

да су представници АА предали у писаној форми „Приједлог за формирање редакције на босанском језику“ и усмено га образложили;

након обављеног разговора, закључено је да је потребно да се пре обликовања става о предлогу АА, обаве додатне консултације са релевантним научним установама у Србији и филолошким катедрама на којима раде афирмисани стручњаци за језик и сложена социолингвистичка питања;

писмима од 21. маја 2019. године ББ обратио се Одбору за стандардизацију српског језика чије је седиште при Институту за српски језик САНУ, Матици српској, Одељењу за књижевност и језик САНУ, Катедри за српски језик са јужнсловнским језицима филолошког факултета Универзитета у Београду, Српској књижевној задрузи и Вуковој задужбини;

да су АА у примереном року стигли одговори свих установа којима се ББ обратио, изузев Вукове задужбине;

да је 3. јуна 2019. године стигао детљно образложен став Одбора за стандардизацију српског језика, у коме је Одбор потврдио свој ранији став према коме се о језику Бошњака не може говорити као о засебном језику;

да се у допису наводи извод из Европске повеље о регионалним и мањинским језицима и наглашава да српска наука о језику остаје код дефиниције мањинских језика из тог документа, а посебно код закључка да два или више идиома који се не разликују не могу лингистички (научно) бити посебни језици;

да је после свестране анализе добијених одговора, ББ, на седници одржаној јуна 2019. године, једногласно усвојио закључак према коме-уз пуно уважавање легитимности захтева АА, ослањањем на лингвистичке критеријуме не постоје разлози да се локолни говор Бошњака у Рашкој области сматра посебним језиком, због чега нема оправданог разлога да се предлог за оснивање редакције усвоји;

да разговори о језику по својој природи нису никад идеолошки неутрални, у закључку је наглашено да ББ није могао да пристане да на доношење одлука о програмима утичу ванјезички чиниоци и снаге;

да је ББ о донетој одлуци писмено обавестио Национални савет, Управни одбор ВВ-а и главне и одговорне уреднике ЕЕ и ЖЖ.

да се у емисији „Грађанин“ ВВ, која се бави проблематиком националних мањина, као и у другим емисијама јавног сервиса, редовно промовишу културне и друге вредности националних заједница, укључујући и бошњачку;

да се говор бошњака у тим емисијама не титлује јер је довољно разумљив свима, нити га је могуће превести; да се ни на једној филолошкој и новинарској катедри у Србији не образују наставници или медијски посленици који би могли радити у редакцији чије формирање предлаже Национално веће;

да, како је ББ обавештен од стране Одбора за стандардизацију српског језика, такво мишљење имају и бројни бошњачки лингвисти из Сарајева где се такође не изучава босански као посебан језик, а тако је у региону и свим славистичким центрима;

да као јавна установа основана да би задовољила информативне, културне, образовне, рекреативне и друге потребе свих грађана, ВВ поштује и афирмише у својим емисијама културне, историјске, географске и друге специфичности мањинских заједница укључујући и бошњачку;

да се из Повеље може закључити да се два језичка идиома или два локална говора не могу сматрати засебним језицима ако се међусобно лингвистички не разликују;

да се посебност језика утврђује по лингвистичким, а не по политичким критеријумима;

да на Радио Београду постоји засебна редакција на ромском језику, на Првом програму радио Београда свакодневно се емитују вести на албанском језику;

да у својим програмима, а посебно организујући јавне расправе о његовом садржају, квалитету и дометима, ББ иде у сусрет тим потребама, стално настојећи да подигне ниво комуникације са грађанима због којих је јавни сервис основан, који га финансирају и којима одговара за свој рад;

да у том настојању не може да игнорише ставове науке и да им се супротставља, да јединство српске културе и српског језика такође представља уставну категорију, која је додатно уређена низом закона и докумената;

да из новопазарског краја до сада нису стизале примедбе на неразумљивост програма који емитује, већ се напротив стално истиче висок квалитет говора језика и писма у програмима ВВ-а;

да је више пута објашњено да се према уобичајеним творбеним и деривационим правилима нелогично да се из именице Бошњак изводи придев босански, да је такво именовање језика лингвистички неодрживо и у дубокој завади са кључним сазнањима других наука;

да имајући и виду све наведено у ставу Програмског савета не постоје елементи кршења начела равноправности бошњачке националне заједнице.

1.6. У прилогу изјашњења достављени су следећи докази: Приједлог за формирање редакције на босанском језику АА, Допис Програмског савета ВВ-а упућен проф. др.ГГ, ЗЗ и ИИ од 30. априла 2019. године, без печата и потписа, Допис програмског савета бр.13346 упућен проф. др. ЈЈ од 21. маја 2019. године, Допис програмског савета бр.13345 упућен проф. др.КК, од 21.маја 2019. године, Допис Програмског савета бр.13344 упућен проф. др. ЛЛ од 21. маја 2019. године, Допис Програмског савета бр.13343 упућен проф. др. ЉЉ од 21. маја 2019. године, Допис Програмског савета бр.13342 упућен академику ММ од 21. маја 2019. године, Допис Програмског савета бр.13347 упућен проф. др. НН од 21. маја 2019. године, Допис Одбора за стандардизацију спрског језика од 6. марта 2019. године са Одлуком од 29. јула 2015. године, Допис Српске књижевне задруге од 21. јуна 2019. године, Допис Српске академије наука и уметности бр.35/29 од 18. јуна 2019. године, Допис матице српске бр.594 од 14. јуна 2019. године, Допис проф.др Рајне Драгићевић и Закључак Програмског савета бр.10141 од 21. јуна 2019. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у Закључак бр.10141 од 21. јуна 2019. године утврђено је да се ББ обратио релевантним научним и културним установама у Србији са молбом да изложе аргументе који би помогли ВВ да заузме став по питању оснивања редакције на босанском језику, као и да се из одговора инстутуција „недвојбено може закључити да уважавајући лингвистичке критеријуме не постоје разлози да се локални говор Бошњака сматра засебним језиком“ као и да је „лингвистика утврдила путеве и предуслове према којима се једна језичка појавност постаје засебан језик, а прецизирала је и стандарде нормирања језика који улази у јавну употребу“. Надаље је такође утврђено да је у закључку наведено да како нису испуњени услови, ББ предлаже Управном одбору ВВ-а, генералном директору ВВ-а, главним и одговорним уредницима програма Радија и телевизије да се захтев Босанског националног вијећа да се оснује редакција на босанском језику не прихвати.

Увидом у Записник са 11. седнице ВВ^[2], која је одржана дана 24. априла 2019. године утврђено је да су седници присуствовали чланови програмског савета, као и представници Националног савета, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ. Увидом у записник утврђено је да је усвојен следећи дневни ред: 1) усвајање записника са 10. редовне седнице ВВ , 2) разматрање дописа Бошњачког националног већа у Републици Србији у вези са предлогом за оснивање редакције на босанском језику у јавној медијској установи ВВ 3) Презентација извештаја и резултата урађених анализа и истраживања непрофитне организације „Медија и реформ Центар“ из Ниша, поводом одржаних трибина у Нишу, Пироту, Врању и Лесковцу у оквиру пројекта „Шта грађани југа за свој новац добијају од ВВ-а?“ 4) разно. Увидом у записник утврђено је да је председавајући ББ на седници изјавио да питање да крај из којег долазе Бошњаци треба да буде видљивији у програмима ВВ није проблем, и то се врло лако и без много одлагања може постићи. Међутим, у погледу оснивања редакције на босанском језику, може се јавити проблем у погледу коришћења назива за босански језик јер научници који се баве овим питањем и угледни лингвисти сматрају да тај назив није адекватан. Одлуку о томе донео је и Одбор за стандардизацију језика, чије је седиште САНУ, а према коме је назив босански научно неодржив. Надаље је у записнику констатовано да је председавајући саветом изјавио да је проблем у захтеву да се један идиом, једна језичка појавност сматра и именује засебним језиком. Такође је, том приликом изјавио, да је јасно да сваки народ има право на свој језик али не на засебни језик, уколико не постоји довољно лингвистичких аргумената и не значи право на слободно бирање језика. Неспорно је да сви језички варијетети јесу слободни и равноправни у уметничкој употреби али да би ушли у јавну употребу морају доспети до стандарда путевима који су уобичајени науци о језику. Надаље је утврђено да је на питање Предрага Обрадовића, да ли ВВ има редакцију било које националне мањине, Илија Церовић в.д. директора Телевизије Србије, одговорио да нема посебне редакције, да се труде да уводе емисије националних мањина које третирају њихове проблеме, те да сви предлози могу бити упућени њему као уреднику Образовно-научног програма, јер су вољни да обрађују теме које се тичу тог простора и културног индентитета и да их представе кроз образовање, науку и дечији програм, као и да се исто може постићи и кроз независне продукције за које се расписује конкурс сваке године уз испуњавање основне форме, задовољавања стандарда јавног сервиса.

Увидом у предлог за формирање Редакције на босанском језику од 6. марта 2019. године утврђено је да је предлог поднео АА , да је у предлогу дат преглед стања у погледу броја становника на последњем попису који су се изјаснили као Бошњаци, као и број становника у Републици Србији који говори босанским језиком. У предлогу је наведено да право на информисање на матерњем језику представља једно од кључних мањинских права у Србији, поред права на образовање, очување и развоја културе и службене употребе језика и писма, што је ратификовано бројним међународним документима као и позитивним правом Републике Србије. Надаље је наведено да је основни циљ формирања редакције на босанском језику непристрасно, благовремено, потпуније и свеобухватније информисање Бошњака, који живе на подручију Србије као и афирмација и неговање као и даље унапређење традиционалних националних вредности, а у скаладу са законом и међународним стандардима. Програм редакције би био усмерен ка остваривању и афирмацији права Бошњака у смислу очувања, неговања и афирмације националних вредности, традиције и културе. Програм би се заснивао на прилозима и емисијама информативног, културног, верског, научног, образовног, дечијег, документарног, музичког и споВВког садржаја. Рад ове редакције би био утврђен унутрашњим органзационим актима Радио телевизије Србије, а којом би руководио уредник. Такође, програм редакције би обухватао информативну емисију у емисију из друштвеног живота. Информативна емисија у трајању од 30 минута би се бавила недељним дешавањима унутар бошњачке заједнице у Србији, у оквиру које би се третирала сва питања у вези са остваривањем националних права Бошњака, али и дешавања у локалним срединама у којима живе. О одабиру тема, редакција одлучује самостално. Емисија би се емитовала недељом и радним даном у вечерњим часовима од 18 и 22 часа, а репризрање емисије суботом или недељом у поподневним и вечерњим терминима. Емисија из друштвеног живота би била колажног типа са једним гостом и бавила би се друштвеним животом Бошњака у Србији, историји, традицији и култури Бошњака, различитостима и суживотом са већинском заједницом. Колажни део емисије би садржао предлоге информативног, културног и другог садржаја. Ова емисија би се емитовала једном месечно, викендом или у поподневним сатима.

Увидом у Дописе Програмског савета бр.13346 који су упућени проф. др. ЕЕ од 21. маја 2019. године, бр.13345 проф. др.ЖЖ , од 21. маја 2019. године, бр.13344 проф. др. ЗЗ од 21. маја 2019. године, бр.13343 упућен проф. др. ИИ од 21. маја 2019. године, бр.13342 академику ЈЈ од 21.маја 2019. године, бр.13347 проф. др. КК од 21. маја 2019. године, утврђено је да се ББ обратио ради помоћи приликом обликовања става о захтеву АА, о формирању редакције на босанском језику као релевантним научним и културним установама у Србији и филолошким катедрама, како би изнели свој став и научне чињенице које су важне за доношење завршне одлуке о захтеву Националног савета.

Увидом у Допис Српске академије наука и уметности – Одељење језика и књижевности бр. 25/29 од 18. јуна 2019. године утврђено је да је Одељење на свом скупу одржаном 28. маја 2019. године упознато са дописом ВВ о захтеву Националног савета за оснивање редакције на босанском језику у ВВ, као и Одлуком Одбора за стандардизацију српског језика Института за српски језик САНУ. Одбор за стандардизацију српског језика Института за српски језик своју прву одлуку донео је 1998. године, при којој остаје и данас.

Увидом у Одлуку одбора за стандардизацију о статусу Босанског или Бошњачког језика од 29. јула 2015. године утврђено је да одлука садржи следеће закључке. Први закључак је, како је наведено, да би два језика били посебни језици, они морају бити различити на лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са „босанским језиком“ када се он посматра у односу на српски језик, јер и сви бошњачки лингвисти трде да су босански и српски језик различити само по имену, али да се према лингвистичким критеријумима ради о истом језику. У одлуци је такође наведено да се будући да Европска повеља о регионалним и мањинским језицима прописује да се језиком може прогласити само језик који је различит од званичног језика те државе, а да су српски и босански само два различита имена истог језика, због чега босански језик не може имати ни лингвистички ни правни него само симболични статус језика. Други закључак је да се назив који за један језик користи један народ не мора да буде назив језика код другог народа. Према творбеним правилима српског језика од српски народ изводи се еквивалентан назив српски језик, од хрватски народ, хрватски језик, а од бошњачки народ могуће је једино извести бошњачки језик, а не босански. Босански језик би одговарао термину босански народ, а такав народ не постоји.

Увидом у допис Матице српске од 14. јуна 2019. године утврђено је да је се дописом указује да је једна од првих одлука о формирању Одбора за стандардизацију српског језика одлука о једино прихватљивом називу бошњачког језика као назива за језички стандард који желе да израде јужнословенски муслимани.

Увидом у допис управнице катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Универзитета у Београду утврђено је да ова катедра у потпуности подржава Одлуку Одбора за стандардизацију српског језика о статусу босанског или бошњачког језика.

Увидом у допис Српске књижевне задруге од 21. јуна 2019. године утрђено је да је Управни одбор на седници одржаној 20. јуна 2019. године донео закључак да се по овом питању сагласи са струком, односно ставом који о питањима именовања језика има Одбор за стандардизацију српског језика.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

Повереник Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 21. став 4. Устава Републике Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Чланом 79. Устава прописано је да припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом. У складу са Уставом, на основу закона, покрајинским прописима могу се установити додатна права припадника националних мањина.

Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима^[4] чланом 11. став 1. Повеље прописано је да државе чланице преузимају обавезу да за оне који користе регионалне или мањинске језике на територији на којој се ови језици говоре, у складу са ситуацијом сваког од језика, до степена до којег јавне власти, директно или индиректно, имају надлежност, моћ или играју одговарајућу улогу у овој области, и поштујући принцип независности и аутономности средстава јавног информисања: у смислу у ком радио и телевизија остварују улогу јавне службе обезбеде стварање макар једне радио станице и једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају стварање макар једне радио станице или једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или омогуће одговарајуће одредбе захваљујући којима би приказивачи програма понудили садржаје на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају стварање барем једне радио станице на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају редовно емитовање радио програма на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају стварање барем једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају редовно емитовање телевизијског програма на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају производњу и дистрибуцију аудио или аудиовизуелних радова на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају стварање и очување макар једних новина на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају редовно објављивање новинских чланака на регионалним или мањинским језицима; покрију додатне трошкове оних средстава јавног информисања који користе регионалне или мањинске језике у случајевима када закон и иначе омогућава финансијску помоћ средствима јавног информисања; или примене постојеће мере финансијске подршке и на аудиовизуелну продукцију на регионалним или мањинским језицима; помогну образовање новинара и осталих запослених у средствима јавног информисања која користе регионалне или мањинске језике, док је ставом 2. истог члана прописано да државе чланице преузимају обавезу да гарантују слободу директног пријема радио и телевизијског програма из суседних земаља, на језику који је исти или сличан регионалном или мањинском језику, као и да се не супротстављају реемитовању радио и телевизијских програма из суседних земаља на овом језику. Они се, поред тога, залажу да осигурају да се неће постављати никаква ограничења праву на слободу изражавања и слободну циркулацију информација у оквиру писане штампе на језику који је исти или сличан регионалном или мањинском језику. Уживање ових слобода, пошто собом носи одговарајуће дужности и одговорности, може да буде подвргнуто таквим формалностима, условљавањима, ограничавањима или казнама које су прописане законом и које су нужне у демократском друштву, у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне сигурности, ради спречавања нереда или злочина, ради заштите здравља и морала, ради заштите угледа или ради заштите информација које су примљене у поверењу, или за одржавање ауторитета и непристрасности судства. Ставом 3. истог члана прописано је да државе чланице преузимају обавезу да обезбеде да интереси корисника регионалних или мањинских језика буду представљени и узети у обзир тако што се могу стварати одговарајућа тела која би била у складу са законом и одговорностима које постоје када се гарантује слобода и плурализам медија. Чланом 3. Закона о ратификацији Повеље прописано је да приликом предаје ратификационог инструмента, Србија и Црна Гора ће дати следеће изјаве: 1. У складу са чланом 2. став 2. Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, Србија и Црна Гора прихвата да се у Републици Србији за албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик примењују члан 8. став 1. а (iii), а (iv), б (iv), ц (iv), д (iv), е (ii), ф (iii), г; члан 9. став 1 а (ii), а (iii), б (ii), ц (ii), д, став 2. а, б, ц, став 3, члан 10. став 1. а (iv), а (v), ц, став 2. б, ц, д, г, став 3. ц, став 4 ц, став 5. члан 11. став 1. а (iii), б (ii), ц (ii), д, е (i), ф (ii), став 2. став 3. члан 12. став 1. а, б, ц, ф, став 2. члан 13. став 1. ц. члан 14. а, б, а у Републици Црној Гори за албански и ромски језик примењују члан 8. став 1. а (iii), а (iv), б (ii), б (iv), ц (iii), ц (iv), д (iv), е (ii), ф (iii), г, х; члан 9. став 1. а (ii), а (iii), а (iv), б (ii), б (iii), ц (ii), ц (iii), д, став 2. а, б, ц, став 3, члан 10. став 1. а (iii), а (iv), а (v), ц, став 2. б, д, г, став 3. а, став 4. а, ц, став 5. члан 11. став 1. а (iii), б (ii), ц (ii), д, е (i), ф (ii), став 2. став 3. члан 12. став 1. а, б, ц, ф, став 2. члан 13. став 1. ц.

Одлуком о обавезама државних органа Републике Србије у остваривању надлежности Републике Србије као следбеника државне заједнице Србија и Црна Гора^[5], прописана је обавеза Владе и државних органа да предузму мере ради остваривања међународно-правног субјективитета Републике Србије, као државе следбеника државне заједнице Србија и Црна Гора, имајући у виду да је Република Србија, у складу са Полазним основама за преуређење односа Србије и Црне горе („Београдски споразум“), постала следбеник државне заједнице Србија и Црна гора и у свему наследила њен међународно-правни субјективитет и међународне документе.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом став 1. прописано је да је забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика, док је ставом 2. истог члана прописано је да начин остваривања и заштите права припадника националних мањина уређује се посебним законом.

Закон о заштити права и слобода националних мањина у члану 10. прописује да припадници националних мањина могу слободно употребљавати свој језик и писмо, приватно и јавно, док је чланом 17. став 1. прописано да припадници националних мањина имају право на потпуно и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући право на изражавање, примање, слање и размену информација и идеја путем штампе и других средстава јавног обавештавања, ставом 2. истог члана прописано је да ће држава у програмима радија и телевизије јавног сервиса обезбедити информативне, културне и образовне садржаје на језику националне мањине, а ставом 3. прописано је да припадници националних мањина имају право да оснивају и одржавају медије на свом језику.

Законом о националним саветима националних мањина^[6] прописано је чланом 19. да ААможе да оснује установе и привредна друштва ради остваривања права на јавно информисање на језику националне мањине, односно фондације ради остваривања општекорисног циља унапређења јавног информисања на језику националне мањине, у складу са законом, док је ставом 2. истог члана прописано да акти о оснивању установе, привредног друштва односно фондације, која је издавач медија, морају бити усаглашени са законима којима се уређује област јавног информисања и медија. Истим Законом, у члану 21. прописано је да АА1) доноси стратегију развоја информисања на језику националне мањине, у складу са стратегијом у области јавног информисања Републике Србије; 2) даје предлог за расподелу средстава за пројекте, који се прилажу на јавни конкурс који расписује орган јавне власти, ради подизања квалитета информисања припадника националних мањина; 3) даје предлоге и препоруке управним одборима и програмским саветима јавних медијских сервиса у вези са програмима на језицима националних мањина; 4) даје мишљење о кандидатима за одговорне уреднике програма на језицима националних мањина у јавним медијским сервисима, уколико јавни медијски сервиси имају уреднике за програм на језицима националних мањина; 5) даје мишљење на извештај Програмског савета јавних сервиса у вези са програмским садржајима на језицима националних мањина.

Законом о јавном информисању и медијима^[7] у члану 13. прописано је да у циљу омогућавања остваривања права националних мањина на информисање на сопственом језику и неговање сопствене културе и идентитета, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује део средстава, путем суфинансирања, или других услова за рад медија који објављују информације на језицима националних мањина, преко органа надлежног за послове јавног информисања, док је чланом 15. став 1. тачка 2. прописано да је јавни интерес у области јавног информисања је између осталог и истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисањe на матерњем језику грађана Републике Србије припадника националних мањина; тачка 4. очувањe културног идентитета српског народа и националних мањина које живе на територији Републике Србије, док је ставом 2. истог члана прописано да се Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе стара се о остваривању јавног интереса подстичући разноврсност медијских садржаја, слободу изражавања идеја и мишљења, слободан развој независних и професионалних медија, што доприноси задовољавању потреба грађана за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације. Надаље, чланом 16. став 1. тачка 3. прописано да Република Србија оствaрује јавни интерес у области јавног информисања искључиво: 3) омогућавањем националним саветима националних мањина да оснивају установе и привредна друштва ради остваривања права на јавно информисање на језику националне мањине, односно фондације ради остваривања општекорисног циља унапређења јавног информисања на језику националне мањине, у складу са законом.

Законом о јавним медијским сервисима^[8] у члану 1. прописано је да се овим зaкoнoм урeђуje, у склaду сa eврoпским стaндaрдимa и мeђунaрoдним дoкумeнтимa у oблaсти eлeктрoнских мeдиja, рaд jaвних мeдиjских сeрвисa и тo Jaвнe мeдиjскe устaнoвe „Рaдиo-тeлeвизиja Србиje“ и Jaвнe мeдиjскe устaнoвe „Рaдиo-тeлeвизиja Вojвoдинe“, њихoвa дeлaтнoст и нaчeлa нa кojимa сe зaснивa oбaвљaњe дeлaтнoсти, jaвни интeрeс кojи oствaруjу, jaвнoст рaдa, нaчин избoрa oргaнa и њихoвa нaдлeжнoст, дoнoшeњe aкaтa, кao и oбeзбeђивaњe срeдствa зa рaд и нaчин њихoвoг финaнсирaњa. Чланом 7. Jaвни интeрeс, у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje oблaст jaвнoг инфoрмисaњa, кojи jaвни мeдиjски сeрвис oствaруje крoз свoje прoгрaмскe сaдржaje, je: 1) истинитo, блaгoврeмeнo, пoтпунo, нeпристрaснo и прoфeсиoнaлнo инфoрмисaњe грaђaнa и oмoгућaвaњe слoбoднoг фoрмирaњa и изрaжaвaњa мишљeњa слушaлaцa и глeдaлaцa нa тeритoриjи Рeпубликe Србиje, aутoнoмнe пoкрajинe и лoкaлнe сaмoупрaвe; 2) пoштoвaњe и прeдстaвљaњe oснoвних људских прaвa и слoбoдa, дeмoкрaтских врeднoсти и институциja и унaпрeђивaњe културe jaвнoг диjaлoгa; 3) пoштoвaњe привaтнoсти, дoстojaнствa, углeдa, чaсти и других oснoвних прaвa и слoбoдa чoвeкa; 4) пoштoвaњe и пoдстицaњe плурaлизмa пoлитичких, вeрских и других идeja и oмoгућaвaњe jaвнoсти дa будe упoзнaтa сa тим идejaмa, нe служeћи интeрeсимa пojeдиних пoлитичких стрaнaкa и вeрских зajeдницa, кao ни билo кoм другoм пojeдинaчнoм пoлитичкoм, eкoнoмскoм, вeрскoм и сличнoм стaнoвишту или интeрeсу; 5) зaдoвoљaвaњe пoтрeбa у инфoрмисaњу свих дeлoвa друштвa бeз дискриминaциje, вoдeћи рaчунa нaрoчитo o друштвeнo oсeтљивим групaмa кao штo су дeцa, oмлaдинa и стaри, мaњинскe групe, oсoбe сa инвaлидитeтoм, сoциjaлнo и здрaвствeнo угрoжeни и др.; 6) зaдoвoљaвaњe пoтрeбa грaђaнa зa прoгрaмским сaдржajимa кojи oбeзбeђуjу oчувaњe и изрaжaвaњe културнoг идeнтитeтa кaкo српскoг нaрoдa тaкo и нaциoнaлних мaњинa, вoдeћи рaчунa дa нaциoнaлнe мaњинe прaтe oдрeђeнe прoгрaмскe цeлинe и нa свoм мaтeрњeм jeзику и писму. Чланом 28. Закона прописано је да је Прoгрaмски сaвeт сaвeтoдaвни oргaн, док је чланом 30. став 1. истог закона прописано да се Прoгрaмски сaвeт стaрa o зaдoвoљeњу интeрeсa слушaлaцa и глeдaлaцa у пoглeду прoгрaмскoг сaдржaja, док је ставом 2. прописано је да Прoгрaмски сaвeт рaзмaтрa oствaривaњe прoгрaмскe кoнцeпциje и рaзмaтрa квaлитeт прoгрaмскoг сaдржaja jaвнoг мeдиjскoг сeрвисa и у вeзи сa тим дaje прeпoрукe и прeдлoгe гeнeрaлнoм дирeктoру и Упрaвнoм oдбoру. Прoгрaмски сaвeт, нajмaњe jeднoм гoдишњe, oргaнизуje jaвну рaспрaву o прoгрaмскoм сaдржajу jaвнoг мeдиjскoг сeрвисa у трajaњу oд 15 дaнa, a извeштaj o oдржaнoj jaвнoj рaспрaви, зajeднo сa прeпoрукaмa зa њeгoвo унaпрeђивaњe кoje су изрaжeнe у тoку jaвнe рaспрaвe, пoднoси гeнeрaлнoм дирeктoру и Упрaвнoм oдбoру. Прoгрaмски сaвeт прaти спрoвoђeњe прoгрaмских нaчeлa и oбaвeзa утврђeних зaкoнoм, a у случajу њихoвoг нeпoштoвaњa писaним путeм oбaвeштaвa Упрaвни oдбoр, гeнeрaлнoг дирeктoрa и oдгoвoрнe урeдникe.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

Пре отпочињања анализе у конкретном случају, Повереник истиче да је притужба АА поднета против ББ, као органа, чији су положај и надлежности утврђени Законом о јавним сервисима и Статутом, а који је донео закључак којим се предлаже да се предлог подносиоца притужбе за оснивање редакције на босанском језику не прихвати, као и због чињенице да су у закључку изнети ставови којима се оспорава постојање босанског језика као језика бошњачке националне мањине. Такође, Повереник је имао у виду да у конкретном случају закључак Програмског савета није коначан, већ се као предлог доставља Управном одбору ВВ-а, генералном директору ВВ-а, главним и одговорним уредницима програма радија и телевизије, који доносе крајњу одлуку о питању формирања редакције. Према утврђеном чињеничном стању као и доступним подацима до тренутка доношења овог мишљења, коначна одлука у вези формирања редакције није донета.

Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереник се током поступка бавио анализом да ли је до повреде антидискриминационих прописа дошло 1) предлагањем неприхватања предлога за оснивање редакције на босанском језику и 2) оспоравањем босанског језика као језика бошњачке националне мањине. Наиме, током поступка је било потребно утврдити да ли су на описани начин припадници бошњачке националне мањине дискриминисани на основу језика.

С тим у вези Повереник је приликом разматрања конкретног случаја пошао од позитивних правних прописа којима је регулисан положај националних мањина. Наиме, Повереник за заштиту равноправности констатује да је Уставом Републике Србије прописано да припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности, као и да имају право на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом. Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима^[9] чланом 11. став 1. Повеље прописано је да државе чланице преузимају обавезу да за оне који користе регионалне или мањинске језике на територији на којој се ови језици говоре, у складу са ситуацијом сваког од језика, до степена до којег јавне власти, директно или индиректно, имају надлежност, моћ или играју одговарајућу улогу у овој области, и поштујући принцип независности и аутономности средстава јавног информисања: у смислу у ком радио и телевизија остварују улогу јавне службе обезбеде стварање макар једне радио станице и једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају стварање макар једне радио станице или једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или омогуће одговарајуће одредбе захваљујући којима би приказивачи програма понудили садржаје на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају стварање барем једне радио станице на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају редовно емитовање радио програма на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају стварање барем једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају редовно емитовање телевизијског програма на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају производњу и дистрибуцију аудио или аудиовизуелних радова на регионалним или мањинским језицима; охрабре или олакшају стварање и очување макар једних новина на регионалним или мањинским језицима; или охрабре или олакшају редовно објављивање новинских чланака на регионалним или мањинским језицима; покрију додатне трошкове оних средстава јавног информисања који користе регионалне или мањинске језике у случајевима када закон и иначе омогућава финансијску помоћ средствима јавног информисања; или примене постојеће мере финансијске подршке и на аудиовизуелну продукцију на регионалним или мањинским језицима; помогну образовање новинара и осталих запослених у средствима јавног информисања која користе регионалне или мањинске језике, док је ставом 2. истог члана прописано да државе чланице преузимају обавезу да гарантују слободу директног пријема радио и телевизијског програма из суседних земаља, на језику који је исти или сличан регионалном или мањинском језику, као и да се не супротстављају реемитовању радио и телевизијских програма из суседних земаља на овом језику. Поред тога, наведеном повељом је прописано да ће свака држава уговорница у свом инструменту ратификације, прихватања или одобравања Повеље прецизирати сваки од регионалних или мањинских језика или званични језик који је мање у употреби на оној територији или њеном делу за које жели да обезбеди примену одредаба одабраних у складу са другим ставом члана 2. Ова обавеза, поред осталог, сматраће се интегралним делом ратификације, прихватања или одобравања и имаће исто дејство од датума нотификације. Чланом 2. став 1. ове повеље прописано је да свака држава преузима обавезу да примени одредбе другог дела на све регионалне или мањинске језике који се говоре на њеној територији и који су у складу са дефиницијом садржаном у члану 1, док је ставом 2. прописано да по питању сваког од језика који је прецизиран у време ратификације, прихватања или одобравања у складу са чланом 3, свака држава чланица преузима обавезу да примени најмање 35 ставова и подставова одабраних међу одредбама трећег дела Повеље, укључујући најмање три који треба да буду одабрани у чл. 8. и 12. по један из чланова 9, 18, 11. и 13. Чланом 3. Закона о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима прописано је да је приликом предаје ратификационог инструмента, Србија и Црна Гора дала изјаву: да у складу са чланом 2. став 2. Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, Србија и Црна Гора прихвата да се у Републици Србији за албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик примењују члан 8. став 1. а (iii), а (iv), б (iv), ц (iv), д (iv), е (ii), ф (iii), г; члан 9. став 1 а (ii), а (iii), б (ii), ц (ii), д, став 2. а, б, ц, став 3, члан 10. став 1. а (iv), а (v), ц, став 2. б, ц, д, г, став 3. ц, став 4 ц, став 5. члан 11. став 1. а (iii), б (ii), ц (ii), д, е (i), ф (ii), став 2. став 3. члан 12. став 1. а, б, ц, ф, став 2. члан 13. став 1. ц. члан 14. а, б, а у Републици Црној Гори за албански и ромски језик примењују члан 8. став 1. а (iii), а (iv), б (ii), б (iv), ц (iii), ц (iv), д (iv), е (ii), ф (iii), г, х; члан 9. став 1. а (ii), а (iii), а (iv), б (ii), б (iii), ц (ii), ц (iii), д, став 2. а, б, ц, став 3, члан 10. став 1. а (iii), а (iv), а (v), ц, став 2. б, д, г, став 3. а, став 4. а, ц, став 5. члан 11. став 1. а (iii), б (ii), ц (ii), д, е (i), ф (ii), став 2. став 3. члан 12. став 1. а, б, ц, ф, став 2. члан 13. став 1. ц.

Обавеза Јавног медијског сервиса је да у оквиру своје делатности омогући зaдoвoљaвaњe пoтрeбa у инфoрмисaњу свих дeлoвa друштвa бeз дискриминaциje, вoдeћи рaчунa нaрoчитo o друштвeнo oсeтљивим групaмa кao штo су дeцa, oмлaдинa и стaри, мaњинскe групe, oсoбe сa инвaлидитeтoм, сoциjaлнo и здрaвствeнo угрoжeни и др. као и зaдoвoљaвaњe пoтрeбa грaђaнa зa прoгрaмским сaдржajимa кojи oбeзбeђуjу oчувaњe и изрaжaвaњe културнoг идeнтитeтa кaкo српскoг нaрoдa тaкo и нaциoнaлних мaњинa. Међутим, начин испуњења ове обавезе није прописан нити је био предмет овог поступка. То значи да је на Програмском савету да на основу цитираних законских одредби утврди и изабере најцелисходнији начин како би ова законска обавеза била испуњена, односно да дâ предлог да ли ће је извршавати формирањем посебне редакције, или ће кроз постојеће редакције емитовати информативне, културне и образовне садржаје којима ће повећати укупан удео у дневном програму који је намењен националним мањинама.

Из приложених доказа неспорно је да је ББ донео Закључак којим је предложио Управном одбору ВВ-а, генералном директору ВВ-а и главним и одговорним уредницима да се не прихвати захтев Бошњачког националног вијећа да се у ББ оснује редакција на босанском језику. Даље је утврђено да наведени закључак није коначан. Такође је, утврђено и да се на програмима ВВ-а емитују садржаји који су намењени националним мањинама, као и да на нивоу ВВ није формирана редакција за емитовање програма за друге националне мањине. Наведеним прописима није установљена обавеза за оснивање посебне редакције на језику националних мањина, већ обавеза да се омогући зaдoвoљaвaњe пoтрeбa у инфoрмисaњу свих дeлoвa друштвa бeз дискриминaциje. Такође, увидом у Записник са седнице од 24. априла 2019. године може се утврдити да је ЂЂ, в.д. директора Телевизије Србије, изјавио да сви предлози садржаја који су намењени националним мањинама, могу бити упућени њему као уреднику Образовно-научног програма, јер су, како је навео „вољни да обрађују теме које се тичу тог простора и културног индентитета“ које би биле представљене кроз образовање, науку и дечији програм, и нагласио да се исто може постићи и кроз независне продукције за чије финансирање се сваке године расписује конкурс уз испуњавање основне форме и стандарда медијског сервиса.

Имајући у виду све наведено, може се констатовати да ББ предлагњем неприхватања предлога Националног савета за формирање редакције на босанском језику, није прекршио одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације.

Даље, Повереник за заштиту равноправности разматрао је и наводе из притужбе да је бошњачка национална мањина дискриминисана из разлога што је у Закључку Програмског савета изнет став којим се оспорава постојање босанског језика као језика бошњачке националне мањине. С тим у вези, Повереник је такође пошао од релевантних правних прописа, као и утврђивања чињеница релевантних за доношење одлуке у конкретном случају.

Повереник за заштиту равноправности је имао у виду да је ББ пре доношења Закључка којим се одбија оснивање редакције на босанском језику обратио и Одбору за стандардизацију српског језика, Одељењу за језик и књижевност САНУ, Матици српској, Катедри за српски језик Филолошког факултета универзитета у Београду, затим Српској књижевној задрузи, Вуковој задужбини, као и да су ове установе, сем Вукове задужбине доставиле свој одговор. Током поступка утврђено је да су ове институције сагласне са Одлуком коју је раније донео Одбор за стандардизацију српског језика при САНУ. Наведеном одлуком од 29. jула 2015. године дата су два закључка и то: да би два језика били посебни језици, они морају бити различити на лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са „босанским језиком“ када се он посматра у односу на српски језик, јер и сви бошњачки лингвисти тврде да су босански и српски језик различити само по имену, али да се према лингвистичким критеријумима ради о истом језику. У одлуци је такође наведено да се будући да Европска повеља о регионалним и мањинским језицима прописује да се језиком може прогласити само језик који је различит од званичног језика те државе, а да су српски и босански само два различита имена истог језика, због чега босански језик може имати само симболични статус језика.

Даље, у току поступка је утврђено да је у Закључку Програмског савета наведено да се ББ обратио релевантним научним и културним установама у Србији са молбом да изложе аргументе који би помогли Програмском савету да заузме став по питању оснивања редакције на босанском језику, као и да се из писаних одговора које су добили „може недвојбено закључити да уважавајући и лингвистичке критеријуме (генетске, структурне, комуникативне и сл) – не постоје разлози да се локални говор Бошњака сматра засебним језиком“ као и да је „лингвистика утврдила путеве и предуслове којима се једна језичка појавност (локални говор, идиом, дијалект) постаје засебан језик, а прецизирала је и стандарде нормирања језика који улази у јавну употребу“, те „како у овом случају наведени услови нису испуњени, ББ ВВ предлаже Управном одбору ВВ, генералном директору ВВ и главним и одговорним уредницима програма Радија и Телевизије да захтев Бошњачког националног вијећа да се у Јавној медијској установи Радио-телевизија Србије оснује редакција на босанском језику, не прихвати. Такође, увидом у записник утврђено да је председавајући Програмским саветом изјавио „да је проблем у захтеву да се један идиом, једна језичка појавност сматра и именује засебним језиком“, „да сваки народ има право на свој језик али не и на засебан језик, уколико не постоји довољно лингвистичких аргумената“, као „и да је неспорно да сви језички варијетети јесу слободни и равноправни у уметничкој употреби, али да би ушли у јавну употребу морају доспети до стандарда путевима који су уобичајени у науци о језику“. Повереник је ценио и наводе из изјашњења да је ББ обавештен од стране Одбора за стандардизацију српског језика, да се босански језик не изучава као посебан језик које мишљење имају и многи лингвисти из Сарајева, као и у региону и другим славистичким центрима.

Не улазећи у анализу ставова науке по питању разлике у језицима и стандардима које један језик треба да достигне, Повереник је у конкретном случају разматрао и анализирао конкретан случај искључиво са правног аспекта. Ратификацијом Европске повеље о регионалним и мањинским језицима, уз ратификацини инструмент, у члану 3. Закона о ратификацији Повеље, побројани су језици на које ће се одредбе ове Повеље примењивати, а које се односе на право коришћења језика у различитим сферама живота, а међу којим језицима је наведен и босански језик. Стога, имајући у виду да је ова повеља ратификована, односно да је она постала саставни део правног система Републике Србије, иста је правно обавезујућа за све. Република Србија као земља потписница Повеље подноси редовне извештаје о њеној примени, који се разматрају од стране Комитета Савета министара. Увидом у Четврти извештај комитета експерата о примени Европске повеље о регионалним и мањинским језицима утврђено је да је у њему дат преглед употребе босанског језика у свим областима, као и препорука за хитну акцију, да је потребно постарати се да ВВ понуди радио и телевизијске програме на босанском језику^[10]. Полазећи од правне обавезности Повеље, као и да је држава преузела обавезу да приликом ратификације Повеље прецизира сваки од регионалних и мањинских језика на који ће се одредбе односити, те да је приликом предаје ратификациног инструмента држава дала изјаву да ће се одредбе примењивати и за босански језик, укључујући и одредбе које се односе на права у погледу јавног информисања, Повереник је мишљења да је оспоравањем у Закључку Програмског савета босанског језика као језика бошњачке националне мањине, ББ повредио одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 3. Закона о ратификацији Европске повеље о регионалним и мањинским језицима.

МИШЉЕЊЕ

4.1. Предлагањем неприхватања предлога за формирање редакције на босанском језику, ББ није повредио одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације.

4.2. Оспоравањем у Закључку Програмског савета босанског језика као језика бошњачке националне мањине, ББ је повредио одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације, а у вези са чланом 3. Закона о ратификацији Европске повеље о регионалним и мањинским језицима, којим је Србија прихватила да се одредбе Конвенције примењују и на босански језик.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ:

5.1. Да убудуће приликом доношења одлука поштује одредбе Закона о ратификацији Европске повеље о мањинским и регионалним језицима.

5.2. Да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упозна Управни одбор ВВ-а, генералног директора ВВ-а, главне и одговорне уреднике програма радија и телевизије.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] садржај доступан на: http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/11/20/14687730/Scan.pdf

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени лист СЦГ – Међународни уговориˮ, бр. 18/05

[5] „Службен гласник РСˮ, бр. 48/06

[6] „Службени лист СРЈˮ, бр.11/02, „Службени гласник РСˮ, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – УС, 47/18;

[7] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 20/14 – УС, 55/14, 47/18;

[8] „Службени гласник РСˮ, бр. 83/14, 103/15, 108/16.

[9] „Службени лист СЦГ – Међународни уговориˮ, бр. 18/05

[10] садржај доступан на: https://ljudskaprava.gov.rs/sh/node/22070

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић